ARCHIFAR 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek ARCHIFAR je indikovan za odrasle i decu uzrasta 3 meseca i stariju, u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom;
• bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze;
• komplikovane infekcije urinarnog trakta;
• komplikovane intraabdominalne infekcije;
• intra- i postpartalne infekcije;
• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva;
• akutni bakterijski meningitis.

Lek ARCHIFAR se može primenjivati u terapiji febrilnih pacijenata sa neutropenijom, za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom.

Lek ARCHIFAR se primenjuje u terapiji pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa bilo kojom od prethodno navedenih infekcija.

Treba uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu primenu antibiotika.

Doziranje

U tabelama u nastavku prikazane su opšte preporuke za doziranje.

Pri određivanju doze meropenema koju treba primeniti i trajanja terapije treba uzeti u obzir vrstu infekcije, uključujući njenu težinu i klinički odgovor.

Doze do 2 g tri puta dnevno kod odraslih i adolescenata i doze do 40 mg/kg tri puta dnevno kod dece, mogu biti posebno pogodne za lečenje nekih vrsta infekcija, kao što su infekcije izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (npr. Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp.), ili veoma teških infekcija.

Prilikom lečenja pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom potrebna su detaljnija razmatranja doze leka (videti u nastavku).

Odrasli i adolescenti

Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od oko 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6).

Alternativno, doze do 1 g mogu se primeniti putem intravenske bolus injekcije u trajanju od oko 5 minuta. Podaci o bezbednoj primeni doze od 2 g putem intravenske bolus injekcije kod odraslih su ograničeni.

Oštećenje funkcije bubrega

Dozu za odrasle i adolescente treba prilagoditi u slučaju kada je klirens kreatinina manji od 51 mL/min, kao što je prikazano u sledećoj tabeli. Podaci o primeni ovih prilagođenih doza za pojediničnu dozu od 2 g su ograničeni.

Meropenem se uklanja hemodijalizom i hemofiltracijom. Potrebnu dozu treba primeniti po završetku ciklusa hemodijalize.

Nema utvrđenih preporuka za doziranje kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi. Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega i onih čije su vrednosti klirensa kreatinina veće od 50 mL/min.

Pedijatrijska populacija Deca uzrasta do 3 meseca

Bezbednost i efikasnost meropenema kao i optimalni režim doziranja kod dece mlađe od 3 meseca nisu ustanovljeni. Međutim, ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju da bi odgovarajući režim doziranja mogao biti 20 mg/kg na svakih 8 sati (videti odeljak 5.2).

Deca uzrasta od 3 meseca do 11 godina i telesne mase do 50 kg

Preporučeni režimi doziranja prikazani su u sledećoj tabeli:

Deca telesne mase preko 50 kg

Treba primeniti dozu za odrasle.

Ne postoje iskustva o primeni leka kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega. Način primene

Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od oko 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6). Alternativno, doze meropenema do 20 mg/kg mogu se primeniti u vidu intravenske bolus injekcije u trajanju od oko 5 minuta. Podaci o bezbednosti primene doze od 40 mg/kg kod dece putem intravenske bolus injekcije su ograničeni.

Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak 6.6.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik.
• Teška reakcija preosetljivosti (npr. anafilaktička reakcija, teška kožna reakcija) na bilo koji drugi beta-laktamski antibiotik (npr. penicilini ili cefalosporini).

Prilikom izbora meropenema u terapiji svakog pojedinačnog pacijenta, treba uzeti u obzir prikladnosti primene karbapenemskog antibiotika u zavisnosti od težine infekcije, mogućnosti pojave rezistencije na druge odgovarajuće antibiotike i rizika pogrešnog izbora za lečenje infekcije izazvane karbapenem- rezistentnom bakterijom.

Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa i Acinetobacter spp.

Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa i Acinetobacter spp. na antibiotike sa penemskom strukturom varira širom Evropske unije. Lekarima koji propisuju lek savetuje se da uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencije navedenih bakterija na antibiotike sa penemskom strukturom.

Reakcije preosetljivosti

Kao i kod primene svih beta-laktamskih antibiotika, prijavljene su teške i povremeno reakcije preosetljivosti sa smrtnim ishodom (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Pacijenti sa reakcijama preosetljivosti na karbapeneme, peniciline ili druge beta-laktame u anamnezi mogu takođe biti preosetljivi i na meropenem. Pre započinjanja terapije meropenemom, neophodno je pažljivo ispitati prethodne pojave reakcija preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike.

Ukoliko dođe do pojave teške alergijske reakcije, potrebno je obustaviti primenu leka i preduzeti odgovarajuće mere.

Kod pacijenata koji su primali meropenem prijavljene su teške kožne neželjene reakcije, kao što su Stevens- Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS), multiformni eritem (engl. erythema multiforme, EM) i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave simptoma i znaka koji mogu ukazivati na ove reakcije, potrebno je odmah obustaviti primenu meropenema i razmotriti primenu druge terapijske opcije.

Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika

Prilikom upotrebe skoro svih antibiotika, uključujući i meropenem, prijavljeni su kolitis povezan sa upotrebom antibiotika i pseudomembranozni kolitis, koji mogu varirati po težini od blage do životno ugrožavajuće forme. Stoga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do pojave dijareje tokom ili nakon primene meropenema (videti odeljak 4.8). Treba razmotriti prekid terapije meropenemom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba primenjivati lekove koji usporavaju peristaltiku creva.

Konvulzije

Konvulzije su retko prijavljene tokom terapije karbapenemima, uključujući i meropenem (videti odeljak 4.8).

Praćenje funkcije jetre

Tokom primene meropenema treba pažljivo kontrolisati funkciju jetre zbog rizika od pojave hepatotoksičnosti (poremećaj funkcije jetre sa holestazom i citolizom) (videti odeljak 4.8).

Primena kod pacijenata sa oboljenjem jetre: kod pacijenata sa ranije postojećim oboljenjem jetre treba pratiti funkciju jetre tokom terapije meropenemom. Prilagođavanje doze nije neophodno (videti odeljak 4.2).

Direktni antiglobulinski test (Coombs-ov test) serokonverzije

Tokom lečenja meropenemom može doći do pojave pozitivnog direktnog ili indirektnog Coombs testa.

Istovremena primena sa valproinskom kiselinom/natrijum-valproatom/valpromidom

Ne preporučuje se istovremena primena meropenema i valproinske kiseline/natrijum-valproata/valpromida (videti odeljak 4.5).

Lek ARCHIFAR sadrži natrijum

Jedna bočica leka ARCHIFAR, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži oko 2,0 mmol natrijuma (približno 45 mg), pa se savetuje poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Jedna bočica leka ARCHIFAR, 1 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži oko 4,0 mmol natrijuma (približno 45 mg), pa se savetuje poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Nisu sprovedena specifična ispitivanja interakcija, osim sa probenecidom.

Probenecid stupa u kompeticiju sa meropenemom na nivou aktivne tubularne sekrecije i na taj način inhibira renalnu ekskreciju meropenema što utiče na produženje poluvremena eliminacije i povećanje koncentracije meropenema u plazmi. Potreban je oprez ukoliko se probenecid istovremeno primenjuje sa meropenemom.

Potencijalno dejstvo meropenema na vezivanje drugih lekova za proteine plazme ili njihov metabolizam nije ispitivano. Međutim, vezivanje meropenema za proteine plazme je toliko malo, da se ne očekuje bilo koja interakcija sa drugim lekovima koja bi se objasnila ovim mehanizmom.

Smanjenje koncentracije valproinske kiseline u krvi je zabeleženo pri istovremenoj primeni sa karbapenemima što dovodi do 60-100% smanjenja koncentracije valproinske kiseline za oko dva dana. Zbog brzog efekta i visokog stepena smanjenja koncentracije, istovremena primena valproinske kiseline/natrijum- valproata/valpromida sa karbapenemima nije pogodna i zbog toga je treba izbegavati (videti odeljak 4.4).

Oralni antikoagulansi

Istovremena primena antibiotika sa varfarinom može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Postoji veliki broj prijava o povećanju antikoagulantnog efekta oralno primenjenih antikoagulanasa, uključujući varfarin, kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji antibioticima. Rizik može varirati u zavisnosti od postojeće infekcije, starosti i opšteg stanja pacijenta, pa je teško proceniti uticaj antibiotika na povećanje INR vrednosti (engl. international normalised ratio). Preporučuje se često praćenje INR vrednosti tokom i odmah pri započinjanju istovremene terapije antibioticima i oralnim antikoagulansima.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su sprovedena samo kod odraslih.

Trudnoća

Podaci o primeni meropenema kod trudnica ne postoje ili su ograničeni.

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Kao mera opreza, preporučuje se da se izbegava primena meropenema tokom trudnoće.

Dojenje

Zabeleženo je da se male količine meropenema izlučuju u majčino mleko. Meropenem ne treba primenjivati tokom dojenja, osim ukoliko potencijalna korist za majku opravdava potencijalni rizik za dete.

Nisu sprovedene studije uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, sa aspekta upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, treba uzeti u obzir da su glavobolja, parestezija i konvulzije prijavljeni pri primeni meropenema.

Sažetak bezbednosnog profila

Pregledom podataka od 4872 pacijenta kod kojih je primenjeno 5026 terapijskih ciklusa meropenemom prijavljene su najčešće neželjene reakcije: dijareja (2,3%), osip (1,4%), mučnina/povraćanje (1,4%) i zapaljenje na mestu primene (1,1%). Najčešće prijavljivani neželjeni događaji vezano za rezultate laboratorijskih analiza bili su trombocitoza (1,6%) i povećane vrednosti enzima jetre (1,5 - 4,3%).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sve neželjene reakcije su prikazane u sledećoj tabeli prema klasi sistema organa i učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su predstavljena po opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 1

Pedijatrijska populacija

Meropenem je odobren za primenu kod dece uzrasta preko 3 meseca. Na osnovu ograničenih dostupnih podataka nema dokaza o povećanom riziku od bilo koje neželjene reakcije kod dece. Sve prijave su bile u skladu sa događajima koji su zabeleženi kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Moguće je relativno predoziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, ukoliko doza nije prilagođena prema preporuci iz odeljka 4.2. Ograničeno postmarketinško iskustvo pokazuje da su neželjene reakcije koje se javljaju usled predoziranja u skladu sa opisanim profilom neželjenih reakcija u odeljku 4.8, obično su blage i povlače se sa smanjenjem doze ili obustavom primene meropenema. Ponekad je potrebna simptomatska terapija.

Kod osoba sa očuvanom funkcijom bubrega dolazi do brze eliminacije putem bubrega. Meropenem i njegov metabolit mogu se ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, karbapenemi

ATC šifra: J01DH02

Mehanizam dejstva

Meropenem deluje baktericidno tako što inhibira sintezu ćelijskog zida Gram-pozitivnih i Gram-negativnih bakterija, vezivanjem za penicilin vezujuće proteine (engl. penicillin-binding proteins, PBPs).

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike leka

Slično ostalim beta-laktamskim antibioticima pokazano je da je dužina vremena tokom kojeg je koncentracija meropenema veća od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIC) u najboljoj korelaciji sa efikasnošću. U pretkliničkim modelima meropenem je ispoljio aktivnost kada su njegove koncentracije u plazmi bile veće od minimalne inhibitorne koncentracije za datog uzročnika tokom oko 40% intervala doziranja. Ova ciljna vrednost nije utvrđena u kliničkim uslovima.

Mehanizam rezistencije

Bakterijska rezistencija na meropenem može da nastane zbog: (1) smanjene propustljivosti spoljašnje membrane Gram-negativnih bakterija (zbog smanjenog stvaranja porina), (2) smanjenog afiniteta ciljnih PBPs, (3) povećane ekspresije komponenti efluks pumpe i (4) proizvodnje beta-laktamaza koje mogu da hidrolizuju karbapeneme.

Lokalizovane grupe infekcija izazvanih karbapenem rezistentnim bakterijama opisane su u Evropskoj uniji.

Ne postoji ciljna unakrsna rezistencija između meropenema i lekova iz grupe hinolona, aminoglikozida, makrolida i tetraciklina. Međutim, bakterije mogu ispoljiti rezistenciju na više od jedne klase antibiotika, ukoliko mehanizam rezistencije uključuje nepropustljivost i/ili efluks pumpu(e).

Granične vrednosti

Kliničke granične vrednosti testiranja MIC koje je odredio Evropski komitet za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (EUCAST - engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing) predstavljene su u tabeli koja sledi.

EUCAST kliničke MIC granične vrednosti za meropenem (2013-02-11, v 3.1)

1Granične vrednosti meropenema kod meningitisa izazvanog Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenzae su 0,25 mg/L (osetljiv) i 1 mg/L (rezistentan).

2Izolati sa MIC vrednostima iznad graničnih vrednosti osetljivosti su vrlo retki ili nisu još uvek zabeleženi. Testovi identifikacije i antimikrobne osetljivosti na bilo kom od tih izolata moraju se ponoviti, i ako se rezultati potvrde, izolat se mora poslati u referentnu laboratoriju. Sve dok ne postoje dokazi o kliničkom odgovoru za potvrđene izolate sa MIC vrednostima iznad važeće granične vrednosti rezistencije, treba ih smatrati rezistentnim.

3Osetljivost stafilokoka na karbapeneme utvrđuje se na osnovu osetljivosti na cefoksitin.

4Granične vrednosti se odnose samo na meningitis.

5Granične vrednosti koje nisu vezane za određene sojeve utvrđene su korišćenjem podataka o odnosu farmakokinetike i farmakodinamike leka i nezavisni su od distribucija MIC za specifične vrste. Primenjuju se samo za mikroorganizme za koje nisu utvrđene specifične granične vrednosti. Granične vrednosti koje nisu vezane za određene sojeve su zasnovane na sledećim dozama: granične vrednosti prema EUCAST koje se odnose na meropenem u dozi od 1000 mg, primenjen 3 puta dnevno intravenski tokom 30 minuta, kao najmanja doza. Primena 2 g tri puta dnevno je razmatrana kod teških infekcija i u određivanju I/R granične vrednosti.

6Osetljivost streptokoka grupa A, B, C i G na beta-laktame utvrđuje se na osnovu osetljivosti na penicilin.

-- Testiranje osetljivosti se ne peporučuje pošto je bakterija slabo osetljiva na meropenem. Izolati se mogu prijaviti kao rezistentni bez prethodnog testiranja.

Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i sa vremenom za pojedine sojeve, pa su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno kod lečenja teških infekcija. Po potrebi, treba potražiti mišljenje stručnjaka, kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da je efikasnost leka, makar kod nekih tipova infekcija, upitna.

Lista patogena u nastavku je nastala na osnovu kliničkog iskustva i terapijskih vodiča.

Uobičajeno osetljivi mikroorganizmi Gram-pozitivne aerobne bakterije Enterococcus faecalis$

Staphylococcus aureus (osetljive na meticilin)£

Staphylococcus sojevi (osetljive na meticilin) uključujući Staphylococcus epidermidis Streptococcus agalactiae (grupa B)

Streptococcus milleri grupa (S. anginosus, S. constellatus i S. intermedius) Streptococcus pneumoniae

Streptococcus pyogenes (grupa A)

Gram-negativne aerobne bakterije

Citrobacter freundii Citrobacter koseri Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Haemophilus influenzae Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Neisseria meningitidis Proteus mirabilis Proteus vulgaris Serratia marcescens

Gram-pozitivne anaerobne bakterije Clostridium perfringens Peptoniphilus asaccharolyticus

Peptostreptococcus sojevi (uključujući P. micros, P. anaerobius, P. magnus)

Gram-negativne anaerobne bakterije

Bacteroides caccae Bacteroides fragilis grupa Prevotella bivia Prevotella disiens

Mikroorganizmi kod kojih stečena rezistencija može biti problem

Gram-pozitivne aerobne bakterije

Enterococcus faecium$+

Gram-negativne aerobne bakterije Acinetobacter sojevi Burkholderia cepacia Pseudomonas aeruginosa

Prirodno rezistentni mikroorganizmi Gram-negativne aerobne bakterije Stenotrophomonas maltophilia Legionella sojevi

Drugi mikroorganizmi Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetii Mycoplasma pneumoniae

$Sojevi koji pokazuju prirodnu intermedijarnu osetljivost.

£Svi meticilin-rezistentni stafilokoki su rezistentni na meropenem.

+Stopa rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU.

Sakagija i melioidoza

Primena meropenema kod ljudi bazira se na in vitro rezultatima osetljivosti B. mallei i B. pseudomallei i na ograničenim podacima o primeni kod ljudi. Ordinirajući lekar treba da se osloni na nacionalne i/ili internacionalne smernice za lečenje sakagije i melioidoze.

Kod zdravih ispitanika srednje poluvreme eliminacije iz plazme je oko 1 sat, srednji volumen distribucije je oko 0,25 L/kg (11–27 L) i srednji klirens je 287 mL/min pri primeni doze od 250 mg, a smanjuje se do 205 mL/min pri primeni doze od 2 g. Pri primeni doza od 500 mg, 1 g i 2 g infuzijom u trajanju od 30 minuta, dobijene su srednje vrednosti Cmax od oko 23, 49 i 115 mikrograma/mL, redom, dok su odgovarajuće vrednosti površine ispod krive (PIK) bile 39,3, 62,3 i 153 mikrograma•h/mL, redom. Nakon primene doza od 500 mg i 1 g infuzijom u trajanju od 5 minuta, vrednosti Cmax bile su 52 odnosno 112 mikrograma/mL. Pri ponovljenom doziranju na svakih 8 sati, kod osoba sa normalnom funkcijom bubrega ne dolazi do akumulacije meropenema.

U studiji na 12 pacijenata koji su postoperativno primali meropenem u dozi od 1000 mg na svakih 8 sati zbog intraabdominalnih infekcija pokazane su uporedive vrednosti Cmax i poluvremena eliminacije sa istim vrednostima kod zdravih ispitanika, ali je volumen distribucije bio veći i iznosio je 27 L.

Distribucija

Prosečno vezivanje meropenema za proteine plazme je oko 2% i ne zavisi od koncentracije. Nakon brze primene leka (5 minuta ili manje) farmakokinetika je bieksponencijalna, ali je ovo mnogo manje izraženo nakon infuzije u trajanju od 30 minuta. Pokazano je da meropenem dobro prodire u većinu telesnih tečnosti i tkiva uključujući: pluća, bronhijalni sekret, žuč, cerebrospinalnu tečnost, ginekološka tkiva, kožu, fascije, mišiće i peritonealni eksudat.

Biotransformacija

Meropenem se metaboliše hidrolizom beta-laktamskog prstena u mikrobiološki neaktivan metabolit. Meropenem in vitro pokazuje smanjenu osetljivost na hidrolizu humanom dehidropeptidazom-I (DHP-I) u poređenju sa imipenemom, pa ga nije potrebno primenjivati istovremeno sa DHP-I inhibitorom.

Eliminacija

Meropenem se primarno izlučuje nepromenjen putem bubrega; tokom 12 sati oko 70% (50–75%) doze izluči se u nepromenjenom obliku. Dodatnih 28% se izlučuje u vidu mikrobiološki neaktivnog metabolita. Samo oko 2% primenjene doze se eliminiše fecesom. Izmeren renalni klirens i efekat probenecida pokazuju da meropenem podleže i filtraciji i tubularnoj sekreciji.

Insuficijencija bubrega

Oštećenje funkcije bubrega dovodi do povećanja vrednosti PIK i dužeg poluvremena eliminacije meropenema. Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 33–74 mL/min) došlo je do povećanja vrednosti PIK 2,4 puta, kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 4–23 mL/min) došlo je do povećanja vrednosti PIK 5 puta, a kod pacijenata na hemodijalizi (CrCL <2 mL/min) 10 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima (CrCL >80 mL/min). Vrednost PIK mikrobiološki inaktivnog metabolita otvorenog prstena bila je takođe značajno povećana kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Meropenem se eliminiše hemodijalizom, a klirens tokom hemodijalize je oko 4 puta veći nego kod pacijenata sa anurijom.

Insuficijencija jetre

Rezultati studije sa pacijentima sa alkoholnom cirozom pokazali su da oboljenje jetre nema uticaja na farmakokinetiku meropenema nakon primene ponovljenih doza.

Odrasli pacijenti

Farmakokinetičke studije sprovedene na odraslim pacijentima nisu pokazale značajne razlike farmakokinetičkih parametara u poređenju sa zdravim ispitanicima sa ekvivalentnom funkcijom bubrega. Populacioni model razvijen iz podataka 79 pacijenata sa intraabdominalnom infekcijom ili pneumonijom pokazao je zavisnost centralnog volumena od telesne mase i klirensa od klirensa kreatinina i starosnog doba.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanjem farmakokinetike kod odojčadi i dece sa infekcijom, pri primeni doza od 10, 20 i 40 mg/kg pokazano je da su vrednosti Cmax slične onima kod odraslih nakon primene doza od 500, 1000 i 2000 mg, redom. Poređenje je pokazalo konzistentnu farmakokinetiku između doza i poluvremena eliminacije slično kao kod odraslih, izuzev u slučaju najmlađih ispitanika (kod dece mlađe od 6 meseci poluvreme eliminacije je 1,6 sati). Srednje vrednosti klirensa meropenema bile su 5,8 mL/min/kg (kod dece uzrasta 6–12 godina), 6,2 mL/min/kg (kod dece uzrasta 2–5 godina), 5,3 mL/min/kg (kod dece uzrasta 6–23 meseca) i 4,3 mL/min/kg (kod dece uzrasta 2–5 meseci). Približno 60% doze se izlučuje urinom u nepromenjenom obliku u toku 12 sati, a dodatnih 12% u obliku metabolita. Koncentracije meropenema u cerebrospinalnoj tečnosti dece sa meningitisom iznose oko 20% koncentracija u plazmi, ali postoje značajne interindividualne razlike.

Ispitivanje farmakokinetike meropenema kod novorođenčadi kojima je potrebna antiinfektivna terapija pokazalo je veću vrednost klirensa kod novorođenčadi sa većom hronološkom ili gestacionom dobi, sa ukupnim prosečnim poluvremenom eliminacije od 2,9 sata. Monte Karlo simulacija zasnovana na populacionom farmakokinetičkom modelu pokazala je da se režimom doziranja od 20 mg/kg na 8 sati postiže 60% T > MIC za P. aeruginosa kod 95% prevremeno rođene novorođenčadi i 91% novorođenčadi rođene u terminu.

Starije osobe

Rezultati farmakokinetičkih studija kod zdravih ispitanika starije životne dobi (starosti 65–80 godina) su pokazali smanjenje klirensa meropenema iz plazme, što je u vezi sa smanjenjem klirensa kreatinina sa godinama starosti, kao i manje izraženo smanjenje nerenalnog klirensa. Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim u slučaju umerenog do teškog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Studije na životinjama pokazale su dobru renalnu podnošljivost meropenema. Histološki dokazi renalnog tubularnog oštećenja su zabeleženi kod miševa i pasa samo pri dozama od 2000 mg/kg i većim, nakon pojedinačne ili ponovljene primene, a kod majmuna pri dozi od 500 mg/kg u studiji koja je trajala 7 dana.

Meropenem se generalno dobro podnosi od strane centralnog nervnog sistema. Efekti su zapaženi u studijama akutne toksičnosti na glodarima pri primeni doza većih od 1000 mg/kg.

Pri intravenskoj primeni vrednost LD50 meropenema kod glodara je veća od 2000 mg/kg.

U studijama primene ponovljenih doza na psima u trajanju do 6 meseci zapaženi su samo manji efekti uključujući smanjenje parametara vezanih za eritrocite.

Nema dokaza o mutagenom potencijalu meropenema (na osnovu konvencionalnih testova), niti ima dokaza o reproduktivnoj toksičnosti uključujući teratogeni potencijal u studijama na pacovima pri dozama do 750 mg/kg i majmunima pri dozama do 360 mg/kg.

Nije bilo dokaza povećane osetljivosti na meropenem kod mladunaca u odnosu na odrasle životinje. Intravenska formulacija se dobro podnosila u studijama na životinjama.

U ispitivanjima na životinjama toksikološki profil jedinog metabolita bio je sličan samom meropenemu.

Natrijum-karbonat, bezvodni.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorene bočice: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja:

Primena putem intravenske bolus injekcije:

Rastvor za bolus injekciju je pripremljen rastvaranjem leka ARCHIFAR u vodi za injekcije do finalne koncentracije od 50 mg/mL.

Upotrebiti odmah.

Vremenski interval koji protekne između početka pripreme rastvora i završetka primene intravenske injekcije ne sme da pređe 1 sat.

Ne zamrzavati pripremljeni rastvor.

Primena putem intravenske infuzije:

Rastvor za infuziju priprema se rastvaranjem leka ARCHIFAR u 0,9% infuzionom rastvoru natrijum-hlorida ili 5% infuzionom rastvoru glukoze (dekstroze) do finalne koncentracije od 1 do 20 mg/mL.

Upotrebiti odmah.

Vremenski interval koji protekne između početka pripreme rastvora i završetka primene intravenske infuzije ne sme da pređe 1 sat.

Ne zamrzavati pripremljeni rastvor.

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3. Rekonstituisani rastvor ne zamrzavati.

ARCHIFAR, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 10 x 500 mg

Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tipa I, zapremine 20 mL, koja je zatvorena gumenim poklopcem prečnika 20 mm i aluminijumskom kapom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 500 mg praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 500 mg) i Uputstvo za lek.

ARCHIFAR, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 10 x 1 g

Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tipa I, zapremine 30 mL, koja je zatvorena gumenim poklopcem prečnika 20 mm i aluminijumskom kapom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 1 g) i Uputstvo za lek.

Standardna aseptična tehnika primenjuje se prilikom razblaživanja. Pre upotrebe promućkati razblaženi rastvor.

Sve bočice namenjene su isključivo za jednokratnu upotrebu.

Injekcija: Meropenem koji se daje u bolus intravenskoj injekciji treba razblažiti sterilnom vodom za injekcije.

Infuzija: za intravensku infuziju meropenem se može direktno razblažiti sa 0,9% infuzionim rastvorom natrijum-hlorida ili 5% infuzionim rastvorom glukoze za infuzije.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek ARCHIFAR sadrži aktivnu supstancu meropenem, i pripada grupi lekova koji se nazivaju karbapenemski antibiotici. Deluje tako što ubija bakterije koje izazivaju ozbiljne infekcije.

Lek ARCHIFAR se kod odraslih i dece uzrasta 3 meseca i starije, koristi za lečenje sledećih infekcija:

• pneumonije (infekcije pluća);
• infekcija bronhija (disajnih puteva) i pluća kod pacijenata koji boluju od cistične fibroze;
• komplikovanih infekcija urinarnog trakta (mokraćnih puteva);
• komplikovanih stomačnih infekcija;
• infekcija koje se mogu dobiti tokom ili nakon porođaja,
• komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva;
• akutnih bakterijskih infekcija mozga (meningitis).

Lek ARCHIFAR se može koristiti za lečenje pacijenata sa neutropenijom (smanjenim brojem belih krvnih zrnaca) koji imaju povišenu telesnu temperaturu, za koju se sumnja da je izazvana bakterijskom infekcijom.

Lek ARCHIFAR se može koristiti za lečenje bakterijske infekcije krvi koja je povezana ili se sumnja da je povezana sa nekom od prethodno navedenih infekcija.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na meropenem ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na druge antibiotike kao što su penicilini, cefalosporini ili karbapenemi, jer postoji mogućnost da ste alergični i na meropenem.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek ARCHIFAR ukoliko:

• imate zdravstvene probleme, kao što su problemi sa jetrom ili bubrezima;
• ste imali težak proliv (dijareju) nakon uzimanja drugih antibiotika.

Pri laboratorijskoj analizi može doći do pojave pozitivnog rezultata testa koji ukazuje na prisustvo antitela koja mogu uništiti crvena krvna zrnca (Coombs-ov test). Vaš lekar će razgovarati sa Vama o ovome.

Može doći do razvoja simptoma i znaka teških kožnih reakcija (videti odeljak 4 - Moguća neželjena dejstva). Ukoliko do ovoga dođe, odmah se obratite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri, kako bi preduzeli odgovarajuće mere.

Ukoliko niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek ARCHIFAR.

Drugi lekovi i ARCHIFAR

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ove informacije su važne zato što lek ARCHIFAR može uticati na dejstvo nekih drugih lekova. Takođe, drugi lekovi mogu uticati na dejstvo leka ARCHIFAR.

Posebno je važno da obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru, ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• probenecid (koristi se u lečenju gihta);
• valproinsku kiselinu/natrijum-valproat/valpromid (koriste se u lečenju epilepsije); ne treba koristiti lek ARCHIFAR jer može da umanji dejstvo natrijum-valproata;
• oralni antikoagulans (koriste se u lečenju ili sprečavanju nastanka krvnih ugrušaka, npr. varfarin).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek. Poželjno je izbegavati primenu meropenema tokom trudnoće. Vaš lekar će na osnovu procene odnosa koristi i rizika doneti odluku da li treba da primate lek ARCHIFAR.

Važno je da, pre primene meropenema, obavestite Vašeg lekara ukoliko dojite ili imate nameru da dojite. Male količine ovog leka se mogu naći u majčinom mleku. Iz tog razloga će Vaš lekar odlučiti da li treba da primate lek ARCHIFAR tokom dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nisu sprovedene studije o uticaju meropenema na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Primena leka ARCHIFAR je povezana sa pojavom glavobolje i osećajem peckanja ili bockanja po koži (parestezija). Bilo koje od ovih neželjenih dejstava može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Primena leka ARCHIFAR može dovesti do pojave nevoljnih pokreta mišića, zbog čega se može javiti brzo i nekontrolisno drhtanje tela (konvulzije). Ovo je obično praćeno gubitkom svesti. Ukoliko dođe do pojave ovog neželjenog dejstva, nemojte upravljati vozilima ni rukovati mašinama.

Lek ARCHIFAR sadrži natrijum

Jedna bočica leka ARCHIFAR, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, sadrži približno 45 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Jedna bočica leka ARCHIFAR, 1 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, sadrži približno 90 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Ukoliko imate stanje koje zahteva kontrolu unosa natrijuma, obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar, farmaceut ili medicinska sestra. Ukoliko niste sigurni, proverite sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Primena kod odraslih

• Doza zavisi od vrste i ozbiljnosti infekcije koju imate, kao i dela tela koji je njome zahvaćen. Vaš lekar će odlučiti koja doza Vam je potrebna.
• Uobičajena doza za odrasle je između 500 mg i 2 g. Lek se obično primenjuje na svakih 8 sati. Međutim, može se primenjivati i ređe, ukoliko imate probleme sa radom bubrega.

Primena kod dece i adolescenata

• Doza za decu uzrasta od 3 meseca do 11 godina se određuje na osnovu uzrasta i telesne mase deteta. Uobičajena doza je od 10 do 40 mg leka ARCHIFAR po kilogramu telesne mase deteta. Lek se obično primenjuje na svakih 8 sati. Deca telesne mase preko 50 kg primaju dozu za odrasle.

Način primene

• Lek ARCHIFAR će Vam biti primenjen putem injekcije ili infuzije u veliku venu.
• Lek ARCHIFAR će Vam primeniti lekar ili medicinska sestra.
• Ovaj lek ne treba mešati niti dodavati rastvorima koji sadrže druge lekove.
• Primena injekcije može trajati oko 5 minuta, a infuzije od 15 do 30 minuta. Vaš lekar će doneti odluku o načinu primene leka.
• Uobičajeno je da se lek ARCHIFAR primenjuje svakog dana u isto vreme.

Ako ste primili više leka ARCHIFAR nego što treba

Ukoliko ste slučajno primili veću dozu od propisane, odmah se javite lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Ako ste zaboravili da primite lek ARCHIFAR

Ako ste propustili jednu dozu, potrebno je da je primite što je pre moguće. Ipak, ukoliko je uskoro vreme za primenu naredne doze, propuštenu dozu treba preskočiti. Ne primenjujte duplu dozu (dve injekcije ili infuzije istovremeno) da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da primate lek ARCHIFAR

Nemojte prekidati terapiju leka ARCHIFAR bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Teške alergijske reakcije

Ukoliko Vam se javi bilo koji od narednih simptoma i znaka, odmah obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru. Možda će Vam biti potrebna hitna medicinska nega. Znaci i simptomi mogu uključiti iznenadnu pojavu:

• teškog osipa, svraba ili koprivnjače po koži;
• oticanja lica, usana, jezika ili drugih delova tela;
• nedostatka vazduha, zviždanja ili poteškoća sa disanjem;
• ozbiljnih kožnih reakcija, što uključuje:
• ozbiljne reakcije preosetljivosti uključujući povišenu telesnu temperaturu, osip kože, promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi koje ukazuju na rad jetre (povećane vrednosti enzima jetre), povećanje broja jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofilija) i uvećanje limfnih čvorova; ovo mogu biti znaci poremećaja preosetljivosti koji zahvata veći broj organa, a poznat je pod nazivom DRESS sindrom (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima);
• težak crveni ljuspasti osip, izbočine na koži ispunjene gnojem, plikove ili ljuštenje kože, koje može biti povezano sa visokom telesnom temperaturom i bolom u zglobovima;
• težak osip kože koji se može pojaviti u vidu crvenkastih pečata, često sa plikom u sredini, ljuštenjem kože, plikovima u ustima, grlu, nosu, na genitalijama i očima, a mogu im prethoditi povišena telesna temperatura i simptomi slični gripu (Stevens-Johnson-ov sindrom) ili još teži oblik (toksična epidermalna nekroliza).

Oštećenja crvenih krvnih zrnaca (nepoznata učestalost - ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Znaci uključuju:

• neočekivan gubitak daha;
• crvenu ili smeđu prebojenost urina.

Ukoliko primetite bilo šta od prethodno navedenog, odmah se javite lekaru. Ostala moguća neželjena dejstva

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• bol u stomaku;
• mučnina;
• povraćanje;
• proliv;
• glavobolja;
• osip, svrab kože;
• bol i zapaljenje;
• povećan broj krvnih pločica (trombocita) u krvi (utvrđuje se analizom krvi);
• promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi, uključujući analize koje ukazuju na rad jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi, uključujući smanjen broj trombocita (što može dovesti do lakšeg nastanka modrica), povećan broj nekih vrsta belih krvnih zrnaca, smanjen broj drugih vrsta belih krvnih zrnaca, povećana vrednost bilirubina (supstnaca koju stvara jetra); Vaš lekar Vas može povremeno upućivati na analize krvi;
• promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi, uključujući analize koje ukazuju na rad bubrega;
• osećaj bockanja, žarenja ili mravinjanja (parestezija);
• gljivične infekcije usne duplje ili vagine (kandidijaza);
• zapaljenje creva praćeno prolivom;
• bol na mestu primene leka;
• druge promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi; simptomi uključuju čestu pojavu infekcija, visoku telesnu temperaturu i bol u grlu; Vaš lekar Vas može povremeno upućivati na analize krvi.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• napadi (konvulzije).
• Povremeni osećaj dezorijentacije i zbunjenosti (delirijum) Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek ARCHIFAR posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: upotrebiti odmah.

Vremenski interval od početka rekonstitucije do kraja intravenske infuzije ili injekcije ne sme da pređe 1 sat. Ne zamrzavati pripremljeni rastvor.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je: meropenem, trihidrat. ARCHIFAR, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Jedna bočica sadrži 500 mg meropenema (u obliku meropenem, trihidrata). ARCHIFAR, 1 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Jedna bočica sadrži 1000 mg meropenema (u obliku meropenem, trihidrata).

• Pomoćna supstanca je: natrijum-karbonat, bezvodni.

Kako izgleda lek ARCHIFAR i sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju. Prašak: beli do svetlo žuti kristalni prašak.

Rekonstituisan rastvor: bistar rastvor bez vidljivih čestica.

ARCHIFAR, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 10 x 500 mg

Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tipa I, zapremine 20 mL, koja je zatvorena gumenim poklopcem prečnika 20 mm i aluminijumskom kapom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 500 mg praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 500 mg) i Uputstvo za lek.

ARCHIFAR, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 10 x 1 g

Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tipa I, zapremine 30 mL, koja je zatvorena gumenim poklopcem prečnika 20 mm i aluminijumskom kapom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 1 g) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

FARMALOGIST D.O.O. BEOGRAD, Mirijevski bulevar 3, Beograd

Proizvođač:

MEDOCHEMIE LTD (FACTORY C), 2, Michael Erakleous Street, Agios Athanassios Industrial Area, Agios Athanassios, Limassol, Kipar

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

ARCHIFAR, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 10 x 500 mg: 515-01-03272-19-001 od 29.09.2020.

ARCHIFAR, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 10 x 1 g: 515-01-03274-19-001 od 29.09.2020.

Savet/medicinska uputstva

Antibiotici se koriste za lečenje infekcija izazvanih bakterijama. Antibiotici nisu delotvorni u lečenju infekcija izazvanih virusima.

Ponekad infekcija izazvana bakterijom neće odgovoriti na primenjeni antibiotik. Jedan od najčešćih razloga ove pojave je otpornost (rezistencija) bakterije uzročnika na primenjeni antibiotik. Ovo znači da bakterije mogu preživeti, a čak se i umnožavati, uprkos primeni antibiotika.

Bakterija može postati rezistentna na antibiotik iz više razloga. Pažljiva upotreba antibiotika može pomoći u smanjenju mogućnosti pojave rezistencije bakterija na antibiotike.

Kada Vam Vaš lekar propiše terapiju antibiotikom, ona je isključivo namenjena lečenju trenutne bolesti. Pridržavanje savetima koji su navedeni u nastavku će pomoći u sprečavanju pojave rezistencije bakterija, koja može sprečiti delovanje antibiotika.

• Veoma je važno da uzimate antibiotik u propisanoj dozi, u odgovarajuće vreme i određeni broj dana. Pročitajte Uputstvo za lek i u slučaju da nešto ne razumete, potražite objašnjenje od Vašeg lekara ili farmaceuta.
• Uzimajte antibiotik samo ako je propisan upravo Vama. Koristite antibiotik samo za lečenje one infekcije za koju je i propisan.
• Ne smete uzimati antibiotike koji su propisani drugima, čak i kada oni imaju infekciju sličnu Vašoj.
• Ne smete davati drugima antibiotike koji su propisani Vama.
• Ako Vam je po završetku propisanog režima terapije preostalo antibiotika, odnesite neupotrebljenu količinu leka u apoteku, kako bi se lek propisno uklonio.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek ARCHIFAR je indikovan za odrasle i decu uzrasta 3 meseca i stariju, u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka):

• teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom;
• bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze;
• komplikovane infekcije urinarnog trakta;
• komplikovane intraabdominalne infekcije;
• intra- i postpartalne infekcije;
• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva;
• akutni bakterijski meningitis.

Lek ARCHIFAR se može primenjivati u terapiji febrilnih pacijenata sa neutropenijom, za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom.

Lek ARCHIFAR se primenjuje u terapiji pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa bilo kojom od prethodno navedenih infekcija.

Treba uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu primenu antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

U tabelama u nastavku prikazane su opšte preporuke za doziranje.

Pri određivanju doze meropenema koju treba primeniti i trajanja terapije treba uzeti u obzir vrstu infekcije, uključujući njenu težinu i klinički odgovor.

Doze do 2 g tri puta dnevno kod odraslih i adolescenata i doze do 40 mg/kg tri puta dnevno kod dece, mogu biti posebno pogodne za lečenje nekih vrsta infekcija, kao što su infekcije izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (npr. Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp.), ili veoma teških infekcija.

Prilikom lečenja pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom potrebna su detaljnija razmatranja doze leka (videti u nastavku).

Odrasli i adolescenti

Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od oko 15 do 30 minuta (videti odeljke „Inkompatibilnost”, „Rok upotrebe” i „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”).

Alternativno, doze do 1 g mogu se primeniti putem intravenske bolus injekcije u trajanju od oko 5 minuta. Podaci o bezbednoj primeni doze od 2 g putem intravenske bolus injekcije kod odraslih su ograničeni.

Oštećenje funkcije bubrega

Dozu za odrasle i adolescente treba prilagoditi u slučaju kada je klirens kreatinina manji od 51 mL/min, kao što je prikazano u sledećoj tabeli. Podaci o primeni ovih prilagođenih doza za pojediničnu dozu od 2 g su ograničeni.

Meropenem se uklanja hemodijalizom i hemofiltracijom. Potrebnu dozu treba primeniti po završetku ciklusa hemodijalize.

Nema utvrđenih preporuka za doziranje kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi. Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega i onih čije su vrednosti klirensa kreatinina veće od 50 mL/min.

Pedijatrijska populacija Deca uzrasta do 3 meseca

Bezbednost i efikasnost meropenema kao i optimalni režim doziranja kod dece mlađe od 3 meseca nisu ustanovljeni. Međutim, ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju da bi odgovarajući režim doziranja mogao biti 20 mg/kg na svakih 8 sati (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Deca uzrasta od 3 meseca do 11 godina i telesne mase do 50 kg

Preporučeni režimi doziranja prikazani su u sledećoj tabeli:

Deca telesne mase preko 50 kg

Treba primeniti dozu za odrasle.

Ne postoje iskustva o primeni leka kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega. Način primene

Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od oko 15 do 30 minuta (videti odeljke „Rok upotrebe” i „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”). Alternativno, doze meropenema do 20 mg/kg mogu se primeniti u vidu intravenske bolus injekcije u trajanju od oko 5 minuta. Podaci o bezbednosti primene doze od 40 mg/kg kod dece putem intravenske bolus injekcije su ograničeni.

Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci Natrijum-karbonat, bezvodni. Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorene bočice: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja:

Primena putem intravenske bolus injekcije:

Rastvor za bolus injekciju je pripremljen rastvaranjem leka ARCHIFAR u vodi za injekcije do finalne koncentracije od 50 mg/mL.

Upotrebiti odmah.

Vremenski interval koji protekne između početka pripreme rastvora i završetka primene intravenske injekcije ne sme da pređe 1 sat.

Ne zamrzavati pripremljeni rastvor.

Primena putem intravenske infuzije:

Rastvor za infuziju priprema se rastvaranjem leka ARCHIFAR u 0,9% infuzionom rastvoru natrijum-hlorida ili 5% infuzionom rastvoru glukoze (dekstroze) do finalne koncentracije od 1 do 20 mg/mL.

Upotrebiti odmah.

Vremenski interval koji protekne između početka pripreme rastvora i završetka primene intravenske infuzije ne sme da pređe 1 sat.

Ne zamrzavati pripremljeni rastvor.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”. Rekonstituisani rastvor ne zamrzavati.

Priroda i sadržaj pakovanja

ARCHIFAR, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 10 x 500 mg

Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tipa I, zapremine 20 mL, koja je zatvorena gumenim poklopcem prečnika 20 mm i aluminijumskom kapom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 500 mg praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 500 mg) i Uputstvo za lek.

ARCHIFAR, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 10 x 1 g

Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tipa I, zapremine 30 mL, koja je zatvorena gumenim poklopcem prečnika 20 mm i aluminijumskom kapom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 1 g) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Standardna aseptična tehnika primenjuje se prilikom razblaživanja. Pre upotrebe promućkati razblaženi rastvor.

Sve bočice namenjene su isključivo za jednokratnu upotrebu.

Injekcija: Meropenem koji se daje u bolus intravenskoj injekciji treba razblažiti sterilnom vodom za injekcije.

Infuzija: za intravensku infuziju meropenem se može direktno razblažiti sa 0,9% infuzionim rastvorom natrijum-hlorida ili 5% infuzionim rastvorom glukoze za infuzije.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.