Amoxiplus 1,2g 1000mg+200mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Amoxiplus 1,2 g je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih osoba i dece (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):

teške infekcije uha, nosa i grla (kao što su mastoiditis, peritonzilarne infekcije, epiglotitis i sinuzitis praćen teškim sistemskim znakovima i simptomima):

akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa (adekvatno dijagnostikovane); vanbolnička pneumonija;

cistitis;

pijelonefritis;

infekcije kože i mekih tkiva, posebno celulitis, ujed životinjskog porekla, teški dentogeni apscesi sa celulitisom koji se širi;

infekcije kostiju i zglobova, posebno osteomijelitis; intraabdominalne infekcije;

genitalne infekcija kod žena.

Profilaksa infekcija povezanih sa većim hirurškim zahvatima kod odraslih osoba, poput onih koji obuhvataju:

gastrointestinalni trakt; karličnu duplju;

glavu i vrat; bilijarni trakt.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.

1 od 19

Doze su izražene kao sadržaj amoksicilina/klavulanske kiseline, izuzev u slučaju kada su izražene doze pojedinačnih komponenti.

Prilikom izbora doze leka Amoxiplus 1,2 gu terapiji infekcije potrebno je uzeti u obzir sledeće: očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4); težinu i mesto infekcije;

uzrast, telesnu masu i bubrežnu funkciju pacijenta, u skladu sa podacima navedenim u nastavku teksta.

Potrebno je uzeti u obzir primenu drugih oblika i jačina leka Amoxiplus 1,2 g (npr. onih koje obezbeđuju više doze amoksicilina i/ili različite odnose koncentracija amoksicilina i klavulanske kiseline) onda kada je to neophodno (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Ova formulacija leka Amoxiplus 1,2 g (prašak za rastvor za injekciju/infuziju) primenjena prema preporukama navedenim u nastavku teksta obezbeđuje ukupnu dnevnu dozu od 3000 mg amoksicilina i 600 mg klavulanske kiseline. Ukoliko se smatra da je potrebno primeniti veću dnevnu dozu amoksicilina, preporučuje se izbor druge formulacije leka Amoxiplus 1,2 g, kako bi se izbegla nepotrebna primena visokih dnevnih doza klavulanske kiseline.

Trajanje terapije treba da bude određeno kliničkim odgovorom pacijenta. Pojedine infekcije (npr. osteomijelitis) zahtevaju primenu terapije tokom dužeg vremenskog perioda. Lečenje ne treba da traje duže od 14 dana bez ponovljene kliničke procene (videti odeljak 4.4 za informacije u vezi sa produženom terapijom).

Potrebno je uzeti u obzir preporuke lokalnih vodiča o odgovarajućoj učestalosti primena doza amoksicilina/klavulanske kiseline.

Odrasle osobe i deca telesne mase ≥ 40 kg

U terapiji infekcija navedenih u odeljku 4.1: 1000 mg/200 mg na svakih 8 sati.

2 od 19

Deca telesne mase < 40 kg

Preporučene doze:

Deca uzrasta 3 meseca života i starija: 25 mg/5 mg po kg telesne mase na svakih 8 sati

Deca mlađa od 3 meseca života ili telesne mase manje od 4kg: 25mg/5mg po kg telesne mase na svakih 12 sati

Starije osobe

Podešavanje doze leka se ne smatra neophodnim.

Oštećenjefunkcije bubrega

Podešavanja doze su zasnovana na maksimalnoj preporučenoj količini amoksicilina.

Kod pacijenata sa klirensom kreatinina (CrCl) većim od 30 mL/min nije potrebno podešavanje doze.

Odrasle osobe i deca telesne mase ≥ 40kg

Deca telesne mase < 40kg

3 od 19

Oštećenjefunkcije jetre

Dozirati uz oprez i pratiti funkciju jetre u pravilnim vremenskim razmacima (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Način primene

Lek Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju je namenjen za intravensku primenu.

Lek Amoxiplus 1,2 g se može primeniti bilo putem spore intravenske injekcije tokom perioda od 3 do 4 min direktno u venu ili putem kanile sa kapaljakom ili putem infuzije tokom 30 do 40 min. Lek Amoxiplus 1,2 gnijepogodan za intramuskularnu primenu.

Kod dece mlađe od 3 meseca života lek Amoxiplus 1,2 gje potrebno primeniti isključivo putem infuzije.

Terapija lekom Amoxiplus 1,2 gmože biti započeta primenom oblika za intravensku primenu i završena primenom odgovarajućeg oblika za oralnu primenu, ukoliko se smatra da je primena navedene terapije odgovarajuća u individualnom slučaju pacijenta.

Za uputstva o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, na peniciline ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Teška reakcija rane preosetljivosti (npr. anafilaksa) na drugi beta-laktamski lek (npr. cefalosporin, karbapenemili monobaktam) u anamnezi.

Žutica/oštećenja funkcije jetre usled primene amoksicilina/klavulanske kiseline u anamnezi (videti odeljak 4.8).

Pre započinjanja terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, potrebno je pažljivo ispitati postojanje prethodnih reakcija preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske antibiotike (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Kod pacijenata lečenih penicilinima prijavljene su pojave teških i povremeno fatalnih (anafilaktoidnih) reakcija prosetljivosti. Navedene reakcije će se sa većom verovatnoćom javiti kod osoba koje imaju preosetljivost na penicilin u anamnezi i kod osoba sa atopijskom konstitucijom. U slučaju pojave alergijske reakcije, mora se prekinuti lečenje amoksicilinom/klavulanskom kiselinom i uvesti odgovarajuća alternativna terapija.

U slučaju kada je dokazano da je infekcija izazvana mikroorganizmima osetljivim na amoksicilin, potrebno je razmotriti mogućnost prelaska sa terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom na terapiju amoksicilinom u skladu sa zvaničnim vodičima.

Primena navedene formulacije leka Amoxiplus 1,2 g nije odgovarajuća u slučaju kada postoji visoki rizik da su pretpostavljeni patogeni rezistentni na beta-laktamske antibiotike, mehanizmom koji nije posredovan betalaktamazama osetljivim na inhibiciju klavulanskom kiselinom. S obzirom na to da nisu dostupni specifični podaci za T>MIC i da su podaci za komparativne formulacije za oralnu primenu

4 od 19

granični, postoji mogućnost da primena navedene formulacije (bez dodatnog amoksicilina) neće biti odgovarajuća u terapiji penicillin rezistentne S. pneumioniae.

Moguća je pojava konvulzija kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata kod kojih seprimenjuju visoke doze leka (videti odeljak 4.8).

U slučaju sumnje na infektivnu mononukleozu, treba izbegavati primenu amoksicilina/klavulanske kiseline, s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa bila udružena sa navedenim stanjem nakon primene amoksicilina.

Istovremena primena alopurinola prilikom primene terapije amoksicilinom može povećati verovatnoću pojavealergijskih reakcija na koži.

Produžena primena leka može povremeno dovesti do dominantnog rasta neosetljivih mikroorganizama.

Pojava generalizovanog eritema praćenog groznicom, udruženog sa pustulama, na početku primene terapije, može predstavljati simptom akutne generalizovane egzantemozne pustuloze (AGEP) (videti odeljak 4.8). Pojava navedene reakcije zahteva prekid primene leka Amoxiplus 1,2 g i u tom slučaju je kontraindikovana svaka kasnija primena amoksicilina.

Savetuje se oprez prilikom primene amoksicilina/klavulanske kiseline kod pacijenata sa dokazanim oštećenjemfunkcije jetre (videti odeljke 4.2, 4.3 i 4.8).

Pojava hepatičnih događaja prijavljivana je uglavnom kod osoba muškog pola i starijih osoba i može se povezati sa produženom primenom terapije. Pojava navedenih događaja veoma retko je prijavljena kod dece. U svim populacionim grupama, znaci i simptomi se obično jave tokom ili neposredno nakon primene terapije, ali u pojedinim slučajevima mogu postati očigledni tek nekoliko nedelja po prekidu primene terapije. Navedeni događaji su uglavnom reverzibilne prirode. Hepatični događaji mogu biti teški i u izuzetno retkim slučajevima prijavljeni su smrtni ishodi. Takvi događaji su se gotovo uvek javljali kod pacijenata sa teškim osnovnim oboljenjem ili kod pacijenata koji istovremeno primenjuju lekove za koje je poznato da imaju moguć uticaj na jetru (videti odeljak 4.8).

Pojava kolitisa povezanog sa primenom antibiotika prijavljena je kod primene gotovo svih antibakterijskih lekova uključujući amoksicilin i njegova težina može varirati od blagog oblika do kolitisa koji ugrožava život pacijenta (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno uzeti u obzir navedenu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja tokom ili nakon primene bilo kojih antibiotika. U slučaju pojave kolitisa povezanog sa primenom antibiotika potrebno je odmah prekinuti sa primenom leka Amoxiplus 1,2 g, posavetovati se sa lekarom i započeti sa primenom odgovarajuće terapije. U navedenim okolnostima je kontraindikovana primena antiperistaltika.

Prilikom produžene primene terapije savetuje se periodično ispitivanje funkcija sistema organa, uključujućifunkciju bubrega, jetre i hematopoeze.

Produženje protrombinskog vremena je retko prijavljivano kod pacijenata kod kojih je primenjen amoksicilin/klavulanska kiselina. U slučaju da je propisana istovremena primena antikoagulantne terapije potrebnoje odgovarajuće praćenje stanja pacijenta. Može biti neophodno podešavanje doze oralnih antikoagulantnih lekova kako bi se održao željeni stepen antikoagulacije (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je podešavanje doze leka u skladu sa stepenom oštećenja (videte odeljak 4.2).

5 od 19

Kod pacijenata sa smanjenim izlučivanjem urina, veoma retko je uočena pojava kristalurije, uglavnom prilikomparenteralne primene terapije. Tokom primene visokih doza amoksicilina savetuje se održavanje odgovarajućeg unosa tečnosti i izlučivanja urina kako bi se smanjila mogućnost nastanka amoksicilinom izazvane kristalurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.9).

Tokom terapije amoksicilinom, uvek je potrebno primeniti enzimske metode glukoza-oksidaze u cilju ispitivanja prisustva glukoze u urinu zbog moguće pojave lažno pozitivnih rezultata prilikom primene neenzimskih metoda.

Prisustvo klavulanske kiseline u sastavu leka Amoxiplus 1,2 g može uzrokovati nespecifično vezivanje IgG ialbumina za membrane eritrocita, dovodeći do lažno pozitivnog Coombs-ovog testa.

Bilo je izveštaja o dobijanju pozitivnih rezultata primenom Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testova kod pacijenata na terapiji amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, za koje je naknadno utvrđeno da nisu imali Aspergillus infekciju. Prijavljene su ukrštene reakcije između polisaharida neaspergilnog porekla i polifuranoza u Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testu. Zbog toga je potrebno da se pozitivni rezultati testa kod pacijenata kojima se primenjuje amoksicilin/klavulanska kiselina pažljivo tumače i budu potvrđenidrugim dijagnostičkim metodama.

Lek Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži 62,9 mg (2,8 mmol) natrijuma po bočici.

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži 39,3 mg (1 mmol) kalijuma po bočici. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenta sa smanjenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos kalijuma.

Oralna antikoagulantna terapija

Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici imaju široku primenu u praksi bez zabeleženih izveštaja o interakcijama. Međutim, u literaturi postoje slučajevi povećanog internacionalnog normalizovanog odnosa (INR) kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom i propisanom terapijom amoksicilinom. Ukoliko je istovremena primena lekova neophodna, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR, uz dodavanje ili povlačenje amoksicilina iz terapije. Dodatno, može biti neophodnopodešavanje doza oralne antikoagulantne terapije (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Metotreksat

Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata, što može dovesti do povećanja toksičnosti.

Probenecid

Ne preporučuje se istovremena primena sa probenecidom. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena sa probenecidom može dovesti do povećanja i produženog održavanja koncentracije amoksicilina u krvi, ali ne i klavulanske kiseline.

6 od 19

Mikofenolat-mofetil

Nakon započinjanja oralne primene amoksicilina i klavulanske kiseline kod pacijenata koji primaju mikofenolatmofetil, zabeleženo je smanjenje koncentracije aktivnog metabolita mikofenolne kiseline (MFK) za 50%, izmereno neposredno pre primene sledeće doze leka. Promena u navedenoj koncentraciji pre primene doze ne mora precizno predstaviti premenu u ukupnoj izloženosti MFK. Zbog toga, promena doze mikofenolat-mofetila obično nije neophodna, ukoliko su odsutni klinički pokazatelji poremećaja funkcije grafta. Ipak, savetuje se pažljivo kliničko praćenje tokom istovremene primene navedenih lekova, kao i kratko vreme nakon završenoglečenja antibiotikom.

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnih ili indirektnih štetnih dejstava na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Ograničeni podaci o primeni amoksicilina/klavulanske kiseline tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na postojanje povećanogrizika za nastanak kongenitalnih malformacija. U jednom kliničkom ispitivanju žena koje su imale rupturu fetalne membrane pre termina, zabeleženo je da profilaktička terapija amoksicilinom/klavulanskom kiselinom može biti udružena sa povećanim rizikom za nastanak nekrotizirajućeg enterokolitisa kod novorođenčadi. Primenu leka treba izbegavati tokom trudnoće, osim ukoliko lekar smatra da je primena neophodna.

Dojenje

Obe aktivne supstance leka se izlučuju u majčino mleko (nisu poznata dejstva klavulanske kiseline na odojčad). Posledično, moguća je pojava dijareje i gljivične infekcije sluzokože kod odojčeta, tako da je moguće da će bitipotreban prestanak dojenja.

Amoksicilin/klavulansku kiselinu treba primeniti tokom dojenja isključivo nakon procene koristi/rizika odprimene terapije od strane odgovornog lekara.

Nisu sprovedena klinička ispitivanja o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama. Međutim, moguća je pojava neželjenih dejstava (npr. alergijskih reakcija, vrtoglavice, konvulzija), koje mogu imati uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama (videti odeljak4.8).

Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek su dijareja, mučnina i povraćanje.

U nastavku teksta su navedene neželjene reakcije na lek Amoxiplus 1,2 g iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja, klasifikovane prema MedDRA klasifikaciji sistema organa.

Klasifikacija učestalosti pojave neželjenih dejstava je izvršena na sledeći način: veoma česta ≥ 1/10

česta ≥ 1/100 do < 1/10 povremena ≥ 1/1000 do < 1/100 retka ≥ 1/10000 do < 1/1000 veoma retka < 1/10000

nepoznate učestalosti(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

7 od 19

8 od 19

9 od 19

8Videti odeljak 4.9 9Videti odeljak 4.4 10Videti odeljke 4.3 i 4.4

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjenereakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i znaci predoziranja

Moguće je ispoljavanje gastrointestinalnih simptoma i poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita. Uočena je pojava amoksicilinom izazvane kristalurije, koja je u pojedinim slučajevima dovodila do insuficijencije bubrega (videti odeljak 4.4).

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata koji dobijaju visoke doze leka moguća jepojava konvulzija.

Postoje prijavljeni slučajevi taloženja amoksicilina u urinarnim kateterima, uglavnom nakon intravenske primene visokih doza leka. Potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.4).

Terapija intoksikacije

Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, uz oprez u pogledu održavanja ravnoteže tečnosti i elektrolita.

Amoksicilin/klavulanska kiselina se iz cirkulacije mogu ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; kombinacije penicilina, uključujući i kombinacije sa inhibitorima beta laktamaze

ATC kod: J01CR02

10 od 19

Mehanizam dejstva

Amoksicilin je polusintetski penicillin (beta laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (često se odnosi na penicilin-vezujuće proteine, PBP) u biosintezi bakterijskog peptidoglikana, koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno lizom ćelije i ćelijskom smrću.

Amoksicilin je podložan degradaciji beta laktamazama, koje stvaraju rezistentne bakterije i zbog toga spektar aktivnosti amoksicilina kao monoterapije ne uključuje mikroorganizme koji stvaraju navedene enzime.

Klavulanska kiselina je beta-laktam strukturno sličan penicilinima. Ona inaktivira pojedine beta-laktamaze, na taj način sprečavajući inaktivaciju amoksicilina. Klavulanska kiselina u monoterapiji ne pokazujeantibakterijsko dejstvo od kliničkog značaja.

Farmakokinetički/Farmakodinamski odnos

Smatra se da je vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) najznačajniji faktor efikasnosti amoksicilina.

Mehanizam nastanka rezistencije

Dva osnovna mehanizma za nastanak rezistencije na amoksicilin/klavulansku kiselinu su:

Inaktivacija onim bakterijskim beta-laktamazama koje nisu inhibirane klavulanskom kiselinom, uključujući klasu B, C i D.

Promena u PBP, koja smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj stukturi.

Nepropustljivost bakterija ili mehanizama efluks pumpe može prouzrokovati ili doprineti nastanku bakterijskerezistencije, posebno kod Gram-negativnih bakterija.

Granične vrednosti

Granične vrednosti minimalnih ingibitornih koncentracija za amoksicilin/klavulansku kiselinu su vrednosti određene od strane Evropske komisije za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (European Committee onAntimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST)

11 od 19

Prevalenca rezistencije može da varira kako geografski, tako i sa vremenom kod određenih vrsta mikroorganizama, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Prema potrebi, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene leka kod pojedinih tipova infekcija diskutabilna.

12 od 19

13 od 19

$Prirodno intermedijerno osetljivi u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije.

£Sve meticilin-rezistentne stafilokoke su rezistentne na amoksicilin/klavulansku kiselinu.

§Svi sojevi rezistentni na amoksicilin, mehanizmom koji nije posredovan beta laktamazama, su rezistentni na amoksicilin/klavulansku kiselinu.

1 Moguće je da primena navedene formulacije amoksicilina/klavulanske ne bude odgovarajuća u lečenju infekcije bakterijom Streptococcus pneumoniae koja je rezistentna na penicillin (videti odeljke 4.2 i 4.4).

2 U pojedinim zemljama EU prijavljena je pojava sojeva sa sniženom osetljivošću, sa učestalošću višom od 10%.

Resorpcija

Farmakokinetički rezultati ispitivanja u kojem je amoksicilin/klavulanska kiselina bio primenjen grupama zdravih ispitanika u dozi od 500 mg/100 mg ili 1000 mg/200 mg u obliku intravenske bolus injekcije, navedenisu u daljem tekstu.

14 od 19

Distribucija

Od ukupne količine prisutne u plazmi, za proteine plazme je vezano približno 25% klavulanske kiseline i 18% amoksicilina. Prividni volumen distribucije iznosi oko 0,3-0,4 L/kg za amoksicilin i oko 0,2 L/kg za klavulansku kiselinu.

Nakon intravenske primene i amoksicilin i klavulanska kiselina nađeni su u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom i mišićnom tkivu, sinovijalnim i peritonealnim tečnostima, žuči i gnoju.

Amoksicilin se ne distribuira u dovoljnoj meri u cerebrospinalnu tečnost.

Na osnovu ispitivanja na životinjama, nema dokaza o značajnom zadržavanju u tkivima supstanci poreklom od neke od aktivnih supstanci leka. Amoksicilin se, kao i većina penicilinskih lekova, može naći u majčinom mleku. Klavulanska kiselina se takođe može naći u tragovima u majčinom mleku (videti odeljak 4.6).

Pokazalo se da i amoksicilin i klavulanska kiselina prelaze placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6).

Biotransformacija

Amoksicilin se delom ekskretuje urinom u vidu neaktivne peniciloinske kiseline u količinama koje su ekvivalentne 10 do 25% inicijalne doze. Klavulanska kiselina podleže intenzivnom metabolizmu u ljudskomorganizmu i eliminiše se putem urina i fecesa, i u vidu ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu.

Eliminacija

Glavni put eliminacije amoksicilina je putem bubrega, dok se eliminacija klavulanske kiseline odvija i renalnim inerenalnim mehanizmima.

Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina/klavulanske kiseline iznosi približno jedan sat, a srednji ukupni klirens iznosi približno 25 L/h kod zdravih osoba. Približno 60 do 70% amoksicilina i približno 40 do 65% klavulanske kiseline se u nepromenjenom obliku izluči urinom tokom prvih 6h nakon primene pojedinačne doze od 500 mg/100mg ili pojedinačne doze od 1000 mg/200mg u vidu bolus intravenske injekcije. Različita klinička ispitivanja su pokazala vrednost urinarne ekskrecije 50-85% za amoksicilin i 27-60% za klavulansku kiselinu tokom perioda od 24 sata. Najveća količina klavulanske kiseline se ekskretuje tokom prva 2 sata nakon primene leka.

15 od 19

Istovremena primena sa probenecidom odlaže izlučivanje amoksicilina, ali ne odlaže izlučivanje klavulanskekiseline putem bubrega (videti odeljak 4.5).

Starost

Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece uzrasta približno 3 meseca do 2 godine života, kod starije dece i kod odraslih osoba. U slučaju veoma male dece (uključujući prevremeno rođenu novorođenčad) tokom prve nedelje života učestalost primene leka ne treba da prelazi dva puta dnevno, usled nedovoljne razvijenosti bubrežnih puteva eliminacije. Kod starijih pacijenata se, s obzirom na veću verovatnoću smanjene funkcije bubrega, savetuje oprez prilikom odabira doze leka, a može biti korisno praćenje funkcije bubrega.

Oštećenjefunkcijebubrega

Ukupni klirens amoksicilina/klavulanske kiseline iz seruma se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem funkcije bubrega. Smanjenje klirensa leka je izrazitije za amoksicilin nego za klavulansku kiselinu, s obzirom na to da se veći procenat amoksicilina izlučuje putem bubrega. Zbog toga je, kod oštećenja funkcije bubrega, neophodno da se primenjenim dozama leka spreči neželjena akumulacija amoksicilina uz održavanje adekvatne količine klavulanske kiseline(videti odeljak 4.2).

Oštećenjefunkcijejetre

Savetuje se oprez prilikom određivanja doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre uz redovno praćenje funkcije jetre.

Pretklinički podaci ne pokazuju poseban rizik za ljude na osnovu ispitivanja farmakološke bezbednosti, genotoksičnosti i reproduktivne toksičnosti.

Ispitivanjima toksičnosti ponovljenih doza sprovedenim primenom amoksicilina/klavulanske kiseline kod pasa jezabeležena nadraženost želuca, povraćanje i prebojenost jezika.

Ispitivanja karcinogenosti nisu sprovođena za lek Amoxiplus 1,2 gili njegove aktivne komponente.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Lek Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim onih navedenih u odeljku 6.6.

Lek Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju se takođe ne sme mešati sa derivatima krvi, drugim proteinskim tečnostima kao što su hidrolizati proteina ili sa lipidnim emulzijama za intravensku primenu.

16 od 19

Ukoliko je propisana istovremena primena leka Amoxiplus 1,2 g sa aminoglikozidom, antibiotici se ne smeju mešati u istom špricu, boci za intravensku infuziju, kao ni priboru za primenu, s obzirom na to da pod navedenim okolnostima može doći do gubitka aktivnosti aminoglikozida.

Rastvor za injekciju/infuziju leka Amoxiplus 1,2 gse ne sme mešati sa infuzionim rastvorima koji sadrže glukozu, dekstran ili bikarbonate.

3 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: upotrebiti odmah.

Fizičko-hemijska stabilnost razblaženog rastvora (rastvor za infuziju) potvrđena je za 3 sata na temperaturi do 25ºC, ukoliko se razblaživanje vrši sa vodom za injekcije, 0,9% natrijum-hloridom ili Ringerovim rastvorom, odnosno za 6 sati na temperaturi do 5ºC ukoliko se razblaživanje vrši sa vodom za injekcije ili 0,9% natrijumhloridom.

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2ºC do 8ºC, osim ako se rastvaranje/razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Čuvatiu originalnom pakovanju radi zaštiteod svetlosti. Za uslove čuvanja nakon razblaživanja videte odeljak6.3.

Unutrašnje pakovanje je bočica od stakla tipa III, zapremine 24,9 mL, sa čepom od brombutil gume, aluminijumskim prstenom i polipropilenskim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 50 bočica ili 25 bočica ili 10 bočica i Uputstvom za lek.

Lek je namenjen za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćenu količinu rastvora je potrebno odložiti u skladu sa važećim propisima.

Rekonstituciju/razblaživanje leka je potrebno obaviti u aseptičnim uslovima. Pre primene leka potrebno je vizuelno pregledati rastvor na prisustvo mehaničkih onečišćenja ili promenu boje. Rastvor se može primenitiisključivo ukoliko je bistar i bez mehaničkih onečišćenja.

Kompatibilni rastvarači/infuzioni rastvori za razblaživanje leka su: - voda za injekcije

- 0,9% natrijum-hlorid - Ringerov rastvor

- Hartmanov rastvor

- 0,3% kalijum -hlorid i 0,9% natrijum hlorid

17 od 19

Priprema rastvora za injekciju

Koristi se voda za injekcije. Sadržaj bočice leka Amoxiplus 1,2 g se rastvori u 20 mL vode za injekcije čime se dobija približno 20,9 mL rastvora za pojedinačnu dozu. Tokom procesa rekonstitucije moguća je prolazna pojava ružičaste prebojenosti rastvora. Rekonstituisani rastvori su bezbojni do bledo žute boje. Dobijeni rastvor se može primeniti u roku od 20 minuta nakon rekonstitucije.

Priprema rastvora za infuziju

Bočice leka Amoxiplus 1,2 gnisu prikladne za primenu višestrukih doza.

Lek Amoxiplus 1,2 g je potrebno rekonstituisati u skladu sa gore navedenim preporukama za pripremu rastvora za intravensku injekciju. Rekonstituisani rastvor je potrebno bez odlaganja dodati infuzionoj tečnosti zapremine100 mL primenom male kese ili linijske birete.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Amoxiplus 1,2 g je antibiotik i deluje tako što ubija bakterije koje su uzročnici infekcija. Lek Amoxiplus 1,2 g sadrži dve aktivne supstance koje se nazivaju amoksicilin i klavulanska kiselina. Amoksicilin pripada grupi lekova koji se nazivaju "penicilini" čije dejstvo pod određenim okolnostima može biti prekinuto (mogu postati neaktivni). Druga aktivna supstanca leka (klavulanska kiselina) sprečava navedenu pojavu.

Lek Amoxiplus 1,2 gse primenjuje kod odraslih osoba i dece u lečenju sledećih infekcija:

teških infekcija uha, nosa i grla; infekcija disajnih puteva;

infekcije mokraćnih puteva;

infekcija kože i mekih tkiva, uključujući infekcije zuba; infekcija kostiju i zglobova;

infekcija u trbušnoj duplji;

infekcija genitalnih organa kod žena.

Lek Amoxiplus 1,2 gse primenjuje kod odraslih osoba i dece u cilju sprečavanja nastanka infekcija udruženih sa velikim hirurškim zahvatima.

Lek Amoxiplus 1,2 g ne smete koristiti:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na amoksicilin, klavulansku kiselinu, penicillin ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);

ukoliko ste bilo kada imali tešku alergijsku reakciju (reakciju preosetljivosti) na bilo koji antibiotik. Ovo može da uključuje kožni osip ili otok lica ili vrata;

ukoliko ste nekada imali problem sa jetrom ili žuticu (žutu prebojenost kože) prilikom primene antibiotika.

Upozorenja i mere opreza

Nemojte primenjivati lek Amoxiplus 1,2 g ukoliko se nešto od prethodno navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, posavetujte se sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Amoxiplus 1,2 g.

Kada primenjujete lek Amoxiplus 1,2 g, posebno vodite računa:

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Amoxiplus 1,2 g:

ukoliko imate groznicu sa otokom limfnih čvorova (infektivna mononukleoza); ukoliko ste na terapiji usled problema sa jetrom ili bubrezima;

ukoliko ne mokrite redovno.

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od prethodno navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Amoxiplus 1,2 g.

U pojedinim okolnostima, lekar može ispitati koja vrsta bakterije uzrokuje pojavu infekcije.

2 od 13

U zavisnosti od rezultata analiza, može Vam biti primenjena druga jačina leka Amoxiplus 1,2 g ili drugi lek.

Stanja koja zahtevaju poseban oprez

Primena leka Amoxiplus 1,2 g može dovesti do pogoršanja određenih postojećih stanja, ili može dovesti do pojave ozbiljnih neželjenih dejstava. Navedena neželjena dejstva uključuju alergijske reakcije, konvulzije (napade) i zapaljenje debelog creva. Neophodno je da tokom primene leka Amoxiplus 1,2 g vodite računa o pojavi pojedinih simptoma, u cilju smanjenja rizika od nastanka zdravstvenih problema. Videtiodeljak 4 „Stanja na koja treba obratiti pažnju”

Analize krvi i urina

Ukoliko je potrebno da obavite analize krvi (kao što su ispitivanja broja crvenih krvnih zrnaca ili ispitivanja funkcije jetre) ili ispitivanje urina (na prisustvo glukoze) obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru da primenjujete lek Amoxiplus 1,2 g. Primena leka Amoxiplus 1,2 g može uticati na rezultate navedenih ispitivanja.

Drugi lekovi i lek Amoxiplus 1,2 g

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko primenjujete, donedavno ste primenjivali ili ćete možda primenjivati bilo koje druge lekove uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta i biljne lekove.

Ukoliko primenjujete alopurinol (koji se primenjuje u terapiji gihta) istovremeno sa lekom Amoxiplus 1,2 g, postoji veća verovatnoća od nastanka alergijske kožne reakcije.

Ukoliko primenjujete probenecid (koji se primenjuje u terapiji gihta), Vaš lekar može odlučiti da prilagodi dozu leka Amoxiplus 1,2 gkoju primenjujete.

Ukoliko se lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi (kao što je varfarin) primenjuju istovremeno sa lekom Amoxiplus 1,2 g, mogu biti potrebne dodatne analize krvi.

Primena leka Amoxiplus 1,2 gmože uticati na dejstvo metotreksata (leka koji se primenjuje u terapiji karcinoma ili reumatske bolesti).

Primena leka Amoxiplus 1,2 gmože uticati na dejstvo mikofenolat-mofetila (leka koji se primenjuje za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa).

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Važne informacije o nekim sastojcima leka Amoxiplus 1,2 g

Lek Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži 62,9 mg (2,8 mmol) natrijuma po bočici. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži 39,3 mg (1 mmol) kalijuma po bočici. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenta sa smanjenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos kalijuma.

3 od 13

Nikada nećete biti u prilici da sami sebi date ovaj lek. Lek će Vam biti primenjen od strane obučenih zdravstvenih radnika, lekara ili medicinskih sestara.

Preporučene doze su:

Odrasle osobe i deca telesne mase 40 kg i više

.

Deca telesne mase manje od 40 kg

Doze leka navedene su prema telesnoj masi deteta izraženoj u kilogramima.

Pacijenti koji imaju probleme sa bubrezima i jetrom

Ukoliko imate problema sa bubrezima može Vam biti primenjena drugačija doza leka. Vaš lekar može odlučiti da je potrebno primeniti drugu jačinu leka ili drugi lek.

Ukoliko imate problema sa jetrom, Vaš lekar će redovno pratiti Vaše zdravstveno stanje i moguće jeda će biti potrebna češća provera funkcije jetre.

Kako se lek Amoxiplus 1,2 g primenjuje

Lek Amoxiplus 1,2 gće Vam biti primenjen putem injekcije u venu ili putem intravenske infuzije .Postarajte se da tokom primene leka Amoxiplus 1,2 gpijete dosta tečnosti.

Uobičajeno je da Vam lek Amoxiplus 1,2 g neće biti primenjen tokom perioda dužeg od 2 nedelje, bez ponovne procene terapije od strane lekara.

Ako ste primiliviše leka Amoxiplus 1,2 gnego što treba

Malo je verovatno da će Vam biti primenjeno više leka Amoxiplus 1,2 gnego što je potrebno, međutim ukoliko smatrate da Vam je primenjeno više leka Amoxiplus 1,2 gnego što je potrebno, odmah obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Znaci mogu da uključuju stomačne tegobe (mučninu, povraćanje ili proliv) ili konvulzije.

4 od 13

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Moguća neželjena dejstva su navedena u nastavku tekstu.

Stanja na koja treba obratiti pažnju

Alergijske reakcije: kožni osip;

zapaljenje krvnih sudova (vaskulitis) koje se može uočiti kao izdignute crvene ili purpurne mrlje na koži, ali može zahvatiti i druge delove tela;

groznica, bol u zglobovima, otečene limfne žlezde na vratu, pazuhu ili preponama; otok, ponekad lica i usta (angioedem), koji uzrokuje otežano disanje;

kolaps.

Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko dođe do pojave navedenih simptoma. Prekinite sa primenom leka Amoxiplus 1,2 g.

Zapaljenje debelog creva

Zapaljenje debelog creva koje uzrokuje pojavu vodenastog proliva, obično praćenog pojavom krvi i sluzi u stolici, bolom u trbuhu i/ili groznicom.

Obratite se Vašem lekaru za savet što pre je moguće ukoliko dođe do pojave navedenih simptoma.

Česta neželjena dejstva

Navedena neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek gljivična infekcija vagine, usne duplje ili kožnih nabora;

proliv.

Povremena neželjena dejstva

Navedena neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek kožni osip, svrab;

izdignut kožni osip praćen svrabom (koprivnjača);

mučnina, posebno prilikom primene visokih doza leka povraćanje;

slabo varenje; vrtoglavica;

glavobolja.

Povremena neželjena dejstva koja se mogu ispoljiti u rezultatima analiza krvi: povećanje nivoa pojedinih enzima koje produkuje jetra.

Retka neželjena dejstva

Navedena neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek

kožni osip, na kom se mogu razviti plikovi, i izgledom podseća na male mete (tamne mrlje u sredini, okružene bledom površinom i tamnim prstenom na ivici – erythema multiforme);

Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko uočite pojavu nekog od navedenih simptoma.

5 od 13

otok i crvenilo duž vene, koje je veoma osetljivo na dodir.

Retka neželjena dejstva koja se mogu ispoljiti u rezulatima analiza krvi: nizak broj ćelija koje učestvuju u zgrušavanju krvi;

nizak broj belih krvnih zrnaca.

Ostala neželjena dejstva

Navedena neželjena dejstva su nepoznate učestalosti (ne mogu se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Alergijske reakcije (videti u prethodno navedenom tekstu);

Zapaljenje debelog creva (videti u prethodno navedenom tekstu);

Zapaljenje zaštitne opne koja okružuje mozak (aseptični meningitis); Ozbiljne kožne reakcije:

- rasprostranjeni osip praćen plikovima i ljuštenjem kože, posebno u predelu oko usta, nosa, očiju i polnih organa (Stivens-Džonsonov sindrom) i teži oblik, koji uzrokuje obimno ljuštenje kože (više od 30% površine kože – toksična epidermalna nekroliza);

- rasprostranjeni kožni osip crvene boje sa malim plikovima ispunjenim gnojem (bulozni eksfolijativnidermatitis);

- crveni, ljuspasti osip sa neravninama ispod površine kože i plikovima (egzantemozna pustuloza).

- simptomi nalik gripu sa osipom, groznicom, natečenim žlezdama i abnormalnim rezultatima analiza krvi (uključujući povećane vrednosti belih krvnih zrnaca (eozinofilija) i enzima jetre )( Reakcija na lekove sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS))

Odmah obavestite Vašeg lekara u slučaju pojave nekog od navedenih simptoma.

zapaljenje jetre (hepatitis);

žutica, uzrokovana povišenjem nivoa bilirubina u krvi (materije koju stvara jetra), koje može uzrokovati pojavu žute prebojenosti kože i beonjača;

zapaljenje bubrežnih kanalića;

produženo vreme zgrušavanja krvi;

konvulzije (kod osoba kod kojih se primenjuju visoke doze leka Amoxiplus 1,2 gili koje imaju problema sa bubrezima).

Neželjena dejstva koja se mogu ispoljiti u rezultatima analiza krvi ili urina: izrazito smanjenje broja belih krvnih zrnaca;

smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija); pojava kristala u urinu.

Ukoliko dođe do pojave nekog neželjenog dejstva, obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru, uključujući i pojavu neželjenogdejstva koje nije navedeno u ovom Uputstvu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

6 od 13

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Nemojte koristiti lek Amoxiplus 1,2 g posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon„Važi do:“ Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: upotrebiti odmah

Fizičko-hemijska stabilnost razblaženog rastvora (rastvor za infuziju) potvrđena je za 3 sata na temperaturi do 25ºC, ukoliko se razblaživanje vrši sa vodom za injekcije, 0,9% natrijum-hloridom ili Ringerovim rastvorom, odnosno za 6 sati na temperaturi do 5ºC ukoliko se razblaživanje vrši sa vodom za injekcije ili 0,9% natrijum-hloridom.

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2ºC do 8ºC, osim ako se rastvaranje/razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Amoxiplus 1,2 g

Aktivne supstance su amoksicilin i klavulanska kiselina. Jedna bočica sadrži 1000 mg amoksicilina u obliku amoksicilin-natrijuma i 200 mg klavulanske kiseline u obliku kalijum-klavulanata.

Kako izgleda lek Amoxiplus 1,2 gi sadržaj pakovanja

Beli ili skoro beli sterilni prašak.

Unutrašnje pakovanje je bočica od stakla tipa III, zapremine 24,9 mL, sa čepom od brombutil gume, aluminijumskim prstenom i polipropilenskim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 50 bočica ili 25 bočica ili 10 bočica i Uputstvom za lek.

7 od 13

Nosilac dozvole i Proizvođač

Nosilac dozvole:

ATB PHARMA DOO,Hrastova 5, Sremska Kamenica

Proizvođač:

ANTIBIOTICE SA, Str. Valea Lupului nr. 1, Iasi, jud. Iasi, Rumunija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Mart, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju /infuziju, 50x1,2 g:

515-01-04494-19-001od 17.02.2021.

Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju /infuziju, 25x1,2 g:

515-01-03860-19-001 od 26.03.2021.

Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju /infuziju, 10x1,2 g:

515-01-03973-19-001 od26.03.2021.

Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenim radnicima

Terapijske indikacije

Lek Amoxiplus 1,2 g je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih osoba i dece (videti odeljke „Doziranje i način primene”, „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka i „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka):

teške infekcije uha, nosa i grla (kao što su mastoiditis, peritonzilarne infekcije, epiglotitis i sinuzitis praćen teškim sistemskim znakovima i simptomima):

akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa (adekvatno dijagnostikovane); vanbolnička pneumonija;

cistitis;

pijelonefritis;

infekcije kože i mekih tkiva, posebno celulitis, ujed životinjskog porekla, teški dentogeni apscesi sa celulitisom koji se širi;

infekcije kostiju i zglobova, posebno osteomijelitis; intraabdominalne infekcije;

genitalne infekcija kod žena.

8 od 13

Profilaksa infekcija povezanih sa većim hirurškim zahvatima kod odraslih osoba, poput onih koji obuhvataju:

gastrointestinalni trakt; karličnu duplju;

glavu i vrat; bilijarni trakt.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doze su izražene kao sadržaj amoksicilina/klavulanske kiseline, izuzev u slučaju kada su izražene doze pojedinačnih komponenti.

Prilikom izbora doze leka Amoxiplus 1,2 gu terapiji infekcije potrebno je uzeti u obzir sledeće:

očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka);

težinu i mesto infekcije;

uzrast, telesnu masu i bubrežnu funkciju pacijenta, u skladu sa podacima navedenim u nastavku teksta.

Potrebno je uzeti u obzir primenu drugih oblika i jačina leka Amoxiplus 1,2 g (npr. onih koje obezbeđuju više doze amoksicilina i/ili različite odnose koncentracija amoksicilina i klavulanske kiseline) onda kada je to neophodno (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka i „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Ova formulacija leka Amoxiplus 1,2 g (prašak za rastvor za injekciju/infuziju) primenjena prema preporukama navedenim u nastavku teksta obezbeđuje ukupnu dnevnu dozu od 3000 mg amoksicilina i 600 mg klavulanske kiseline. Ukoliko se smatra da je potrebno primeniti veću dnevnu dozu amoksicilina, preporučuje se izbor druge formulacije leka Amoxiplus 1,2 g, kako bi se izbegla nepotrebna primena visokih dnevnih doza klavulanske kiseline.

Trajanje terapije treba da bude određeno kliničkim odgovorom pacijenta. Pojedine infekcije (npr. osteomijelitis) zahtevaju primenu terapije tokom dužeg vremenskog perioda. Lečenje ne treba da traje duže od 14 dana bez ponovljene kliničke procene (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka za informacije u vezi sa produženom terapijom).

Potrebno je uzeti u obzir preporuke lokalnih vodiča o odgovarajućoj učestalosti primena doza amoksicilina/klavulanske kiseline.

Odrasle osobe i deca telesne mase ≥ 40 kg

U terapiji infekcija navedenih u odeljku 4.1: 1000 mg/200 mg na svakih 8 sati.

9 od 13

Deca telesne mase < 40 kg

Preporučene doze:

Deca uzrasta 3 meseca života i starija: 25 mg/5 mg po kg telesne mase na svakih 8 sati

Deca mlađa od 3 meseca života ili telesne mase manje od 4kg: 25mg/5mg po kg telesne mase na svakih 12 sati

Starije osobe

Podešavanje doze leka se ne smatra neophodnim.

Oštećenje funkcije bubrega

Podešavanja doze su zasnovana na maksimalnoj preporučenoj količini amoksicilina.

Kod pacijenata sa klirensom kreatinina (CrCl) većim od 30 mL/min nije potrebno podešavanje doze.

Odrasle osobe i deca telesne mase ≥ 40kg

Deca telesne mase < 40kg

10 od13

Oštećenje funkcije jetre

Dozirati uz oprez i pratiti funkciju jetre u pravilnim vremenskim razmacima (videti odeljke „Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka i „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Način primene

Lek Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju je namenjen za intravensku primenu.

Lek Amoxiplus 1,2 g se može primeniti bilo putem spore intravenske injekcije tokom perioda od 3 do 4 min direktno u venu ili putem kanile sa kapaljakom ili putem infuzije tokom 30 do 40 min. Lek Amoxiplus 1,2 gnije pogodan za intramuskularnu primenu.

Kod dece mlađe od 3 meseca života lek Amoxiplus 1,2 gje potrebno primeniti isključivo putem infuzije.

Terapija lekom Amoxiplus 1,2 gmože biti započeta primenom oblika za intravensku primenu i završena primenom odgovarajućeg oblika za oralnu primenu, ukoliko se smatra da je primena navedene terapije odgovarajuća u individualnom slučaju pacijenta.

Za uputstva o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Lista pomoćnih supstanci

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost

Lek Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim onih navedenih u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Lek Amoxiplus 1,2 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju se takođe ne sme mešati sa derivatima krvi, drugim proteinskim tečnostima kao što su hidrolizati proteina ili sa lipidnim emulzijama za intravensku primenu.

Ukoliko je propisana istovremena primena leka Amoxiplus 1,2 g sa aminoglikozidom, antibiotici se ne smeju mešati u istom špricu, boci za intravensku infuziju, kao ni priboru za primenu, s obzirom na to da pod navedenim okolnostima može doći do gubitka aktivnosti aminoglikozida.

11 od13

Rastvor za injekciju/infuziju leka Amoxiplus 1,2 gse ne sme mešati sa infuzionim rastvorima koji sadrže glukozu, dekstran ili bikarbonate.

Rok upotrebe

3 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: upotrebiti odmah.

Fizičko-hemijska stabilnost razblaženog rastvora (rastvor za infuziju) potvrđena je za 3 sata na temperaturi do 25ºC, ukoliko se razblaživanje vrši sa vodom za injekcije, 0,9% natrijum-hloridom ili Ringerovim rastvorom, odnosno za 6 sati na temperaturi do 5ºC ukoliko se razblaživanje vrši sa vodom za injekcije ili 0,9% natrijumhloridom.

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2ºC do 8ºC, osim ako se rastvaranje/razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštiteod svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja videte odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od stakla tipa III, zapremone 24,9 mL, sa čepom od brombutil gume, aluminijumskim prstenom i polipropilenskim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 50 bočica ili 25 bočica ili 10 bočica i Uputstvom za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lek je namenjen za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćenu količinu rastvora je potrebno odložiti u skladu sa važećim propisima.

Rekonstituciju/razblaživanje leka je potrebno obaviti u aseptičnim uslovima. Pre primene leka potrebno je vizuelno pregledati rastvor na prisustvo mehaničkih onečišćenja ili promenu boje. Rastvor se može primeniti isključivo ukoliko je bistar i bez mehaničkih onečišćenja.

Kompatibilni rastvarači/infuzioni rastvori za razblaživanje leka su: - voda za injekcije

- 0,9% natrijum-hlorid - Ringerov rastvor

- Hartmanov rastvor

- 0,3% kalijum -hlorid i 0,9% natrijum hlorid

12 od13

Priprema rastvora za injekciju

Koristi se voda za injekcije. Sadržaj bočice leka Amoxiplus 1,2 g se rastvori u 20 mL vode za injekcije čime se dobija približno 20,9 mL rastvora za pojedinačnu dozu. Tokom procesa rekonstitucije moguća je prolazna pojava ružičaste prebojenosti rastvora. Rekonstituisani rastvori su bezbojni do bledo žute boje. Dobijeni rastvor se može primeniti u roku od 20 minuta nakon rekonstitucije.

Priprema rastvora za infuziju

Bočice leka Amoxiplus 1,2 gnisu prikladne za primenu višestrukih doza.

Lek Amoxiplus 1,2 g je potrebno rekonstituisati u skladu sa gore navedenim preporukama za pripremu rastvora za intravensku injekciju. Rekonstituisani rastvor je potrebno bez odlaganja dodati infuzionoj tečnosti zapremine 100 mL primenom male kese ili linijske birete.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

13 od13