Bensedin® 10mg tableta

• Za kratkoročno smanjenje simptoma (samo 2-4 nedelje) kod teškog oblika anksioznosti, koja

onesposobljava pacijenta ili izaziva neprihvatljive tegobe, a javlja se ili sama ili udružena sa nesanicom ili kratkotrajnim psihosomatskim, organskim ili psihičkim oboljenjem.

• Cerebralna paraliza.
• Mišićni spazam.
• Kao dodatna terapija u pojedinim vrstama epilepsije (npr. mioklonus).
• Simptomatsko lečenje akutne alkoholne apstinencije.
• Oralna premedikacija nervoznih pacijenata kod stomatoloških intervencija.
• Premedikacija kod hirurških intervencija.

Deca

• Kontrola napetosti i razdražljivosti u cerebralnoj spastičnosti u određenim slučajevima.
• Kao dodatna terapija u kontroli mišićnih spazama kod tetanusa.
• Oralna premedikacija (videti odeljak 4.4).

Za postizanje anksiolitičkog efekta treba dati najnižu efektivnu dozu: lečenje ne treba da traje duže od 4 nedelje i lek treba postepeno povlačiti iz terapije. Kod pacijenata kod kojih je duže trajala terapija benzodiazepinima može biti potreban i duži period za povlačenje leka iz terapije. Ne preporučuje se dugotrajna hronična upotreba leka.

Odrasli

Anksiozna stanja, opsesivno-kompulsivne neuroze i drugi psihijatrijski poremećaji: 5 mg - 30 mg dnevno u podeljenim dozama.

Insomnija udružena sa anksioznošću: 5 mg - 15 mg pre spavanja.

Cerebralna paraliza: 5 mg - 60 mg dnevno u podeljenim dozama.

Spasticitet gornjeg motornog neurona: 5 mg - 60 mg dnevno u podeljenim dozama.

Mišićni spazam različite etiologije, fibrozitis, cervikalni spondilitis: 5 mg - 15 mg dnevno u podeljenim dozama.

Dodatna terapija pojedinih tipova epilepsije: 2 mg - 60 mg dnevno u podeljenim dozama.

Alkoholna apstinencija: 5 mg - 20 mg, ponoviti ukoliko je neophodno za 2 do 4 sata.

Oralna premedikacija kod stomatoloških intervencija: 5 mg noć uoči intervencije, 5 mg ujutru i 5 mg dva sata pre intervencije.

Oralna premedikacija pre operacije: 5 mg - 20 mg.

Deca

Preporučuje se primena alternativnih farmaceutskih oblika kod dece, kako bi se olakšalo davanje doza manjih od 5 mg.

Spasticitet kod dece sa minimalnim oštećenjem mozga: 5 mg - 40 mg dnevno u podeljenim dozama.

Oralna premedikacija pre operacije (videti odeljak 4.4): 2 mg - 10 mg.

Stariji i iznemogli pacijenti

Doze je potrebno prepoloviti u odnosu na one preporučene u tekstu iznad.

Oštećena funkcija bubrega i jetre (videti odeljak 4.4)

Upotreba diazepama kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre može dovesti do kome, pa je zato potrebno smanjiti dozu ili razmotriti primenu drugog leka. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega takođe treba smanjiti dozu.

Način primene

Oralna upotreba.

• Poznata preosetljivost na diazepam, druge benzodiazepine ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Stanja fobije ili opsesije; hronična psihoza, hiperkinezija (mogu se javiti paradoksalne reakcije).
• Akutna plućna insuficijencija; respiratorna depresija, akutna ili hronična teška respiratorna insuficijencija (insuficijencija ventilacije se može pogoršati).
• Miastenija gravis (stanje se može pogoršati).
• Apnea u snu (stanje se može pogoršati).
• Teško oštećenje funkcije jetre (poluvreme eliminacije diazepama može biti produženo).
• Akutna porfirija.
• Diazepam se ne sme koristiti kao monoterapija u terapiji depresije i anksioznosti udružene sa depresijom, jer kod ove grupe pacijenata može uzrokovati pojavu suicida.

Treba izbegavati istovremenu primenu diazepama sa alkoholom i/ili depresorima CNS-a. Istovremeno uzimanje ovih lekova može pojačati kliničke efekte diazepama, uključujući tešku sedaciju, klinički značajnu respiratornu i/ili kardiovaskularnu depresiju (videti odeljak 4.5).

Trajanje terapije

Trajanje terapije treba da je što je moguće kraće, u zavisnosti od indikacije. Stanje pacijenta se mora proceniti nakon perioda ne dužeg od 4 nedelje, a potom u redovnim vremenskim intervalima, da bi se procenila potreba za daljim lečenjem, posebno ukoliko pacijent više nema simptome. U principu, lečenje ne bi smelo da traje duže od 8-12 nedelja, uključujući i period postepene obustave leka. Lečenje se ne sme produžavati bez prethodne reevaluacije stanja pacijenta.

Može biti od koristi obavestiti pacijenta na početku terapije da je lečenje vremenski ograničeno i precizno mu objasniti kako će se doze leka postepeno smanjivati. Veoma je važno upozoriti pacijenta na mogućnost pojave rebound fenomena kako bi se smanjila strepnja pacijenata ukoliko se pojave ovi simptomi tokom perioda obustave leka. Postoje naznake da, u slučaju uzimanja benzodiazepina kratkog dejstva, apstinencijalni simptomi mogu da se manifestuju unutar doznog intervala, naročito kada su doze velike.

Kada se koriste benzodiazepini dugog dejstva, važno je upozoriti da se ne prelazi na primenu benzodiazepina kratkog dejstva, jer mogu da se razviju apstinencijalni simptomi.

Zavisnost i obustava

Simptomi obustave se javljaju kada se benzodiazepini primenjuju u normalnim terapijskim dozama tokom kratkog vremenskog perioda.

Primena diazepama može dovesti do razvoja psihičke i fizičke zavisnosti.

Rizik od pojave zavisnosti raste sa porastom doze i trajanja lečenja, i veći je kod pacijenata koji u anamnezi imaju alkoholizam i zloupotrebu lekova ili kod pacijenata sa izraženim poremećajem ličnosti. Neophodno je redovno praćenje ovih pacijenata, treba izbegavati rutinsko obnavljanje recepata i terapiju treba postepeno obustavljati.

Ukoliko se razvila psihička zavisnost, naglu obustavu terapije prate simptomi obustave (videti odeljak 4.8 Neželjena dejstva). Ona obuhvataju glavobolju, bol u mišićima, izraženu anksioznost, napetost, nemir, konfuziju i iritabilnost. U težim slučajevima se mogu javiti sledeći simptomi: derealizacija, depersonalizacija, hiperakuzija, umrtvljenost i peckanje u ekstremitetima, preosetljivost na svetlost, buku i fizički kontakt, halucinacije ili epileptični napadi.

Rebound nesanica i anksioznost

Po prestanku terapije može se javiti prolazni sindrom u okviru koga se vraćaju simptomi koji su bili razlog za primenu benzodiazepina, i to u pojačanoj formi. Oni mogu biti udruženi sa drugim neželjenim reakcijama uključujući promene raspoloženja, anksioznost ili poremećaje spavanja i uznemirenost. S obzirom na to da je rizik od pojave fenomena obustave/rebound fenomena veći ukoliko se terapija naglo prekine, preporučuje se postepeno smanjivanje doze.

Pošto nagla obustava terapije benzodiazepinima može izazvati konvulzije, potreban je naročit oprez kod pacijenata sa epilepsijom i drugih pacijenata koji u anamnezi imaju konvulzije ili zloupotrebu alkohola ili lekova.

Tolerancija

Granice tolerancije kod pacijenata sa organskim promenama na mozgu (posebno aterosklerozom) ili kardiorespiratornom insuficijencijom, mogu biti veoma široke; kod takvih pacijenata doza se mora pažljivo prilagoditi. Nakon ponavljane primene leka tokom nekoliko nedelja može doći do određenog gubitka hipnotičkih efekata.

Tokom terapije diazepamom treba izbegavati konzumiranje alkohola (aditivna depresija CNS).

Amnezija

Diazepam može izazvati anterogradnu amneziju. Ovo stanje se najčešće javlja nekoliko sati nakon uzimanja leka i zbog toga, da bi se smanjio rizik, pacijent treba da ima 7-8 sati neprekidnog sna nakon primene leka. Anterogradna amnezija se može javiti i pri uzimanju terapijskih doza, iako se naročito uočava pri primeni velikih doza.

U slučajevima gubitka ili ožalošćenosti, psihološko prilagođavanje može biti inhibirano primenom benzodiazepina.

Diazepam treba koristiti sa krajnjim oprezom kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju zloupotrebu alkohola i lekova, pošto ovi pacijenti imaju predispoziciju ka zloupotrebi i zavisnosti.

Hipoalbuminemija može predisponirati pacijenta ka povećanoj incidenci sedativnih neželjenih dejstava. Potreban je izuzetan oprez pri propisivanju diazepama pacijentima sa poremećajima ličnosti.

Benzodiazepini nisu indikovani kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre, s obzirom na to da mogu da izazovu nastanak encefalopatije. Kod pacijenata sa hroničnim oboljenjem jetre, može biti neophodno smanjiti dozu leka.

Cerebralna osetljivost je povećana kod teškog oštećenja bubrega; zbog toga treba primenjivati manje doze (videti odeljak 4.2).

Primenu hipnotika treba izbegavati kod starijih pacijenata koji imaju povećan rizik od ataksije i stanja konfuzije, usled čega su skloni padovima i povredama. Ukoliko se, na osnovu kliničkog stanja pacijenta, donese odluka o uvođenju diazepama u terapiju, lečenje treba započeti sa manjom dozom (videti odeljak 4.2).

Treba biti oprezan pri peri-operativnoj primeni diazepama kod dece, pošto dejstvo i vreme ispoljavanja odgovora mogu biti nepredvidljivi i mogu se javiti paradoksalni efekti.

Rizik pri istovremenoj primeni opioida

Istovremena primena diazepama i opioida može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Usled ovih rizika, istovremeno propisivanje sedativnih lekova poput benzodiazepina ili sličnih lekova kao što je diazepam sa opioidima treba rezervisati za pacijente kod kojih alternativne terapijske opcije nisu moguće. Ukoliko je doneta odluka o propisivanju diazepama istovremeno sa opioidima, treba primenjivati najmanju efektivnu dozu a trajanje terapije treba ograničiti na što kraće vreme (videti i opšte preporuke doziranja u odeljku 4.2).

Pacijente treba pažljivo pratiti u cilju prepoznavanja znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. U ovom pogledu se preporučuje informisanje pacijenata i njihovih staratelja (kada je to primenljivo) o značajnosti prepoznavanja ovih simptoma (videti odeljak 4.5).

Psihijatrijske i „paradoksalne“ reakcije

Tokom primene benzodiazepina može doći do pojave paradoksalnih reakcija kao što su uznemirenost, agitacija, razdražljivost, agresivnost, deluzije, bes, košmari, halucinacije, psihoze, neprikladno ponašanje i drugi poremećaji ponašanja. Ukoliko dođe do pojave ovih reakcija, lečenje benzodiazepinima treba prekinuti. Veća je verovatnoća da se ove reakcije jave kod dece i starijih osoba.

Pedijatrijska populacija

Benzodiazepine ne treba davati deci bez prethodne pažljive procene; dužina lečenja se mora svesti na minimum. Bezbednost i efikasnost primene diazepama kod dece mlađe od 6 meseci nije dokazana.

Posebne grupe pacijenata

Stariji i iznemogli pacijenti

Stariji i iznemogli pacijenti treba da uzimaju smanjene doze leka (videti odeljak 4.2). Usled miorelaksantnog dejstva postoji rizik od padova i posledičnih fraktura kuka kod starijih osoba.

Oštećenje kardiorespiratorne funkcije

Manje doze diazepama se preporučuju pacijentima sa hroničnom respiratornom insuficijencijom, zbog rizika od nastanka respiratorne depresije.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega treba primenjivati opšte mere opreza. Kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega poluvreme eliminacije diazepama nije klinički značajno promenjeno, pa obično nije neophodno prilagođavanje doze kod ovih pacijenata.

Pacijenti sa psihotičnim poremećajem

Benzodiazepini se ne preporučuju kao početna terapija kod pacijenata sa psihotičnim poremećajem.

Pacijenti sa depresijom

Diazepam ne treba uzimati kao monoterapiju u terapiji depresije ili anksioznosti udružene sa depresijom, jer kod ovih pacijenata diazepam može da izazove suicidalne misli i postupke.

Pacijenti koji pokazuju suicidalne tendencije

Osobe koje pokazuju sklonost suicidnim idejama ne smeju imati pristup većim količinama diazepama zbog rizika od predoziranja.

Pomoćne supstance

Lek Bensedin, tablete sadrže laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Alkohol

Diazepam ne treba uzimati istovremeno sa alkoholom (pojačan sedativni efekat: negativan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i/ili rukovanja mašinama).

Natrijum oksibat

Izbegavati istovremenu upotrebu (pojačan efekat natrijum oksibata).

Inhibitori HIV-proteaze

Izbegavati istovremeno uzimanje (povećan rizik od produžene sedacije) - videti u nastavku za zidovudin.

Razmotriti istovremenu upotrebu

Farmakodinamske interakcije

Ukoliko se diazepam uzima istovremeno sa drugim lekovima sa centralnim dejstvom neophodno je imati u vidu farmakološka svojstva lekova koji se primenjuju; poseban oprez je neophodan ako su u pitanju supstance koje mogu pojačati dejstvo ili biti pojačane dejstvom diazepama kao što su neuroleptici, anksiolitici/sedativi, hipnotici, antidepresivi, antikonvulzivi, sedativni antihistaminici, antipsihotici, anestetici za opštu anesteziju i narkotički analgetici. Istovremena primena sa ovim lekovima može pojačati sedativni efekat i uzrokovati depresiju respiratorne i kardiovaskularne funkcije. Istovremena primena sa narkotičkim analgeticima može pospešiti psihičku zavisnost zbog pojačavanja euforičnog efekta.

Antiepileptici

Rezultati farmakokinetičkih studija potencijalnih interakcija diazepama i antiepileptika su u suprotnosti. Prijavljene su i smanjene i povećane, ali i nepromenjene vrednosti koncentracije lekova u krvi. Fenobarbital uzet istovremeno sa diazepamom može dovesti do aditivnog efekta na CNS.

Povećan je rizik od sedacije i respiratorne depresije. Poznato je da fenobarbital indukuje CYP3A4 enzim i ubrzava metabolizam diazepama u jetri, što smanjuje efekat diazepama.

Zbog toga u početnim fazama lečenja doze treba prilagoditi uz poseban oprez. Neželjena dejstva mogu biti izraženija prilikom upotrebe hidantoina ili barbiturata.

Prijavljeno je da natrijum-valproat istiskuje diazepam sa mesta vezivanja za proteine plazme (povećana koncentracija u serumu: povećan rizik od pospanosti).

Narkotički analgetici

Pojačanje euforije može voditi povećanoj psihičkoj zavisnosti.

Drugi lekovi koji pojačavaju sedativno dejstvo diazepama

Cisaprid, lofeksidin, nabilon, disulfiram i mišićni relaksansi-baklofen, tizanidin, suksametonijum i tubokurarin.

Opioidi

Istovremena primena lekova sa sedativnim efektom poput benzodiazepina ili sličnih lekova kao što je diazepam sa opioidima povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti, usled aditivnih depresivnih efekata na CNS. Treba ograničiti doziranje i trajanje istovremene terapije (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji utiču na enzime jetre (posebno na citohrom P450)

Inhibitori (npr. cimetidin, izoniazid, eritromicin, omeprazol, esomeprazol) smanjuju klirens i mogu potencirati dejstvo benzodiazepina.

Itrakonazol, ketokonazol i u manjoj meri flukonazol i vorikonazol su snažni inhibitori izoenzima CYP3A4 citohroma P450 i mogu povećati koncentraciju benzodiazepina u plazmi. Dejstvo benzodiazepina može biti pojačano i produženo prilikom istovremene upotrebe. Može biti potrebno smanjenje doze benzodiazepina.

Rifampicin

Rifampicin je snažan induktor enzima CYP3A4 i značajno ubrzava hepatički metabolizam i povećava klirens diazepama. U studiji na zdravim dobrovoljcima koji su uzimali 600 mg ili 1,2 g rifampicina dnevno tokom 7 dana, klirens diazepama se uvećao približno četiri puta. Istovremena primena sa rifampicinom značajno smanjuje koncentraciju diazepama, što smanjuje njegov efekat. Potrebno je izbegavati istovremenu primenu rifampicina i diazepama.

Antihipertenzivi, vazodilatatori i diuretici

Pojačan hipotenzivni efekat nastaje prilikom istovremene upotrebe ACE inhibitora, alfa-blokatora, antagonista angiotenzin II receptora, antagonista kalcijumskih kanala, blokatora adrenergičkih neurona, beta-blokatora,

moksonidina, nitrata, hidralazina, minoksidila, natrijum-nitroprusida i diuretika. Pojačano sedativno dejstvo nastaje prilikom upotrebe sa alfa-blokatorima ili moksonidinom.

Dopaminergici

Moguć antagonizam na dejstvo levodope.

Antacidi

Istovremena upotreba može odložiti resorpciju diazepama.

Antivirusni lekovi (atazanavir, ritonavir, delavirdin, efavirenz, indinavir, nelfinavir, sakvinavir)

Antivirusni lekovi inhibiraju CYP3A4 metabolički put diazepama. Povećan je rizik od sedacije i respiratorne depresije. Zbog toga treba izbegavati istovremenu upotrebu.

Zidovudin

Diazepam povećava klirens zidovudina.

Oralni kontraceptivi

Inhibicija oksidativnog metabolizma diazepama. Pojačano dejstvo diazepama.

Poznato je da istovremeno uzimanje diazepama i kombinovanih oralnih kontraceptiva može dovesti do probojnog krvarenja. Mehanizam ove reakcije nije poznat. Nisu prijavljeni slučajevi neuspele kontracepcije.

Teofilin

Predloženi mehanizam interakcije je kompetitivno vezivanje teofilina za adenozinske receptore u mozgu. Na taj način onemogućava se farmakodinamsko dejstvo diazepama, dolazi do npr. smanjenja sedativnog i psihomotornog dejstva diazepama.

Kofein

Istovremena upotreba može dovesti do smanjenog sedativnog i anksiolitičkog dejstva diazepama.

Sok od grejpfruta

Inhibicija CYP3A4 može povećati koncentracije diazepama u plazmi (sa mogućim pojačanjem sedacije i amnezijom). Vrednost Cmax je povećana 1,5 puta, a PIK 3,2 puta. Moguće je pojačanje dejstva diazepama.

Ova interakcija je od malog značaja kod zdravih osoba, ali nije jasno da li drugi faktori, kao što su starije životno doba ili ciroza jetre, povećavaju rizik od pojave neželjenih dejstava prilikom istovremene upotrebe.

Klozapin

Mehanizam: farmakodinamički sinergizam.

Efekti: teška hipotenzija, respiratorna depresija, gubitak svesti i potencijalno životno ugrožavajući respiratorni i/ili srčani zastoj. Zbog toga se ne preporučuje istovremena upotreba i treba je izbegavati.

Farmakokinetičke interakcije

Diazepam se uglavnom metaboliše do farmakološki aktivnih metabolita: N-demetildiazepama, temazepama i oksazepama. Oksidativni metabolizam diazepama posredovan je CYP3A4 i CYP2C19 izoenzimima. Oksazepam i temazepam se dalje konjuguju do glukuronske kiseline. Inhibitori enzima CYP3A4 i/ili CYP2C19 mogu dovesti do povećanja koncentracije diazepama, dok lekovi koji indukuju ove enzime kao što su rifampicin, kantarion i pojedini antiepileptici mogu značajno smanjiti koncentracije diazepama u plazmi.

Karbamazepin

Karbamazepin je poznati induktor CYP3A4 i ubrzava metabolizam diazepama u jetri. Ovo može rezultirati trostrukim povećanjem klirensa iz plazme i skraćenjem poluvremena eliminacije diazepama. Smanjeno dejstvo diazepama.

Fenitoin

Fenitoin je poznati induktor CYP3A4 i ubrzava metabolizam diazepama u jetri. Smanjeno dejstvo diazepama. Diazepam deluje na metabolizam fenitoina na nepredvidiv način: metabolizam fenitoina pod dejstvom diazepama može biti ubrzan ili usporen, ili ostati nepromenjen. Smanjenje ili povećanje koncentracije fenitoina u serumu. Neophodno je pažljivo pratiti koncentracije fenitoina pri uvođenju ili obustavi diazepama.

Azoli (flukonazol, itrakonazol, ketokonazol, vorikonazol)

Usled inhibicije CYP3A4 i/ili CYP2C19 metaboličkih puteva, povećana je koncentracija benzodiazepina u plazmi.

Flukonazol: flukonazol u dozi od 400 mg prvog dana i 200 mg drugog dana, uzet sa pojedinačnom dozom diazepama od 5 mg, povećava vrednosti PIK pojedinačne oralne doze diazepama od 5 mg 2,5 puta i produžava poluvreme eliminacije sa 31 na 73 sata.

Vorikonazol: studija kod zdravih dobrovoljaca je pokazala da uzimanje 400 mg vorikonazola dva puta dnevno prvog dana i 200 mg dva puta dnevno drugog dana sa pojedinačnom oralnom dozom diazepama od 5 mg povećava vrednosti PIK diazepama 2,2 puta i produžava poluvreme eliminacije sa 31 na 61 sat.

Povećan je rizik od neželjenih reakcija i toksičnosti benzodiazepina. Izbegavati istovremenu primenu ili sniziti dozu diazepama.

Fluvoksamin

Fluvoksamin inhibira i CYP3A4 i CYP2C19 što dovodi do inhibicije oksidativnog metabolizma diazepama. Istovremena primena fluvoksamina produžava poluvreme eliminacije i povećava koncentraciju u plazmi (PIK) diazepama za približno 190%. Moguća je pojava pospanosti, smanjenja psihomotornih performansi i slabljenje pamćenja. Zbog toga se preporučuje primena benzodiazepina koji se ne metabolišu oksidativnim metaboličkim putevima.

Kortikosteroidi

Hronična upotreba kortikosteroida ubrzava metabolizam diazepama tako što indukuje izoenzim CYP3A4 citohroma P450 ili enzime odgovorne za glukuronidaciju. Smanjeno dejstvo diazepama.

Cimetidin

Cimetidin inhibira hepatični metabolizam diazepama, smanjuje klirens kreatinina i produžava poluvreme eliminacije. U studiji u kojoj je primenjivano 300 mg cimetidina 4 puta dnevno tokom 2 nedelje, kombinovane vrednosti koncentracija diazepama i njegovog aktivnog metabolita demetildiazepama u plazmi su bile povećane za 57%, ali nije bilo uticaja na vreme reakcije i druge motorne i intelektualne testove. Moguće je pojačano dejstvo diazepama i povećan rizik od pospanosti. Može biti neophodno smanjenje doze diazepama.

Omeprazol

Omeprazol inhibira CYP2C19 metabolički put diazepama. Omeprazol produžava poluvreme eliminacije i povećava vrednosti PIK diazepama za 30 do 120%. Ovaj efekat vidljiv je kod CYP2C19 snažnih metabolizera, ali ne i kod sporih metabolizera, sa manjim klirensom diazepama. Pojačano je dejstvo diazepama. Može biti neophodno smanjenje doze diazepama.

Esomeprazol

Esomeprazol inhibira CYP2C19 metabolički put diazepama. Istovremena primena esomeprazola produžava poluvreme eliminacije i povećava vrednosti PIK diazepama za približno 80%. Pojačano je dejstvo diazepama. Može biti neophodno smanjenje doze diazepama.

Izoniazid

Izoniazid inhibira CYP3A4 i CYP2C19 metaboličke puteve diazepama. Istovremena primena 90 mg izoniazida 2 puta dnevno tokom 3 dana dovela je do produženog poluvremena eliminacije i povećanja vrednosti PIK diazepama za 35%. Pojačan je efekat diazepama.

Itrakonazol

Povišena je koncentracija diazepama u plazmi usled inhibicije CYP3A4 metaboličkog puta. U studiji kod zdravih dobrovoljaca, primena 200 mg itrakonazola dnevno tokom 4 dana povećala je PIK pojedinačne oralne doze od 5 mg diazepama za oko 15%, ali ova interakcija nije bila od kliničkog značaja, što je potvrđeno psihomotornim testovima. Moguće je pojačano dejstvo diazepama.

Fluoksetin

Fluoksetin inhibira metabolizam diazepama preko CYP2C19 i ostalih metaboličkih puteva, što dovodi do povećanja koncentracije i smanjenja klirensa diazepama. Pojačano je dejstvo diazepama. Potreban je pojačan nadzor pri istovremenoj primeni.

Disulfiram

Usporen metabolizam diazepama dovodi do produženja poluvremena eliminacije i povećanja koncentracije diazepama u plazmi. Usporena je eliminacija N-demetil metabolita diazepama, što može značajno pojačati sedativni efekat. Povećan je rizik od inhibicije CNS, npr. sedacije.

Cisaprid

Ubrzava resorpciju diazepama. Privremeno pojačanje sedativnog efekta oralno primenjenog diazepama.

Levodopa

U malom broju slučajeva, prijavljeno je da je istovremena primena sa diazepamom smanjila dejstvo levodope.

Ketamin

Zbog sličnosti oksidativnih procesa, diazepam kompetitivno inhibira metabolizam ketamina. Premedikacija sa diazepamom dovodi do produženog poluvremena eliminacije ketamina, što za rezultat ima njegovo pojačano dejstvo. Pojačana sedacija.

Nije potvrđena bezbednost primene diazepama tokom trudnoće. Diazepam ne treba uzimati u prvom i trećem trimestru trudnoće. Primena benzodiazepina u prvom trimestru može malo povećati rizik od kongenitalnih malformacija, naročito rascepa usne i nepca. Međutim, nije uspostavljena uzročno-posledična veza.

Ukoliko je lek propisan ženi u reproduktivnom periodu, treba je upozoriti da se obrati svom lekaru radi obustave terapije ukoliko planira trudnoću ili sumnja da je već trudna.

Trudnoća

Ukoliko se lek primenjuje iz medicinski opravdanih razloga u kasnim stadijumima trudnoće, ili tokom porođaja u velikim dozama, usled farmakoloških efekata leka mogu se očekivati efekti na novorođenče poput hipotermije, hipotonije (»sindrom mlitavog deteta, engl. Floppy Infant Syndrome«), nepravilnosti srčanog ritma, slabog sisanja i umerene respiratorne depresije.

Dodatno, novorođenčad čije su majke hronično uzimale benzodiazepine u toku kasnijih stadijuma trudnoće, mogu razviti fizičku zavisnost i mogu biti u riziku od pojave simptoma obustave u postnatalnom periodu.

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Dojenje

Diazepam je detektovan u majčinom mleku. Pokazano je da odnos koncentracija u mleku i plazmi varira između 0,2 i 2,7. Zbog toga postoji rizik od akumulacije leka kod odojčadi. Benzodiazepine ne treba davati ženama koje doje.

Plodnost

Studije na životinjama pokazale su manju stopu trudnoća i smanjeno preživljavanje kod mladunčadi pacova pri primeni velikih doza. Nema dostupnih podataka koji se odnose na ljude.

Sedacija, amnezija i oštećena mišićna funkcija mogu imati negativan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. U slučaju nedovoljnog sna, još je veća verovatnoća smanjenja opreza (videti odeljak

„Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).

Oštećena funkcija i sedacija se mogu javiti i narednog jutra i nekoliko dana kasnije posle primene leka. Pacijente treba upozoriti da uticaj na centralni nervni sistem može trajati i narednog dana od dana primene leka čak i nakon primene samo jedne doze leka.

Pospanost, otupelost emocija, smanjena pažnja, konfuzija, umor, glavobolja, vrtoglavica, mišićna slabost, ataksija i pojava duplih slika javljaju se uglavnom na početku lečenja i obično nestaju nakon ponavljane primene leka. Kod starijih pacijenata može se javiti stanje konfuzije pri primeni većih doza. Povećan je i rizik od pada i preloma kod starijih pacijenata koji koriste benzodiazepine.

Prijavljeni su i pojačana salivacija i bronhijalna sekrecija, posebno kod dece.

Amnezija

Pri primeni terapijskih doza leka može se javiti anterogradna amnezija, rizik je povećan pri primeni većih doza. Efekat amnezije može biti udružen sa neprikladnim ponašanjem (videti odeljak 4.4).

Zavisnost

Hronična upotreba (čak i terapijskih doza) može dovesti do razvoja fizičke i psihičke zavisnosti: prekid terapije može dovesti do pojave rebound fenomena ili fenomena obustave (videti odeljak 4.4). Prijavljena je i zloupotreba benzodiazepina.

Učestalost neželjenih događaja prikazana je na sledeći način: Veoma često (≥1/10)

Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

a poznata reakcija na benzodiazepine i slične lekove. Ove reakcije mogu biti veoma ozbiljne. Češće se javljaju kod dece i starijih osoba. U slučaju pojave simptoma prekinuti primenu diazepama (videti odeljak 4.4),

b već postojeća depresija može se ispoljiti pri primeni benzodiazepina,

c može se javiti i pri primeni terapijskih doza; rizik je veći sa primenom većih doza. Amnezija može biti udružena sa neprikladnim ponašanjem (videti odeljak 4.4),

d verovatnoća pojave i težina simptoma obustave zavise od dužine lečenja, doze leka i stepena zavisnosti. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Simptomi predoziranja benzodiazepinima su uglavnom pojačani terapijski efekti (ataksija, pospanost, dizartrija, sedacija, mišićna slabost, dubok san, hipotenzija, bradikardija, nistagmus) ili paradoksalna ekscitacija. U većini slučajeva je potrebno samo praćenje vitalnih funkcija.

Izrazita predoziranost može dovesti do kome, arefleksije, kardiorespiratorne depresije i apneje, što zahteva adekvatne protivmere (ventilacija, kardiovaskularne suportivne mere).

Respiratorni depresivni efekti benzodiazepina su teži kod osoba sa teškim hroničnim opstruktivnim bolestima disajnih puteva. Kod teških oblika predoziranosti može doći i do rabdomiolize i hipotermije.

Lečenje

Održavati prohodnost disajnih puteva i adekvatnu ventilaciju.

Razmotriti primenu aktivnog uglja (50 g kod odraslih, 1 g/kg kod dece) kod odraslih koji su uzeli više od 100 mg ili dece koja su uzela više od 1 mg/kg, u roku od jednog sata, pod uslovom da nisu previše pospani.

Potrebno je praćenje stanja svesti, respiracije, pulsne oksimetrije i krvnog pritiska.

Kod osoba sa smanjenim nivoom svesti (GKS<8; AVPU skala P ili U) ili smanjenim nivoom saturacije kiseonikom na pulsnoj oksimetriji, treba razmotriti gasnu analizu arterijske krvi.

Za lečenje hipotenzije podići noge u krevetu i obezbediti adekvatnu nadoknadu tečnosti. Ukoliko se smatra da je uzrok hipotenzije smanjen sistemski vaskularni otpor, od koristi mogu biti lekovi sa alfa-adrenergičkom aktivnošću kao što je noradrenalin ili dopamin u velikoj dozi (10-30 mikrograma/kg/min). Dozu inotropnog leka treba titrirati u skladu sa krvnim pritiskom.

Ukoliko je i pored svih preduzetih mera i dalje prisutna hipotenzija, razmotriti monitoring centralnog venskog pritiska.

U zavisnosti od kliničkog stanja pacijenta mogu biti indikovane suportivne mere. Benzodiazepini se ne uklanjaju hemodijalizom u značajnoj meri.

Flumazenil, antagonist benzodiazepina, se rutinski ne koristi kao dijagnostički test kod osoba sa smanjenim nivoom svesti. Ponekad se može koristiti kao alternativa veštačkoj ventilaciji kod dece kod koje ranije nisu bili korišćeni benzodiazepini ili kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća da bi se izbegla veštačka ventilacija. Nije neophodno niti primereno da se u slučajevima trovanja u potpunosti antagonizuje dejstvo benzodiazepina.

Flumazenil ima kratko poluvreme eliminacije (oko sat vremena) i u ovoj situaciji može biti potrebna primena infuzije. Flumazenil je kontraindikovan kod pacijenata koji su uzeli više lekova, naročito nakon istovremenog trovanja benzodiazepinima i tricikličnim antidepresivima ili nekim drugim lekom koji uzrokuje epileptične

napade. Razlog je to što benzodiazepini mogu da suzbiju napade indukovane drugim lekom, pa antagonističko dejstvo flumazenila može izazvati težak oblik statusa epileptikusa koji je veoma teško kontrolisati.

Kontraindikacije za upotrebu flumazenila uključuju simptome karakteristične za trovanje tricikličnim antidepresivima kao što su široki QRS kompleks ili proširene zenice. Kontraindikovana je primena i kod pacijenata nakon srčanog zastoja.

Treba ga sa oprezom koristiti kod pacijenata koji u anamnezi imaju epileptične napade, povredu glave ili hronično koriste benzodiazepine.

Povremeno može biti potrebna upotreba respiratora, pri čijem je korišćenju generalno bilo malo problema, mada su kod dece moguće promene u ponašanju.

U slučaju ekscitacije, ne koristiti barbiturate.

Efekti predoziranja su ozbiljniji ukoliko su korišćeni lekovi sa centralnim dejstvom, naročito ukoliko je korišćen alkohol, i u slučaju nepreduzimanja suportivnih mera, može doći do smrtnog ishoda.

Farmakoterapijska grupa: Anksiolitici; Derivati benzodiazepina

ATC šifra: N05BA01

Diazepam je lek iz grupe benzodiazepina koji ima antikonvulzivno, sedativno, hipnotičko i miorelaksantno dejstvo. Može izazvati i amneziju.

Benzodiazepini, poput diazepama, se vezuju za receptore u različitim regijama mozga i kičmene moždine. Ovo vezivanje pojačava inhibitorna dejstva gama-aminobuterne kiseline (GABA). GABA je uključena u indukciju sna od strane CNS. Takođe je uključena u kontrolu hipnoze, pamćenja, anksioznosti, epilepsije i ekscitabilnosti neurona.

Resorpcija:

Diazepam se brzo i potpuno resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Maksimalne koncentracije leka u plazmi se postižu 30-90 minuta nakon oralne primene, uz postizanje ravnotežnih koncentracija u plazmi nakon 5-6 dana, što direktno zavisi od primenjene doze.

Distribucija:

Diazepam prolazi krvno-moždanu barijeru i visoko je liposolubilan. Zbog toga dolazi do brzog smanjenja inicijalnih efekata usled redistribucije u masno tkivo. Diazepam se u velikom obimu vezuje za proteine plazme (98-99%). Diazepam i njegovi metaboliti se takođe izlučuju u majčino mleko i prolaze placentu, pa može doći do akumuliranja kod novorođenčadi ili ploda.

Metabolizam:

Diazepam se u velikoj meri metaboliše u jetri, i pored demetildiazepama, od aktivnih metabolita nastaju i oksazepam i temazepam. Diazepam ima bifazno poluvreme eliminacije sa početnom fazom brze distribucije koju prati produženo terminalno poluvreme eliminacije u trajanju od 1-2 dana; njegovo dejstvo traje još duže zahvaljujući dugom poluvremenu eliminacije njegovog glavnog aktivnog metabolita demetildiazepama (nordiazepama), od 2-5 dana, čiji se realtivni udeo povećava u organizmu tokom dugotrajne primene.

Poluvreme eliminacije diazepama produženo je kod novorođenčadi, kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa oboljenjem jetre ili bubrega.

Eliminacija:

Ekskretuje se putem urina, dominatno u formi njegovih metabolita, u slobodnom ili konjugovanom obliku.

Nije primenljivo.

Laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; povidon; magnezijum-stearat.

Nije primenljivo.

3 godine

Čuvati u originalnom pakovanju.

Bensedin, 2 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister koji se sastoji od Alu/PVC folije i tvrde PVC folije, koji sadrži 15 tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Bensedin, 5 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister koji se sastoji od Alu/PVC folije i tvrde PVC folije, koji sadrži 10 tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Bensedin, 10 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister koji se sastoji od Alu/PVC folije i tvrde PVC folije, koji sadrži 15 tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Bensedin sadrži aktivnu supstancu diazepam. Diazepam pripada grupi lekova koji se zovu benzodiazepini. Lek Bensedin pomaže u lečenju anksioznosti, spazma mišića, i konvulzija (epileptičnih napada).

Lek Bensedin se koristi za lečenje raznih stanja, uključujući:

Kod odraslih:

• kratkotrajno olakšanje simptoma (samo 2-4 nedelje) kod teškog oblika anksioznosti, emocionalnog stanja koje karakterišu znojenje, drhtavica, osećaj zabrinutosti/strepnje, ubrzano lupanje srca, a koja se može javiti sama ili u kombinaciji sa nesanicom ili mentalnim poremećajima,
• pomaže u relaksaciji mišića pa se koristi kod grčeva (spazma) u mišićima i u cerebralnoj paralizi (bolest koja zahvata mozak i izaziva poremećaje u pokretima i ukočenost),
• za lečenje pojedinih vrsta epilepsije (koristi se u kombinaciji sa drugim lekovima),
• kod pacijenata sa simptomima alkoholne apstinencije,
• za opuštanje nervoznih pacijenata pre stomatološke intervencije.

Kod dece:

• pomaže u smanjivanju napetosti i razdražljivosti koje su posledica cerebralne spastičnosti (stanje izazvano bolešću ili povredom mozga ili kičmene moždine koje karakteriše slabost, nekoordinisani pokreti i ukočenost),
• pomaže u lečenju grčeva u mišićima izazvanih tetanusom (koristi se u kombinaciji sa drugim lekovima).

Kod odraslih i dece diazepam se može primenjivati pre hirurške intervencije radi smirivanja i sedacije.

Ovaj lek treba uzimati u što kraćem vremenskom intervalu, a nikako duže od 4 nedelje. Ukoliko se neprekidno koristi duži vremenski period, postoji rizik od razvoja zavisnosti ili neželjenih reakcija prilikom prekida primene leka.

Prilikom primene ovog leka postoji rizik od pojave zavisnosti (potreba za stalnim uzimanjem leka). Ovaj rizik se povećava sa povećanjem doze i dužinom trajanja terapije. Rizik je povećan ukoliko ste ranije imali problem zloupotrebe alkohola ili lekova.

• ste alergični (preosetljivi) na diazepam, druge benzodiazepine ili na bilo koju pomoćnu supstancu koja ulazi u sastav leka (videti odeljak 6),
• imate probleme sa disanjem, koji mogu biti ozbiljni, uključujući sporo ili plitko disanje,
• bolujete od depresije (sa ili bez anksioznosti) ili hiperaktivnosti,
• imate fobiju (strah od pojedinih objekata ili situacija) ili druge mentalne bolesti,
• imate bolest koju karakteriše slabost mišića i lako zamaranje (miasteniju gravis),
• imate poremećaj spavanja koji karakteriše kratkotrajni zastoj disanja tokom sna (apnea u snu),
• imate teško oštećenje funkcije jetre,
• imate nasledni poremećaj koji se karakteriše stvaranjem plikova po koži, bolovima u stomaku i poremećajima mozga i nervnog sistema (porfirija).

Ukoliko mislite da se nešto od navedenog odnosi na Vas ili ako imate bilo kakve nedoumice, posavetujte se sa Vašim lekarom pre nego što uzmete lek Bensedin.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Bensedin ukoliko:

• ste ranije bili zavisni od alkohola ili od nekih lekova,
• imate problema sa srcem, plućima, jetrom ili imate teško oštećenje funkcije bubrega,
• ste nedavno imali smrtni slučaj u porodici,
• imate male vrednosti proteina albumina u krvi,
• imate poremećaj ličnosti,
• imate aterosklerozu (oboljenje krvnih sudova koje, između ostalog, dovodi do slabije prokrvljenosti mozga),
• ste osoba starijeg životnog doba (rizik od stanja konfuzije ili nespretnost mogu uzrokovati padove ili povređivanje),
• imate problema sa disanjem,
• ste pušač,
• bolujete od depresije,
• imate suicidalne misli,
• imate ili ste ranije imali epilepsiju ili konvulzivne napade.

Ostala upozorenja:

• Psihijatrijske neželjene reakcije – obratite se lekaru ukoliko Vam se javi uznemirenost, hiperaktivnost, nemir, agresija, noćne more i halucinacije (vidite ili čujete stvari koje ne postoje). Ove neželjene reakcije se češće javljaju kod dece i starijih osoba.
• Amnezija (potpuni ili delimični gubitak pamćenja) – za vreme primene ovog leka može vam se javiti amnezija. Amnezija se češće javlja pri uzimanju većih doza diazepama, ali se može javiti i pri uzimanju terapijskih doza. Efekti amnezije mogu biti povezani sa neodgovarajućim ponašanjem.
• Zavisnost - prilikom uzimanja ovog leka postoji rizik od razvoja zavisnosti, koji raste sa povećanjem doze i dužine trajanja terapije. Rizik je veći kod pacijenata koji su ranije bili zavisni od alkohola ili lekova. Zbog toga lek Bensedin treba uzimati što je moguće kraći vremenski period.
• Tolerancija - ukoliko nakon nekoliko nedelja primetite da Vam tablete pomažu manje nego na početku terapije, obratite se Vašem lekaru.
• Obustavljanje leka - lečenje treba prekidati postepeno. Apstinencijalni simptomi obustave se mogu javiti i kada se lek Bensedin koristi u uobičajenim dozama i u kratkom vremenskom periodu. Videti odeljak “Ako naglo prestanete da uzimate lek Bensedin''.

Ukoliko niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzmete lek Bensedin.

Drugi lekovi i lek Bensedin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta. Ovo je važno zbog toga što lek Besnsedin može da utiče na način delovanja nekih drugih lekova. Takođe neki drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Bensedin.

Ovo je naročito bitno ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• natrijum oksibat (za lečenje poremećaja spavanja-sprečavanje epizoda nagle pospanosti (narkolepsija) udruženih sa slabošću mišića),
• antidepresive (npr. fluvoksamin, fluoksetin),
• antipsihotike poput klozapina (za lečenje mentalnih poremećaja),
• antihistaminike (lekovi za lečenje alergije),
• opšte anestetike,
• sedative (lekovi za smirenje),
• hipnotike (lekovi za lečenje poremećaja sna),
• eritromicin (antibiotik),
• mišićne relaksanse (npr. suksametonijum, tubokurarin),
• neke lekove koji se uzimaju za ublažavanje jakih bolova (opioidni analgetici, npr. morfin) - ukoliko se uzimaju istovremeno sa diazepamom mogu dovesti do euforije, što može izazvati želju za nastavkom uzimanja ovih lekova (stvaranje zavisnosti) ili Vas učiniti veoma pospanim,
• barbiturate, npr. fenobarbital (za lečenje epilepsije i psihičkih poremećaja),
• lekove za snižavanje povišenog krvnog pritiska, diuretike (lekove za izbacivanje viška tečnosti), nitrate (lekove koji se uzimaju u terapiji srčanih oboljenja) jer mogu dovesti do preteranog sniženja krvnog pritiska,
• antacide (lekove koji neutrališu višak želudačne kiseline) jer mogu smanjiti resorpciju diazepama.

Primena ovih lekova sa diazepamom može uticati na Vaše psihičko stanje, učiniti Vas jako pospanim, usporiti disanje i sniziti krvni pritisak:

• disulfiram (uzima se za lečenje zavisnosti od alkohola). Uzimanje ovog leka sa diazepamom Vas može učiniti veoma pospanim i usporiti izlučivanje diazepama,
• lekove za lečenje epilepsije npr. fenobarbital, fenitoin, karbamazepin ili natrijum-valproat (diazepam može uticati na koncentraciju ovih lekova u krvi). Dodatno, diazepam može uticati na ispoljavanje efekta fenitoina.
• teofilin (za lečenje astme i drugih problema sa disanjem), jer može da ubrza izlučivanje diazepama iz organizma,
• cimetidin, omeprazol ili esomeprazol (lekove za lečenje čira na želucu) mogu da uspore izlučivanje diazepama iz organizma,
• rifampicin (antibiotik - za lečenje infekcija), jer može da ubrza izlučivanje diazepama iz organizma. Dejstvo diazepama može biti oslabljeno,
• kantarion (biljni lek),
• amprenavir, atazanavir, ritonavir, delavirdin, efavirenz, indinavir, nelfinavir ili sakvinavir (antivirusni lekovi), flukonazol, itrakonazol, ketokonazol ili vorikonazol (antigljivični lekovi) mogu da uspore izlučivanje diazepama iz organizma i povećaju rizik od neželjenih reakcija. Možete osećati pospanost duže vreme ili imati probleme sa disanjem,
• izoniazid (lek za lečenje tuberkuloze) - može da uspori izlučivanje diazepama iz organizma,
• oralni kontraceptivi, jer mogu da uspore izlučivanje diazepama iz organizma i pojačaju njegovo dejstvo. Može doći do pojave probojnog krvarenja pri istovremenoj primeni, ali zaštita od trudnoće nije smanjena-ostaje efikasna,
• cisaprid (za lečenje stomačnih tegoba), jer može da uspori izlučivanje diazepama iz organizma,
• kortikosteroidi (za lečenje različitih zapaljenjskih procesa), jer mogu oslabiti dejstvo diazepama,
• levodopa (za lečenje Parkinsonove bolesti). Diazepam može oslabiti dejstvo levodope,
• valproinska kiselina (za lečenje epilepsije i psihičkih oboljenja) može da uspori izlučivanje diazepama iz organizma i pojača njegovo dejstvo,
• ketamin (anestetik), jer diazepam pojačava dejstvo ketamina,
• lofeksidin (pomaže u ublažavanju simptoma nakon obustave primene opioida),
• nabilon (za lečenje mučnine i povraćanja),
• alfa blokatore, beta blokatore ili moksonidin (za snižavanje visokog krvnog pritiska).

Istovremena primena leka Bensedin i opioida (lekova za ublažavanje jakih bolova, lekova za supstitucionu terapiji i određenih lekova protiv kašlja) povećava rizik od pospanosti, otežanog disanja (respiratorna depresija), kome što sve može biti životno ugrožavajuće. Zbog toga istovremenu primenu treba razmotriti samo ukoliko druge terapijske opcije nisu moguće.

Ipak, ukoliko Vaš lekar propiše lek Bensedin zajedno sa opiodima, doza i trajanje istovremene terapije će biti ograničeni od strane Vašeg lekara.

Obavestite Vašeg lekara o svim opiodinim lekovima koje uzimate i pažljivo pratite preporuku lekara. Može biti korisno da obavestite prijatelje ili rođake kako bi bili svesni gore navedenih znakova i simptoma. Javite se lekaru ukoliko se ispolje ovi simptomi.

Ukoliko se nešto od navedenog odnosi na Vas ili ako imate bilo kakve nedoumice, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Bensedin.

Uzimanje leka Bensedin sa hranom, pićima i alkoholom

Nemojte konzumirati alkohol dok ste na terapiji lekom Bensedin. Alkohol može pojačati sedativno dejstvo leka Bensedin i učiniti da se osećate veoma pospano.

Sok od grejpfruta može povećati koncentraciju diazepama u Vašoj krvi. Ukoliko ste starijeg životnog doba, imate cirozu jetre ili bilo koje stanje navedeno u odeljku 2, dejstvo leka Bensedin može biti pojačano, pa je potrebno da o tome obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Napici koji sadrže kofein mogu smanjiti dejstvo diazepama.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne treba da uzimate lek Bensedin ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću ili dojite. Ukoliko lekar odluči da Vam propiše lek Bensedin u odmakloj trudnoći ili tokom porođaja, Vaša beba može imati nisku telesnu temperaturu, biti mlitava, imati poteškoće sa disanjem ili teškoće pri hranjenju.

Ukoliko ste lek Bensedin uzimali redovno tokom trudnoće, kod bebe se mogu razviti simptomi obustave leka.

Ukoliko dojite, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete ovaj lek. Diazepam se izlučuje u majčino mleko, zbog toga majke koje doje ne treba da ga uzimaju..

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Bensedin ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilima, niti rad sa mašinama.

Lek Bensedin sadrži laktozu, monohidrat

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Lek Bensedin uvek uzimajte onako kako Vam je rekao lekar ili farmaceut. Nemojte uzimati lek Bensedin duže od 4 nedelje.

Način primene

Tabletu progutajte celu, sa čašom vode.

Doziranje

Odrasli:

Lečenje anksioznosti i drugih mentalnih poremećaja: 5 mg - 30 mg svakog dana, u podeljenim dozama.

Lečenje nesanice: 5 mg - 15 mg pre spavanja.

Lečenje cerebralne paralize ili drugih spastičnih hemiplegija: 5 mg - 60 mg svakog dana, u podeljenim dozama.

Opuštanje mišića (kod grčeva mišića): 5 mg - 15 mg svakog dana, u podeljenim dozama. Dodatna terapija kod pojedinih vrsta epilepsije: 2 mg - 60 mg svakog dana, u podeljenim dozama.

Lečenje simptoma kod alkoholne apstinencije: 5 mg - 20 mg, ukoliko je neophodno doza se može ponoviti nakon 2 - 4 sata.

Priprema za stomatološku intervenciju: 5 mg noć pre intervencije, 5 mg ujutru na dan intervencije i 5 mg dva sata pre intervencije.

Priprema za hiruršku intervenciju: 5 mg - 20 mg.

Deca:

Lečenje napetosti i razdražljivosti u cerebralnoj spastičnosti: 5 mg-40 mg svakog dana, u podeljenim dozama.

Ukoliko je lekar propisao uzimanje leka Bensedin pre hirurške intervencije, uobičajena doza je 2 mg

- 10 mg.

Osobe starijeg životnog doba i iznemogli pacijenti:

Ukoliko ste starija osoba ili ste iznemogli, možete biti osetljiviji na dejstvo leka Bensedin, npr. biti konfuzni (zbunjeni), pa Vam lekar može smanjiti dozu leka. Doza leka ne bi trebalo da bude veća od polovine uobičajene doze za odrasle.

Osobe sa oštećenjem funkcije bubrega i/ili jetre

Ukoliko imate problema sa jetrom ili bubrezima, lekar će prilagoditi dozu leka Bensedin i propisati Vam manju dozu.

Ako ste uzeli više leka Bensedin nego što je trebalo

Ukoliko ste Vi (ili neko drugi) progutali veći broj tableta nego što je trebalo ili sumnjate da je dete uzelo lek, odmah se javiti lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Znaci predoziranosti mogu biti nespretnost i gubitak koordinacije, pospanost ili dubok san, otežan govor, nepravilan ili usporen rad srca, nekontrolisani pokreti očima, mišićna slabost ili uzbuđenost. Izražena predoziranost može dovesti do kome, gubitka refleksa i otežanog disanja.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Bensedin

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek, preskočite dozu i uzmite sledeću po rasporedu. Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadoknadite to što ste propustili da uzmete lek!

Ako naglo prestanete da uzimate lek Bensedin

Nemojte samoinicijativno prekidati terapiju. Uzimanje ovog leka se ne sme naglo obustaviti. Uzimajte lek dok Vam lekar ne kaže kako da postepeno smanjujete dozu. Ukoliko naglo prestanete sa uzimanjem leka možete osetiti neželjena dejstva u vidu efekata obustave uključujući depresiju, nervozu, poremećaj spavanja, razdražljivost, znojenje, nervozu stomaka/proliv, ili se simptomi koje

lečite mogu pogoršati. Pored toga možete osetiti i promene u raspoloženju, anksioznost (zabrinutost/strepnja), nemir ili poremećaj sna. Ova neželjena dejstva se mogu javiti čak i nakon uzimanja malih doza u kratkom vremenskom periodu. Ako iznenada prestanete da uzimate ovaj lek nakon terapije visokim dozama leka Bensedin, možete osetiti konfuziju, halucinacije, drhtavicu, ubrzane otkucaje srca ili konvulzivne napade.

Obustavljanje može takođe izazvati neuobičajeno ponašanje, uključujući agresivne ispade, uzbuđenje ili depresiju sa samoubilačkim mislima ili ponašanjem.

Usled naglog prekida terapije benzodiazepinima kod pacijenata sa epilepsijom i drugih pacijenata koji u anamnezi imaju epileptične napade može doći do pojave konvulzija ili epileptičnog statusa. Konvulzije su uočene i nakon nagle obustave primene leka kod pacijenata koji zloupotrebljavaju alkohol ili lekove.

Ako imate dodatnih pitanja o uzimanju ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna i mogu zahtevati hitnu medicinsku pomoć

Odmah prekinite sa uzimanjem leka Bensedin i obratite se lekaru ako se kod Vas javi neko od sledećih neželjenih dejstava:

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• respiratorna depresija (usporeno i/ili plitko disanje).

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zastoj disanja,
• gubitak svesti,
• žutica (žuta prebojenost kože i beonjača oka).

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• anafilaksa (ozbiljna alergijska reakcija) koja se manifestuje iznenadnim zviždanjem u grudima, oticanjem usana, jezika i grla ili tela, osipom, gubitkom svesti ili otežanim gutanjem.

Ostala neželjena dejstva

Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• pospanost

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• umor,
• simptomi obustave leka (za detaljan opis simptoma pogledajte odeljak 3. ''Ako naglo prestanete da uzimate lek Bensedin''),
• konfuzija,
• gubitak koordinacije izvođenja preciznih mišićnih pokreta i smanjena motorna sposobnost, tremor.

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• mišićna slabost,
• gubitak pamćenja,
• problemi sa koncentracijom,
• poremećaj ravnoteže,
• vrtoglavica,
• glavobolja,
• nerazgovetan govor,
• problemi sa stomakom kao što su mučnina, povraćanje, otežano pražnjenje creva, proliv,
• pojačano lučenje pljuvačke,
• alergijske reakcije na koži – svrab, crvenilo kože, otok, osip.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• psihičke neželjene reakcije kao što su uzbuđenost, uznemirenost, nemir, razdražljivost,
• agresija, gubitak pamćenja, neprikladno ponašanje, pojava pogrešnih razmišljanja i uverenja (deluzija), bes, psihoze, noćne more ili halucinacije (kada vidite ili čujete stvari kojih nema). Ovi simptomi mogu postati jako ozbiljni. Ove reakcije se češće javljaju kod dece i starijih osoba:
• smanjena pažnja,
• depresija,
• emocionalna otupelost,
• poremećaj govora,
• nesanica,
• srčani problemi kao što su usporen srčani rad (bradikardija), srčana slabost i srčani zastoj,
• nizak krvni pritisak, sinkopa (iznenadni i kratkotrajni gubitak svesti),
• pojačan sekret u plućima,
• suva usta,
• pojačan apetit,
• promene u vrednostima pojedinih enzima jetre (otkriva se laboratorijskim testovima krvi),
• nemogućnost mokrenja, gubitak kontrole mokrenja (inkontinencija),
• uvećanje dojki kod muškaraca,
• impotencija, promene u seksualnom nagonu (povećan ili smanjen libido),
• poremećaji krvi (može se manifestovati kao bol u grlu, krvarenje iz nosa, infekcije).

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjen broj belih krvnih ćelija (leukopenija),
• anafilaksa-reakcije preosetljivosti,
• povećane vrednosti pojedinih enzima u krvi (transaminaze).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• zamućen vid, duple slike, nevoljni pokreti očiju (ove reakcije se povlače po prestanku uzimanja leka),
• kratkotrajni prekid disanja u snu (apnea).

Za simptome obustave videti odeljak 3 “Ako naglo prestanete da uzimate lek Bensedin“.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete koristiti lek Bensedin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je diazepam.

Bensedin 2 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 2 mg diazepama.

Bensedin 5 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 5 mg diazepama.

Bensedin 10 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 10 mg diazepama.

Pomoćne supstance:

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; povidon; magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Bensedin i sadržaj pakovanja

Izgled:

Bensedin, 2 mg, tablete: okrugle bikonveksne tablete, bele do žućkastobele boje.

Bensedin, 5 mg, tablete: okrugle bikonveksne tablete, bele do žućkastobele boje sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani.

Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Bensedin, 10 mg, tablete: okrugle bikonveksne tablete, bele do žućkastobele boje. Pakovanje:

Bensedin, 2 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister koji se sastoji od Alu/PVC folije i tvrde PVC folije, koji sadrži 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Bensedin, 5 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister koji se sastoji od Alu/PVC folije i tvrde PVC folije, koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Bensedin, 10 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister koji se sastoji od Alu/PVC folije i tvrde PVC folije, koji sadrži 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Bensedin, 2 mg, tablete: 515-01-00447-22-001 od 20.01.2023.

Bensedin, 5 mg, tablete: 515-01-00448-22-001 od 20.01.2023.

Bensedin, 10 mg, tablete: 515-01-00449-22-001 od 20.01.2023.