Aldara™ 50mg/g krem

Krem sa imikvimodom je indikovan za lokalnu terapiju:

• spoljašnjih genitalnih i perianalnih bradavica (condylomata acuminata) kod odraslih pacijenata,
• malih površinskih karcinoma bazalnih ćelija kože (engl. superficial basal cell carcinomas, sBCCs) kod odraslih pacijenata,
• klinički tipičnih, nehiperkeratotičnih, nehipertrofičnih aktiničnih keratoza (AK) na licu ili temenu kod odraslih imunokompetentnih pacijenata, kada veličina i broj lezija ograničavaju efikasnost i/ili primenljivost krioterapije, a druge lokalne metode lečenja su kontraindikovane ili manje pogodne.

Doziranje

Učestalost primene i trajanje lečenja imikvimod kremom zavisi od indikacija. Spoljašnje genitalne bradavice kod odraslih pacijenata:

Imikvimod krem se nanosi 3 puta nedeljno (npr: ponedeljkom, sredom i petkom; ili utorkom, četvrtkom i subotom) pred spavanje. Na koži mora ostati 6-10 sati. Lečenje imikvimod kremom treba nastaviti dok ne nestanu vidljive genitalne i perianalne bradavice ili maksimalno 16 nedelja po epizodi pojavljivanja bradavica.

Za količinu krema koja se nanosi pogledajte odeljak 4.2. „Način primene“. Površinski karcinom bazalnih ćelija kod odraslih pacijenata:

Imikvimod krem se nanosi 6 nedelja, 5 puta nedeljno (npr. od ponedeljka do petka) pred odlazak na spavanje i ostavi se da deluje na koži oko 8 sati.

Za količinu koja se nanosi, pogledajte odeljak 4.2 „Način primene“. Aktinične keratoze kod odraslih pacijenata

Početak i praćenje lečenja treba da bude pod nadzorom lekara. Imikvimod krem se nanosi 3 puta nedeljno (npr.: ponedeljak, sreda i petak) tokom 4 nedelje pre odlaska na spavanje i ostavi se da deluje na koži oko 8 sati. Potrebno je naneti dovoljno krema da prekrije područje koje se leči. Nakon perioda bez terapije od četiri nedelje potrebno je pregledati tretirano područje da se ustanovi da li su AK nestale. Ukoliko AK na lečenom području nisu nestale, potrebno je ponoviti lečenje za naredne 4 nedelje.

Maksimalna preporučena doza je jedna kesica.

Potrebno je prekinuti lečenje ukoliko dođe do pojave prekomerne lokalne zapaljenske reakcije na koži (videti odeljak 4.4) ili se uoči infekcija na području primene krema. Ukoliko se razvije infekcija na mestu primene krema, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere lečenja. Svaki period lečenja ne sme biti duži od 4 nedelje, čak ni u slučaju da se propusti ili privremeno prekine primena krema.

Ukoliko se na kontrolnom pregledu 8 nedelja nakon poslednjeg 4-nedeljnog lečenja utvrdi da na lečenim lezijama nije postignut kompletan terapijski odgovor, može se razmotriti produžetak terapije lekom Aldara za dodatne 4 nedelje.

Preporučuje se primena druge terapije ukoliko se na lečenim lezijama ne postiže odgovarajući odgovor na terapiju lekom Aldara.

Lezije aktinične keratoze koje su nestale nakon jednog ili dva ciklusa lečenja i koje su se naknadno ponovo pojavile, mogu biti ponovo lečene lekom Aldara tokom jednog ili dva dodatna ciklusa, nakon pauze u lečenju od najmanje 12 nedelja (videti odeljak 5.1).

Podaci koji se odnose na sve indikacije:

Ukoliko se propusti primena krema, pacijent treba da nanese krem čim se seti, a zatim da nastavi primenu po uobičajenom rasporedu. Međutim, krem ne sme da se nanosi više od jednom dnevno.

Pedijatrijska populacija

Upotreba kod dece se ne preporučuje. Nema podataka o primeni imikvimoda kod dece i adolescenata u odobrenim indikacijama.

Lek Aldara ne sme da se koristi kod dece sa molluscum contagiosum zbog izostanka efikasnosti u ovoj indikaciji. (videti odeljak 5.1).

Način primene

Spoljašnje genitalne bradavice:

Imikvimod krem treba da se nanese u tankom sloju na čisto područje sa bradavicama i treba da se utrlja dok koža ne upije krem. Krem naneti samo na zahvaćeno područje i treba izbegavati nanošenje na unutrašnje površine. Imikvimod krem treba nanositi pred spavanje. Tokom 6-10 sati koliko traje delovanje leka, potrebno je izbegavati tuširanje i kupanje. Nakon ovog perioda, važno je odstraniti imikvimod krem blagim sapunom i vodom. Prekomerno nanošenje krema ili produžen kontakt sa kožom, može da dovede do teških reakcija na mestu primene (videti odeljke 4.4, 4.8 i 4.9). Kesica za jednokratnu upotrebu je dovoljna da pokrije područje od 20 cm2. Kesice koje su jednom otvorene, ne treba ponovo upotrebljavati. Ruke je potrebno temeljno oprati pre i nakon nanošenja krema.

Neobrezani muškarci pri lečenju bradavica na koži penisa, moraju svakog dana povući kožicu unazad i dobro oprati to područje (videti odeljak 4.4).

Površinski karcinom bazalnih ćelija:

Pre nanošenja imikvimod krema, pacijenti treba da operu područje koje se leči sa blagim sapunom i vodom i dobro osuše. Naneti dovoljno krema da se prekrije područje koje se leči, uključujući i 1 cm kože oko tumora. Krem se utrljava u područje koje se leči sve dok ga koža ne upije. Krem se nanosi pred spavanje i potrebno je da deluje na koži približno 8 sati. Tokom ovog perioda delovanja potrebno je izbegavati tuširanje i kupanje. Nakon ovog perioda, važno je da se imikvimod krem odstrani blagim sapunom i vodom.

Kesice koje se jednom otvore, ne smeju se ponovo upotrebljavati. Ruke treba temeljno oprati pre i nakon nanošenja krema.

Odgovor lečenog tumora na imikvimod krem treba oceniti 12 nedelja nakon završetka lečenja. Ukoliko se na lečenom tumoru ne postigne kompletan odgovor, potrebno je koristiti drugu terapiju (videti odeljak 4.4).

Terapiju treba prekinuti na nekoliko dana (videti odeljak 4.4.) ukoliko lokalna kožna reakcija na imikvimod krem izazove prekomernu nelagodnost kod pacijenta ili ukoliko dođe do pojave infekcije na području primene leka. Ukoliko dođe do pojave infekcije na mestu primene krema, potrebno je preduzeti adekvatne mere lečenja.

Aktinična keratoza:

Pre nanošenja imikvimod krema, pacijenti treba da operu područje koje se leči blagim sapunom i vodom i da ga dobro osuše. Potrebno je naneti dovoljno krema da se prekrije područje koje se leči. Krem treba utrljati u područje koje se leči, dok ga koža ne upije. Krem naneti pre odlaska na spavanje i ostaviti da deluje na koži približno 8 sati. Za vreme ovog perioda dejstva leka izbegavati tuširanje i kupanje. Nakon ovog perioda dejstva leka važno je da se imikvimod krem odstrani blagim sapunom i vodom. Kesice koje se jednom otvore, ne smeju se ponovo upotrebljavati. Ruke je potrebno temeljno oprati pre i nakon nanošenja krema.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Spoljašnje genitalne bradavice, površinski karcinom bazalnih ćelija i aktinična keratoza:

Izbegavajte kontakt sa očima, usnama i nozdrvama.

Imikvimod krem može pogoršati postojeće inflamatorne promene na koži.

Imikvimod krem treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa autoimunskim bolestima (videti odeljak 4.5). Kod tih pacijenata potrebno je razmotriti korist od lečenja imikvimod kremom u odnosu na rizik od mogućeg pogoršanja autoimunske bolesti.

Potreban je oprez pri primeni imikvimod krema kod pacijenata sa transplantiranim organom (videti odeljak 4.5). Kod tih pacijenata potrebno je razmotriti korist lečenja imikvimod kremom u odnosu na rizik od mogućeg odbacivanja organa ili pojave bolesti koja je izazvana reakcijom transplantata protiv tkiva domaćina (engl. graft-versus-host disease).

Upotreba imikvimod krema se ne preporučuje dok koža ne zaraste nakon prethodnog lečenja ili hirurške intervencije. Primena na oštećenu kožu može dovesti do povećane sistemske resorpcije imikvimoda što može da dovede do većeg rizika od neželjenih dejstava (videti odeljke 4.8 i 4.9).

Primena okluzivnih zavoja se ne preporučuje tokom terapije imikvimod kremom.

Pomoćne supstance metilhidroksibenzoat (E218) i propilhidroksibenzoat (E216) mogu uzrokovati alergijske reakcije (moguće i odložene).

Aldara krem takođe sadrži pomoćne supstance cetilalkohol i stearilalkohol koji mogu uzrokovati lokalne reakcije na koži (npr. kontaktni dermatitis). Benzilalkohol može izazvati alergijske reakcije i blagu lokalnu iritaciju.

Nakon samo nekoliko nanošenja imikvimod krema, retko može doći do burnih lokalnih zapaljenskih reakcija uključujući vlaženje kože ili pojavu erozije na koži. Lokalne zapaljenske reakcije mogu biti praćene sistemskim znacima i simptomima nalik gripu kao što su slabost, povišena telesna temperatura, mučnina, mialgija i rigor. Ovi simptomi mogu i da prethode lokalnim zapaljenskim reakcijama. U tom slučaju potrebno je razmotriti prekid terapije.

Potreban je oprez pri primeni imikvimoda kod pacijenata sa smanjenom hematološkom rezervom (videti odeljak 4.8).

Spoljašnje genitalne bradavice:

Iskustvo u upotrebi imikvimod krema u lečenju bradavica na kožici penisa je ograničeno. Baza podataka o bezbednosti upotrebe imikvimod krema kod neobrezanih muškaraca pri primeni krema tri puta nedeljno uz svakodnevnu higijenu kožice, je manja od 100 pacijenata. U drugim studijama, u kojima pacijenti nisu sprovodili svakodnevnu higijenu kožice penisa, zabeležena su dva slučaja teške fimoze i jedan slučaj strikture koji je zahtevao obrezivanje. Lečenje ove populacije pacijenata preporučljivo je samo onim muškarcima koji su voljni da se pridržavaju i ispoštuju svakodnevnu higijenu kožice penisa. Rani znaci strikture mogu uključiti lokalne kožne reakcije (npr. erozija, ulceracija, otok, otvrdnuće) ili otežano povlačenje kožice penisa. Ako se jave ovi simptomi, lečenje hitno treba prekinuti. Na osnovu dosadašnjih saznanja, lečenje uretralnih, intravaginalnih, cervikalnih, rektalnih ili intraanalnih bradavice nije preporučljivo. Imikvimod kremom se ne smeju lečiti tkiva sa otvorenim ranama, sve dok se ona ne zaleče.

Lokalne reakcije na koži kao što su crvenilo, erozija, eskorijacije, perutanje kože i edemi su uobičajeni. Ostale lokalne reakcije kao što su otvrdnuće kože, ulceracije, pojava krusti i vezikula su takođe prijavljene. Ukoliko se razvije nepodnošljiva kožna reakcija, krem treba odstraniti pranjem područja sa blagim sapunom i vodom. Lečenje sa imikvimod kremom se može nastaviti nakon što se reakcija na koži umiri. Rizik od teških kožnih reakcija je veći, ukoliko se imikvimod krem primenjuje u dozama većim od preporučenih (videti odeljak 4.2). Međutim, u retkim slučajevima zapažene su teške lokalne reakcije koje su zahtevale lečenje i/ili prouzrokovale privremenu onesposobljenost kod pacijenata koji su se pridržavali uputstava za korišćenje imikvimod krema. Kada su se takve reakcije pojavile na otvoru uretre, neke žene su imale teškoće pri uriniranju, koje su ponekad zahtevale hitno uvođenje katetera i lečenje zahvaćenog područja.

Nema kliničkih iskustava u primeni imikvimod krema neposredno nakon lečenja spoljašnjih genitalnih i perianalnih bradavica drugim lekovima koji se upotrebljavaju lokalno. Imikvimod krem je potrebno isprati sa kože pre seksualnog odnosa. Imikvimod krem može da oslabi zid kondoma i dijafragme i zato se ne preporučuje njihova istovremena upotreba sa imikvimod kremom. Potrebno je razmotriti druge metode kontracepcije.

Kod imunokompromitovanih pacijenata, ponavljanje lečenja sa imikvimod kremom se ne preporučuje.

Iako su ograničeni podaci pokazali da u većoj meri dolazi do smanjenja broja bradavica kod HIV pozitivnih pacijenata, imikvimod krema se nije pokazala tako efikasnom u pogledu uklanjanja bradavica u ovoj grupi pacijenata.

Površinski karcinom bazalnih ćelija:

Imikvimod nije procenjivan za lečenje karcinoma bazalnih ćelija smeštenog unutar 1cm od kapaka, nosa, usana ili vlasišta.

Za vreme lečenja i do izlečenja, zahvaćena koža će verovatno primetno drugačije izgledati od normalne kože. Lokalne reakcije na koži su uobičajene, ali intenzitet ovih reakcija se generalno smanjuje tokom

terapije ili reakcija nestaje nakon prekida lečenja imikvimod kremom. Postoji veza između potpunog izlečenja i intenziteta lokalnih reakcija na koži (npr. crvenilo). Ove lokalne reakcije na koži se mogu povezati sa stimulacijom lokalnog imunskog odgovora. Lečenje se može prekinuti na nekoliko dana na zahtev pacijenta zbog nelagodnosti ili ozbiljnosti lokalne reakcije na koži. Lečenje se može nastaviti sa imikvimod kremom kada se reakcije na koži ublaže.

Klinički ishod lečenja se može proceniti posle regeneracije lečene kože, približno 12 nedelja nakon završetka lečenja.

Nema kliničkih iskustava u upotrebi imikvimod krema kod imunokompromitovanih pacijenata.

Nema kliničkih iskustava kod pacijenata sa rekurentnim i ranije lečenim BCC, stoga nije preporučljiva upotreba kod tumora koji su ranije lečeni.

Podaci iz otvorene kliničke studije pokazuju da će veliki tumori (>7,25 cm2) verovatno slabije reagovati na terapiju imikvimodom.

Površinu kože koja se tretira potrebno je zaštiti od izlaganja suncu. Aktinična keratoza

Za lezije koje su atipične za AK ili gde postoji sumnja na malignitet, potrebno je uraditi biopsiju da bi se odredilo adekvatno lečenje.

Upotreba imikvimod krema nije procenjivana za lečenje aktiničnih keratoza na očnim kapcima, na sluzokoži nosa, uha, ili usne duplje, kao i u predelu usana unutar granica vermiliona.

Postoje veoma ograničeni podaci o upotrebi imikvimoda za lečenje aktiničnih keratoza na drugim mestima osim na licu ili vlasištu. Dostupni podaci o aktiničnim keratozama na podlaktici i šakama ne podržavaju efikasnost za ovu indikaciju i stoga se primena u ovoj indikaciji ne preporučuje.

Imikvimod krem se ne preporučuje za lečenje lezija AK sa izrazitim hiperkeratozama ili hipertrofijom kao kod npr. kožnih rogova.

Za vreme lečenja i do izlečenja, zahvaćena koža će verovatno izgledati značajno drugačije od normalne kože. Lokalne reakcije na koži su uobičajene, ali se intenzitet ovih reakcija generalno smanjuje za vreme lečenja ili nestaju nakon prekida lečenja imikvimod kremom. Postoji veza između potpunog izlečenja i intenziteta lokalnih reakcija na koži (npr. crvenilo). Ove lokalne reakcije na koži mogu biti povezane sa stimulacijom lokalnog imunskog odgovora. Lečenje se nekad može prekinuti nekoliko dana na zahtev pacijenta zbog nelagodnosti ili ozbiljnosti lokalne reakcije na koži. Lečenje se može nastaviti sa imikvimod kremom kada se reakcije na koži ublaže.

Period lečenja ne sme biti duži od 4 nedelje čak ni usled propuštene doze ili privremenog prekida terapije.

Klinički ishod lečenja se može proceniti nakon regeneracije lečene kože, približno 4-8 nedelja nakon završetka lečenja.

Nema kliničkih iskustava sa upotrebom imikvimod krema kod imunokompromitovanih pacijenata.

Podaci o ponovnom lečenju aktiničnih keratoza, koje su nestale posle jedne ili dve serije lečenja i nakon toga se pojavile, su dati u odeljcima 4.2 i 5.1.

Podaci iz otvorene kliničke studije pokazuju da je stopa potpunog odstranjivanja lezija manja kod pacijenata sa više od 8 lezija AK, nego kod onih pacijenata sa manje od 8 lezija.

Površinu kože koja se leči potrebno je zaštiti od izlaganja suncu.

Nisu sprovedene studije interakcije sa drugim lekovima. Ovo uključuje i studije sa imunosupresivnim lekovima. Interakcije sa sistemskim lekovima su ograničena minimalnom resorpcijom imikvimod krema putem kože.

Zbog svojih imunostimulativnih karakteristika, imikvimod krem treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju imunosupresivne lekove (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Nema kliničkih podataka o izloženosti imikvimodu tokom trudnoće. Ispitivanja sprovedena na životinjama pokazuju da ne postoje direktna ili indirektna štetna dejstva na trudnoću, embrio/fetalni razvoj, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Pri propisivanju leka trudnicama potreban je poseban oprez.

Dojenje

S obzirom na to da nakon jednokratne ili višekratne lokalne primene nije detektovana merljiva koncentracija (>5 nanograma/mL) imikvimoda u serumu, ne može se doneti konkretan savet o upotrebi leka tokom dojenja.

Lek Aldara krem nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

• Opšti opis:

Spoljašnje genitalne bradavice:

U kliničkim studijama sa primenom 3 puta nedeljno, najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek,verovatno ili moguće povezane sa lečenjem imikvimod kremom, su bile reakcije na mestu primene (33,7% pacijenata, lečenih sa imikvimodom). Takođe su prijavljene i neke sistemske neželjene reakcije, kao što su glavobolja (3,7%), simptomi slični gripu (1,1%), i mialgija (1,5%).

U nastavku su prikazani podaci o neželjenim reakcijama koje je prijavilo 2292 pacijenata lečenih imikvimod kremom u placebo kontrolisanim i otvorenim kliničkim studijama. Ovi neželjeni događaji se smatraju da su u najmanju ruku moguće uzročno povezani sa lečenjem imikvimodom.

Površinski karcinom bazalnih ćelija:

U studijama sa primenom 5 puta nedeljno, 58% pacijenata je prijavilo najmanje jedan neželjeni događaj. Najčešće prijavljeni neželjeni događaji na osnovu sudija, verovatno ili moguće povezani sa lečenjem imikvimod kremom, su poremećaji na mestu primene sa učestalošću od 28,1%. Pacijenti koji su koristili imikvimod krem su prijavili i neke sistemske neželjene reakcije, uključujući bol u leđima (1,1%) i simptome slične gripu (0,5%).

U nastavku su prikazani podaci o neželjenim reakcijama koje je prijavilo 185 pacijenata koji su lečeni imikvimod kremom u placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji faze III za površinski karcinom bazalnih ćelija. Smatra se da su ovi neželjeni događaji u najmanju ruku moguće uzročno povezani sa lečenjem imikvimodom.

Aktinična keratoza

U kliničkoj studiji sa primenom 3 puta nedeljno tokom dva ciklusa lečenja u pojedinačnom trajanju od 4 nedelje, 56% pacijenata lečenih imikvimodom je prijavilo najmanje jedan neželjeni događaj. Najčešće prijavljen neželjeni događaj na osnovu studija verovatno ili moguće povezan sa lečenjem imikvimod kremom, bio je reakcije na mestu primene (22% pacijenata lečenih imikvimod kremom). Pacijenti koji su koristili imikvimod krem su prijavili i pojedine sistemske neželjene reakcije, uključujući mialgiju (2%).

U nastavku su prikazani podaci o neželjenim reakcijama koje je prijavilo 252 pacijenta koji su lečeni od aktinične keratoze imikvimod kremom u podlogom kontrolisanim kliničkim studijama faze III. Smatra se da su ovi neželjeni događaji u najmanju ruku moguće uzročno povezani sa lečenjem imikvimodom.

• Tabelarni prikaz neželjenih događaja:

Učestalost je definisana kao: veoma česta (1/10), česta (1/100 do <1/10) i povremena (1/1000 do

<1/100). Niža učestalost iz kliničkih studija ovde nije navedena.

• Najčešći neželjeni događaji:

Spoljašnje genitalne bradavice:

Od istraživača placebo kontrolisane studije je zahtevano da procene protokolom obavezne kliničke znakove (kožne reakcije). Procena obaveznih kliničkih znakova je pokazala da su reakcije na koži, uključujući crvenilo (61%), eroziju (30%), ekskorijaciju/ perutanje / ljuštenje (23%) i otok (14%) bile česte u ovoj placebo kontrolisanoj studiji, gde se imikvimod krem primenjivao tri puta nedeljno (videti odeljak 4.4).

Lokalne reakcije na koži kao što su crvenilo kože su verovatno posledica farmakološkog dejstva imikvimod krema.

Reakcije na koži, uglavnom crvenilo kože (44%), su takođe zabeležene na udaljenim mestima u placebo kontrolisanoj studiji. Ove reakcije su se razvile na mestima bez bradavica koja su mogla biti u kontaktu sa imikvimod kremom. Većina kožnih reakcija su bile blage do umereno teške i nestale su u roku od 2 nedelje po prestanku lečenja. Međutim u nekim slučajevima ove reakcije su bile teške i zahtevale su lečenje i/ili prouzrokovale su onesposobljenost. U vrlo retkim slučajevima teške reakcije na otvoru uretre su dovele do dizurije kod žena (videti odeljak 4.4).

Površinski karcinom bazalnih ćelija:

Od istraživača placebo kontrolisane studije je zahtevano da procene protokolom obavezne kliničke znakove (kožne reakcije). Procena obaveznih kliničkih znakova je pokazala da su teško crvenilo kože (31%), jače erozije (13%), i izrazito stvaranje krusti i ljuštenje (19%) bili veoma česti u ovoj studiji, gde se imikvimod

krem primenjivao pet puta nedeljno. Lokalne reakcije na koži kao što su crvenilo kože su verovatno posledica farmakološkog dejstva imikvimod krema.

Uočene su infekcije na koži za vreme lečenja sa imikvimod kremom. Iako nije došlo do ozbiljnih zdravstvenih posledica, uvek je potrebno razmotriti mogućnost pojave infekcije kod oštećene kože.

Aktinična keratoza

U kliničkim studijama sa primenom imikvimod krema 3 puta nedeljno tokom 4 nedelje ili 8 nedelja najčešće zapažene reakcije koje su se ispoljile na mestu aplikacije bile su svrab (14%) i peckanje (5%). Ozbiljno crvenilo kože (24%) i izrazito stvaranje krusti i ljuštenje (20%) je bilo veoma često. Lokalne reakcije na koži, kao što su crvenilo kože su verovatno posledica farmakološkog efekta imikvimod krema. Videti odeljke 4.2 i 4.4 za podatke o privremenom prekidu terapije.

Uočene su infekcije na koži za vreme lečenja sa imikvimod kremom. Iako nije došlo do ozbiljnih zdravstvenih posledica, uvek je potrebno razmotriti mogućnost pojave infekcije kod oštećene kože.

• Neželjeni događaji koji se odnose na sve indikacije:

Dobijeni su izveštaji o lokalnoj hipopigmentaciji i hiperpigmentaciji nakon upotrebe imikvimod krema. Podaci dobijeni daljim praćenjem pokazuju da promena boje kože kod nekih pacijenata može biti trajna. Praćenjem 162 pacijenata pet godina nakon lečenja sBCC, primećena je blaga hipopigmentacija kod 37% pacijenata i umerena hipopigmentacija kod 6% pacijenata, dok kod 56% pacijenata nije zapažena hipopigmentacija; hiperpigmentacija nije zabeležena.

U kliničkim ispitivanjima primene imikvimoda u lečenju aktinične keratoze uočena je učestalost alopecije na lečenom ili okolnom području od 0,4% (5/1214). Postojali su postmarketinški izveštaji sumnje na alopeciju koja se javlja za vreme lečenja sBCC i spoljašnjih genitalnih bradavica.

U kliničkim studijama je zabeleženo smanjenje hemoglobina, broja belih krvnih zrnaca, apsolutnog broja neutrofila i trombocita. Ova smanjenja se ne smatraju klinički značajnim kod pacijenata sa normalnom hematološkom rezervom. Pacijenti sa smanjenom hematološkom rezervom nisu uključivani u kliničke studije. Nakon stavljanja leka u promet prijavljeni su slučajevi smanjenja hematoloških parametara koji su zahtevali kliničku intervenciju. Bilo je postmarketinških izveštaja o povećanim vrednostima enzima jetre.

Dobijeni su retki izveštaji o pogoršanju autoimunskih oboljenja.

U kliničkim studijama su prijavljeni retki slučajevi dermatoloških reakcija, uključujući multiformni eriterm, na lek na mestima udaljenim od mesta primene. Ozbiljne kožne reakcije zabeležene nakon stavljanja leka u promet uključuju multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom i kožni oblik eritemskog lupusa.

• Pedijatrijska populacija:

Imikvimod je ispitivan u kontrolisanim kliničkim studijama sa pedijatrijskim pacijentima (videti odeljke 4.2 i 5.1). Nema dokaza o sistemskim reakcijama. Lokalne reakcije na mestu primene su se pojavljivale češće u grupi lečenoj sa imikvimodom nego u grupi gde je primenjivana podloga (nosilac). Međutim učestalost i intenzitet ovih reakcija se nije razlikovao od onih koje su zabeležene kod primene u odobrenim indikacijama kod odraslih pacijenata. Nema dokaza o ozbiljnim neželjenim reakcijama pri primeni imikvimoda u pedijatrijskoj populaciji.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kada se imikvimod krem primenjuje lokalno, sistemsko predoziranje je malo verovatno zbog minimalne resorpcije kroz kožu. Ispitivanja na kunićima su pokazala da je dermalna letalna doza veća od 5 g/kg.

Perzistentno dermalno predoziranje imikvimod kremom može da dovede do teških lokalnih reakcija na koži. Nakon slučajnog gutanja pojedinačne doze od 200 mg imikvimoda, što je približno sadržaju 16 kesica, mogu se javiti mučnina, povraćanje, glavobolja, mialgija i groznica. Najozbiljnija klinička neželjena dejstva zabeležena nakon višekratnih oralnih doza od  200 mg, su bila hipotenzija koja je otklonjena primenom tečnosti, oralno ili intravenski.

Farmakoterapijska grupa: Antibiotici i hemioterapeutici za dermatološku primenu; antivirusni lekovi

ATC šifra: D06BB10

Imikvimod je modulator imunog odgovora. Studije u kojima je ispitivano saturabilno vezivanje pokazuju da na odgovarajućim imunskim ćelijama postaji membranski receptor za imikvimod. Imikvimod nema direktno anti-virusno delovanje. Na životinjskim modelima imikvimod je efikasan protiv virusnih infekcija i deluje kao anti-tumorski agens uglavnom indukcijom alfa-interferona i drugih citokina. Indukcija alfa-interferona i drugih citokina nakon primene imikvimod krema na tkivo genitalnih bradavica je takođe dokazana u kliničkim studijama.

Povećanje sistemske koncentracije alfa-interferona i drugih citokina nakon lokalne primene imikvimoda je pokazano u farmakokinetičkoj studiji.

Spoljašnje genitalne bradavice:

Klinička efikasnost:

Rezultati tri pivotalne studije efikasnosti III faze su pokazale, na osnovu potpunog nestanka lečenih bradavica, da je lečenje imikvimod kremom tokom 16 nedelja znatno efikasnije nego lečenja podlogom (nosiocem).

Kod 119 pacijentkinja lečenih imikvimodom, stopa potpunog nestanka bradavica je bila 60% u poređenju sa 20% kod 105 pacijentkinja lečenih podlogom (95% interval pouzdanosti razlike u stopi izlečenja: 20% do 61%, p<0,001). Kod ovih pacijenata kod kojih je zabeležen potpun nestanak bradavica, medijana vremena do izlečenja je iznosila 8 nedelja.

Kod 157 lečenih muškaraca, stopa potpunog nestanka bradavica je bila 23 % u poređenju sa 5% kod 161 pacijenata lečenih podlogom (95% interval pouzdanosti razlike u stopi izlečenja: 3% do 36%, p<0,001). Kod ovih pacijenata kod kojih je zabeležen potpun nestanak bradavica, medijana vremena do izlečenja je iznosila 12 nedelja.

Površinski karcinom bazalnih ćelija kože:

Klinička efikasnost:

Efikasnost imikvimoda pri primeni 5 puta nedeljno tokom 6 nedelja ispitivana je u dve dvostruko slepe, podlogom kontrolisane kliničke studije. Ciljni tumori bili su histološki potvrđeni primarni, površinski karcinomi bazalnih ćelija, minimalne veličine od 0,5 cm2 i maksimalnog prečnika od 2 cm. Tumori koji su se nalazili na manje od 1 cm od očiju, nosa, usana, ušiju ili ivice vlasišta nisu bili uključeni. U objedinjenoj analizi ove dve studije, histološko izlečenje je uočeno kod 82% (152/185) pacijenata. Kada je bila uključena i klinička procena, izlečenje procenjeno na osnovu ovog zbirnog parametra praćenja je zabeleženo kod 75% (139/185) pacijenata. Ovi rezultati su bili statistički značajni (p<0,001) 3% (6/179) u poređenju sa grupom koja je primenjivala podlogu 2% (3/179). Postojala je značajna veza između intenziteta lokalnih reakcija na koži (npr. eriterm) koje su se pojavile za vreme lečenja i potpunog izlečenja bazalnih ćelija karcinoma.

Petogodišnji podaci drugotrajne, otvorene, nekontrolisane studije pokazali su da je 77,9% [95% CI (71,9%, 83,8%)] svih pacijenata koji su inicijalno lečeni, klinički izlečeno i nije došlo do povratka bolesti tokom 60 meseci.

Aktinična keratoza:

Klinička efikasnost:

Efikasnost imikvimoda primenjenog 3 puta nedeljno, tokom jednog ili dva ciklusa lečenja, sa pojedinačnim trajanjem od 4 nedelje, uz pauzu od 4 nedelje između ciklusa, ispitivana je u dve, dvostruko slepe podlogom kontrolisane kliničke studije. Pacijenti su imali klinički tipične, vidljive, diskretne, nehiperkeratotične, nehipertrofične lezije aktinične keratoze na temenu i licu u području lečenja, površine od 25 cm2 na koži.

Lečeno je 4-8 lezija aktiničnih keratoza. Stopa potpunog nestanka (imikvimod minus placebo), kombinovano, za obe studije iznosila je 46,1% (Cl 39,0%, 53,1%).

Jednogodišnji podaci, iz dve kombinovane opservacione studije ukazuju da je stopa rekurencije 27% (35/128 pacijenata) pacijenata koji su bili klinički izlečeni posle jednog ili dva ciklusa lečenja. Stopa rekurencije pojedinačnih lezija bila je 5,6% (41/737). Odgovarajuće stope rekurencije za podlogu bile su 47% (8/17 pacijenata) i 7,5% (6/80 lezija).

Dve otvorene, randomizovane, kontrolisane kliničke studije su poredile dugoročne efekte terapije imikvimodom i lokalne terapije diklofenakom kod pacijenata sa aktiničnim keratozama u odnosu na rizik od progresije u preinvazivni (in-situ) ili invazivni karcinom skvamoznih ćelija (SCC). Terapije su date kao zvanično preporučene. Ukoliko lezije aktiničnih keratoza nisu u potpunosti nestale, dodatni ciklusi lečenja su mogli da se započnu. Svi pacijenti su praćeni do povlačenja ili do 3 godine nakon randomizacije. Rezultati su nastali iz meta analize obe studije.

Ukupno 482 pacijenta su bila uključena u ispitivanja, od toga 481 pacijent je lečen ispitivanom terapijom, a od toga 243 pacijenta su lečena imikvimodom a 238 pacijenata topikalnim diklofenakom. Lečene lezije aktinične keratoze su bile lokalizovane na temenu i licu sa zahvaćenom površinom od oko 40 cm2 kod obe lečene grupe, što predstavlja medijanu broja od 7 lezija klinički tipičnih aktiničnih keratoza na početku ispitivanja.

Postoje klinički podaci od 90 pacijenata koji su primili 3 ili više ciklusa terapije imikvimodom, i 80 pacijenata koji su primili 5 ili više ciklusa terapije imikvimodom, tokom 3-godišnjeg perioda ispitivanja.

Što se tiče primarnog parametra praćenja, histološkog napredovanja, kod ukupno 13 od 242 pacijenta (5,4%) u imikvimod grupi i kod 26 od 237 pacijenta (11%) u diklofenak grupi je utvđeno da imaju histološko napredovanje u preinvazivni (in-situ) ili invazivni SCC u roku od 3 godine, razlika je -5.6% (95% CI:

-10.7% do -0.7%). Od toga kod 4 od 242 pacijenta (1,7%) u imikvimod grupi i kod 7 od 237 pacijenta (3%) u diklofenak grupi je nađeno da imaju histološko napredovanje do invazivnog SCC u razdoblju od 3 godine.

Ukupno 126 od 242 pacijenta lečena imikvimodom (52,1%) i 84 od 237 pacijenata lečenih topikalnim diklofenakom (35,4%) su pokazala potpun klinički nestanak lečenih lezija aktinične keratoze u 20 nedelji (tj. oko 8 nedelja nakon završetka inicijalnog ciklusa lečenja); razlika je 16,6% (95% CI: 7.7% do 25.1%). Kod onih pacijenata sa potpunim kliničkim nestankom lečenih lezija AK, praćeno je ponavno javljanje AK lezija. Pacijent je računat kao ponovno oboleo u ispitivanjima ako je primećena bar jedna lezija aktinične keratoze u potpuno očišćenom polju gde lezija koja se ponovo javila može da bude lezija na istom mestu kao prethodno očišćena lezija ili novo identifikovana lezija bilo gde u lečenom području. Rizik za ponovno javljanje AK lezije u lečenoj oblasti (kao što je prethodno definisano) je bio 39,7% (50 od 126 pacijenata) do 12. meseca za pacijente lečene imikvimodom u poređenju sa 50% (42 od 84 pacijenta) za pacijente lečene diklofenakom lokalno, razlika je -10.3% (95% CI: -23.6% do 3.3%); i 66,7% (84 od 126 pacijenata) za lečenje imikvimodom i 73,8% (62 od 84 pacijenta) za lečenje diklofenakom lokalno do 36. meseca, razlika je -7.1% (95% CI: -19.0% do 5.7%). Pacijenti sa ponovo nastalim AK lezijama (kao što je prethodno definisano) u potpuno očišćenoj oblasti imali su oko 80% šanse da lezije ponovo potpuno nestanu nakon dodatnog ciklusa lečenja imikvimodom u poređenju sa oko 50% šanse za ponovno lečenje diklofenakom lokalno.

Pedijatrijska populacija:

Odobrene indikacije, genitalne bradavice, aktinična keratoza i površinski karcinom bazalnih ćelija generalno se ne javljaju u dečijoj populaciji i nisu ispitivane.

Lek Aldara krem je ispitivan u 4 randomizovane, dvostruko- slepe podlogom kontrolisane studije kod dece od 2 do 15 godina sa molluscum contagiosum (imikvimod n= 576, podloga n= 313).Ova ispitivanja nisu pokazala efikasnost imikvimoda pri bilo kom od ispitivanih režima doziranja (3 x nedeljno tokom ≤

16 nedelja i 7 x nedeljno tokom ≤ 8 nedelja).

Spoljašnje genitalne bradavice, površinski karcinom bazalnih ćelija i aktinična keratoza:

Manje od 0,9% lokalno nanesene jednokratne doze radioaktivno obeleženog imikvimoda se resorbuje kroz kožu kod ljudi. Mala količina leka koja je resorbovana u sistemsku cirkulaciju, bila je brzo izlučena putem urina ili fecesa pri prosečnom odnosu od približno 3 : 1. Nakon jednokratne ili ponovljene lokalno primenjene doze nisu zabeležene merljive koncentracije (>5 nanograma/mL) u serumu.

Sistemska izloženost (nakon perkutane penetracije) je izračunata određivanjem ugljenika-14 iz [14C] obeleženog imikvimoda u urinu i fecesu.

Kod 58 pacijenata sa aktiničnom keratozom je uočena minimalna sistemska resorpcija imikvimoda kroz kožu pri režimu doziranja 3 puta nedeljno tokom 16 nedelja primene krema koncentracije 50mg/g. Stepen perkutane resorpcije nije se značajno menjao od prve do poslednje doze u ovoj studiji. Maksimalne koncentracije leka u serumu na kraju 16. nedelje lečenja uočene su između 9 i 12 sati od primene krema i iznosile su 0,1, 0,2, i 1,6 nanograma/mL pri primeni na lice (12,5 mg, 1 kesica za jednokratnu upotrebu), teme (25 mg, 2 kesice) i dlanove/ruke (75 mg, 6 kesica), redom. Površina primene nije kontrolisana kod grupa u kojima je lečeno teme i dlanovi/ruke. Dozna proporcionalnost nije uočena. Izračunato prividno poluvreme eliminacije je bilo približno 10 puta veće u odnosu na poluvreme eliminacije od 2 sata, uočeno nakon supkutane u prethodnoj studiji, što upućuje na produženo zadržavanje leka u koži. Koncentracija imikvimoda u urinu kod ovih pacijenata iznosila je manje od 0,6% primenjene doze, u 16. nedelji.

Pedijatrijska populacija:

Farmakokinetika imikvimoda nakon pojedinačne ili ponovljene lokalne primene ispitivana je kod dece sa molluscum contagiosum (MC). Podaci o sistemskoj izloženosti pokazuju da je stepen resorpcije imikvimoda nakon lokalne primene na MS lezije dece uzrasta 6-12 godina, bio nizak i sličan kao kod zdravih odraslih osoba i odraslih osoba sa aktiničnom keratozom ili površinskim karcinomom bazalnih ćelija. Kod mlađih pacijenata uzrasta 2-5 godina, resorpcija procenjena na osnovu Cmax bila je veća u odnosu na odrasle.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih sudija bezbednosne farmakologije, mutagenosti i teratogenosti nisu otkrili posebnu opasnost za ljude.

U četvoromesečnoj studiji ispitivanja toksičnosti na koži pacova, pri dozi od 0,5 i 2,5 mg/kg, zapaženo je značajno smanjenje telesne mase i povećanje mase slezine. Slični efekti nisu uočeni u četvoromesečnoj studiji na koži miša. Kod obe vrste, uočena je lokalna iritacija kože, posebno pri većim dozama.

U dvogodišnjoj studiji ispitivanja kancerogenosti kod miša, primenom imikvimoda na kožu tri dana nedeljno, lek nije doveo do pojave tumora na mestu primene. Međutim, broj hepatocelularnih tumora među lečenim životinjama je bio veći nego kod kontrolnih. Mehanizam ovoga nije poznat, ali kako imikvimod ima malu sistemsku resorpciju kroz kožu kod ljudi i nije mutagen, rizik za čoveka nakon sistemske resorpcije je verovatno mali. Pored toga, tumori se nisu pojavili ni na jednom mestu tokom dvogodišnjeg ispitivanja kancerogenosti kod pacova pri oralnoj upotrebi.

Imikvimod krem je procenjivan u testovima ispitivanja fotokancerogenosti kod albino golih miševa koji su bili izloženi simuliranom sunčevom ultravioletnom zračenju (engl. ultraviolet radiation, UVR). Životinjama je primenjen imikvimod krem tri puta nedeljno i zračeni su 5 dana nedeljno tokom 40 nedelja. Miševi su praćeni narednih 12 nedelja, što je ukupno iznosilo 52 nedelje. Tumori su se javljali ranije i u većem broju u grupi miševa kojima je primenjivana podloga u poređenju sa kontrolnom grupom koja je bila manje zračena. Značaj ovoga za čoveka je nepoznat. Lokalna primena imikvimod krema nije dovela do povećanja tumora ni pri bilo kojoj dozi, u poređenju sa grupom koja je dobijala samo podlogu.

izostearinska kiselina benzil alkohol

cetil alkohol stearil alkohol parafin, beli, meki polisorbat 60 sorbitanstearat glicerol

metilhidroksibenzoat (E218) propilhidroksibenzoat (E216) ksantan guma

voda, prečišćena.

Nije primenljivo.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Kesica koja se jednom otvori ne može se ponovo upotrebljavati.

Za jednokratnu upotrebu. Svu količinu neiskorišćenog krema u kesici nakon otvaranja treba odbaciti.

Unutrašnje pakovanje je kesica od poliesterske/ aluminijumske folije koja sadrži 250 mg krema. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 12 kesica i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Aldara krem se može upotrebljavati za tri različita stanja. Lekar Vam može propisati lek Aldara, krem za lečenje:

• Bradavica (condylomata acuminata) na površini genitalija (polnih organa) i oko anusa (rektuma).
• Malih površinskih karcinoma bazalnih ćelija kože.

Površinski karcinom bazalnih ćelija je uobičajni oblik kancera kože, koji slabo napreduje sa malom verovatnoćom da se proširi na ostale delove tela. Obično se javlja kod sredovečnih i starijih ljudi, posebno kod onih sa svetlom puti i koji su bili suviše izloženi suncu. Ukoliko se ne leči, karcinom bazalnih ćelija može da naruši izgled kože, posebno na licu - stoga je rano otkrivanje i lečenje veoma značajno.

• Aktinične keratoze

Aktinične keratoze su područja hrapave kože kod ljudi koji su bili prekomerno izloženi suncu tokom života. Kod nekih je koža obojena, kod drugih je sivkasta, rozikasta, crvena ili braon. Ona može biti ravna i ljuspičasta, ili uzdignuta, hrapava, tvrda i bradavičasta. Lek Aldara treba upotrebljavati samo kod ravnih aktiničnih keratoza na licu i temenu kod pacijenata sa zdravim imunskim sistemom, za koje je lekar procenio da je lek Aldara krem najadekvatnija terapija.

Lek Aldara krem pomaže imunskom sistemu Vašeg organizma u proizvodnji prirodnih supstanci koje se bore protiv karcinoma bazalnih ćelija, aktinične keratoze ili virusa koji uzrokuju stvaranje bradavica.

• ukoliko ste alergični na imikvimod (aktivnu supstancu leka) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte se svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primenite lek Aldara krem:

• Ukoliko ste ranije upotrebljavali lek Aldara ili drugi sličan preparat, obavezno obavestite Vašeg lekara o tome pre početka lečenja.
• Ukoliko imate autoimuni poremećaj
• Ako ste imali transplantaciju organa
• Ne upotrebljavajte lek Aldara dok se područje koje se leči ne zaceli nakon prethodnog lečenja ili hirurške intervencije.
• Izbegavajte kontakt sa očima, ustima i nozdrvama. Prilikom slučajnog kontakta, uklonite krem ispiranjem vodom.
• Nemojte koristiti krem za unutrašnju upotrebu.
• Nemojte koristiti više krema nego što je lekar preporučio.
• Nemojte da stavljate zavoje ili druge prekrivke na lečenu oblast nakon nanošenja leka Aldara.
• Ukoliko osetite nelagodnost na lečenom mestu, isperite krem blagim sapunom i vodom. Čim problem nestane, možete ponovo početi da nanosite krem.
• Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate poremećaj krvne slike.

Zbog načina delovanja krema Aldara, postoji mogućnost da krem pogorša postojeće zapaljenje na području koje se leči:

• Ukoliko lečite genitalne bradavice, pridržavajte se sledećih dodatnih mera opreza:

Muškarci sa bradavicama pod kožicom penisa, moraju svakoga dana da povlače kožicu unazad i kožu pod njom operu. Ukoliko se ovaj postupak ne ponavlja svakog dana, povećava se mogućnost pojave

znakova otvrdnuća, oticanja i oguljenja kože, koji prouzrokuju otežano povlačenje kožice. Ukoliko se pojave ovi simptomi, odmah prekinite sa lečenjem i pozovite svog lekara.

Ukoliko imate otvorene rane: ne započinjite primenu krema Aldara, sve dok se rane ne zacele. Ukoliko imate bradavice na unutrašnjim površinama: ne upotrebljavajte krem Aldara u uretri (kanalu kroz koji prolazi urin), u vagini (porođajnom kanalu), grliću materice ili bilo gde unutar anusa (rektuma).

Nemojte koristiti ovaj lek za više od jednog ciklusa lečenja, ukoliko imate problema sa Vašim imunskim sistemom (usled bolesti ili zbog lekova koje uzimate). Ukoliko mislite da se ovo odnosi na Vas, porazgovarajte o tome sa Vašim lekarom.

Ukoliko ste zaraženi HIV-om (virus humane imunodeficijencije), morate o tome obavestiti Vašeg lekara, jer nije dokazano da je krem Aldara efikasan kod HIV pozitivnih pacijenata.

Ukoliko se odlučite za polne odnose dok još uvek imate bradavice, nanesite krem Aldara nakon, a ne pre seksualnog odnosa. Krem Aldara može da oslabi zid kondoma i dijafragme, stoga isperite lek Aldara krem pre polnog odnosa. Zapamtite, lek Aldara krem ne štiti od prenošenja virusa HIV, niti drugih polno prenosivih bolesti na druge.

• Ukoliko lečite karcinom bazalnih ćelija ili aktinične keratoze, pridržavajte se sledećih dodatnih mera opreza:

Tokom lečenja sa lekom Aldara krem, nemojte koristiti lampe za sunčanje ili solarijume i izbegavajte što je više moguće izlaganje sunčevoj svetlosti. Nosite zaštitnu odeću i šešire sa širokom obodom kada ste napolju.

Tokom lečenja kremom Aldara i sve do izlečenja, područje koje se leči će verovatno izgledati primetno drugačije od normalne kože.

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se upotreba kod dece i adolescenata.

Drugi lekovi i lek Aldara

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Nisu poznati lekovi koji nisu kompatibilni sa kremom Aldara.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primenite ovaj lek.

Vaš lekar će vas upozoriti na rizike i korist od upotrebe leka Aldara krem tokom trudnoće. Studije na životinjama nisu ukazale na neposredna ili posredna štetna dejstva tokom trudnoće.

Tokom lečenja lekom Aldara krem ne smete dojiti, jer nije poznato da li se imikvimod izlučuje u majčino mleko.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj lek nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i upravljanja mašinama.

Lek Aldara sadrži metilhidroksibenzoat (E218), propilhidroksibenzoat (E216), cetilal alkohol, stearil alkohol i benzil alkohol

Metilhidroksibenzoat (E218) i propilhidroksibenzoat (E216) mogu uzrokovati alergijske reakcije (moguće i odložene). Cetil alkohol i stearil alkohol mogu uzrokovati lokalne reakcije na koži (npr. kontaktni dermatitis).

Ovaj lek sadrži 5 mg benzil alkohola u svakoj kesici. Benzil alkohol može izazvati alergijske reakcije i blagu lokalnu iritaciju.

Ne preporučuje se upotreba kod dece i adolescenata..

Odrasli:

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ruke temeljno operite pre i nakon nanošenja krema. Ne pokrivajte područje lečenja sa zavojima i ostalim prekrivkama, nakon što ste naneli krem Aldara.

Svaki put kada nanosite krem, otvorite novu kesicu. Nakon nanošenja krema, preostali sadržaj bacite. Nemojte čuvati otvorenu kesicu za kasniju upotrebu.

Učestalost i trajanje lečenja se razlikuje kod genitalnih bradavica, karcinoma bazalnih ćelija i aktiničnih keratoza (detaljno pogledajte uputstvo za svaku indikaciju).

• Ukoliko lečite genitalne bradavice:

Uputstvo za nanošenje – (ponedeljak, sreda i petak)

• Pre odlaska u krevet, temeljno operite ruke i područje lečenja blagim sapunom i vodom. Ruke i mesto lečenja dobro osušite.
• Otvorite novu kesicu i istisnite sadržaj krema na vrh prsta.
• Nanesite tanak sloj leka Aldara krem na čistu i suvu oblast sa bradavicama i nežno utrljavajte dok ga koža ne upije.
• Nakon nanošenja krema, bacite otvorenu kesicu i operite ruke sapunom i vodom.
• Ostavite da lek Aldara krem deluje na bradavicama 6 do 10 sati. Nemojte se tuširati niti kupati za to vreme.
• Nakon isteka 6-10 sati od nanošenja leka Aldara krem, isperite lečeno područje blagim sapunom i vodom.

Lek Aldara krem nanosite 3 puta nedeljno. Krem nanesite npr. u ponedeljak, sredu i petak. Jedna kesica sadrži dovoljno krema da prekrije 20 cm2 oblasti sa bradavicama.

Muškarci sa bradavicama pod kožom penisa moraju svakoga dana da povuku kožicu unazad i operu kožu ispod (vidite odeljak 2 “Upozorenja i mere opreza”)

Upotrebljavajte lek Aldara krem prema uputstvu, sve dok se bradavice ne povuku. Kod polovine ženske populacije bradavice će potpuno nestati za 8 nedelja, kod polovine muške populacije bradavice će potpuno nestati za 12 nedelja, dok će kod nekih pacijenata doći do potpunog otklanjanja bradavica za 4 nedelje.

Lek Aldara krem nemojte koristiti duže od 16 nedelja za lečenje svake nove epizode pojave bradavica.

Ukoliko imate utisak da lek Aldara krem ima suviše jako ili suviše slabo dejstvo, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Ukoliko lečite karcinom bazalnih ćelija:

Uputstvo za nanošenje – (ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak i petak)

• Pre odlaska u krevet, temeljno operite ruke i područje lečenja blagim sapunom i vodom. Ruke i mesto lečenja dobro osušite.
• Otvorite novu kesicu i istisnite sadržaj krema na vrh prsta.
• Nanesite lek Aldara krem na zahvaćeno područje i 1 cm oko zahvaćenog područja. Krem nežno utrljavajte, dok ga koža ne upije.
• Nakon nanošenja krema, bacite otvorenu kesicu i operite ruke sapunom i vodom.
• Ostavite lek Aldara krem da deluje oko 8 sati. Nemojte se tuširati niti kupati za to vreme
• Nakon isteka 8 sati od nanošenja leka Aldara krem, isperite lečeno područje blagim sapunom i vodom.

Nanesite dovoljno krema da prekrijete područje lečenja i 1 cm oko oblasti lečenja svakog dana tokom 5 uzastopnih dana u nedelji za vreme od 6 nedelja. Na primer: nanosite krem od ponedeljka do petka, a nemojte da ga nanositi u subotu i nedelju.

• Ukoliko lečite aktinične keratoze

Uputstvo za nanošenje – (ponedeljak, sreda i petak)

• Pre odlaska u krevet, temeljno operite ruke i područje lečenja blagim sapunom i vodom. Ruke i mesto lečenja temeljno prosušite.
• Otvorite novu kesicu i istisnite sadržaj krema na vrh prsta.
• Nanesite lek Aldara krem na zahvaćeno područje. Krem nežno utrljavajte, dok ga koža ne upije.
• Nakon nanošenja krema, bacite otvorenu kesicu i operite ruke sapunom i vodom.
• Ostavite lek Aldara krem da deluje oko 8 sati. Nemojte se tuširati niti kupati za to vreme
• Nakon isteka 8 sati od nanošenja leka Aldara krem, isperite lečeno područje blagim sapunom i vodom.

Nanosite lek Aldara krem 3 puta nedeljno. Na primer: nanesite u ponedeljak, sredu i petak. Jedna kesica je dovoljna da prekrije površinu od 25 cm2 . Krem upotrebljavajte četiri nedelje. Četiri nedelje nakon završetka prvog ciklusa lečenja, Vaš lekar će proceniti ishod lečenja. Ukoliko lezije nisu potpuno nestale, može biti potrebno da nastavite lečenja još četiri nedelje.

Ako ste primenili više leka Aldara nego što treba

Isperite suvišni krem blagim sapunom i vodom. Kada nestanu reakcije na koži, možete da nastavite sa lečenjem.

Ukoliko dođe do slučajnog gutanja leka Aldara krem, obratite se Vašem lekaru.

Ako ste zaboravili da primenite lek Aldara

Ukoliko zaboravite da primenite krem, nanesite ga kada se setite i nastavite dalje po uobičajenom rasporedu. Nemojte da nanosite krem više od jednom dnevno.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primenjuju ovaj lek.

Učestalost neželjenih dejstava klasifikovana je na sledeći način:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

Ukoliko se ne osećate dobro tokom upotrebe leka Aldara krem, odmah obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Neki pacijenti su uočili promene u boji kože na području nanošenja leka Aldara krem. Iako te promene kod većine pacijenata nestaju tokom vremena, kod nekih pacijenata ostaju trajno. Ukoliko vaša koža reaguje loše na upotrebu leka Aldara krem, prestanite da ga nanosite, isperite oblast blagim sapunom i vodom, i obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kod nekih pacijenata je zabeleženo smanjenje broja krvnih zrnaca. Smanjenje broja krvnih zrnaca može da prouzrokuje veću podložnost infekcijama, lakšem nastajanju modrica ili da se brže umarate. Ukoliko primetite bilo koji od tih simptoma, obavestite svog lekara.

Neki pacijenti koji pate od autoimunskih poremećaja mogu doživeti pogoršanje svog stanja. Ako primetite bilo kakvu promenu tokom terapije lekom Aldara krem, obavestite svog lekara.

Ozbiljne reakcije na koži su retko prijavljivane. Ukoliko zapazite lezije ili tačke na vašoj koži koji se od malih crvenkastih oblasti razvijaju do izgleda malih meta, a mogu biti praćene su simptomima kao što su: svrab, groznica (povišena telesna tempratura), opšte loše stanje, bol u zglobovima, problemi sa vidom, peckanje, bol ili svrab u očima, ranice u ustima, odmah prestanite da upotrebljavate lek Aldara krem i obavestite svog lekara.

Kod manjeg broja pacijenata je došlo do gubitka kose na mestu lečenja ili u okolini tog mesta.

• Ukoliko lečite genitalne bradavice:

Većina neželjenih dejstava leka Aldara krem su posledica njegovog lokalnog delovanja na kožu.

Veoma česta neželjena dejstva uključuju crvenilo (61% pacijenata), ljuštenje kože (30% pacijenata), perutanje i otok. Takođe se mogu pojaviti otvrdlina ispod kože, male otvorene rane, krusta koja se formira tokom zaceljenja i mali mehurići pod kožom. Na području gde ste naneli lek Aldara krem možete osetiti svrab (32% pacijenata), osećaj peckanja (26% pacijenata) ili bol (8% pacijenata). Većina ovih reakcija na koži su blage i koža se normalizuje za oko 2 nedelje nakon prekida lečenja.

Kod pojedinih pacijenata (4% ili manje) se često javlja glavobolja, a povremeno: groznica (povišena telesna temperatura) i simptomi slični gripu; bolovi u mišićima i zglobovima; prolaps materice; bol pri polnom odnosu kod žena; otežana erekcija; pojačano znojenje, mučnina, simptomi na nivou želuca i creva, zujanje u ušima, crvenilo, zamor, vrtoglavica, migrena, trnjenje i mravinjanje; nesanica; depresija; gubitak apetita; otečene žlezde; bakterijske, virusne i gljivične infekcije (npr. herpes na usni); vaginalna infekcija uključujući kandidijazu; kašalj i prehlada sa zapaljenjem grla.

Veoma retke teške i bolne reakcije su se pojavile obično u onim slučajevima gde se krem upotrebljava više od preporučenog. Kod nekih žena u veoma retkim slučajevima bolne reakcije na koži na području otvora vagine su otežale izlučivanje mokraće. Ukoliko dođe do ovoga, odmah potražite medicinsku pomoć.

• Ukoliko lečite karcinom bazalnih ćelija:

Većina neželjenih dejstava leka Aldara krem su posledica njegovog lokalnog delovanja na kožu. Lokalne reakcije na koži mogu da budu znak delovanja leka.

Veoma često na području koje se leči može se javiti blagi svrab.

Česta neželjena dejstva podrazumevaju: trnjenje i mravinjanje, manje otoke na koži, bolove, osećaj peckanja, iritaciju, krvarenje, crvenilo i osip.

Ukoliko reakcija na koži izazove prekomernu nelagodnost, posavetujte se sa lekarom. Lekar Vam može savetovati da prekinete sa upotrebom lea Aldara krem na nekoliko dana (tj. da imate kratak prekid lečenja). Ukoliko se pojavi gnoj ili drugi znak infekcije, posavetujte se sa lekarom. Pored reakcija na koži, ostala česta neželjena dejstva podrazumevaju otečene žlezde i bol u leđima.

Kod pojedinih pacijenta povremeno dolazi do pojave neželjenih dejstava na mestu nanošenja (iscedak, zapaljenje, otok, krusta, pucanje kože, plikovi, dermatitis) ili iritabilnost, mučnina, suva usta, simptomi slični gripu i zamor.

• Ukoliko lečite aktinične keratoze

Većina neželjenih dejstava leka Aldara krem su posledica njegovog lokalnog delovanja na kožu. Lokalne reakcije na koži mogu da budu znak delovanja leka.

Veoma često na području koje se leči može se javiti blagi svrab.

Česta neželjena dejstva podrazumevaju bol, osećaj peckanja, iritaciju i crvenilo.

Ukoliko kožna reakcija izazove prekomernu nelagodnost, posavetujte se sa lekarom. Lekar Vam može savetovati da prekinete sa upotrebom leka Aldara krem na nekoliko dana (tj. da imate kratak prekid lečenja). Ukoliko se pojavi gnoj ili drugi znak infekcije, posavetujte se sa lekarom. Pored reakcija na koži, ostala česta neželjena dejstva podrazumevaju glavobolju, anoreksiju, mučninu, bol u mišićima i zglobovima i zamor.

Kod pojedinih pacijenta dolazi do pojave povremenih neželjenih dejstava na mestu nanošenja (krvarenje, zapaljenje, iscedak, osetljivost, oticanje, manji otoci na koži, trnjenje i mravinjanje, stvaranje krusti, stvaranje ožiljaka, stvaranje čira, osećaj toplote i nelagodnosti), ili zapaljenje sluzokože nosa, zapušen nos, grip ili simptomi slični gripu, depresija, iritacija oka, otok očnog kapka, bol u grlu, proliv, aktinična keratoza, crvenilo, oticanje lica, čirevi, bol u udovima, groznica (povišena telesna temperatura), slabost i drhtanje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece. Čuvati na temperaturi do 25°C.

Ne smete koristiti lek Aldara krem posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Kesicu koju jednom otvorite, ne smete ponovo upotrebljavati.

Za jednokratnu upotrebu. Svu količinu neiskorišćenog krema u kesici nakon otvaranja treba odbaciti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je imikvimod. Jedna kesica sadrži 12,5 mg imikvimoda u 250 mg krema (100 mg krema sadrži 5 mg imikvimoda).
• Pomoćne supstance su: izostearinska kiselina; benzil alkohol; cetil alkohol; stearil alkohol; parafin, beli, meki; polisorbat 60; sorbitanstearat; glicerol; metilhidroksibenzoat (E218); propilhidroksibenzoat (E216); ksantan guma; voda, prečišćena (videti odeljak 2 „Lek Aldara sadrži metilhidroksibenzoat, propilhidroksibenzoat, cetil alkohol, stearil alkohol i benzil alkohol“).

Kako izgleda lek Aldara i sadržaj pakovanja

Beli do slabo žuti krem ujednačenog izgleda.

Unutrašnje pakovanje je kesica od poliesterske/aluminijumske folije koja sadrži 250 mg krema. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 12 kesica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

VIATRIS HEALTHCARE D.O.O.

Bulevar Mihajla Pupina 115a, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač

MEDA PHARMA GMBH & Co. KG, Benzstrasse 1, Bad Homburg v.d. Hoehe, Nemačka SWISS CAPS GMBH, Grassingerstrasse 9, Bad Aibling, Nemačka

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi ili da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02874-21-001 od 14.06.2022.