Alexan® Ebewe 50mg/mL rastvor za injekciju/infuziju

Citarabin se može koristiti kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim hemioterapeuticima kod odraslih i dece:

• akutna mijeloidna leukemija (AML)
• akutna limfoblastna leukemija (ALL)
• hronična mijeloidna leukemija (CML)
• intermedijarni non-Hodgkin limfomi i veoma maligni non-Hodgkin limfomi (na primer limfoblastni non- Hodgkinovi limfomi i Burkitt-ov limfom)

Citarabin se može primenjivati intratekalno sam ili u kombinaciji sa metotreksatom i kortikosteroidima kao profilaksa i terapija leukemije u centralnom nervnom sistemu.

Citarabin se mora isključivo primenjivati u specijalizovanim klinikama, od strane lekara koji imaju veliko iskustvo u hemioterapiji i koji mogu ponuditi dovoljno mogućnosti za suportivnu terapiju.

Citarabin se može primenjivati kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima. Za pripremu infuzione tečnosti, citarabinu se dodaje 0,9% rastvor natrijum-hlorida i 5% rastvor glukoze.

Brza intravenozna infuzija citarabina podnosi se bolje nego kontinuirana infuzija iste doze. Ovaj fenomen je povezan sa brzom inaktivacijom leka, koja je posledica brze primene leka, i kratke izloženosti normalnih i neoplastičnih ćelija značajnoj količini leka. Normalne i neoplastične ćelije izgleda da na parelalan način reaguju na ove različite načine primene i ni za jednu nije definisana jasna klinička prednost.

Citarabin nije aktivan kada se koristi oralno. Raspored i metod primene zavisi od protokola terapije koji će se primenjivati.

Citarabin se primenjuje intravenski kroz infuziju ili injekciju, supkutano ili intratekalno.

Indukcija remisije

Standardne doze za indukciju remisije su 100 do 200 mg citarabina/m2 telesne površine (BSA) na dan. U većini slučajeva primenjuje se kao kontinuirana intravenska infuzija ili brza infuzija u periodu od 5 do 10 dana.

Dužina trajanja i učestalost terapije zavisi od kliničkih i morfoloških rezultata (koštana srž).

Održavanje remisije

Doze za održavanje remisije obično su 70-200 mg citarabina/m2 telesne površine (BSA) na dan, u obliku brze intravenske injekcije ili kao supkutana injekcija jednom dnevno u toku pet dana u razmacima od po 4 nedelje ili jednom nedeljno.

Terapija non-Hodgkin limfoma

Terapija kod odraslih:

Za ovu indikaciju koriste se odgovarajući protokoli polihemoterapije.

Terapija kod dece:

Upotreba citarabina kod non-Hodgkin limfoma kod dece zavisi od stadijuma i histološkog tipa bolesti. Primenjuje se u različitim dozama u različitim terapijskim protokolima (na primer BFM-protokol). Detalji se mogu naći u odgovarajućoj medicinskoj literaturi.

Terapija visokim dozama

Terapija visokim dozama obično se sprovodi sa 1-3 g citarabina/m2 telesne površine na dan u intravenskoj infuziji, u toku 1-3 sata, u razmacima od 12 sati, tokom 4 – 6 dana.

Intratekalna primena

Uobičajena doza kreće se između 5-75 mg citarabina/m2telesne površine.

Učestalost primene i doze razlikuju se od protokola do protokola. Najčešće korišćena doza je 30 mg/m2 jednom na svaka 4 dana, sve dok se cerebrospinalna tečnost ne oslobodi povećanog broja malignih ćelija.

Ukoliko rastvor za intratekalnu injekciju mora da se razblaži, kao rastvarač se mora koristiti 0,9% natrijum hlorid bez konzervansa.

Za uputstvo o razblaživanju leka pre primene videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Anemija, leukopenija ili trombocitopenija ne-malignog porekla (npr. aplazija koštane srži), osim ukoliko korist premašuje rizik.

Degenerativne i toksične encefalopatije, naročito nakon primene metotreksata ili tretmana sa jonizujućim zračenjem.

Lek citarabin se ne sme koristiti tokom dojenja.

Citarabin treba primenjivati sa velikim oprezom kod pacijenata koji su nedavno primili radioterapiju ili druge citotoksične lekove.

Citarabin treba primenjivati sa oprezom po uputstvima specijalističke onkološke službe koja ima mogućnosti za redovno praćenje kliničkih biohemijskih i hematoloških efekata tokom i nakon primene leka.

Citarabin je snažni supresor funkcije koštane srži. Terapiju treba početi sa oprezom kod pacijenata kod kojih već postoji supresija funkcije koštane srži izazvana lekovima. Pacijenti koji primaju ovaj lek moraju biti pod stalnim medicinskim nadzorom.U početku lečenja, trebalo bi svakodnevno određivati broj

leukocita i trombocita. Potrebno je sprovoditi periodično ispitivanje koštane srži. Ispitivanje treba raditi često nakon što nestanu blasti iz periferne krvi. U ustanovama trebaju biti obezbeđene mere za zbrinjavanje komplikacija potencijalno fatalne supresije koštane srži (infekcije nastale kao posledice granulocitopenije i oštećenih drugih mehanizama odbrane, kao i hemoragija nastala zbog trombocitopenije).

Terapiju treba prekinuti ili izmeniti ukoliko lekovima izazvana supresija koštane srži dovede do pada broja trombocita ispod 50000/mm3 ili pada broja polimorfonukleara ispod 1000/mm3. Vrednosti mogu nastaviti da opadaju i nakon prekida terapije i dostići najniže vrednosti nakon pet do sedam dana.

Terapija se može nastaviti kada se uoči oporavak koštane srži nakon uzastopnih ispitivanja koštane srži. Ne treba da se čeka ponovno započinjanje terapije dok vrednosti krvnih analiza ne dostignu normalne vrednosti. Ukoliko tretman nije nastavljen pre nego što parametri krvi dostignu normalne vrednosti, bolest može da se izmakne kontroli.

Prijavljen je slučaj anafilakse sa akutnim zastojem rada srca i pluća koji je zahtevao mere reanimacije. Do ovoga je došlo odmah nakon intravenske primene citarabina.

Potrebno je periodično kontrolisati funkciju koštane srži, funkcije jetre i bubrega, a lek treba primenjivati sa oprezom i u redukovanim dozama kod pacijenata sa smanjenom funkcijom jetre. Međutim, izgleda da nije potrebna redukcija doze kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega. Jetra čoveka očigledno detoksikuje značajan deo primenjene doze citarabina. Lek treba primenjivati sa oprezom i u manjoj dozi kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom jetre.

Treba izbegavati istovremenu transfuziju granulocita jer je prijavljena teška respiratorna insuficijencija.

Kod pacijenata na terapji citarabinom se može javiti hiperurikemija sekundarno usled lize neoplastičnih ćelija. Potrebno je pratiti serumsku koncentraciju mokraćne kiseline, a istovremeno je potrebna profilaksa. Lekar treba da bude spreman da primeni suportivne i farmakološke mere koje mogu biti neophodne za kontrolu ovog problema.

Pokazano je da je citarabin mutagen i karcinogen kod životinja. Mogućnost postojanja sličnog efekta treba imati na umu kada se razmišlja o dugotrajnoj primeni kod pacijenata.

Primenjivan intratekalno, kao i kod bilo kog drugog intratekalnog leka, ne sme se primenjivati radioterapija ni tokom ni nakon tretmana. Dobro je poznato da ovo može pogoršati toksičnost radioterapije.

Ovaj lek sadrži 2,1 mmol (48 mg) natrijuma po 350 mg doze (2,7 mg/mL). Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti na kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Imunosupresivni efekti/Povećana osetljivost na infekcije

Primena živih ili atenuisanih vakcina kod imunokompromitovanih pacijenata usled primene hemioterapije uključujući i citarabin, može za posledicu imati nastanak ozbiljnih ili smrtonosnih infekcija. Primenu živih vakcina treba izbegavati kod pacijenata na terapiji citarabinom. Mrtve ili inaktivisane vakcine se mogu primeniti. Međutim, odgovor organizma na takve vakcine može biti smanjen.

Bolna osetljivost u abdomenu (peritonitis) i guaiac kolitis sa neutropenijom i trombocitopenijom, zabeleženi su kod pacijenata koji su primali konvencionalne doze citarabina u kombinaciji sa drugim lekovima.

Pacijenti su dobro reagovali na neoperativne medicinske tretmane.

Odložena ascedentna progresivna paraliza sa smrtnim ishodom zabeležena je kod dece sa AML nakon intravenske primene citarabina u konvencionalnim dozama u kombinaciji sa drugim lekovima.

Primena visokih doza

Periferne motorne i senzorne neuropatije nakon konsolidacije sa velikim dozama citarabina, daunorubicina i asparaginaze, javljale su se kod odraslih pacijenata sa akutnom nelimfocitnom leukemijom.

Kod pacijenata koji su primili velike doze citarabina treba pratiti znake moguće neuropatije, jer će možda biti potrebno promeniti režim primene leka u cilju izbegavanja nastanka ireverzibilnih neuroloških poremećaja.

Rizik od CNS toksičnosti raste ukoliko se visoke doze citarabina daju u kombinaciji sa drugim CNS toksičnim tretmanima kao što su radioterapija ili kod pacijenata koji su prethodno imali CNS tretman poput intratekalne hemoterapije.

Teška plućna toksičnost, ponekad sa smrtnim ishodom, iznenadni respiratorni distres sindrom i plućni edem su se javljali nakon primenjenih visokih doza citarabina.

Slučajevi kardiomiopatije sa smrtnim ishodom zabeleženi su nakon primene eksperimentalnih velikih doza citarabina i ciklofosfamida kada su primenjeni kod transplantacije koštane srži.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost primene citarabina kod beba nije utvrđena.

Kardiotonični glikozidi

Gastrointestinalna apsorpcija oralnih tableta digoksina može biti znatno smanjena kod pacijenata koji primaju kombinaciju hemoterapijskih režima (uključujui režime koji sadrže citarabin), verovatno kao rezultat privremenog oštećenja intestinalne mukoze izazvanog citotoksičnim agensima. Reverzibilno sniženje koncentracije digoksina u plazmi u stanju ravnoteže, kao i smanjenje bubrežne ekskrecije glikozida primećeno je kod pacijenata koji su dobijali beta-acetildigoksin i hemoterapijske protokole koji sadrže ciklofosfamid, vinkristin i prednizon, sa ili bez citarabina ili prokarbazina. Ograničeni podaci ukazuju da na stepen gastrointestinalne apsorpcije digitoksina ne utiče značajno istovremena primena kombinovanih hemoterapijskih protokola za koje je poznato da smanjuju apsorpciju digoksina. Zbog toga, praćenje koncentracije digoksina u plazmi može biti indikovano kod pacijenata koji primenjuju slične kombinacije hemoterapijskih protokola. Upotreba digitoksina se može smatrati alternativom kod takvih pacijenata.

Antiinfektivni agensi

Jedna in vitro studija ukazuje da citarabin može antagonizovati aktivnost gentamicina prema K. pneumoniae. Kod pacijenata koji dobijaju citarabin, izostanak brzog terapijskog odgovora nakon primene gentamicina u lečenju infekcija izazvanih K. pneumoniae, može ukazati na potrebu za ponovnom procenom antibiotske terapije.

Citotoksični antibiotici

Povećana toksičnost se može javiti nakon istovremene primene citarabina i idarubicina.

5-fluorocitozin

Ne treba primenjivati 5-fluorocitozin istovremeno sa citarabinom, jer je pokazano da se u tom slučaju poništava terapijska efikasnost 5-fluorocitozina. Ograničeni podaci ukazuju da citarabin može antagonizovati antiinfektivnu aktivnost flucitozina, moguće kompetitivnom inhibicijom preuzimanja leka od strane gljivica.

Imunosupresivni agensi

Zbog imunosupresivnog efekta citarabina, virusne, bakterijske, gljivične, parazitarne ili saprofitne infekcije, na bilo kom mestu u telu, mogu biti povezane sa primenom citarabina, samog ili u kombinaciji sa drugim imunosupresivnim agensima u imunosupresivnim dozama koje utiču na celularni ili humoralni imunitet. Ove

infekcije mogu biti blage, ali i teške i ponekad fatalne.

Metotreksat

Postoje dokazi o farmakodinamskoj interakciji između metotreksata i citarabina koja dovodi do encefalopatije.

Trudnoća

Poznato je da je citarabin teratogen kod određenih životinjskih vrsta. Primenu citarabina kod žena koje su trudne ili koje mogu zatrudneti, treba sprovesti jedino nakon dobrog razmatranja i procene odnosa koristi i rizika.

Muškarci i žene moraju koristiti efektivnu kontracepciju tokom tretmana i 6 meseci nakon tretmana. Dojenje

Nije poznato da li se citarabin ili njegovi metaboliti izlučuju u mleko dojilja. Ovaj lek ne treba primenjivati kod dojilja.

Plodnost

Nisu sprovedene studije za ispitivanje reproduktivne toksičnosti. Gonadalna supresija, koja dovodi do amenoreje ili azospermije, može se pojaviti kod pacijenata koji su na terapiji citarabinom, posebno u kombinaciji sa alkilirajućim agensima. Uopšteno, izgleda da su ovi efekti povezani sa dozom i dužinom terapije i mogu biti ireverzibilni. S obzirom na to da citarabin ima mutageni potencijal koji može izazvati oštećenje hromozoma u spermatozoidima, muškarci koji su na terapiji citarabinom, kao i njihove partnere treba posavetovati da koriste pouzdane kontraceptivne metode.

Citarabin ne utiče na intelektualne funkcije ili psihomotorne sposobnosti. Ipak, pacijenti koji primaju hemioterapiju mogu imati smanjenu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Na to ih treba upozoriti, i savetovati da izbegavaju pomenute radnje ako na njih tako utiče primena leka.

Neželjene reakcije su navedene prema organskim sistemima i učestalosti. Učestalost neželjenih reakcija je izražena kao: veoma česte (1/10); česte (1/100, <1/10); povremene (1/1000, <1/100); retke (1/10000,

<1/1000); veoma retke (<1/10000) i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Neželjeni efekti citarabina su dozno-zavisni. Najčešći su gastrointestinalni neželjeni efekti. Citarabin je toksičan za koštanu srž i izaziva hematološke neželjene efekte.

Citarabinski sindrom (imunoalergijski efekat): karakteriše se groznicom, mijalgijom, bolom u kostima, povremenim bolom u grudima, egzantemom, makulopapularnim osipom, konjuktivitisom, mučninom i malaksalošću. Obično se javlja 6-12 sati nakon primene leka. Pokazalo se da su kortikosteroidi delotvorni u tretmanu ili prevenciji ovog sindroma. Potrebno je razmotriti primenu kortikosteroida ukoliko su simptomi ovog sindroma toliko ozbiljni da zahtevaju tretman. Ukoliko je tretman efektivan, terapija citarabinom se može nastaviti.

Neželjeni efekti izazvani tretmanom visokim dozama citarabina, osim onih koji se javljaju primenom konvencionalnih doza, uključuju sledeće:

Teška i ponekad fatalna CNS, gastrointestinalna i pulmonarna toksičnost (različita od toksičnosti koja se javlja primenom konvencionalnih terapijskih protokola citarabinom) prijavljena je tokom eksperimentalnih terapijskih protokola citarabinom. Ove reakcije uključuju reverzibilnu kornealnu toksičnost; cerebralnu i celeberalnu disfunkciju, uglavnom reverzibilnu; somnolencija; konvulzije; teške gastrointestinalne ulceracije, uključujući intestinalnu cisteroidnu pneumatozu, koji dovode do peritonitisa; sepsa i apsces jetre; edem pluća.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Uočena je izražena pancitopenija, koja može trajati 15-25 dana, udružena sa težom aplazijom koštane srži nego onom izazvanom primenom konvencionalnih doza.

Poremećaji nervnog sistema

Nakon tretmana sa visokim dozama citarabina, simptomi uticaja na cerebralnu ili cerebelarnu funkciju poput promena ličnosti, izmenjena budnost, dizartrija, ataksija, tremor, nistagmus, glavobolja, konfuzija, somnolencija, vrtoglavica, koma, konvulzije itd. pojavljuju se u 8-37% tretiranih pacijenata. Učestalost kod starijih osoba (>55 godina) može biti i veća. Drugi predisponirajući faktori su oslabljena funkcija jetre i bubrega, prethodni tretman CNS-a (npr. radioterapija) i zloupotreba alkohola. Smetnje u CNS-u su u većini slučajeva reverzibilne.

Rizik od CNS toksičnosti raste ukoliko se tretman sa citarabinom primenjuje u vidu visokih i.v. doza u kombinaciji sa drugim CNS toksičnim tretmanima kao što su radioterapija ili visoke doze citotoksičnih agenasa.

Poremećaji oka

Uočene su reverzibilne kornealne lezije i hemoragijski konjuktivitis. Ovi fenomeni se mogu prevenirati ili smanjiti primenom kortikosteroidnih kapi za oči.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Mogu se javiti klinički znaci kao kod plućnog edema/ARDS. Ova reakcija je verovatno izazvana povredom alveolarnih kapilara. Teško je napraviti procenu učestalosti (navedeno je 10-26 % u različitim publikacijama) s obzirom na to da su pacijenti obično bili u relapsu kada drugi faktori mogu doprineti ovoj rekaciji.

Gastrointestinalni poremećaji

Teže reakcije se mogu pojaviti pored čestih gastrointestinalnih neželjenih rekacija, posebno sa tretmanom visokim dozama citarabina. Zabeleženi su intestinalna perforacija ili nekroza sa ileusom i peritonitisom. Pankreatitis je takođe primećen tokom terapije visokim dozama.

Hepatobilijarni poremećaji

Nakon terapije visokim dozama prijavljeni su apsces jetre, hepatomegalija i Budd-Chiari sindrom (hepatička venska tromboza).

Ostale neželjene reakcije

Zabeleženi su slučajevi kardiomiopatije i rabdomiolize usled terapije citarabinom. Prijavljen je slučaj anafilakse sa akutnim zastojem rada srca i pluća koji je zahtevao mere reanimacije.

Gastrointestinalni neželjeni efekti mogu se umanjiti ukoliko se citatabin primenjuje u vidu infuzije. Lokalno primenjeni glukokortikoidi se preporučuju za profilaksu hemoragijskog konjuktivitisa.

Amenoreja i azospermija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ne postoji specifičan antidot za lečenje predoziranja citarabinom. Prekid terapije praćen tretmanom depresije koštane srži koja je usledila, uključujući transfuziju pune krvi ili trombocita i primena antibiotika po potrebi.

Doza od 4,5 g/m2 u obliku intravenske infuzije tokom 1 sata, ponavljane na svakih 12 sati, posle 12 doza izaziva ireverzibilnu i fatalnu toksičnost centralnog nervnog sistema.

Citarabin se može ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antineoplastici; analozi pirimidina.

ATC šifra: L01BC01

Lek Alexan Ebewe sadrži citarabin kao aktivni sastojak, antimetabolit iz serije pirimidinskih antagonista.

Citarabin je antineoplastično sredstvo specifično za ćelijski fazni ciklus, koji može uticati na ćelije samo tokom S faze ćelijske deobe. On se intraćelijski pretvara u citarabin-5'-trifosfat (ara-CTP), koji je aktivni metabolit. Mehanizam dejstva nije u potpunosti jasan, ali se predpostavlja da citarabin deluje primarno tako što inhibira sintezu dezoksicitidina, mada se smatra da inhibicija citidilat-kinaze i inkorporacija jedinjenja u molekul nukleinske kiseline takođe igra ulogu u citostatskom i citocidnom dejstvu. Ugrađivanje u DNA i RNA može takođe doprinositi citotoksičnosti citarabina. Citarabin je toksičan za široki spektar proliferativnih ćelija sisara u ispitivanim kulturama.

Resorpcija

Nakon oralne primene, citarabin se brzo metaboliše i nije efikasan. Manje od 20% doze date oralnim putem resorbuje se u gastrointestinalnom traktu.

U slučaju intravenske primene, postiže se praktično stabilna koncentracija leka u plazmi.

Nakon supkutane ili intramuskularne primene citarabina, maksimalna koncentracija u plazmi postiže se za otprilike 20 do 60 minuta nakon injekcije i one su značajno niže nego nakon intravenskog načina primene. Koncentracije citarabina u serumu mogu značajno varirati od pacijenta do pacijenta i pri istim dozama. Neka ispitivanja su pokazala da ove varijacije mogu biti povezane sa kliničkim odgovorom: visoke koncentracije u serumu garantuju najbolju šansu za hematološke remisije.

Raspodela

Citarabin ima volumen distribucije od 0,7 l/kg. Citarabin treba primenjivati intratekalno u profilaksi i lečenju leukemije CNS-a, zbog toga što intravenski dat citarabin prolazi krvno-moždanu barijeru u ograničenim količinama. Rezultat intratekalne primene citarabina su izuzetno niske koncentracije u plazmi.

Metabolizam

Citarabin se brzo pretvara, pod dejstvom deoksicitidin kinaze i drugih nukleotidaza, u svoj aktivni oblik (citarabin

-5’-trifosfat ), fosforilacijom u leukemičnim blast ćelijama i u zdravoj koštanoj srži. Metabolisanje u neaktivnu komponentu uracilarabinozid (1-beta-D-arabinofuranosiluracil) preko aktivnosti citidinske deaminaze događa se prevashodno u jetri, a u manjoj meri i u ostalim tkivima i krvi. Pretpostavlja se da ravnoteža između nivoa kinaze i deaminaze može predstavljati bitan faktor u proceni da li je ćelija osetljiva ili rezistentna na dejstvo citarabina.

Vezivanje za proteine

Vezivanje za preteine plazme je nisko (13,3%), sa koncentracijama od 0,005-1 mg/L. Procenat vezanog leka bio je nezavisan od koncentracija u navedenim granicama.

Izlučivanje

Nakon brze intravenske infuzije citarabina događa se bifazna eliminacija iz krvi. Postoji početna faza raspodele sa poluvremenom eliminacije od oko 10 min., koja je praćena sekundarnom fazom eliminacije sa vremenom poluživota od 1-3 sata. Nakon 24 sata, otprilike 80% datog citarabina može se naći u urinu, od kojih se 90% izlučuje u obliku neaktivnog metabolita, a 10% kao nepromenjeni citarabin. Obzirom na nisku aktivnost citarabin deaminaze u cerebrospinalnoj tečnosti, citarabin ima poluvreme eliminacije u CNS-u od 3-3,5 sati.

Ispitivanja su pokazala da je citarabin genotoksičan (in vitro i in vivo), kao i da je embriotoksičan i teratogen,

ukoliko se ordinira sisarima u trudnoći tokom organogeneze i u klinički relevantnom doznom protokolu.

Takođe je opisano da citarabin izaziva oštećenja mozga u razvoju, ukoliko se daje novorođenim sisarima (period ekvivalentan trećem trimestru kod ljudi), kao i da povećava učestalost pojave abnormalnih spermatozoida in vivo kod miševa.

Pokazalo se da je citarabin kancerogen kod životinja. Mogućnost uporednog dejstva mora se uzeti u obzir kada se određuje dugotrajna strategija lečenja za pacijenta.

Natrijum-laktat rastvor 60% Mlečna kiselina

Voda za injekcije

Ovaj lek ne sme se mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Citarabin je fizički inkopatibilan sa heparinom, insulinom, metotreksatom, 5-fluorouracilom, nafcilinom, oksacilinom, benzilpenicilinom i metil-prednizolon natrijum sukcinilom.

2 godine.

Fizička i hemijska stabilnost rastvora citarabina nastalog razblaživanjem sa 0,9% rastvorima natrijum-hlorida u koncentracijama 0,1 mg/mL i 20,0 mg/mL pokazana je tokom 28 dana, ako se čuva u frižideru, na sobnoj temperaturi sa ili bez zaštite od svetlosti. Rastvor citarabina nastao razblaživanjem sa 5% rastvorom glukoze ukoliko se čuva na sobnoj temperaturi sa ili bez zaštite od svetlosti, fizički-hemijski je stabilan 28 dana u koncentraciji 0,1 mg/mL, odnosno 14 dana u koncentraciji 20,0 mg/mL.

Rastvor citarabina nastao razblaživanjem sa 5% rastvorom glukoze ukoliko se čuva u frižideru, fizičkihemijski je stabilan 28 dana u koncentraciji 0,1 mg/mL i 20 mg/mL.

Sa mikrobiološkog stanovišta, proizvod se mora odmah iskoristiti.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, rok upotrebe i uslovi čuvanja u toku korišćenja su odgovornost korisnika i obično ne bi smeli da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2ºC do 8ºC, osim ako razblaživanje nije obavljeno u strogo kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tip I) zapremine 20 mL, zatvorena sa halobutil gumenim čepom obloženim fluoropolimerom preko koga se nalazi aluminijumski poklopac.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica i Uputstvo za lek.

Citarabin se mora razblažiti za infuziju sa 0,9% rastvorom natrijum hlorida, ili rastvorom glukoze 5%.

Kompatibilnost sa rastvorom natrijum hlorida 0,9% i rastvorom glukoze 5% ispitivana je u koncentracijama od 0,2 – 3,2 mg/mL u PVC infuzionim kesama, PE infuzionim bočicama i perfuzionim špricevima.

Za intratekalnu primenu kao rastvarač se mora koristiti 0,9% rastvor natrijum hlorida i to bez konzervansa.

Ukoliko citarabin dođe u dodir sa kožom, izloženi predeo mora se isprati obilnim količinama vode i potom opran temeljito sa vodom i sapunom. Ukoliko rastvor dođe u dodir sa očima, isprati oči izuzetno pažljivo sa obilnim količinama vode, potom se odmah obratiti specijalisti za očne bolesti.

Zaposlene osobe koje su trudne treba isključiti iz rada sa ovim lekom.

Nakon upotrebe, bočice i injekcioni materijal, uključujući i rukavice, mora biti uništen u skladu sa pravilima vezanim za citotoksične lekove.

Prosut, ili deo proizvoda koji je iscureo, može biti inaktiviran sa 5% rastvorom natrijum hipohlorita. Svi materijali za čišćenje moraju biti odstranjeni kako je gore navedeno.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Alexan Ebewe sadrži aktivnu supstancu citarabin. Citarabin pripada grupi citotoksičnih lekova i koristi se u lečenju karcinoma. Može se koristiti samostalno, ali se češće primenjuje u kombinaciji sa drugim antikancerogenim lekovima.

Lek Alexan Ebewe se može primenjivati u lečenju odraslih i dece koji imaju:

• različite oblike leukemija: akutna i hronična mijeloidna leukemija, akutna limfoblastna leukemija,
• različite oblike limfoma (non-Hočkinov limfom).

• ukokliko ste alergični (preosetljivi) na citarabin, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
• ako već koristite lekove koji su izazvali sniženje broja krvnih ćelija ulsed supresije funkcije koštane srži. Može da se desi da Vam lekar ne propiše ovaj lek ukoliko bolujete od ne-malignog oboljenja (izuzev imunosupresije)
• ako ste imali teško oboljenje mozga (encefalopatiju) nakon tretmana zračenja ili lečenja drugim lekovima protiv malignih oboljenja, kao što je metotreksat
• tokom dojenja

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Alexan Ebewe.

• Obavestite Vašeg lekara ako imate probleme sa radom jetre. Ta informacija će pomoći lekaru da odluči da li je lekAlexan Ebewe odgovarajući za Vas.
• Ukoliko ste primali ili treba da primite bilo koju vakcinu, uključujući žive ili žive-oslabljene vakcine.
• Kod dece i mladih osoba prijavljeni slučajevi glavobolje, paralize, kome i simptomi slični moždanom udaru, kada je citarabin primenjen intavenski u kombinaciji sa metotreksatom primenjenim kroz kičmeni kanal.

Drugi lekovi i lek Alexan Ebewe

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Recite Vašem lekaru ili farmaceutu ako uzimate:

• lekove koji sadrže 5-flurocitozin (lek koji se koristi za lečenje gljivičnih infekcija)
• lekove koji sadrže digoksin ili beta-acetildigoksin (koriste se za lečenje određenih srčanih poremećaja)
• gentamicin (antibiotik koji se koristi za lečenje bakterijskih infekcija)
• lekove koji sadrže ciklofosfamid, vinkristin i prednizon (koriste se u lečenju raka)
• bilo koji drugi lek, uključujući i one lekove koji se uzimaju bez recepta.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek, jer citarabin može da uzrokuje oštećenja ploda. Izbegavajte da zatrudnite, dok primate lek citarabin ili ukoliko Vaš partner prima citarabin.

Dojenje

Pre početka primene leka Alexan Ebewe treba da prekinete dojenje, jer ovaj lek može biti štetan za odojče.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ako se ne osećate dobro tokom terapije lekom citarabin ne treba da upravljate vozilima niti da rukujete mašinama.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Za intravensku primenu.

Lek je namenjen za odrasle i decu.

Ukoliko uočite bilo kakve neobične znake, simptome ili senzacije odmah o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Ovaj lek će Vam dati medicinsko osoblje; nemojte ga sami uzimati.

Lek Alexan Ebewe će pretežno biti primenjivan u kombinaciji sa drugim lekovima, prema posebnom, za to određenom protokolu, koji je dizajniran za Vaše oboljenje. Lek Alexan Ebewe će vam biti primenjen u obliku injekcije, ili pod kožu (potkožna injekcija), ili u Vašu kičmu, (intratekalna injekcija), ili će biti razblažen rastvorom glukoze ili natrijum hlorida i biće Vam primenjen u kapima, intravenskim putem (intravenska infuzija). Molimo Vas da se obratite svom lekaru ukoliko imate bilo kakva dodatna pitanja.

Ako ste primili više leka Alexan Ebewe nego što treba

Ukoliko osetite izražena neželjena dejstva odmah obavestite svog lekara.

U slučaju predoziranja, dalje lečenje će odmah biti obustavljeno. Možete dobiti transfuziju krvi ili antibiotike da bi se sprečile infekcije.

Vaš lekar može odlučiti da Vam uključi hemodijalizu kako bi se lek Alexan Ebewe eliminisao iz Vaše krvi.

Ako ste zaboravili da primite lek Alexan Ebewe

S obzirom na to da ćete ovaj lek primiti u bolnici malo je verovatno da nećete dobiti propisanu dozu. Ukoliko smatrate da niste dobili lek u određeno vreme, konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ako naglo prestanete da primate lek Alexan Ebewe

Vaš lekar će odlučiti kada treba da prekinete sa terapijom. Međutim, ako želite da ranije prekinete terapiju, trebalo bi da se posavetujete sa svojim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Recite odmah Vašem lekaru ili medicinskoj sestri ako se kod Vas pojavi neki od sledećih simptoma nakon što ste primililek:

• Alergijska reakcija u vidu iznenadnog zviždanja u grudima, teškog disanja, oticanja očnih kapaka, lica ili usana, kožni osip ili svrab (naročito ako je zahvaćeno celo telo).
• Ako se osećate umorno i bezvoljno.
• Ako imate simptome koji liče na grip (npr. povišena temperatura ili groznica, drhtavica).
• Ako Vam se lako pojavljuju modrice ili krvarite više nego uobičajeno posle povrede. Ovo su simptomi smanjenog broja krvnih ćelija. Ako se pojave ovi simptomi, odmah obavestite Vašeg lekara ili medicinsko osoblje.

Ostala neželjena dejstva koja se mogu javiti

Ako neki od ovih neželjenih efekata postane ozbiljan recite odmah Vašoj medicinskoj sestri ili doktoru.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• nedovoljna proizvodnja ili smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca ili trombocita
• oštećenje jetre
• žutica
• osip kože
• krvarenje kože
• bol u grudima
• iritacija ili sepsa na mestu primene injekcije
• abnormalni rezultati koštane srži pri biopsiji ili rezultati krvi iz krvnog razmaza
• krvarenje u gastrointestinalnom traktu
• krvarenje iz sluznica

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje broja trombocita ili leukocita
• anemija
• smanjen apetit
• povećane koncentracije mokraćne kiseline u krvi
• poremećaji svesti
• poremećaj govora
• titranje očiju
• vrtoglavica
• bol
• hemoragijski konjuktivitis
• keratitis
• otežano gutanje
• mučnina
• povraćanje
• proliv
• abdominalni bol
• zapaljenje ili pojava sora u ustima, usta ili u predelu anusa
• povećanje enzima jetre
• urtikarija
• vaskulitis
• oštećenje funkcije bubrega i zadržavanje urina
• groznica
• zapaljenje na mestu primene injekcije
• crvenilo kože (eritem)
• reakcije kože sa plikovima (bulozni dermatitis)

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• sepsa
• zapaljenje pluća (pneumonija)
• glavobolja
• periferna neuropatija
• oduzetost donjih ekstremiteta (paraplegija) pri intratekalnoj primeni leka
• zapaljenje opne oko srca (perikarditis)
• otežano disanje (dispneja)
• zapaljenje grla
• zapaljenje jednjaka i ulceracije
• intestinalna pneumatoza
• nekrotizirajući kolitis
• zapaljenje peritoneuma, membrane koja oblaže abdominalnu šupljinu (peritonitis)
• lentigo
• ulceracije na Vašoj koži
• svrab (pruritus)
• bolno crvenilo
• celulitis na mestu primene injekcije
• bol u zglobovima
• bol u mišićima

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• teška toksičnost kičmene moždine
• aritmija
• anafilaktička reakcija
• pankreatitis
• neutrofilni ekrini hidradenitis

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• smanjene koncentracije neutrofila u krvi (neutropenija)
• možete imati infekciju, uključujući infekciju ili zapaljenje na mestu primene injekcije
• sinusna bradikardija
• povećane koncentracije bilirubina
• pegavost

Sledeći neželjeni efekti su bili sa visokim dozama terapije

Veoma često (češće od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija očiju, iritacija, bol i zamagljen vid, gubitak vida

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• gubitak kose

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• pojava plikova na rukama i stopalima

Ako bilo koje od neželjenih dejstava postane ozbiljno odmah obavestite Vašeg lekara ili medicinsko osoblje. Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Alexan Ebewe posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25ºC, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Fizička i hemijska stabilnost rastvora citarabina nastalog razblaživanjem sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida u koncentracijama 0,1 mg/mL i 20,0 mg/mL pokazana je tokom 28 dana, ako se čuva u frižideru, na sobnoj temperaturi sa ili bez zaštite od svetlosti. Ratvor citarabina nastao razblaživanjem sa 5% rastvorom glukoze ukoliko se čuva na sobnoj temperaturi sa ili bez zaštite od svetlosti, fizički-hemijski je stabilan 28 dana u koncentraciji 0,1 mg/mL, odnosno 14 dana u koncentraciji 20,0 mg/mL.

Ratsvor citarabina nastao razblaživanjem sa 5% rastvorom glukoze ukoliko se čuva u frižideru, fizički- hemijski je stabilan 28 dana u koncentraciji 0,1 mg/mL i 20 mg/mL.

Sa mikrobiološkog stanovišta, proizvod se mora odmah iskoristiti.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, rok upotrebe i uslovi čuvanja u toku korišćenja su odgovornost korisnika i obično ne bi smeli da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2ºC do 8ºC, osim ako razblaživanje nije obavljeno u strogo kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima

Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite znake kvarenja leka, kao što je promena boje.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je citarabin.

1 mL rastvora sadrži 50 mg citarabina.

Alexan® Ebewe 500mg/10mL: 10 mL rastvora sadrži 500 mg citarabina.

Pomoćne supstance su: natrijum-laktat rastvor 60%, mlečna kiselina i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Alexan Ebewe i sadržaj pakovanja

Opis: bistar, bezbojan rastvor.

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tip I) zapremine 20 mL, zatvorena sa halobutil gumenim čepom obloženim fluoropolimerom preko koga se nalazi aluminijumski poklopac.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO SANDOZ PHARMACEUTICALS D.D. BEOGRAD

Kneginje Zorke 2, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Citarabin mogu propisivati samo lekari sa izuzetnim iskustvom iz oblasti lečenja hemoterapijom (hematolozi ili onkolozi), a lek se može primenjivati samo u specijalizovanim klinikama, koje poseduju dovoljno mogućnosti za operativno lečenje.

Citarabin se može primenjivati kao samostalan lek, ali se pretežno daje u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima.

Pacijenti mogu da podnesu veće ukupne doze kada lek dobiju putem brze intravenske injekcije u poređenju sa sporom infuzijom. Ovaj fenomen je povezan sa brzom inaktivacijom leka i brzim izlaganjem normalnih i neoplastičnih osetljivih ćelija visokim dozama leka, nakon brze injekcije. Izgleda da normalne i neoplastične ćelije reaguju na sličan način na ove različite oblike primene, a ni kod jednog se nije pokazala jasna klinička prednost.

Citarabin nije aktivan kada se da oralno. Protokol i metod primene se razlikuje u skladu sa vrstom programa lečenja koje se primenjuje. Citarabin se može dati putem intravenske infuzije ili injekcije, potkožno ili intratekalno.

Broj i datum dozvole:

515-01-03326-21-001 od 31.05.2022.

< >

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Citarabin se može koristiti kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim hemioterapeuticima kod odraslih i dece:

• akutna mijeloidna leukemija (AML)
• akutna limfoblastna leukemija (ALL)
• hronična mijeloidna leukemija (CML)
• intermedijarni non-Hodgkin limfomi i veoma maligni non-Hodgkin limfomi (na primer limfoblastni non-Hodgkinovi limfomi i Burkitt-ov limfom)

Citarabin se može primenjivati intratekalno sam ili u kombinaciji sa metotreksatom i kortikosteroidima kao profilaksa i terapija leukemije u centralnom nervnom sistemu.

Doziranje i način primene

Citarabin se mora isključivo primenjivati u specijalizovanim klinikama, od strane lekara koji imaju veliko iskustvo u hemioterapiji i koji mogu ponuditi dovoljno mogućnosti za suportivnu terapiju.

Citarabin se može primenjivati kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima. Za pripremu infuzione tečnosti, citarabinu se dodaje 0,9% rastvor natrijum-hlorida i 5% rastvor glukoze.

Brza intravenozna infuzija citarabina podnosi se bolje nego kontinuirana infuzija iste doze. Ovaj fenomen je povezan sa brzom inaktivacijom leka, koja je posledica brze primene leka, i kratke izloženosti normalnih i neoplastičnih ćelija značajnoj količini leka. Normalne i neoplastične ćelije izgleda da na parelalan način reaguju na ove različite načine primene i ni za jednu nije definisana jasna klinička prednost.

Citarabin nije aktivan kada se koristi oralno. Raspored i metod primene zavisi od protokola terapije koji će se primenjivati. Citarabin se primenjuje intravenski kroz infuziju ili injekciju, supkutano ili intratekalno.

Indukcija remisije

Standardne doze za indukciju remisije su 100 do 200 mg citarabina/m2 telesne površine (BSA) na dan. U većini slučajeva primenjuje se kao kontinuirana intravenska infuzija ili brza infuzija u periodu od 5 do 10 dana.

Dužina trajanja i učestalost terapije zavisi od kliničkih i morfoloških rezultata (koštana srž).

Održavanje remisije

Doze za održavanje remisije obično su 70-200 mg citarabina/m2 telesne površine (BSA) na dan, u obliku brze intravenske injekcije ili kao supkutana injekcija jednom dnevno u toku pet dana u razmacima od po 4 nedelje ili jednom nedeljno.

Terapija non-Hodgkin limfoma

Terapija kod odraslih:

Za ovu indikaciju koriste se odgovarajući protokoli polihemoterapije.

Terapija kod dece:

Upotreba citarabina kod non-Hodgkin limfoma kod dece zavisi od stadijuma i histološkog tipa bolesti. Primenjuje se u različitim dozama u različitim terapijskim protokolima (na primer BFM-protokol). Detalji se mogu naći u odgovarajućoj medicinskoj literaturi.

Terapija visokim dozama

Terapija visokim dozama obično se sprovodi sa 1-3 g citarabina/m2 telesne površine na dan u intravenskoj infuziji, u toku 1- 3 sata, u razmacima od 12 sati, tokom 4 – 6 dana.

Intratekalna primena

Uobičajena doza kreće se između 5-75 mg citarabina/m2telesne površine.

Učestalost primene i doze razlikuju se od protokola do protokola. Najčešće korišćena doza je 30 mg/m2 jednom na svaka 4 dana, sve dok se cerebrospinalna tečnost ne oslobodi povećanog broja malignih ćelija.

Ukoliko rastvor za intratekalnu injekciju mora da se razblaži, kao rastvarač se mora koristiti 0,9% natrijum hlorid bez konzervansa.

Za uputstvo o razblaživanju leka pre primene videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Lista pomoćnih supstanci:

Natrijum-laktat rastvor 60% Mlečna kiselina

Voda za injekcije

Inkompatibilnost

Ovaj lek ne sme se mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Citarabin je fizički inkopatibilan sa heparinom, insulinom, metotreksatom, 5-fluorouracilom, nafcilinom, oksacilinom, benzilpenicilinom i metil-prednizolon natrijum sukcinilom.

Rok upotrebe

2 godine.

Fizička i hemijska stabilnost rastvora citarabina nastalog razblaživanjem sa 0,9% rastvorima natrijum-hlorida u koncentracijama 0,1 mg/mL i 20,0 mg/mL pokazana je tokom 28 dana, ako se čuva u frižideru, na sobnoj temperaturi sa ili bez zaštite od svetlosti. Rastvor citarabina nastao razblaživanjem sa 5% rastvorom glukoze ukoliko se čuva na sobnoj temperaturi sa ili bez zaštite od svetlosti, fizički-hemijski je stabilan 28 dana u koncentraciji 0,1 mg/mL, odnosno 14 dana u koncentraciji 20,0 mg/mL.

Rastvor citarabina nastao razblaživanjem sa 5% rastvorom glukoze ukoliko se čuva u frižideru, fizičkihemijski je stabilan 28 dana u koncentraciji 0,1 mg/mL i 20 mg/mL.

Sa mikrobiološkog stanovišta, proizvod se mora odmah iskoristiti.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, rok upotrebe i uslovi čuvanja u toku korišćenja su odgovornost korisnika i obično ne bi smeli da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2ºC do 8ºC, osim ako razblaživanje nije obavljeno u strogo kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tip I) zapremine 20 mL, zatvorena sa halobutil gumenim čepom obloženim fluoropolimerom preko koga se nalazi aluminijumski poklopac.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Citarabin se mora razblažiti za infuziju sa 0,9% rastvorom natrijum hlorida, ili rastvorom glukoze 5%. Kompatibilnost sa rastvorom natrijum hlorida 0,9% i rastvorom glukoze 5% ispitivana je u koncentracijama od 0,2 – 3,2 mg/mL u PVC infuzionim kesama, PE infuzionim bočicama i perfuzionim špricevima.

Za intratekalnu primenu kao rastvarač se mora koristiti 0,9% rastvor natrijum hlorida i to bez konzervansa.

Ukoliko citarabin dođe u dodir sa kožom, izloženi predeo mora se isprati obilnim količinama vode i potom opran temeljito sa vodom i sapunom. Ukoliko rastvor dođe u dodir sa očima, isprati oči izuzetno pažljivo sa obilnim količinama vode, potom se odmah obratiti specijalisti za očne bolesti.

Zaposlene osobe koje su trudne treba isključiti iz rada sa ovim lekom.

Nakon upotrebe, bočice i injekcioni materijal, uključujući i rukavice, mora biti uništen u skladu sa pravilima vezanim za citotoksične lekove.

Prosut, ili deo proizvoda koji je iscureo, može biti inaktiviran sa 5% rastvorom natrijum hipohlorita. Svi materijali za čišćenje moraju biti odstranjeni kako je gore navedeno.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.