Betaferon® 250mcg/mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju

Lek Betaferon je indikovan za lečenje

• pacijenata sa pojedinačnim procesom demijelinizacije sa aktivnim zapaljenjskim procesom, ako je on dovoljno težak da zahteva lečenje intravenskim kortikosteroidima, kada su isključene alternativne dijagnoze i ako je ustanovljeno da postoji visok rizik za razvoj klinički definitivne multiple skleroze (videti odeljak 5.1),
• pacijenata sa relapsno-remitentnom multiplom sklerozom i dva ili više relapsa tokom poslednje dve godine,
• pacijenata sa sekundarnom progresivnom multiplom sklerozom sa aktivnim oboljenjem, čiji su dokaz relapsi.

Terapiju lekom Betaferon treba početi pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju ove bolesti. Doziranje

Odrasli

Preporučena doza leka Betaferon je 250 mikrograma (8,0 miliona i.j.), koja se nalazi u 1 mL rekonstituisanog rastvora (videti odeljak 6.6), koji se daje kao supkutana injekcija svakog drugog dana.

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedena formalna klinička ili farmakokinetička ispitivanja kod dece ili adolescenata.

Međutim, publikovani podaci, kojih nema mnogo, ukazuju da je bezbednosni profil kod adolescenata uzrasta od 12 do 16 godina, koji su primali lek Betaferon 250 mikrograma subkutano svakog drugog dana, sličan bezbednosnom profilu kod odraslih. Nema podataka o primeni leka Betaferon kod dece mlađe od 12 godina i zato lek Betaferon ne treba koristiti u tom uzrastu.

Generalno, na početku lečenja se preporučuje titracija doze.

Terapiju treba početi dozom od 62,5 mikrograma (0,25 mL), subkutano, svakog drugog dana, uz postepeno povećanje do doze od 250 mikrograma (1,0 mL) svakog drugog dana (videti Tabelu A). Period titracije se može prilagoditi ukoliko se pojavi bilo koja značajna neželjena reakcija. Radi postizanja adekvatne efikasnosti, treba dostići dozu od 250 mikrograma (1,0 mL) svakog drugog dana.

* Period titracije se može prilagoditi ukoliko se pojavi bilo koja značajna neželjena reakcija. Nije u potpunosti razjašnjeno koja je optimalna doza.

U ovom trenutku, nije poznato koliko dugo pacijenta treba lečiti. Postoje podaci dobijeni tokom praćenja pacijenata sa relapsno-remitentnom MS pod kontrolisanim kliničkim uslovima za period od 5 godina i kod pacijenata sa sekundarnom progresivnom MS za period od 3 godine. Efikasnost terapije za relapsno- remitentnu MS je dokazana za prve dve godine terapije. Dostupni podaci za sledeće tri godine su konzistentni sa efikasnošću lečenja lekom Betaferon u čitavom periodu.

Kod pacijenata sa pojedinačnim kliničkim događajem koji ukazuje na multiplu sklerozu, progresija do klinički jasne multiple skleroze je značajno odložena tokom perioda od 5 godina.

Lečenje se ne preporučuje kod pacijenta sa relapsno-remitentnom multiplom sklerozom koji su imali manje od 2 relapsa u prethodne 2 godine ili kod pacijenata sa sekundarnom progresivnom multiplom sklerozom koji nisu imali aktivno oboljenje tokom prethodne 2 godine.

Ako pacijent ne reaguje na lečenje, na primer ako postoji stalna progresija EDSS (Expanded Disability Status Scale) tokom 6 meseci ili je, i pored terapije lekom Betaferon, potrebno lečenje sa najmanje 3 ciklusa ACTH ili kortikosteroida tokom perioda od godinu dana, terapiju treba prekinuti.

Način primene

Subkutana injekcija.

Za uputstvo za rekonstituciju leka pre primene videti odeljak 6.6.

• Preosetljivost na prirodni ili rekombinantni interferon beta, humani albumin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Pacijenti sa dijagnostikovanom teškom depresijom i/ili suicidnim idejama (videti odeljke 4.4 i 4.8).
• Pacijenti sa dekompenzovanim oboljenjem jetre (videti odeljke 4.4, 4.5, 4.8).

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, potrebno je jasno evidentirati naziv i broj serije primenjenog leka.

Poremećaji imunskog sistema

Primena citokina kod pacijenata kod kojih već postoji monoklonska gamopatija je povezivana sa razvojem sindroma sistemske eksudacije kapilara (systemic capillary leak syndrome) sa simptomima sličnim šoku i smrtnim ishodom.

Gastrointestinalni poremećaji

U retkim slučajevima, tokom primene leka Betaferon zabeležena je pojava pankreatitisa, često povezanog sa hipertrigliceridemijom.

Poremećaji nervnog sistema

Lek Betaferon se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji imaju ili su imali depresivne poremećaje, naročito kod onih sa ranijim suicidalnim idejama (videti odeljak 4.3). Poznato je da se depresija i suicidalne ideje češće javljaju kod pacijenata sa multiplom sklerozom i povezane su sa primenom interferona. Pacijentima koji su na terapiji lekom Betaferon treba savetovati da lekaru koji im je propisao lek odmah prijave sve simptome depresije i/ili suicidalne ideje. Pacijente koji pokazuju znakove depresije treba pažljivo pratiti tokom terapije lekom Betaferon i adekvatno ih lečiti. Trebalo bi razmotriti prekid terapije lekom Betaferon (videti takođe odeljke 4.3 i 4.8).

Betaferon treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji u anamnezi imaju epileptične napade, kod onih koji su na terapiji antiepilepticima, naročito ako epilepsija nije adekvatno kontrolisana antiepilepticima (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Ovaj lek sadrži humani albumin, i zato postoji potencijalni rizik prenosa virusnih bolesti. Ne može se isključiti rizik prenosa Creutzfeld-Jacob oboljenja (CJD).

Laboratorijski testovi

Redovni funkcionalni testovi tireoidne žlezde se preporučuju kod pacijenata koji su imali problema sa funkcijom štitaste žlezde ili ukoliko je indikovano na osnovu kliničke slike.

Pored onih laboratorijskih testova koji se standardno rade kod pacijenata sa multiplom sklerozom, potrebno je pre početka lečenja i u redovnim intervalima nakon uvođenja terapije lekom Betaferon, a zatim periodično u odsustvu kliničkih simptoma, uraditi i celokupnu krvnu sliku, leukocitarnu formulu, broj trombocita i biohemijske testove krvi, uključujući funkcionalne testove jetre (npr. AST (SGOT), ALT (SGPT) i γ-GT).

Kod pacijenata koji imaju anemiju, trombocitopeniju, leukopenije (pojedinačno ili u bilo kojoj kombinaciji), potrebno je intenzivnije praćenje kompletne krvne slike, uz diferencijalnu leukocitarnu formulu i broj trombocita. Pacijente kod kojih se javi neutropenija treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave groznice ili infekcije. Bilo je izveštaja o trombocitopeniji, sa velikim padom broja trombocita.

Hepatobilijarni poremećaji

Tokom kliničkih ispitivanja, se veoma često javljalo, u većini slučajeva blago i prolazno, asimptomatsko povećanje transaminaza u serumu kod pacijenata lečenih lekom Betaferon. Kao i kod primene drugih beta interferona, teška oštećenja jetre, uključujući slučajeve insuficijencije jetre, prijavljivana su retko kod pacijenata koji su primali lek Betaferon. Najozbiljniji događaji često su se javljali kod pacijenata lečenih drugim lekovima ili supstancama za koje se zna da su povezane sa hepatotoksičnošću ili kad su prisustna komorbidna medicinska stanja (npr. metastazirajuće maligno oboljenje, jaka infekcija i sepsa, alkoholizam).

Kod pacijenata bi trebalo pratiti znakove oštećenja funkcije jetre. Pojava povećanja vrednosti transaminaza u serumu ukazuje da treba izvršiti pažljivo praćenje i ispitivanje. Prekid lečenja lekom Betaferon treba razmotriti ako vrednosti transaminaza značajno porastu ili ako su povezani sa kliničkim simptomima poput žutice. U odsustvu kliničkih dokaza oštećenja funkcije jetre i nakon normalizacije enzima jetre, može se razmotriti ponovno uvođenje terapije uz odgovarajuće praćenje funkcija jetre.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Prilikom primene interferona beta kod pacijenata sa teškom insuficijencijom bubrega potreban je oprez i stalno praćenje stanja pacijenta.

Nefrotski sindrom

Tokom terapije lekovima koji sadrže interferon beta zabeleženi su slučajevi nefrotskog sindroma, sa različitim oblicima nefropatija, uključujući fokalnu segmentalnu glomerulosklerozu (FSGS) koja može dovesti do kolapsa, lipoidnu nefrozu (MCD - minimal change disease), membranoproliferativni

glomerulonefritis (MPGN) i membranoznu glomerulopatiju (MGN). Ovi neželjeni događaji su zabeleženi u različitim vremenskim intervalima u toku terapije i mogu se javiti i nakon nekoliko godina primene interferona beta. Preporučuje se periodično praćenje ranih znakova ili simptoma (npr. edem, proteinurija i smanjenje funkcije bubrega), naročito kod pacijenata koju su pod povećanim rizikom za nastanak bubrežnih poremećaja. Neophodno je odmah započeti terapiju nefrotskog sindroma i razmotriti prekid terapije lekom Betaferon.

Kardiološki poremećaji

Lek Betaferon treba koristiti sa oprezom kod pacijenata kod kojih već postoje kardiološki poremećaji. Pacijente kod kojih već postoje značajna srčana oboljenja, kao što su kongestivna srčana insuficijencija, oboljenja koronarnih arterija ili aritmije, treba pažljivo pratiti, jer postoji mogućnost da dođe do pogoršanja njihovog kliničkog stanja, naročito prilikom započinjanja terapije lekom Betaferon.

Iako Betaferon nema poznate direktne toksične uticaje na srce, simptomi sindroma sličnom gripu kod beta interferona se mogu pokazati kao izvor stresa kod pacijenata kod kojih već postoji značajno oboljenje srca. Tokom postmarketinškog perioda veoma retko su prijavljivani izveštaji o pogoršanju kardiloškog statusa kod pacijenata kod kojih je već postojalo značajno srčano oboljenje, a što je privremeno bilo povezano sa početkom terapije lekom Betaferon.

Prijavljeni su retki slučajevi kardiomiopatije. Ako se to desi i ako se sumnja na vezu sa lekom Betaferon, lečenje treba prekinuti.

Trombotička mikroangiopatija (TMA)

Tokom terapije lekovima koji sadrže interferon beta, zabeleženi su slučajevi trombotičke mikroangiopatije, koja se manifestuje kao trombotička trombocitopenijska purpura (TTP) ili hemolitički uremijski sindrom (HUS), uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom. Ovi neželjeni događaji su zabeleženi u različitim fazama lečenja i mogu da se pojave u periodu od nekoliko nedelja do nekoliko godina nakon početka primene interferona beta. Rana klinička slika ukjlučuje trombocitopeniju, pojavu hipertenzije, povišenu telesnu temperaturu, CNS simptome (npr. konfuzija, pareza) i poremećaj funkcije bubrega. Laboratorijski nalazi koji upućuju na TMA uključuju smanjen broj trombocita, povišenu serumsku laktat-dehidrogenazu (LDH) zbog hemolize i shistocite (fragmenti eritrocita) u krvnom razmazu. Stoga, ako se uoče klinički simptomi TMA, preporuka je da se urade dodatni testovi za određivanje nivoa trombocita, serumske LDH, razmaz krvi i ispitivanje funkcije bubrega. Ukoliko se dijagnostikuje TMA, potrebno je bez odlaganja započeti lečenje (razmotriti izmenu plazme) i preporuka je da se odmah prekine terapija lekom Betaferon.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Mogu se javiti ozbiljne reakcije preosetljivosti (retke, ali teške akutne reakcije kao što je bronhospazam, anafilaksa i urtikarija). Ako su reakcije ozbiljne, terapiju lekom Betaferon treba prekinuti i primeniti odogovarajuću medicinsku intervenciju.

Prijavljena je nekroza na mestu ubrizgavanja kod pacijenata koji su primali lek Betaferon (videti odeljak 4.8). Ona može biti obimna i može da zahvati ovojnicu mišića kao i masno tkivo, tako da može da dovede do stvaranja ožiljka. Povremeno je potrebno da se uradi hirurško uklanjanje oštećenog tkiva (engl. debridement), a ređe i presađivanje kože, i zarastanje može da traje i do 6 meseci.

Ako se kod pacijenta javi bilo kakvo pucanje kože, koje može biti udruženo sa otokom ili curenjem tečnosti sa mesta ubrizgavanja injekcije, pacijenta treba posavetovati da se konsultuje sa svojim lekarom pre nego što nastavi sa injekcijama leka Betaferon.

Ako kod pacijenta postoji više lezija, terapiju lekom Betaferon treba prekinuti do zarastanja oštećenja. Pacijenti sa samo jednom lezijom mogu da nastave da uzimaju lek Betaferon pod uslovom da nekroza nije previše raširena, jer je kod nekih pacijenata došlo do zarastanja nekroze na mestu ubrizgavanja dok su bili na terapiji lekom Betaferon.

Da bi se rizik od pojave nekroze na mestu ubrizgavanja sveo na minimum, pacijentima treba savetovati da:

• primenjuju aseptičnu tehniku ubrizgavanja injekcije,
• menjaju mesto primene injekcije pri svakoj dozi.

Pojava reakcija na mestu ubrizgavanja injekcije se može smanjiti upotrebom autoinjektora. U pivotalnoj studiji kod pacijenata sa samo jednim kliničkim događajem koji ukazuje na multiplu sklerozu, autoinjektor je korišćen kod većine pacijenata. Reakcije, kao i nekroze na mestu ubrizgavanja su bile ređe u ovoj studiji nego u drugim pivotalnim studijama.

Kod pacijenta treba periodično proveravati proceduru za samostalno ubrizgavanje, naročito ako su se javile rekacije na mestu primene.

Imunogenost

Kao i kod svih terapijskih proteina, postoji mogućnost za pojavu za imunogenosti. Uzorci seruma u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima su prikupljani svaka 3 meseca radi praćenja razvoja antitela na lek Betaferon.

U različitim kontrolisanim kliničkim ispitivanjima relapsno-remitentne multiple skleroze i sekundarne progesivne multiple skleroze, kod između 23 % i 41% pacijenata se pojavila aktivnost neutralizacije interferona beta-1b u serumu koju su potvrdila najmanje dva pozitivna titra u nizu; od tih pacijenata, između 43 % i 55 % je prešlo u stabilan na antitela negativan status (zasnovano na dva negativna titra u nizu) tokom perioda posmatranja u datoj studiji.

Razvoj aktivnosti neutralizacije u ovim studijama je povezan sa smanjenjem kliničke efikasnosti samo u odnosu na aktivnost kod relapsa. Neke analize ukazuju da bi ovaj efekat mogao biti veći kod pacijenata sa višim nivoima titra aktivnosti neutralizacije.

U studiji na pacijentima sa pojedinačnim kliničkim događajem koji ukazuje na multiplu sklerozu, neutralizujuća aktivnost merena svakih 6 meseci je uočena najmanje jednom kod 32% (89) pacijenata koji su odmah lečeni lekom Betaferon; od njih, 60% (53) je povratilo negativni status zasnovano na poslednjoj dostupnoj proceni u toku perioda od 5 godina. Unutar ovog perioda, razvoj neutralizujuće aktivnosti je bio povezan sa značajnim povećanjem novih aktivnih lezija i obima T2 lezija pri snimanju magnetnom rezonancom. Međutim, činilo se da to nije bilo povezano sa smanjenjem kliničke efikasnosti (kada se radi o vremenu do klinički dijagnostikovane multiple skleroze (CDMS), vremenu do potvrđene EDSS progresije i stepena relapsa).

Sa razvojem aktivnosti neutralizacije nisu bili povezani novi neželjeni događaji.

In vitro je pokazano da Betaferon unakrsno reaguje sa prirodnim interferonom beta. Međutim, ovo nije ispitano in vivo i klinički značaj nije ustanovljen.

Postoje malobrojni i neuverljivi podaci na pacijentima kod kojih se razvila aktivnost neutralizacije, a koji su završili terapiju lekom Betaferon.

Odluka da se lečenje nastavi ili prekine treba da se zasniva na svim aspektima statusa bolesti pacijenta, a ne samo na statusu aktivnosti neutralizacije.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po mililitru, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Nisu sprovedene studije interakcija.

Efekat primene 250 mikrograma (8,0 miliona i.j.) leka Betaferon svakog drugog dana na metabolizam drugih lekova kod pacijenata sa multiplom sklerozom nije poznat. Pacijenti koji su primali Betaferon su dobro podnosili lečenje relapsa kortikosteroidima ili ACTH tokom perioda do 28 dana.

Usled nedostatka kliničkog iskustva kod pacijenata sa multiplom sklerozom, primena leka Betaferon zajedno sa imunomodulatorima, izuzev kortikosteroida ili ACTH, se ne preporučuje.

Zabeleženo je da interferoni smanjuju aktivnost enzima koji zavise od hepatičkog citohroma P450 kod ljudi i životinja. Treba biti oprezan kada se Betaferon primenjuje u kombinaciji sa lekovima koji imaju mali terapijski indeks i čiji klirens u velikoj meri zavisi od hepatičkog citohrom P450 sistema, npr. antiepilepticima. Treba biti posebno oprezan kada se paralelno daju drugi lekovi koji deluju na hematopoezni sistem.

Nisu rađene studije interakcije sa antiepilepticima.

Trudnoća

Veliki broj podataka (preko 1000 ishoda trudnoća) iz interferon beta registara, nacionalnih registara i postmarketinškog praćenja leka ne ukazuju na postojanje rizika od razvoja teških kongenitalnih anomalija, ukoliko je pacijentkinja izložena leku u periodu pre začeća ili tokom prvog trimestra trudnoće. Međutim, dužina izlaganja leku u toku prvog tromesečja trudnoće ne može biti sa sigurnošću utvrđena, jer su podaci prikupljani u periodu kada je primena interferona beta smatrana kontraindikovanom u toku trudnoće, te se očekuje da je i terapija lekom bila prekinuta čim se otkrije/potvrdi trudnoća. Iskustvo sa izloženošću tokom drugog i trećeg trimestra je veoma ograničeno.

Na osnovu podataka iz ispitivanja na životinjama (videti odeljak 5.3.), postoji mogućnost povećanog rizika za spontane pobičaje. Rizik od spontanih pobačaja kod trudnica izloženih leku interferon beta ne može biti adekvatno procenjen na osnovu trenutno dostupnih podataka, ali do sada dostupni podaci ne ukazuju na povećani rizik.

Ukoliko klinička slika zahteva, može se razmotriti upotreba interferona beta tokom trudnoće. Dojenje

Ograničeni dostupni podaci o prelasku interferona beta u majčino mleko, zajedno sa hemijsko/fiziološkim karakteristikama interferona beta, ukazuju da je količina interferona beta koji se izučuje u majčino mleko zanemarljivo mala. Ne očekuju se štetna dejstva na odojčad/novorođenčad.

Lek Betaferon se može primenjivati tokom dojenja. Plodnost

Ispitivanja o uticaju na plodnost nisu sprovedena. (videti odeljak 5.3.).

Nisu rađene studije koje bi ispitale efekte na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Kod osetljivih pacijenata neželjeni događaji u vezi sa centralnim nervnim sistemom i primenom leka Betaferon mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjene reakcije su česte na početku lečenja, ali se obično povlače sa daljim lečenjem. Najčešće uočene neželjene reakcije su kompleks simptoma sličnih gripu (groznica, drhtavica, artralgija, osećaj slabosti, znojenje, glavobolja ili mijalgija), koje mogu biti uglavnom posledica farmakoloških dejstava leka, i reakcije na mestu primene. Reakcije na mestu primene su se često javljale nakon primene leka Betaferon. Crvenilo, otok, promena boje, zapaljenje, bol, preosetljivost, nekroza i nespecifične reakcije su u značajnoj meri povezane sa lečenjem lekom Betaferon 250 mikrograma (8 miliona i.j.).

Generalno, preporučuje se titracija doze na početku lečenja da bi se poboljšalo podnošenje leka Betaferon (videti odeljak 4.2). Simptomi slični gripu se takođe mogu smanjiti primenom nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Učestalost pojave reakcija na mestu primena se može smanjiti korišćenjem autoinjektora.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Spisak sledećih neželjenih događaja se zasniva na izveštajima kliničkih ispitivanja (Tabela 1, Neželjeni događaji i abnormalni laboratorijski nalazi) i iz postmarketinškog praćenja (Tabele 2, Učestalost prijava zasnovana na spontanom izveštvanju o neželjenim reakcijama na lek uz klasifikaciju na veoma česte ≥1/10, česte ≥1/100 do <1/10, povremene ≥ 1/1000 do < 1/100, retke ≥1/10000 do <1/1000, veoma retke < 1/10000) pri primeni leka Betaferon. Iskustva sa lekom Betaferon kod pacijenata sa MS je ograničeno, i shodno tome oni neželjeni događaji koji se javljaju veoma retko možda još nisu zabeleženi.

Tabela 1: Neželjeni događaji i abnormalni laboratorijski nalazi sa učestalošću ≥ 10% i odgovarajući procenti kod placeba; značajno povezana neželjena dejstva < 10% na osnovu izveštaja iz kliničkih studija

Korišćen je najadekvatniji MedDRA termin da se opiše određena reakcija i njeni sinonimi i srodna stanja.

Tabela 2: Stope izveštavanja (veoma često ≥1/10, često ≥1/100 do <1/10, povremeno ≥1/1000 do < 1/100, retko ≥1/10000 do <1/1000, veoma retko < 1/10000) zasnovano na spontanim izveštajima o neželjenim reakcijma na lek. Neželjene reakcije prijavljene tokom postmarketinškog praćenja (poznata frekvenca- izračunata na osnovu podataka iz kliničke studije N=1093)

Korišćen je najadekvatniji MedDRA termim da se opiše određena reakcija i njeni sinonimi i srodna stanja. U okviru svakog grupisanja učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opdajućem redosledu ozbiljnosti

Pulmonarna arterijska hipertenzija

Slučajevi plućne arterijske hipertenzije (PAH) prijavljeni su sa lekovima koji sadrže interferon beta. Događaji su prijavljeni u različitim vremenskim tačkama, uključujući i do nekoliko godina nakon započinjanja terapije interferonom beta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnje na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni stručnjaci treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e.mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Interferon beta-1b je bez pojave ozbiljnih neželjenih događaja koji bi ugrozili vitalne funkcije primenjivan kod odraslih pacijenata obolelih od raka u pojedinačnim dozama čak do 5500 mikrograma (176 miliona i.j.) intravenski tri puta nedeljno.

Farmakoterapijska grupa: Imunostimulansi; Interferoni

ATC šifra: L03AB08 Mehanizam dejstva

Interferoni pripadaju porodici citokina, proteina koji se normalno javljaju u prirodi. Interferoni imaju molekulske mase u rasponu od 15000 do 21000 daltona. Identifikovane su tri glavne klase interferona: alfa, beta i gama. Interferon alfa, interferon beta i interferon gama poseduju biološke aktivnosti koje se preklapaju, a ipak su jasno razdvojene. Aktivnosti interferona beta-1b su specifične za vrstu, pa zato najrelevantnije farmakološke informacije o interferonu beta-1b proističu iz studija na kulturama humanih ćelija ili iz kliničkih ispitivanja na ljudima, in vivo.

Pokazalo se da interferon beta-1b poseduje i antivirusno i imunoregulatorno dejstvo. Mehanizmi putem kojih interferon beta-1b ostvaruje svoje dejstvo u multiploj sklerozi nisu sasvim razjašnjeni. Međutim, poznato je da su osobine interferona beta-1b, da modifikuje biološki odgovor, posredovane kroz njegove interakcije sa specifičnim ćelijskim receptorima koji se nalaze na površini humanih ćelija. Vezivanje interferona beta-1b za te receptore indukuje ekspresiju većeg broja gena za koje se veruje da su medijatori bioloških aktivnosti interferona beta-1b. Izvestan broj ovih produkata detektovan je u serumu i u ćelijskim frakcijama krvi koja je sakupljena od pacijenata lečenih interferonom beta-1b. Interferon beta-1b smanjuje afinitet za vezivanje i povećava internalizaciju i degradaciju interferon-gama receptora. Interferon beta-1b takođe pojačava supresorsku aktivnost mononuklearnih ćelija periferne krvi.

Nisu sprovedena posebna ispitivanja uticaja leka Betaferon na kardiovaskularni sistem, respiratorni sistem i funkciju endokrinih organa.

Efikasnost i bezbednost u kliničkim studijama

RR-MS

Sprovedeno je jedno kontrolisano kliničko ispitivanje sa lekom Betaferon kod pacijenata sa relapsno- remitentnom multiplom sklerozom koji su mogli da hodaju samostalno ( EDSS, pre ispitivanja od 0 do 5,5). Kod pacijenata koji su primali Betaferon uočeni su smanjenje učestalosti (30 %) i težina relapsa, kao i broja hospitalizacija usled bolesti. Pored toga i interval bez relapsa je produžen.

Nema dokaza o dejstvu leka Betaferon na trajanje relapsa ili na simptome između relapsa i nije uočen značajan efekat na progresiju bolesti kod relapsno-remitentne multiple skleroze.

SP-MS

Sprovedena su dva kontrolisana klinička ispitivanja sa lekom Betaferon na ukupno 1657 pacijenata sa sekundarnom progresivnom multiplom sklerozom (EDSS, pre ispitivanja 3 do 6,5, tj. pacijenti su bili sposobni da hodaju). Pacijenti sa blagom bolešću i oni koji nisu mogli da hodaju nisu ispitivani. Dve studije su pokazale nekonzistentne rezultate za primarni parameter praćenja - vreme do potvrđene progresije bolesti, što predstavlja vreme odlaganja do progresije invaliditeta:

Jedna od dve studije pokazala je statistički značajno odlaganje vremena do progresije invaliditeta (Hazard ratio = 0,69, interval pouzdanosti 95% (0,55, 0,86), p=0,0010, što odgovara smanjenju rizika od 31% zahvaljujući leku Betaferon) i do trenutka kada kolica postaju neophodna (Hazard ratio = 0,61, interval pouzdanosti 95% (0,44, 0,85), p=0,0036, što odgovara smanjenju rizika od 39 % zahvaljujući leku Betaferon) kod pacijenata koji su primali lek Betaferon. Ovaj efekat je trajao i tokom perioda posmatranja (do 33 meseca). Efekat lečenja je postignut kod svih nivoa invaliditeta i nezavisno od aktivnosti relapsa.

U drugoj studiji sa lekom Betaferon, kod sekundarne progresivne multiple skleroze, nije uočeno bilo kakvo odlaganje progresije invaliditeta. Postoje dokazi da su pacijenti uključeni u ovu studiju imali manje aktivnu bolest u odnosu na drugu, gore opisanu studiju, za sekundarnu progresivnu multiplu sklerozu.

U retrospektivnim meta-analizama podataka iz obe studije, pokazano je da je ukupan efekat lečenja statistički značajan (p=0,0076; 8 miliona i.j. leka Betaferon u odnosu na sve placebo pacijente).

Retrospektivne analize u podgrupama pacijenata su pokazale da je efekat lečenja na progresiju invaliditeta najizraženiji kod pacijenata sa aktivnim oboljenjem pre početka lečenja (Hazard ratio 0,72, interval pouzdanosti 95 % (0,59, 0,88), p=0,0011, što odgovara smanjenju rizika od 28 % zahvaljujući leku Betaferon kod pacijenata sa relapsima ili izraženom progresijom EDSS, 8 miliona i.j. leka Betaferon, u odnosu na sve placebo pacijente).U ovim retrospektivnim analizama podgrupa dobijeni su dokazi koji su ukazali da su relapsi i izražena progresija EDSS (EDSS >1 poena ili >0,5 poena za EDSS ≥6 u prethodne dve godine) mogu pomoći da se identifikuju pacijenti sa aktivnim oboljenjem.

U oba ispitivanja kod pacijentata sa sekundarnom progresivnom multiplom sklerozom koji su primali Betaferon uočeno je smanjenje učestalosti (30 %) relapsa. Nema dokaza da lek Betaferon utiče na trajanje relapsa.

Pojedinačni klinički događaj koji ukazuje na MS

Jedno kontrolisano kliničko ispitivanje sa lekom Betaferon je sprovedeno na pacijenatima sa samo jednim kliničkim događajem i rezultatima na MRI koje ukazuju na multiplu sklerozu (najmanje dve klinički mirne T2 lezije na MRI). Uključeni su pacijenti sa monofokalnim ili multifokalnim razvojem bolesti (tj. pacijenti sa kliničkim dokazom postojanja jedne, odnosno najmanje dve lezije, na centralnom nervnom sistemu). Takođe, morala je biti isključena bilo koja druga bolest, osim multiple skleroze, kojom bi se bolje mogli objasniti znakovi i simptomi kod pacijenata. Ova studija se sastojala iz dve faze, placebom kontrolisane faze i unapred planirane faze praćenja. Placebom kontrolisana faza je trajala dve godine ili sve dok pacijent nije razvio klinički jasnu multiplu sklerozu (CDMS), šta god se prvo dogodilo. Posle placebom kontrolisane faze, pacijenti su uključeni u prethodno planiranu fazu praćenja, sa lekom Betaferon, radi procene efekta inicijalnog lečenja u odnosu na odloženi početak lečenja lekom Betaferon, pri čemu su pacijenti koji se porede inicijalno randomizovani na grupu koja prima lek Betaferon (“odmah lečena grupa”) i grupi koja dobija placebo (“odloženo lečena grupa”). I istraživači i pacijenti su bili “slepi” za inicijalnu randomizaciju.

Tabela 3. Primarni rezultati efikasnosti za studiju BENEFIT i studiju praćenje BENEFIT

U placebom kontrolisanoj fazi, lek Betaferon je odložio progresiju od prvog kliničkig događaja do CDMS, što je bilo i statistički i klinički značajno. Značaj efekta lečenja je takođe prikazan i kroz odlaganje progresije do multiple skleroze po McDonald kriterijumima (Tabela 3).

Analizom podgrupa u odnosu na bazalne faktore (pre početka studije) pokazano je da je efikasnost u odnosu na progresiju do CDMS postignuta u svim ispitivanim podgrupama. Rizik za progresiju do CDMS tokom prve 2 godine je bio veći kod monofokalnih pacijenata sa najmanje 9 T2 lezija ili gadolinijumom izraženim povećanjima na početnom MRI snimku mozga. Kod multifokalnih pacijenata, rizik od CDMS je bio nezavistan od početnih MRI nalaza, što ukazuje na visok rizik za CDMS zbog diseminovane bolesti. U ovom trenutku ne postoji dobro ustanovljena definicija pacijenata sa visokim rizikom, mada se prema konzervativnijem pristupu prihvata sledeća definicija: najmanje devet T2 hiperintenzivnih lezija na početnom skenu i minimum jedna nova T2 ili jedna nova gadolinijem pojačana lezija na skenu tokom praćenja, najmanje 1 mesec posle početnog skena. U svakom slučaju, lečenje treba razmotriti samo za pacijente koji su klasifikovani kao visoko rizični.

Terapija lekom Betaferon je dobro prihvaćena. Na to ukazuje visok procenat pacijenata koju su završili ispitivanje (93% u Betaferon grupi). Da bi se povećala podnošljivost na lek Betaferon, doza je titrirana, i dati

su nesteroidni antiinflamatorni lekovi na početku terapije. Osim toga, većina pacijenata je tokom cele studije koristila autoinjektor.

U otvorenoj fazi praćenja, efekti lečenja na CDMS su i dalje bili očigledni posle 3 i 5 godina (Tabela 3), iako je većina pacijenata iz placebo grupe lečena lekom Betaferon bar od druge godine pa na dalje. Progresija EDSS (potvrđeno povećanje EDSS od najmanje jednog poena u poređenju sa bazalnom vrednošću) je bila niža u grupi koja je i inicijalno lečena lekom Betaferon (Tabela 3, značajan efekat nakon 3 godine, bez značajnog efekta nakon 5 godina). Kod većine pacijenata, u obe ispitivane grupe, nije došlo do progresije invaliditeta tokom perioda od 5 godina. Značajni dokazi o koristi inicijalne terapije na ovaj parametar praćenja efikasnosti nisu dobijeni. Nije uočena bilo kakva korist inicijalne terapije lekom Betaferon na kvalitet života (mereno putem FAMS - Funkcionalna ocena MS: Indeks ishoda lečenja).

RR-MS, SP-MS i jedan klinički događaj koji ukazuje na MS

U svim studijama multiple skleroze, pokazano je da je Betaferon efektivan u smanjenju aktivnosti bolesti (akutna inflamacija u centralnom nervnom sistemu i trajna promena tkiva), mereno magnetnom rezonancom (MRI). Odnos između aktivnosti bolesti multiple skleroze merene sa MRI i njenog kliničkog ishoda u ovom trenutku nije u potpunosti razjašnjen.

Koncentracije leka Betaferon u serumu su praćeni kod pacijenata i dobrovoljaca pomoću biološkog testa koji nije potpuno specifičan. Maksimalne koncentracije u serumu od oko 40 i.j./mL su utvrđene 1-8 sati nakon subkutane injekcije od 500 mikrograma (16,0 miliona i.j.) interferona beta-1b. Na osnovu raznih studija procenjeno je da je prosečan klirens najviše 30 mLx min-1xkg-1 a poluvreme raspodele najviše 5 sati.

Primena Betaferon injekcija svakog drugog dana ne dovodi do povećanja koncentracije u serumu, i izgleda da se farmakokinetika ne menja tokom terapije.

Apsolutna biološka raspoloživost subkutano primenjenog interferona beta-1b je bila približno 50%.

Studije akutne toksičnosti nisu sprovedene. Kako glodari ne reaguju na humani interferon beta, studije ispitivanja hronične toksičnosti, pri ponovljenom doziranju, su sprovedene na rezus majmunima. Uočeni su prolazna hipertermija, kao i značajan porast limfocita i značajan pad trombocita i segmentiranih neutrofila.

Dugoročne studije nisu sprovedene. U studijama ispitivanja reproduktivne toksičnosti na rezus majmunima uočena je toksičnost po majku i povećana stopa pobačaja, što je rezultiralo prenatalnim mortalitetom. Kod preživelih životinja nisu uočene bilo kakve malformacije.

Studije ispitivanja uticaja na fertilitet nisu sprovedene. Nije uočen bilo kakav uticaj na estrusni ciklus kod majmuna. Iskustvo sa drugim interferonima ukazuje da postoji potencijal za pojavu poremećaja i muškog i ženskog fertiliteta.

U samo jednoj studiji genotoksičnosti (Ames test), nije uočena bilo kakva mutagena aktivnost. Ispitivanja kancerogenosti nisu sprovedena. Jedno in vitro ispitivanje ćelijske transformacije nije ukazalo na postojanje tumorogenog potencijala.

Bočica (koja sadrži prašak za injekciju) Humani albumin

Manitol

Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH vrednosti)

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH vrednosti)

Rastvarač (rastvor natrijum hlorida 5,4 mg/mL (0,54%)) Natrijum-hlorid

Voda za injekcije.

Ovaj medicinski proizvod se ne sme mešati sa drugim medicinskim proizvodima osim priloženog rastvarača navedenog pod 6.6.

Rok upotrebe praška:

2 godine.

Nakon rekonstitucije, lek odmah upotrebi.

Pripremljen rastvor može da se čuva najduže 3 sata na temperaturi od + 2ºC do + 8 ºC.

Čuvati na temperaturi do 25°C. Ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja rastvora nakon rekonstitucije vidite odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje

Unutrašnje pakovanje

Bočica (koja sadrži prašak za injekciju) od bezbojnog stakla, hidrolitičke otpornosti tip I (Ph.Eur.), zapremine 3 mL, sa gumenim čepom (butil) i aluminijumskim flip-off zatvaračem.

i

za rastvarač (rastvor natrijum hlorida 5,4 mg/mL (0,54%))

napunjeni injekcioni špric od bezbojnog stakla, hidrolitičke otpornosti tip I

(Ph.Eur.), zapremine 2,25 mL sa 1,2mL rastvarača, sa gumenim zatvaračem (elastomer) i gumenim čepom (butil).

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži 15 pojedinačnih pakovanja, od kojih svako sadrži:

1 bočicu sa praškom,

1 napunjeni injekcioni špric zapremine 2,25 mL sa 1,2 mL rastvarača,

1 adapter za bočicu sa iglom,

2 tupfera natopljena alkoholom

Priprema rastvora:

Za rastvaranje praška interferon beta-1b za rastvor za injekciju, spojite adapter sa iglom sa bočicom.

Spojite injekcioni špric sa rastvaračem sa bočicom i injicirajte 1,2 mL rastvarača (sterilni rastvor natrijum hlorida 0,54%) u bočicu leka Betaferon. Prašak rastvorite u potpunosti bez trešenja i mućkanja.

Nakon rastvaranja, izvucite 1 mL u špric da ubrizgate 250 mikrograma leka Betaferon.

Za titriranje doze na početku lečenja primenite odgovarajuću zapreminu kako je objašnjeno u odeljku 4.2 Doziranje i način primene.

Pre ubrizgavanja, razdvojite špric sa rastvorom od bočice sa adapterom. Betaferon može da se daje odgovarajućim autoinjektorom.

Provera pre ubrizgavanja

Pripremljeni rastvor pregledajte vizuelno pre upotrebe. Pripremljen rastvor je bezbojan do bledo žut i blago opalescentan do opalescentan.

Treba koristiti samo bistar do opalescentan rastvor bez čestica bilo kakvih znakova vidljivih promena.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Betaferon je vrsta leka koji je poznata pod nazivom interferon, koji se koristi za lečenje multiple skleroze. Interferoni su belančevine koje proizvodi telo i koji pomažu u borbi protiv napada na imunski sistem, poput virusnih infekcija.

Kako deluje Betaferon

Multipla skleroza (MS) je dugotrajno oboljenje koje zahvata centralni nervni sistem (CNS), naročito utiče na funkcionisanje mozga i kičmene moždine. Kod MS zapaljenje uništava zaštitnu ovojnicu (koja se naziva mijelin) oko nerava u CNS i sprečava nerve da pravilno funkcionišu. To se naziva demijelinizacija.

Tačan uzrok MS nije poznat. Smatra se da poremećen odgovor imunskog sistema tela igra značajnu ulogu u procesu koji oštećuje CNS.

Oštećenje CNS se može javiti u okviru napada MS (relaps). To može da izazove prolaznu nesposobnost, poput problema sa hodom. Simptomi mogu da nestanu u potpunosti ili delimično.

Pokazano je da interferon beta-1b menja odgovor imunskog sistema i da pomaže da se umanji aktivnost bolesti.

Kako Betaferon pomaže u borbi protiv Vaše bolesti

Pojedinačni događaj koji ukazuje na visok rizik pojave multiple skleroze: Pokazano je da Betaferon odlaže progresiju do definitivne multiple skleroze.

Relapsno-remitentna multipla skleroza: Osobe koje imaju relapsno-remitentnu MS pate od povremenih napada ili relapsa, tokom kojih simptomi postaju uočljivo gori. Pokazano je da Betaferon smanjuje broj napada i čini ih manje teškim. On smanjuje broj boravaka u bolnici usled bolesti i produžava period bez relapsa.

Sekundarna progresivna multipla skleroza: U nekim slučajevima kod osoba sa relapsno-remitentnom MS simptomi se pojačavaju i napreduju do drugog oblika MS koji se naziva sekundarna progresivna MS. Sa tim oblikom bolesti pacijenti imaju znatno više oštećenja bez obzira imaju li relapse ili ne. Betaferon može da smanji broj i jačinu napada i da uspori napredovanje invaliditeta.

Kada se Betaferon primenjuje Betaferon se koristi kod pacijenata

• kod kojih su se po prvi put javili simptomi koji ukazuju na visok rizik pojave multiple skleroze.

Vaš lekar će pre Vašeg lečenja isključiti sve druge razloge koji bi mogli objasniti ove simptome.

• koji imaju relapsno-remitentnu multiplu sklerozu, sa najmanje dva relapsa tokom poslednje dve godine.
• koji imaju sekundarnu progresivnu multiplu sklerozu kod koje su relapsi dokaz aktivne bolesti.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na prirodni ili rekombinantni interferon beta, humani albumin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka Betaferon (videti odeljak 6).
• ako trenutno osećate primetno veću tugu (teška depresija) i/ili imate misli o samoubistvu, (vidite odeljak ,,Upozorenja i mere opreza” i odeljak ,,Moguća neželjena dejstva”).
• ako imate teško oboljenja jetre (vidite odeljke ,,Upozorenja i mere opreza”, ,,Drugi lekovi i Betaferon” i ,,Moguća neželjena dejstva”).
• Obavestite svog lekara ako ste bilo šta od navedenog odnosi na Vas.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primenite lek Betaferon:

• ako imate bolest koja se zove monoklonska gamopatija. To je poremećaj imunskog sistema kod kog se u krvi nalazi jedna neuobičajena belančevina. Pri primeni lekova poput Betaferona mogu se javiti problemi sa malim krvnim sudovima, kapilarima (sistemski sindrom curenja kapilara). To može da dovede do šoka (kolapsa) čak i do smrtnog ishoda.
• ako ste ranije bili depresivni ili ste sada depresivni ili ste prethodno pomišljali na samoubistvo. Vaš lekar će pažljivo pratiti Vaše stanje tokom lečenja. Ukoliko su Vaša depresija i/ili misli o samoubistvu ozbiljni, neće Vam biti propisan lek Betaferon (vidite takođe odeljak ,,Lek Betaferon ne smete primenjivati”).
• ako ste ikada imali epileptične napade ili ako uzimate lekove za lečenje epilepsije (antiepileptici), Vaš lekar će pažljivo pratiti Vaše lečenje (vidite takođe odeljak ,,Drugi lekovi i Betaferon” i odeljak

,,Moguća neželjena dejstva”).

• ako imate ozbiljne probleme sa bubrezima, Vaš lekar će možda pratiti funkciju Vaših bubrega tokom lečenja.

Molimo Vas da za vreme primanja leka Betaferon obavestite svog lekara i o stanjima navedenim u nastavku teksta

• ako se jave simptomi poput svraba po celom telu, otoka lica i/ili jezika ili nagli nedostatak vazduha. To mogu biti simptomi ozbiljne alergijske reakcije (preosetljivost), koja može ugroziti život.
• ako primećujete da osećate veću tugu ili osećaj beznađa nego što je to bilo pre lečenja lekom Betaferon, ili ako se pojave misli o samoubistvu. Ako postanete depresivni dok primate lek Betaferon, može Vam biti potrebno posebno lečenje, Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti, a može takođe da razmotri i prekid lečenja. Ako imate tešku depresiju i/ili misli o samoubistvu, nećete biti lečeni lekom Betaferon (vidite takođe odeljak „Lek Betaferon ne smete primenjivati”).
• ako primetite bilo kakvu neuobičajenu pojavu modrica, preterano krvarenje nakon povrede, ili ako Vam se čini da imate veliki broj infekcija. To mogu biti simptomi pada broja krvnih ćelija ili broja krvnih pločica (ćelija koje pomažu zgrušavanje krvi). Može biti potrebno posebno praćenje od strane Vašeg lekara.
• ako imate gubitak apetita, umorni ste, imate mučnine, ponovljeno povraćate, naročito ako primetite svrab po celom telu, žutu boju kože ili beonjača ili lako stvaranje modrica. Ti simptomi mogu ukazivati na probleme sa jetrom. Promene vrednosti funkcionalnih parametara jetre su se javljale kod pacijenata koji su primali lek Betaferon tokom kliničkih ispitivanja. Kao i kod drugih beta interferona, ozbiljno oštećenje jetre, uključujući slučajeve otkazivanja jetre, je retko prijavljivano kod pacijenata koji su primali lek Betaferon. Najozbiljniji izveštaji su poticali od pacijenata koji su primali druge lekove ili koji su patili od bolesti koje mogu uticati na jetru (npr. zloupotreba alkohola, jake infekcije).
• ako se kod Vas pojave simptomi poput nepravilnih otkucaja srca, otoka nogu ili članaka nogu, ili nedostatka vazduha. To može ukazivati na bolest srčanog mišića (kardiomiopatija) što je retko zabeleženo kod pacijenata koji su primali lek Betaferon.
• ako primetite bolove u stomaku koji se šire u leđa, i/ili ako osećate mučninu ili ako imate groznicu. To može ukazivati na zapaljenje pankreasa (pankreatitis), koje je zabeleženo pri primeni leka Betaferon. Ovo je često povezano sa povećanjem izvesnih masti u krvi (trigliceridi).
• Prestanite da koristite lek Betaferon i odmah obavestite svog lekara ako se kod Vas javi bilo koje od gore navedenih stanja.

Druge stvari koje treba razmortiti prilikom primene leka Betaferon:

• biće potrebno da radite laboratorijska ispitivanja krvi radi određivanja broja krvnih ćelija, hemijskih parametara krvi i enzima jetre. To je potrebno uraditi i pre početka primene leka Betaferon, redovno nakon početka lečenja lekom Betaferon i periodično dok ste na terapiji, čak i ako nemate nikakve posebne simptome. Ova ispitivanja krvi će biti dodata ispitivanjima koja se normalno rade zbog praćenja MS.
• ukoliko imate oboljenje srca, simptomi slični gripu, koji se javljaju na početku lečenja, mogu za Vas biti stresni. Betaferon se mora oprezno koristiti, a Vaš lekar će Vas pratiti zbog mogućnosti pogoršanja stanja Vašeg srca, naročito na početku lečenja. Sam lek Betaferon ne utiče direktno na srce.
• biće ispitana funkcija Vaše štitaste žlezde, redovno ili kad god Vaš lekar bude smatrao da je potrebno iz drugih razloga.
• Betaferon sadrži humani albumin i zbog toga nosi potencijalni rizik prenosa virusnih oboljenja. Ne može se isključiti prenos Crojcfeld-Jakob oboljenja (CJD).
• tokom lečenja lekom Betaferon Vaše telo može proizvesti supstance poznate kao neutrališuća antitela, koja mogu reagovati sa lekom Betaferon (aktivnost neutralizacije). Još nije jasno da li ova neutrališuća antitela umanjuju efikasnost lečenja. Neutrališuća antitela se ne javljaju kod svih pacijenata. Trenutno nije moguće predvideti koji pacijenti pripadaju ovoj grupi.
• tokom terapije lekom Betaferon, mogu da se jave poremećaji u radu bubrega, uključujući i stvaranje ožiljnog tkiva (glomeruloskleroza), koji mogu da smanje funkciju bubrega. Vaš lekar će možda uraditi testove da proveri funkciju Vaših bubrega.
• tokom lečenja lekom Betaferon, može doći do stvaranje tromba u malim krvnim sudovima. Oni mogu ugroziti rad Vaših bubrega. Stvaranje tromba može da se dogodi nakon nekoliko nedelja ili nekoliko godina nakon početka terapije lekom Betaferon. Vaš lekar će proveriti Vaš krvni pritisak, rezultate testova krvi (broj trombocita) i rad bubrega.

Reakcije na mestu davanja injekcije

Tokom lečenja lekom Betaferon verovatno će se javiti reakcije na mestu primene injekcije. Simptomi uključuju crvenilo, otok, promenu boje kože, zapaljenje, bol i preosetljivost. Odumrla koža i oštećenje tkiva oko mesta davanja injekcije (nekroza) su ređe zabeleženi. Reakcije na mestu davanja injekcije obično postaju ređe tokom vremena.

Oštećenje kože i tkiva na mestu davanja injekcije mogu dovesti do formiranja ožiljaka. Ako je ovo izraženo, može biti potrebno da lekar ukloni strano telo i mrtvo tkivo (obrada rane engl. debridement), ređe je potrebno i presađivanje kože, a za izlečenje može biti potrebno do 6 meseci.

Da biste umanjili rizik pojave reakcija na mestu davanja injekcije morate:

• primenjivati sterilnu (aseptičnu) tehniku davanja injekcije,
• menjati mesto primanja injekcije pri svakoj injekciji (vidite Prilog ,,Procedura samoubrizgavanja - deo II”, u drugom delu uputstva).

Reakcije na mestu primanja injekcije mogu biti ređe ako koristite autoinjektor. Vaš lekar ili medicinska sestra će Vam reći više o tome.

Ukoliko Vam se javi bilo kakvo pucanje kože, koje može biti udruženo sa otokom ili curenjem tečnosti sa mesta primene injekcije:

• prekinite sa injekcijama leka Betaferon i razgovarajte sa svojim lekarom.
• ako postoji samo jedno bolno mesto primene injekcije (lezija), a oštećenje tkiva (nekroza) nije preveliko, možete nastaviti da koristite lek Betaferon.
• ako postoji više bolnih mesta primene injekcije (višestruke lezije) morate prestati da koristite lek Betaferon dok Vaša koža ne zaraste.

Vaš lekar će redovno proveravati način na koji sami sebi dajete injekciju, naročito ako ste imali reakcije na mestu primene injekcije.

Deca i adolescenti

Nije bilo formalnih kliničkih ispitivanja kod dece ili adolescenata.

Međutim, postoje neki dostupni podaci o primeni ovog leka kod dece i adolescenata od 12 do 16 godina.

Ovi podaci ukazuju da je profil bezbednosti kod dece i adolescenata uzrasta od 12 do 16 godinai, koji primaju lek Betaferon 250 mikrograma pod kožu (subkutano) svakog drugog dana, isti kao kod odraslih.

Nema informacija o primeni leka Betaferon kod dece mlađe od 12 godina i zato ga ne treba koristiti u tom uzrastu.

Drugi lekovi i Betaferon

Molimo Vas da obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate ili ste nedavno uzimali bilo koje druge lekove, uključujući lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta.

Nisu rađene zvanične studije interakcija radi otkrivanja da li lek Betaferon utiče na druge lekove ili da li oni utiču na njega.

Ne preporučuje se primena leka Betaferon sa drugim lekovima koji modifikuju imunski sistem, osim anti- inflamatornih lekova nazvanih kortikosteroidi ili adrenokortikotropnog hormona (ACTH).

Betaferon treba oprezno koristiti sa:

• lekovima koji zahtevaju određen enzimski sistem u jetri (poznat kao citohrom P 450 sistem) da bi bili uklonjeni iz tela, na primer lekovi koji se koriste za lečenje epilepsije (poput fenitoina).
• lekovima koji utiču na stvaranje ćelija krvi.

Primena leka Betaferon sa hranom i pićima

Betaferon se daje kao potkožna injekcija, pa se smatra da hrana ili piće koje konzumirate nema uticaj na Betaferon.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceuta za savet pre uzimanja ovog leka.

Ne očekuju se štetna dejstva na odojčad/novorođenčad. Betaferon se može koristiui tokom dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Betaferon može izazvati neželjena dejstva u centralnom nervnom sistemu (vidite odeljak 4. ,,Moguća neželjena dejstva”). Ako ste posebno osetljivi, to bi moglo uticati na Vašu sposobnost da vozite ili rukujete mašinama.

Lek Betaferon sadrži manitol, humani albumin i natrijum

Pomoćne supstance leka Betaferon su:

• male količine manitola, jednog prirodnog šećera, i humanog albumina, jedne belančevine.
• natrijum: ovaj lek sadrži manje od mmol natrijuma (23 mg) po mililitru, tj. u suštini je „bez natrijuma“.

Ako znate da ste alergični (preosetljivi) na bilo koju pomoćnu supstancu ili ako to postanete, ne smete koristiti Betaferon.

Lečenje lekom Betaferon treba početi pod nadzorom lekara koji ima iskustvo u lečenju multiple skleroze.

Uvek koristite lek Betaferon tačno onako kako Vam je lekar preporučio. Ukoliko niste sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je:

Svaki drugi dan (jednom u dva dana), 1,0 mL pripremljenog rastvora leka Betaferon (videti prilog

,,Procedura samoubrizgavanja” u drugom delu ovog uputstva), u vidu potkožne injekcije (subkutano). To je jednako 250 mikrograma (8 miliona i.j.) Interferona beta-1b.

Kada počinjete terapiju lekom Betaferon, on se najbolje podnosi kada dozu leka povećavate postepeno. Na primer, počnete sa primenom doze od 0,25 mL i povećavate dozu posle svake treće injekcije, prvo na 0,5 mL, onda na 0,75 mL i konačno do pune doze od 1 mL leka Betaferon.

Vaš lekar može da odluči, u dogovoru sa Vama, da promenite vremenske intervale za povećanje doza u zavisnosti od neželjenih dejstava koje možete da osetite od početka lečenja.

Priprema injekcije

Pre primene injekcije, potrebno je pripremiti Betaferon rastvor iz Betaferon praška u bočici i 1,2 mL tečnosti iz napunjenog injekcionog šprica sa rastvaračem. To će učiniti ili Vaš lekar ili medicinska sestra, ili Vi sami, nakon što pažljivo prođete obuku. Za detalje pripreme rastvora za injekciju leka Betaferon vidite odeljak „Procedura samoubrizgavanja“, deo I.

Detaljno uputstvo za samoprimenu potkožnih injekcija leka Betaferon se nalazi u Prilogu na poleđini ovog uputstva. To uputstvo Vam takođe govori kako da pripremite lek Betaferon rastvor za injekciju.

Mesto primene injekcije se mora redovno menjati. Vidite odeljak ,,Upozorenja i mere opreza” i pridržavajte se uputstava za ,,Rotiranje mesta za injekciju” u Prilogu na poleđini ovog uputstva.

Trajanje terapije

U ovom trenutku nije poznato koliko dugo lečenje lekom Betaferon treba da traje. O dužini lečenja će zajedno sa Vama odlučiti Vaš lekar.

Ako ste primenili više leka Betaferon nego što treba

Davanje više doza leka Betaferon od onih koje se preporučuju za lečenje multiple skleroze nije dovelo do situacija opasnih po život.

• Razgovarajte sa svojim lekarom ako ste injekcijom uneli previše leka Betaferon ili ste injekcije primili češće nego što Vam je propisano.

Ako ste zaboravili da primenite lek Betaferon

Ako ste zaboravili da sebi date injekciju u pravo vreme učinite to čim se setite, a zatim sledeću treba da date posle 48 sati.

Ne primenjujte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da primate lek Betaferon

Razgovarajte sa svojim lekarom ako prekinete ili želite da prekinete lečenje. Nije poznato da prekid korišćenja leka Betaferon dovodi do akutnih simptoma obustave.

• Ako imate dodatnih pitanja vezanih za primenu ovog leka, pitajte svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru.

Kao i svi lekovi, Betaferon može izazvati neželjena dejstva, mada se ona ne javljaju kod svih.

Lek Betaferon može da izazove ozbiljna neželjena dejstva. Ako neko od neželjenih dejstava postane ozbiljno, ili primetite neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da odmah obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru.

• Odmah obavestite svog lekara i prestanite da primenjujete lek Betaferon:
• ako se pojave simptomi poput svraba po celom telu, otoka lica i/ili jezika ili naglog nedostatka vazduha.
• ako primećujete da osećate veću tugu ili osećaj beznađa nego što je bilo pre lečenja lekom Betaferon, ili ako se pojave misli o samoubistvu.
• ako primetite bilo kakvu neuobičajenu pojavu modrica, preterano krvarenje nakon povrede, ili ako Vam se čini da ste podložniji infekcijama.
• ako imate gubitak apetita, umor, mučninu (nauzeja), ponovljeno povraćanje, naročito ako primetite svrab po celom telu, žuto obojenu kožu ili beonjače, ili se lako stvaraju modrice.
• ako se kod Vas pojave simptomi poput nepravilnih otkucaja srca, otoci nogu ili članaka nogu, ili nedostatak vazduha.
• ako primetite bolove u stomaku koji se šire u leđa, i/ili ako osećate mučninu ili ako imate groznicu.
• Odmah obavestite Vašeg lekara:
• ako dobijate neki (ili sve) od sledećih simptoma: penušavi urin, umor, pojava otoka, naročito na zglobovima i očnim kapacima, povećanje telesne mase, jer ovo mogu biti mogući simptomi poremećaja rada bubrega.

Na početku lečenja neželjena dejstva su česta, ali se smanjuju tokom daljeg lečenja. Najčešća uočena neželjena dejstva su:

• Simptomi slični gripu kao što su groznica, drhtavica, bol u zglobovima, osećaj slabosti, znojenje, glavobolja ili bol u mišićima. Ovi simptomi se mogu ublažiti uzimanjem paracetamola ili nesteroidnih antiinflamatornih lekova kao što je ibuprofen.
• Reakcije na mestu davanja injekcije. Simptomi mogu biti crvenilo, otok, promena boje, zapaljenje, bol, preosetljivost, oštećenje tkiva (nekroza). Vidite ,, Upozorenja i mere opreza” u odeljku 2 za dodatne informacije i šta treba uraditi ukoliko se javi neka od reakcija na mestu davanja injekcije. One se mogu smanjiti ako se koristi autoinjektor. Molimo da razgovarate sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom, koji će Vam dati dodatne informacije.

Da bi se umanjila neželjena dejstva na početku lečenja, Vaš lekar lečenje treba da počne niskom dozom leka Betaferon i da je postepeno povećava (vidite odeljak 3. ,,Kako se primenjuje lek Betaferon”).

Sledeći spisak neželjenih dejstava se zasniva na izveštajima kliničkih ispitivanja leka Betaferon (lista 1) i neželjenim dejstvima prijavljenim nakon puštanja leka u promet(lista 2).

Lista 1: Neželjena dejstva koja su se u kliničkim ispitivanjima leka Betaferon javljala veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) i u većem procentu nego što je uočeno za placebo. Tabela takođe uključuje neželjena dejstva koja se javljaju kod manje od 10 na 100 pacijenata, ali koja su značajno povezana sa lečenjem:

• infekcija, apsces
• smanjen broj belih krvnih zrnaca, otok limfnih čvorova (limfadenpatija)
• smanjena koncentracija šećera u krvi (hipoglikemija)
• depresija, uznemirenost
• glavobolja, omaglica, nesanica, migrena, osećaj ukočenosti ili trnjenje (parestezija)
• zapaljenje sluzokože oka (konjunktivitis), poremećaj vida
• bol u uhu
• nepravilni, brzi otkucaji ili subjektivni osećaj lupanja srca (palpitacija)
• crvenilo i/ili rumenilo lica zbog širenja krvnih sudova (vazodilatacija), povišen krvni pritisak

(hipertenzija)

• curenje iz nosa, kašalj, promuklost zbog infekcije gornjih disajnih puteva, zapaljenje sinusa, pojačan kašalj, nedostatak vazduha (dispnea)
• proliv, zatvor, mučnina, povraćanje, bol u stomaku
• povećanje nivoa enzima jetre u krvi (pojaviće se u testovima krvi)
• poremećaji kože, osip
• ukočenost mišića (hipertonija), bol u mišićima (mijalgija), slabost mišića (mijastenija), bol u leđima, bol u ekstremitetima, poput prstiju ruku i nogu
• zadržavanje mokraće (retencija urina), belančevine u mokraći (pojaviće se u testovima urina), učestalo mokrenje, nemogućnost voljne kontrole mokrenja (urinarna inkontinencija), hitnost pri mokrenju
• bolni ciklusi (menstruacije), poremećaji menstruacije, jako krvarenje iz materice (metroragija) naročito između menstruacija, impotencija
• reakcije na mestu primene injekcije (uključujući crvenilo, otok, promenu boje, zapaljenje, bol, alergijske reakcije (preosetljivost), pucanje kože i destrukcija tkiva (nekroza) na mestu davanja injekcije (videti odeljak 2 ,, Upozorenja i mere opreza”),
• simptomi slični gripu, bol, groznica, bol u grudima, zadržavanje tečnosti u ruci, nozi ili licu (periferni edem), nedostatak/gubitak snage (astenija), drhtavica, znojenje, osećaj slabosti.

Dodatno, sledeća neželjena dejstva su prijavljena tokom postmarketinškog praćenja..

Lista 2: Izveštaji o neželjenim dejstvima prijavljenim nakon puštanja leka u promet (iz spontanih izveštaja, učestalost poznata - na osnovu kliničkih ispitivanja):

• Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
• bol u zglobovima (artralgija)
• Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)
• smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca (anemija)
• poremećaj rada štitaste žlezde (žlezda proizvodi manje hormona, hipotireoidizam)
• smanjenje ili povećanje telesne mase
• konfuzija
• ubrzan rad srca (tahikardija)
• povećanje nivoa crveno-žutog pigmenta koji se stvara u jetri (bilirubin) (prikazuje se u testovima krvi)
• otečeni pečati na koži i mukoznim membranama koji obično svrbe (urtikarija)
• svrab (pruritus)
• gubitak kose (alopecija)
• poremećaj menstrualnog ciklusa (menoragija)
• Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)
• smanjenje broja krvnih pločica (pomažu u zgrušavanju krvi) (trombocitopenija),
• povećan nivo određenih masnoća u krvi (triglicerida), (prikazuje se u testovima krvi), videti odeljak 2 “Upozorenja i mere opreza”
• pokušaj samoubistva
• promene raspoloženja
• konvulzije(grčevi)
• povećanje nivoa određenog enzima jetre (gama GT), pokazaće se na testovima krvi
• zapaljenje jetre (hepatitis)
• promena boje kože
• Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)
• ozbiljne alergijske reakcije (preosetljivost),
• poremećen rad štitaste žlezde (proizvodi previše hormona) (hipertireodizam),
• zapaljenje pankreasa (pankreatitis), vidite odeljak 2 „Upozorenja i mere opreza“
• stvaranje tromba u malim krvnim sudovima koji mogu da utiču na rad bubrega (trombotička trombocitopenijska purpura ili hemolitički uremijski sindrom). Simptomi uključuju: povećano stvaranje modrica, krvarenje, groznicu, jako izraženu malaksalost, glavobolju, vrtoglavicu ili nesvesticu. Vaš lekar će ustanoviti promene u testovima krvi i radu Vaših bubrega.

Neželjena dejstva koja su prijavljena samo nakon puštanja leka u promet:

• poremećaj rada bubrega uključujući ožiljke (glomerulosklerozu), što može da smanji funkciju bubrega, povremeno
• ozbiljan gubitak apetita koji vodu smanjenju telesne mase (anoreksija), retko
• bolest srčanog mišića (kardiomiopatija), retko
• iznenadni nedostatak daha (bronhospazam), retko
• poremećaj funkcije jetre (povrede jetre (uključujući hepatitis), slabost jetre), retko
• može da se javi poremećaj rada malih krvnih sudova u toku terapije lekom Betaferon (sindrom sistemskog curenja kapilara), nepoznata učestalost
• lekom izazvan lupus erythematosus- osip, crvenilo kože lica, bol u zglobovima, groznica, slabost i ostalo izazvano lekom – nepoznata učestalost
• plućna arterijska hipertenzija – oboljenje ozbiljnog suženja krvnih sudova u plućima što dovodi do povišenog krvno pritiska u krvnim sudovima koji prenose krv iz srca u pluća. Plućna arterijska hipertenzija je primećena u različitim vremenskim tačkama tokom lečenja, uključujući i nekoliko godina nakon započinjanja lečenja lekom Betaferon – nepoznata učestalost.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.rs.

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Betaferon posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 25°C.

Ne zamrzavati.

Nakon rekonstitucije, lek odmah upotrebiti.

Pripremljen rastvor može da se čuva najduže 3 sata na temperaturi od + 2ºC do + 8 ºC.

Ne smete koristiti Betaferon ako primetite da sadrži čestice ili je promenio boju.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca

Nakon rekonstitucije, jedan mL rekonstituisanog rastvora sadrži 250 mikrograma (8,0 miliona i.j.) rekombinantnog interferona beta -1b*.

Pomoćne supstance su :

• Bočica (koja sadrži prašak za injekciju): manitol, humani albumin, hlorovodonična kiselina(za podešavanje pH vrednosti), natrijum-hidroksid(za podešavanje pH vrednosti)
• Rastvarač: (rastvor natrijum hlorida 5,4 mg/mL (0,54 % (w/v): natrijum hlorid, voda za injekcije.

Betaferon prašak se isporučuje u bočici od 3 mililitra, koja sadrži 300 mikrograma (9,6 miliona i.j.) interferona beta-1b po bočici. Nakon pripreme, svaki mililitar rastvora sadrži 250 mikrograma (8 miliona i.j.) Interferona beta-1b.

Rastvarač za Betaferon se isporučuje u napunjenom injekcionom špricu od 2,25 mililitara koji sadrži 1,2 mL rastvora natrijum hlorida od 5,4 mg/mL (0,54%).

Kako izgleda lek Betaferon i sadržaj pakovanja

Prašak i rastvarač za rastvor za injekcije. Prašak je beli kolač.

Rastvarač je bistar, bezbojan rastvor bez mehaničkih onečišćenja.

Unutrašnje pakovanje

Bočica (koja sadrži prašak za injekciju)od bezbojnog stakla, hidrolitičke otpornosti tip I (Ph.Eur.), zapremine 3 mL, sa gumenim čepom (butil) i aluminijumskim flip-off zatvaračem.

i

za rastvarač (rastvor natrijum hlorida 5,4 mg/mL (0,54%))

napunjeni injekcioni špric od bezbojnog stakla, hidrolitičke otpornosti tip I

(Ph.Eur.), zapremine 2,25 mL sa 1,2mL rastvarača, sa gumenim zatvaračem (elastomer) i gumenim čepom (butil).

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži 15 pojedinačnih pakovanja, od kojih svako sadrži:

1 bočicu sa praškom,

1 napunjeni injekcioni špric zapremine 2,25 mL sa 1,2 mL rastvarača,

1 adapter za bočicu sa iglom,

2 tupfera natopljena alkoholom

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole: BAYER D.O.O. BEOGRAD, Omladinskih brigada 88b, Beograd Proizvođač: Bayer AG, Muellerstrasse 178, Berlin, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može se izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

515-01-03267-19-001 od 18.06.2020.

PRILOG:

PROCEDURA SAMOUBRIZGAVANJAf

Lekar Vam je propisao lek Batefron za lečenje multiple skleroze. Lek Betaferon se najbolje podnosi ako lečenje počnete manjom dozom, koju ćete postepeno povećavati do pune standardne doze (videti prvi deo Uputstva za lek, odeljak 3. „Kako se primenjuje lek Betaferon“)

Sledeća uputstva i slike objašnjavaju kako se priprema Betaferon rastvor pre primene injekcije i kako da ubrizgate lek Betaferon sami sebi. Molimo da pročitate uputstva i sledite ih korak po korak. Vaš lekar ili njegov/njen pomoćnik će Vas uputiti i pomoći Vam da naučite proceduru i tehniku samoubrizgavanja. Ne pokušavajte da sebi dajete injekcije dok niste sigurni da razumete kako se priprema rastvor i kako sebi

da date injekciju.

DEO I: UPUTSTVA KORAK PO KORAK

Uputstva se sastoje iz sledećih glavnih koraka:

• Opšti savet
• Priprema za ubrizgavanje
• Priprema rastvora, korak po korak
• Priprema injekcije
• Davanje injekcije
• Brzi pregled procesa
• Opšti savet
• Dobro se pripremite za početak samoprimene!

Otkrićete da će za par nedelja Vaša terapija postati prirodni deo Vaše svakodnevice. Kada počnete, možda će Vam ove napomene biti korisne:

• Uredite stalni prostor za čuvanje leka na pogodnom mestu van vidokruga i domašaja dece, tako da uvek možete lako da nađete svoj Betaferon i prateće stvari. Za detalje o uslovima čuvanja videti u Uputstvu odeljak 5. ,,Kako čuvati lek Betaferon “.
• Pokušajte da sebi date injekciju uvek u isto vreme u toku dana. To Vam olakšava da se setite i odredite vreme kad Vas niko neće prekidati.
• Pripremite svaku dozu tek kada ste spremni za injekciju. Posle pripreme leka Betaferon, treba odmah da date sebi injekciju (ako Betaferon nije upotrebljen odmah, vidite odeljak 5.„Kako čuvati lek Betaferon “ u Uputstvu za lek).
• Važne napomene koje treba znati
• Budite dosledni – upotrebljavajte Betaferon kako je opisano u odeljku 3. „Kako se primenjuje lek Betaferon“ u Uputstvu za lek. Uvek dvaput proverite dozu.
• Čuvajte svoje špriceve i upotrebljene igle u kutiji za bacanje upotrebljenih špriceva van vidokruga i domašaja dece i zaključajte ih ako je moguće.
• Nikad ne koristite ponovo ni špriceve ni igle.
• Uvek koristite sterilnu (aseptičnu) tehniku kako je ovde opisana.
• Uvek bacite iskorišćene špriceve i igle samo u predviđenu kutiju za bacanje.
• Priprema za ubrizgavanje
• Izbor mesta za injekciju

Pre pripremanja Vaše injekcije, odlučite gde ćete da je ubrizgate. Betaferon treba ubrizgati u masni sloj između kože i mišića (to je potkožno, oko 8-12 mm ispod kože). Najbolja mesta za injekcije su gde je koža slobodno pokretljiva i meka, i daleko od zglobova, nerava ili kostiju, npr. koža stomaka, ruke, butina ili zadnjice.

Važno: Ne koristite delove na kojima možete osetiti ispupčenja, grudve, čvorove, bol ili delove koji su druge boje, udubljeni, krastavi ili gde je koža raspukla i otvorena. Razgovarajte sa Vašim lekarom ili drugim zdravstvenim stručnjakom o ovim i drugim neobičnim stanjima koja možete da uočite.

Mesto za injekciju treba kružno menjati prilikom svakog davanja injekcije. Ako su neki delovi za Vas teško dostupni, trebaće Vam pomoć člana porodice ili prijatelja pri davanju tih injekcija. Praćenjem redosleda opisanog u nastavku teksta, u shemama na kraju Priloga (vidite II), Vi ćete se vratiti na mesto primene svoje prve injekcije posle 8 injekcija (16 dana). To će svakom mestu dati šansu da se kompletno oporavi pre nego se na njemu primeni sledeća injekcija.

Molimo da pogledate redosled rotacije na kraju ovog Priloga da biste naučili kako da izaberete mesto za injekciju. Takođe je opisan i jedan primer ciklusa lečenja. Ovo treba da Vam da ideju kako da pratite mesta za davanje injekcije i datume.

• Provera sadržaja pakovanja

U pojedinačnom pakovanju leka Betaferon se nalazi:

• 1 bočica leka Betaferon (prašak za rastvor za injekciju)
• 1 napunjeni injekcioni špric sa rastvaračem za Betaferon (rastvor natrijum hlorida 5,4 mg/mL ili (0,54% w/v).
• 1 adapter za bočicu sa pričvršćenom iglom
• 2 alkoholna tupfera za čišćenje kože i bočice.

Pored toga, biće Vam potrebna kutija za bacanje iskorišćenih špriceva i igala. Za dezinfekciju kože koristite odgovarajuće sredstvo za dezinfekciju.

• Priprema rastvora, korak po korak
• Pre početka, dobro operite ruke vodom i sapunom.
• Otvorite bočicu leka Betaferon i stavite je na sto. Ne koristite svoj nokat, jer se može slomiti – bolje je da koristite palac.
• Obrišite vrh bočice alkoholnim tupferom pokrećući ga samo u jednom pravcu, i ostavite ga na vrhu bočice.
• Otvorite blister pakovanje u kojem je adapter za bočicu, ali ostavite adapter još uvek unutra.

U ovom koraku ne vadite adapter za bočicu iz blister pakovanja.

Ne dodirujte adapter bočice, da bi ostao sterilan.

• Pre nego što stavite adapter, sklonite i bacite aloholni tupfer i stavite bočicu na ravnu površinu.
• Stavite blister pakovanje sa adapterom za bočicu na vrh bočice. Pritisnite ga na dole čvrsto dok ne osetite da je kliknuo na svoje mesto.
• Uklonite blister pakovanje sa adaptera za bočicu držeći ivice blistera. Sada ste spremni za pričvršćivanje napunjenog injekcionog šprica sa rastvaračem za adapter.
• Podignite špric. Budite sigurni da je naranžasta kapica čvrsto povezana sa špricom rastvarača! Uklonite narandžastu kapicu sa vrha, pokretom „uvrni i povuci“. Bacite kapicu sa vrha.
• Spojite špric sa otvorom na strani adaptera za bočicu uvlačeći kraj šprica i pričvršćujući pažljivo pokretim “pritisni pa uvrni” u pravcu kazaljke na satu (vidi strelicu).Ovim se formira kompletan špric.
• Držite kompletan špric za dno bočice. Polako gurajte klip šprica do kraja da bi preneli sav rastvarač u bočicu. Oslobodite klip da može da se vrati u svoj prvobitni položaj.
• Dok je špric još u sklopu sa bočicom, blago zanjišite bočicu kružnim pokretima da se potpuno rastvori Betaferon prašak.

Ne tresite bočicu.

• Pažljivo pregledajte rastvor. Treba da bude bistar i ne sme da sadrži nikakve čestice. Ako rastvor promeni boju ili sadrži čestice, odložite ga i počnite sve ispočetka sa novim pakovanjem leka. Ukoliko postoji pena–koja može da nastane ako se bočica trese ili njiše suviše jako – ostavite bočicu da miruje dok pena ne nestane.
• Priprema injekcije
• Ukoliko se klip vratio u prvobitni položaj, gurnite ga opet do kraja i držite ga na mestu. Da bi pripremili Vašu injekciju, okrenite sklop tako da je bočica gore, a kapica prema dole. Čineći ovo omogućavate da rastvor teče dole u špric.

Držite špric u horizontalnom položaju.

Polako vucite klip unazad da izvučete sav rastvor iz bočice u špric.

• Nakon izvlačenja rastvora, okrenite sklop sa špricom tako da je igla okrenuta nagore. To omogućava da svi mehurići dođu na vrh rastvora.
• Uklonite sve mehuriće tapkajući nežno po špricu i potiskujući klip do oznake 1 mL ili do zapremine koju je odredio Vaš lekar.

Ako je u bočicu istisnuto suviše rastvora zajedno sa mehurićima vazduha, položite bočicu u horizontalan položaj (vidite prethodnu sliku u tački 13 ) povucite klip malo unazad da ponovo uvučete rastvor iz bočice u špric. Radite ovo dok sav vazduh ne nestane i u špricu bude 1mL pripremljenog rastvora.

• Zatim, držite plavi adapter zajedno sa bočicom i odvojite ga od šprica odvrćući ga, a onda ga povucite na dole, iz šprica.

Pri uklanjanju uhvatite samo plavi plastični adapter.

Držite špric u horizontalnom položaju sa bočicom ispod šprica.

Odvajanjem bočice i adaptera od šprica obezbeđuje se da rastvor ističe iz igle kada ga budete ubrizgavali.

• Odložite bočicu i ostatak neupotrebljenog rastvora u kutiju za otpad.
• Sada ste spremni za ubrizgavanje.

Ako zbog nekog razloga niste sposobni da Betaferon ubrizgate odmah, Vi možete pripremljeni špric držati u frižideru do 3 sata pre upotrebe. Ne zamrzavajte rastvor, i ne čekajte duže od 3 sata da biste ga ubrizgali. Ako prođe više od 3 sata, bacite pripremljeni Betaferon rastvor i pripremite novu injekciju. Dobro je da pre ubrizgavanja špric malo zagrejete u ruci da bi se izbegao bol.

• Primena injekcije
• Izaberite neku površinu za injekciju (vidi Savet na početku i dijagrame na kraju ovog Priloga) i to zapišite u svom dnevniku lečenja.
• Koristite alkoholni tupfer za čišćenje kože na mestu za injekciju. Ostavite da se koža osuši na vazduhu. Odložite tupfer.

Za dezinfekciju kože koristite odgovarajuće sredstvo za dezinfekciju.

• Uklonite kapicu sa igle povlačenjem, a ne uvrtanjem.
• Blago stisnite kožu oko dezinfikovanog mesta (da bi se malo podigla).
• Držeći špric kao olovku ili strelicu, ubodite iglu pravo u kožu pod uglom od 90o brzim i odlučnim pokretom. Imajte u vidu da se lek Betaferon može primeniti i uz autoinjektor.
• Ubrizgajte rastvor polako, stalnim pritiskom na klip. (Gurajte klip sve dok se špric ne isprazni).
• Bacite špric i upotrebljenu iglu u kutiju za otpad.
• Brzi pregled procesa
• Izvadite sadržaj iz pojedinačnog pakovanja.
• Spojite adapter za bočicu sa bočicom.
• Spojite špric sa adapterom za bočicu.
• Potisnite klip šprica da bi preneli rastvor u bočicu.
• Obrnite sklop šprica sa bočicom, zatim povucite klip.
• Odvojite bočicu od šprica – i Vi ste spremni za ubrizgavanje.

NAPOMENA: Injekcija se mora dati odmah po pripremi rastvora za injekciju (ako se davanje injekcije odlaže, stavite špric u frižider i ubrizgajte injekciju u roku od 3 sata). Ne zamrzavajte.

DEO II. ROTIRANJE MESTA ZA INJEKCIJU

Potrebno je izabrati novo mesto za svaku injekciju, jer redovna promena mesta daje toj oblasti vreme potrebno za oporavak i sprečava infekciju. Savet koje oblasti da izaberete je dat u prvom delu ovog priloga. Dobro je odabrati mesto da ubrizgate lek pre nego što pripremite svoj špric. Raspored prikazan na dijagramu navedenom u nastavku teksta će Vam pomoći da pravilno menjate mesta. Na primer, ako date prvu injekciju u desnu stranu trbuha, izaberite levu stranu za drugu injekciju, zatim se prebacite na desnu butinu za treću, i tako dalje kroz dijagram dok se ne iskoriste sva pogodna mesta na telu. Beležite gde i kada ste sebi dali poslednju injekciju. Jedan od načina da se to radi je da se obeleži mesto injekcije na priloženoj kartici za zapis lečenja.

Prateći ovaj redosled, Vi ćete doći ponovo na svoju prvu oblast (npr. desnu stranu trbuha) posle 8 injekcija (16 dana). Ovo se naziva Rotacioni ciklus. Po našem primeru redosleda svaka oblast je podeljena na 6 injekcionih mesta (što ukupno iznosi do 48 injekcionih mesta), levi, desni, gornji, srednji i donji deo svake oblasti. Ako se vratite na jednu oblast posle jednog Rotacionog ciklusa, izaberite najudaljenije mesto za injekciju u okviru ove oblasti. Ako oblast postane bolna, razgovarajte sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom o izboru drugog mesta za injekciju.

Raspored rotacije:

Da bi Vam pomogli da pravilno rotirate injekciona mesta mi Vam preporučujemo da zapisujete datume i mesta Vašeg ubrizgavanja.

Možete da koristite sledeći raspored rotacije.

Primenjujte svaki rotacioni ciklus redom: Svaki ciklus sadrži 8 injekcija (16 dana), datih u oblasti 1 sve do 8 oblasti, redom. Sledeći ovaj redosled Vi ćete omogućiti svakoj oblasti da se oporavi pre davanja druge injekcije.

Rotacioni ciklus 1: Gornji levi deo svake oblasti. Rotacioni ciklus 2: Donji desni deo svake oblasti. Rotacioni ciklus 3: Srednji levi deo svake oblasti. Rotacioni ciklus 4: Gornji desni deo svake oblasti. Rotacioni ciklus 5: Donji levi deo svake oblasti.

Rotacioni ciklus 6: Srednji desni deo svake oblasti.

Deo III. BETAFERON ZAPIS LEČENJA

Uputstva za vođenje zapisa lečenja o Vašim mestima za injekcije i datumima

Izaberite mesto za injekciju.

Očistite mesto za injekciju sa alkoholnim tupferom i sačekajte da se osuši.

Posle date injekcije, ispunite iskorišćeno mesto za injekciju i datum na tabeli u Vašem zapisu (vidite primer: Vođenje zapisa o Vašim mestima za injekciju i datumima).

Â'odenje zapisa o Â'ašim uiestima za injekciju i datuiiiima

L err deo xtoøiaka