BIPREZ® 10mg film tableta

• Hipertenzija.
• Koronarna bolest srca (angina pektoris).
• Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije sa smanjenom sistolnom funkcijom leve komore uz dodatak ACE inhibitora i diuretika, i po potrebi kardiotoničnih glikozida (za dodatne informacije videti odeljak 5.1).

Doziranje

Terapiju treba početi postupno, prvo niskim dozama koje se onda polako povećavaju. U svim slučajevima doza treba da bude individualno prilagođena, u odnosu na puls i terapijski uspeh.

Hipertenzija

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno.

Kod blage hipertenzije (dijastolni krvni pritisak do 105 mmHg) terapija sa 2,5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno može da bude adekvatna. Ukoliko je neophodno, doza

može da bude povećana na 10 mg jednom dnevno. Dalje povećanje doze je opravdano jedino u izuzetnim slučajevima.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Koronarna bolest srca (angina pektoris)

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno. Ukoliko je neophodno, doza može da bude povećana na 10 mg jednom dnevno. Dalje povećanje doze je opravdano jedino u izuzetnim slučajevima.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Stabilna hronična srčana insuficijencija

Standardna terapija hronične srčane insuficijencije sastoji se od ACE inhibitora (ili blokatora angiotenzinskih receptora u slučaju intolerancije na ACE inhibitore), beta- blokatora, diuretika i po potrebi kardiotoničnih glikozida. Potrebno je da pacijenti budu stabilni (bez akutne insuficijencije) kada se započinje terapija bisoprololom.

Preporučljivo je da ordinirajući lekar ima iskustva u lečenju hronične srčane insuficijencije.

Prolazno pogoršanje srčane insuficijencije, hipotenzija ili bradikardija mogu se javiti tokom i nakon perioda titracije doze.

Faza titracije

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije sa bisoprololom zahteva fazu titracije doze.

Terapija bisoprololom se mora vršiti postepenim povećanjem doze, prema sledećem redosledu:

• 1,25 mg jednom dnevno 7 dana, ako se dobro podnosi povećati na
• 2,5 mg jednom dnevno narednih 7 dana, ako se dobro podnosi povećati na
• 3,75 mg jednom dnevno narednih 7 dana, ako se dobro podnosi povećati na
• 5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje, ako se dobro podnosi povećati na
• 7,5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje, ako se dobro podnosi povećati na
• 10 mg jednom dnevno, kao doza održavanja.

Maksimalna preporučena doza je 10 mg jednom dnevno.

Tokom faze titracije doze se preporučuje pažljivo praćenje vitalnih znakova (srčana frekvencija, krvni pritisak) i simptoma pogoršanja srčane insuficijencije. Simptomi mogu da se jave već tokom prvog dana po započinjanju terapije.

Modifikacija terapije

Ukoliko se maksimalna preporučena doza ne podnosi dobro, može se razmotriti postepeno smanjivanje doze.

U slučaju prolaznog pogoršanja srčane insuficijencije, hipotenzije ili bradikardije preporučuje se ponovno razmatranje doze istovremeno primenjivanih lekova. Takođe, može biti neohodno privremeno smanjiti dozu bisoprolola ili razmotriti obustavljanje terapije bisoprololom.

Ponovno započinjanje i/ili povećavanje doze bisoprolola treba uvek uzeti u obzir kada pacijent postane ponovo stabilan.

Ukoliko se razmatra obustavljanje terapije bisoprololom, preporučuje se postepeno smanjivanje doze, jer nagli prekid terapije može dovesti do akutnog pogoršanja stanja pacijenta.

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije bisoprololom je obično dugotrajna terapija.

Posebne populacije

Pacijenti sa hipertenzijom ili koronarnom bolešću srca i sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, obično nije potrebno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kretinina < 20 mL/min) i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, dnevna doza od 10 mg bisoprolol-fumarata ne sme biti prekoračena.

Iskustvo sa upotrebom bisoprolola kod pacijenata na dijalizi je ograničeno i nema indicija da je potrebna izmena režima doziranja.

Pacijenti sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom i sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega

Nema podataka o farmakokinetici bisoprolola kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i oštećenjem funkcije jetre ili bubrega. Zbog toga, povećanje doze kod ovih pacijenata treba sprovoditi uz dodatni oprez.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Deca i adolescenti

Nema terapijskog iskustva sa bisoprololom kod dece. Zbog toga, njegova upotreba kod dece se ne preporučuje.

Način primene

Film tablete treba progutati bez žvakanja sa dovoljno tečnosti ujutru pre, tokom ili posle doručka.

Trajanje terapije

Trajanje terapije nije ograničeno. Zavisi od prirode i težine oboljenja.

Terapiju bisoprololom ne treba naglo obustaviti, pogotovu kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca, jer može da dovede do akutnog pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta. Ukoliko je neophodno ukidanje terapije, dozu treba postepeno smanjivati (prepolovljavanjem doze u nedeljnim razmacima).

• preosetljivost na aktivnu supstancu (bisoprolol) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• akutna srčana insuficijencija ili epizoda dekompenzovane srčane insuficijencije koja zahteva i.v. inotropnu terapiju;
• kardiogeni šok;
• AV blok drugog ili trećeg stepena (bez pejsmejkera);
• sindrom bolesnog sinusnog čvora;
• sinoatrijalni (SA) blok;
• simptomatska bradikardija;
• simptomatska hipotenzija;
• teški oblici bronhijalne astme;
• teški oblici okluzivne bolesti perifernih arterija ili teški oblici Raynaud-ovog sindroma;
• nelečeni feohromocitom (videti odeljak 4.4);
• metabolička acidoza.

Terapiju stabilne hronične srčane insuficijencije bisoprololom treba započeti specijalnim titriranjem doze.

Neophodan je oprez kod lečenja bisoprololom pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris i istovremenom srčanom insuficijencijom.

Terapija bisoprololom se ne sme naglo prekinuti, posebno kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca osim ukoliko je jasno indikovano, jer može dovesti do prolaznog pogoršanja stanja srca (videti odeljak 4.2).

Započinjanje i prekid terapije bisoprololom zahteva redovno praćenje.

Ne postoje terapijska iskustva u terapiji srčane insuficijencije bisoprololom kod pacijenata sa sledećim bolestima i stanjima:

• insulin zavisni dijabetes melitus (tip I),
• teški poremećaj funkcije bubrega,
• teški poremećaj funkcije jetre,
• restriktivna kardiomiopatija,
• kongenitalna bolest srca,
• hemodinamski značajno organsko oštećenje valvula,
• infarkt miokarda u okviru 3 meseca.

Bisoprolol se mora koristiti sa oprezom kod:

• bronhospazma (bronhijalna astma, opstruktivne bolesti disajnih puteva),
• dijabetes melitusa sa velikim fluktuacijama koncentracije glukoze u krvi; simptomi hipoglikemije mogu biti maskirani,
• strogog gladovanja,
• pacijenata u toku terapije hiposenzibilizacije . Kao i kod drugih beta blokatora, bisoprolol može da pojača osetljivost na alergene i težinu anafilaktičke reakcije. Terapija adrenalinom ne daje uvek očekivan terapijski efekat.
• AV bloka prvog stepena,
• Prinzmetal-ove angine: primećeni su slučajevi koronarnog vazospazma. Uprkos visokoj β1 selektivnosti, napadi angine pektoris ne mogu biti potpuno isključeni kada se bisoprolol primenjuje kod pacijenata sa Prinzmetal-ovom anginom;
• okluzivne bolesti perifernih arterija. Intenziviranje simptoma se može javiti posebno na početku terapije,
• opšte anestezije. Kod pacijenata u opštoj anesteziji beta-blokatori smanjuju incidencu aritmija i ishemije miokarda tokom uvoda u anesteziju i tokom intubacije, i u postoperativnom periodu. Sada se preporučuje da se održavanje beta-blokade nastavi perioperativno. Anesteziolog mora biti dobro upoznat sa beta-blokadom zbog potencijalnih interakcija sa drugim lekovima koje mogu dovesti do bradiaritmija,

slabljenja refleksne tahikardije i umanjene refleksne sposobnosti kao kompenzacije pri gubitku krvi. Ako se smatra da je neophodno obustaviti terapiju beta-blokatorom pre operacije, to treba učiniti postepeno i u potpunosti 48 sati pre anestezije.

Kombinacija bisoprolola sa kalcijumskim antagonistima tipa verapamila ili diltiazema, sa antiaritmicima klase I i sa centralno delujućim antihipertenzivnim lekovima generalno nije preporučljiva, za detaljnije informacije videti odeljak 4.5.

Iako kardioselektivni β1-blokatori imaju manje uticaja na funkciju pluća nego neselektivni beta-blokatori, kao i sa svim beta-blokatorima, njihovu primenu treba izbegavati kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, osim ako ne postoje dobri klinički razlozi za njihovu primenu. Gde postoje takvi razlozi, bisoprolol može da se koristi sa oprezom. Kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, terapiju bisoprololom treba započeti najnižom mogućom dozom i stanje pacijenata treba pažljivo pratiti zbog pojave novih simptoma (npr. dispnea, nepodnošenje fizičke aktivnosti, kašalj). Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća, koja mogu da izazovu pojavu simptoma, istovremeno treba primeniti i terapiju bronhodilatatorima. Povremeno se može javiti povećanje otpora u disajnim putevima kod pacijenata sa astmom zbog čega bi trebalo povećati dozu β2-agonista.

Pacijentima sa psorijazom ili istorijom psorijaze beta-blokator (npr. bisoprolol) treba dati tek nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika.

Kod pacijenata sa feohromocitomom bisoprolol može jedino da se daje nakon prethodne blokade alfa-receptora.

U toku terapije bisoprololom simptomi tireotoksikoze mogu biti maskirani.

Upotreba leka bisoprolol može dati pozitivne rezultate doping testa. Upotreba leka bisoprolol kao doping sredstva može ugroziti zdravlje.

Kombinacije koje nisu preporučljive

Kalcijumski antagonisti tipa verapamila i u manjoj meri oni tipa diltiazema: negativan uticaj na kontraktilnost i atrioventrikularnu sprovodljivost. Intravenska primena verapamila kod pacijenata na terapiji beta-blokatorom može dovesti do produbljivanja hipotenzije i AV bloka.

Antiaritmici klase I (npr. hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon) kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom: efekat na vreme atrioventrikularnog sprovođenja može biti pojačan kao i negativni inotropni efekat.

Centralno delujući antihipertenzivni lekovi kao što su klonidin i drugi (npr. metildopa, moksonodin, rilmenidin): istovremena primena centralno delujućih antihipertenzivnih lekova može pogoršati srčanu insuficijenciju smanjenjem centralnog simpatičkog tonusa (usporenje rada srca i smanjenje minutnog volumena srca, vazodilatacija). Nagli prekid, posebno pre ukidanja beta-blokatora, može povećati rizik od ponovljene pojave hipertenzije (“rebound“) hipertenzije.

Kombinacije koje se moraju primenjivati sa oprezom

Kalcijumski antagonisti tipa dihidropiridina kao što su nifedipin, felodipin i amlodipin: istovremena upotreba može povećati rizik od hipotenzije, a ne može se isključiti ni rizik od daljeg pogoršanja funkcije ventrikularne pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Antiaritmici klase I (npr. dizopiramid, hinidin, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon) kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris: efekat na vreme atrio- ventrikularnog sprovođenja može biti pojačan kao i negativni inotropni efekat.

Antiaritmici klase III (npr. amjodaron): efekat na vreme atrio-ventrikularnog sprovođenja može biti pojačan.

Lokalna primena beta-blokatora (npr. kapi za oči u terapiji glaukoma) može da pojača sistemski efekat bisoprolola.

Parasimpatomimetici: istovremena upotreba može da produži vreme atrio-ventrikularnog sprovođenja i poveća rizik od bradikardije.

Insulin i oralni antidijabetici: izraženije dejstvo na smanjenje glikemije. Blokada beta- adrenergičkih receptora može prikriti simptome hipoglikemije.

Anestetici: slabljenje refleksne tahikardije i povećan rizik od nastanka hipotenzije (za detaljnije informacije o opštoj anesteziji videti takođe odeljak 4.4).

Glikozidi digitalisa: smanjena brzina srčanog otkucaja, produženje vremena atrio- ventrikularnog sprovođenja.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): NSAIL mogu smanjiti hipotenzivni efekat bisoprolola.

Beta-simpatomimetici (npr. izoprenalin, dobutamin, orciprenalin): kombinacija sa bisoprololom može da smanji efekte oba leka. Veća doza adrenalina može da bude neophodna za terapiju alergijskih reakcija.

Simpatomimetici koji aktiviraju i beta i alfa adrenergičke receptore (npr. adrenalin, noradrenalin): kombinacija sa bisoprololom može demaskirati alfa-adrenergičkim receptorom posredovani vazokonstriktorni efekat ovih lekova, dovodeći do porasta krvnog pritiska i pogoršanja intermitentnih klaudikacija. Smatra se da se ovakve interakcije više javljaju sa neselektivnim beta-blokatorima.

Istovremena primena sa antihipertenzivnim lekovima kao i sa drugim lekovima koji imaju potencijal smanjivanja krvnog pritiska (npr. triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotiazini) može da poveća rizik od hipotenzije.

Kombinacije koje treba razmotriti

Meflokin: povećan rizik od bradikardije.

Inhibitori monoaminoksidaze (osim MAO-B inhibitora): pojačan hipotenzivni efekat beta-blokatora, ali takođe i rizik od hipertenzivne krize.

Trudnoća

Bisoprolol ima farmakološke efekte koji mogu štetno uticati na trudnoću i/ili fetus/novorođenče. Uopšteno, beta-blokatori smanjuju perfuziju placente, što je udruženo sa retardacijom rasta, intrauterinom smrću, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjeni efekti (npr. hipoglikemija i bradikardija) se mogu javiti kod fetusa i novorođenčeta. Ako se terapija beta-blokatorima smatra neophodnom, preporučuju se β1- selektivni blokatori adrenoreceptora.

Bisoprolol ne treba primenjivati tokom trudnoće, osim ako je to neophodno. Ako se terapija bisoprololom smatra neophodnom, trebalo bi pratiti uteroplacentalni tok krvi i razvoj ploda. U slučaju štetnog dejstva na trudnoću ili fetus treba razmotriti primenu drugih lekova. Novorođenče se mora pažljivo pratiti. Mogu se očekivati simptomi hipoglikemije i bradikardije u toku prva 3 dana po rođenju.

Dojenje

Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u majčino mleko. Zbog toga se dojenje ne preporučuje u toku terapije bisoprololom.

U studiji u kojoj su praćeni pacijenti sa koronarnom bolešću srca, bisoprolol nije štetno uticao na vozačke sposobnosti. Međutim, na osnovu individualnih razlika u reakcijama na lek, sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama može biti umanjena. Ovo treba uzeti u obzir posebno na početku terapije i nakon eventualne promene terapije, kao i kod primene leka u kombinaciji sa alkoholom.

Sledeće definicije odnose se na terminologiju o učestalosti pojave neželjenih dejstava: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno ( 1/1 000 do < 1/100); retko ( 1/10 000 do < 1/1 000); veoma retko (< 1/10 000); nepoznate učestalosti (ne mogu se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Kardiološki poremećaji:

Veoma često: bradikardija1.

Često: pogoršanje srčane insuficijencije1. Povremeno: smetnje u AV- sprovođenju.

Ispitivanja:

Retko: povišen nivo triglicerida, povećane vrednosti enzima jetre (ALT, AST).

Poremećaji nervnog sistema:

Često: vrtoglavica*, glavobolja*. Retko: sinkopa.

Poremećaji oka:

Retko: smanjeno lučenje suza (uzeti u obzir ako pacijent koristi sočiva). Veoma retko: konjunktivitis.

Poremećaji uha i labirinta: Retko: oštećenje sluha.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Povremeno: bronhospazam kod pacijenata sa anamnezom bronhijalne astme ili opstruktivne bolesti pluća.

Retko: alergijski rinitis.

Gastrointestinalni poremećaji:

Često: gastrointestinalne tegobe kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Retko: hipersenzitivne reakcije (svrab, crvenilo, osip i angioedem).

Veoma retko: alopecija, beta-blokatori mogu prouzrokovati ili dovesti do pogoršanja psorijaze ili pojave osipa nalik psorijazi.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva:

Povremeno: mišićna slabost i grčevi u mišićima.

Vaskularni poremećaji:

Često: osećaj hladnoće u ekstremitetima ili utrnulost ekstremiteta, hipotenzija. Povremeno: ortostatska hipotenzija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Često: astenija1; umor*.

Hepatobilijarni poremećaji:

Retko: hepatitis.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

Retko: erektilna disfunkcija.

Psihijatrijski poremećaji:

Povremeno: poremećaj spavanja, depresija; Retko: noćne more, halucinacije.

1 Kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris, ovi simptomi se javljaju sa povremenom učestalošću.

* Ovi simptomi se naročito javljaju kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris na početku terapije. Obično su blagi i povlače se u toku 1-2 nedelje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Kod predoziranja (npr. dnevna doza 15 mg umesto 7,5 mg) prijavljen je AV-blok trećeg stepena, bradikardija i vrtoglavica. Najčešći znaci koji se očekuju kod predoziranja beta- blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Do sada je prijavljeno nekoliko slučajeva predoziranja (maksimum: 2000 mg) bisoprololom kod pacijenata koji boluju od hipertenzije i/ili koronarne bolesti srca, koji su imali bradikardiju i/ili hipotenziju. Svi pacijenti su se oporavili. Postoji široka interindividualna razlika u osetljivosti na jednu pojedinačnu visoku dozu bisoprolola. Pacijenti sa srčanom insuficijencijom su naročito jako osetljivi. Zbog toga je kod ovih pacijenata obavezno započeti terapiju postepenim povećanjem doze u skladu sa šemom koja je data u odeljku 4.2.

Terapija

Ukoliko dođe do predoziranja, terapiju bisoprololom treba prekinuti i obezbediti odgovarajuću suportivnu i simptomatsku terapiju. Ograničeni podaci pokazuju da se bisoprolol teško dijalizuje. Na osnovu očekivanih farmakoloških aktivnosti i preporuka za druge beta-blokatore, treba razmotriti sledeće opšte mere kada je klinički opravdano.

Bradikardija: primeniti i.v. atropin. Ukoliko je odgovor neadekvatan, oprezno se može dati izoprenalin, orciprenalin ili neki drugi lek sa pozitivnim hronotropnim svojstvima. U nekim slučajevima, može biti neophodna transvenska ugradnja pejsmejkera.

Hipotenzija: treba dati intravensku infuziju i vazokonstriktore. Intravenski glukagon može biti koristan.

AV blok (drugog ili trećeg stepena): stanje pacijenata bi trebalo pažljivo pratiti i lečiti infuzijom izoprenalina ili orciprenalina ili transvenskom ugradnjom srčanog pejsmejkera.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: primeniti i.v. diuretike, inotropne lekove, vazodilatatore.

Bronhospazam: primeniti terapiju bronhodilatatorima kao što su izoprenalin, orciprenalin, β2-simpatomimetski lekovi i/ili aminofilin.

Hipoglikemija: primeniti i.v. glukozu.

Farmakoterapijska grupa: blokatori beta adrenergičkih receptora; Blokatori beta adrenergičkih receptora, selektivni

ATC šifra: C07AB07

Mehanizam dejstva

Bisoprolol je visoko selektivan blokator β1-adrenergičkih receptora, bez intrinzičkih stimulišućih aktivnosti i bez relevantnog dejstva na stabilizaciju membrane. Jedino pokazuje nizak afinitet za β2-receptore glatkih mišića bronhija i krvnih sudova kao i za β2-

receptore koji su uključeni u regulaciju metabolizma. Zbog toga se od bisoprolola u načelu ne očekuje da utiče na otpor u disajnim putevima i β2-posredovane metaboličke efekte. Njegova β1 selektivnost se proteže i van terapijskog doznog opsega.

Bisoprolol nema izražen negativni inotropni efekat.

Bisoprolol dostiže svoj maksimalan efekat 3-4 sata posle oralne pprimene. Kao rezultat njegovog poluvremena eliminacije od 10-12 sati, bisoprolol ima 24-časovni efekat kada se daje jednom dnevno. Generalno, maksimalni antihipertenzivni efekat bisoprolol postiže posle 2 nedelje terapije.

Pri akutnoj primeni kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca bez hronične srčane insuficijencije, bisoprolol smanjuje srčanu frekvenciju i udarni volumen što dovodi do smanjenja minutnog volumena srca i potrošnje kiseonika. Pri hroničnoj primeni smanjuje se inicijalno povišen periferni otpor. Između ostalog, supresija aktivnosti renina u plazmi je razmatrana kao mehanizam koji se nalazi u osnovi antihipertenzivnog dejstva beta- blokatora.

Blokadom srčanih β1 receptora bisoprolol smanjuje odgovor na simpatikoadrenergičku aktivaciju. Ovo uzrokuje smanjenje srčane frekvencije i kontraktilnosti čime se smanjuje potrošnja kiseonika u miokardu što je željeni efekat kod angine pektoris udružene sa osnovnom koronarnom bolešću srca.

Klinička efikasnost i bezbednost kod pacijenata sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom

Ukupno 2647 pacijenata je bilo uključeno u CIBIS II studiju. 83% (n = 2202) je bilo u NYHA klasi III, a 17% (n = 445) je bilo u NYHA klasi IV. Pacijenti su imali stabilnu simptomatsku sistolnu srčanu insuficijenciju (ejekciona frakcija ≤35%, na osnovu ehokardiografije). Ukupan mortalitet je bio smanjen sa 17,3% na 11,8% (relativno smanjenje za 34%). Primećeno je smanjenje iznenadne smrti (3,6% u odnosu na 6,3%, relativno smanjenje za 44%) kao i smanjen broj epizoda srčane insuficijencije koje zahtevaju hospitalizaciju (12% prema 17,6%, relativno smanjenje za 36%). Konačno, pokazano je značajno poboljšanje funkcionalnog statusa prema NYHA klasifikaciji. Tokom uvođenja terapije bisoprololom i titracije doze, pacijenti su hospitalizovani zbog bradikardije (0,53%), hipotenzije (0,23%), i akutne dekompenzacije (4,97% ), ali navedene pojave nisu bile češće nego u placebo grupi (0%, 0,3% i 6,74%). Broj onesposobljavajućih moždanih udara i onih sa smrtnim ishodom tokom ukupnog trajanja studije je bio 20 u grupi sa bisoprololom i 15 u placebo grupi.

CIBIS III studija je obuhvatila 1010 pacijenata starosti ≥ 65 godina sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa II ili III) i ejekcionom frakcijom leve komore ≤ 35%, koji prethodno nisu bili lečeni ASE inhibitorima, beta-blokatorima ili blokatorima angiotenzinskih receptora. Pacijenti su bili lečeni kombinacijom bisoprolola i enalaprila tokom 6 do 24 meseca nakon početne šestomesečne monoterapije bisoprololom ili enalaprilom.

Uočeno je češće pogoršanje hronične srčane insuficijencije kada je bisoprolol bio korišćen kao monoterapija tokom prvih 6 meseci. Nije dokazana neinferiornost inicijalne trapije bisoprololom u odnosu na inicijalnu terapiju enalaprilom u analizi po protokolu, mada su dve strategije za započinjanje terapije hronične srčane insuficijencije pokazale slične stope primarnog kobinovanog parametra praćenja smrti i hospitalizacije na kraju studije (32,4% u grupi koja je prvo lečena bisoprololom u odnosu na 33,1 % u grupi koja je prvo lečena enalaprilom, per-protokol populacija). Studija pokazuje da bisoprolol može takođe da se koristi kod starijih pacijenata sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom.

Resorpcija

Nakon oralne primene, bisoprolol se resorbuje više od 90% iz gastrointestinalnog trakta. Stepen resorpcije ne zavisi od unosa hrane. Efekat prvog prolaska je ≤10%. To rezultira apsolutnom bioraspoloživošću od približno 90% nakon oralne primene.

Distribucija

Vezivanje bisoprolola za proteine plazme iznosi oko 30%. Volumen distribucije je 3,5 L/kg.

Biotransformacija i eliminacija

Bisoprolol se eliminiše iz organizma na dva načina. 50% se metaboliše u jetri do inaktivnih metabolita koji se zatim izlučuju putem bubrega. Drugih 50% se izlučuje putem bubrega u nepromenjenom obliku. Ukupni klirens iznosi približno 15 L/h. Poluvreme eliminacije iz plazme iznosi 10-12 sati (takođe videti odeljak 5.1).

Linearnost

Kinetika bisoprolola je linearna i ne zavisni od uzrasta pacijenta.

Posebne populacije

Kako se eliminacija u istoj meri odvija u jetri i u bubrezima, u načelu nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega. Farmakokinetika kod pacijenata sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom i sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega nije ispitivana. Kod pacijenata koji imaju hroničnu srčanu insuficijenciju (NYHA klasa III) koncentracije bisoprolola u plazmi su više i poluvreme eliminacije je produženo u poređenju sa zdravim ispitanicima. Maksimalna koncentracija u plazmi u stanju ravnoteže iznosi 64±21 nanogram/mL sa dnevnom dozom od 10 mg, a poluvreme eliminacije je 17±5 sati.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, mutagenosti ili karcinogenosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Reprodukcija

U studijama reproduktivne toksičnosti, bisoprolol nije pokazao uticaj na plodnost ili reproduktivno ponašanje.

Kao i ostali beta-blokatori, pri visokim dozama bisoprolol deluje toksično na majku (smanjen unos hrane i gubitak telesne mase) i na embrion/fetus (povećana učestalost resorpcije, smanjena telesna masa potomstva na rođenju, zastoj u fizičkom razvoju), ali nije teratogen.

Jezgro tablete:

celuloza, mikrokristalna, silikonizovana (celuloza, mikrokristalna i silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni);

krospovidon;

glicerol dibehenat.

Omotač tablete:

Opadry White Y-1-7000 (hipromeloza; titan-dioksid (E171); makrogol 400) (u film tabletama jačine 2,5 mg);

Opadry Yellow 02 B 32859 (hipromeloza; titan-dioksid (E171); makrogol 400; gvožđe(III)- oksid, žuti (E172)) (u film tabletama jačine 5 mg);

Opadry Yellow 02 F 32202 (hipromeloza; titan-dioksid (E171); makrogol 400; gvožđe (III)- oksid, žuti (E172)) (u film tabletama jačine 10 mg).

Nije primenjivo.

Tri (3) godine.

Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje leka je blister (perforirani) (PVC/PVDC/Al folija) sa 10 film tableta.

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek BIPREZ sadrži bisoprolol-fumarat kao aktivnu supstancu. Bisoprolol pripada grupi lekova nazvanih beta-blokatori. Ovi lekovi deluju tako što utiču na odgovor organizma na neke nervne impulse, naročito u srcu. Posledično, bisoprolol usporava srčani rad i povećava efikasnost srčane pumpe. U isto vreme se smanjuje potreba srca za krvlju i kiseonikom.

Lek Biprez je namenjen za lečenje:

• povišenog krvnog pritiska (hipertenzije);
• angine pektoris (bol u grudima koji je posledica nedostatka kiseonika u srčanom mišiću);
• stabilne, hronične (dugotrajne) srčane slabosti (insuficijencije).

Srčana insuficijencija nastaje kada je srčani mišić suviše slab da adekvatno pumpa dovoljno krvi u cirkulaciju. Koristi se u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje ovih bolesti kao što su ACE inhibitori, diuretici i kardiotonični glikozidi.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na bisoprolol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• kod akutne slabosti srčanog mišića (srčana insuficijencija) ili u slučaju pogoršanja (dekompenzacije) srčane insuficijencije, koja zahteva intravensku primenu inotropnih lekova;
• kod šoka koji je prouzrokovan poremećajem srčane funkcije (kardiogeni šok - akutno i teško srčano stanje koje dovodi do snižavanja krvnog pritiska i cirkulatornog kolapsa);
• kod teških smetnji sprovođenja nadražaja iz srčanih pretkomora u srčane komore (AV- blok II ili III stepena), bez pejsmejkera;
• kod sindroma bolesnog sinusnog čvora (“sick sinus syndrome”);
• kod poremećenog sprovođenja nadražaja između sinusnog čvora i srčane pretkomore (sinoatrijalni blok);
• ako Vam je usporen rad srca (manje od 50 otkucaja u minuti) pre početka terapije;
• ako imate izuzetno nizak krvni pritisak (sistolni pritisak manji od 90 mmHg);
• ako imate tešku bronhijalnu astmu;
• kod teškog oblika bolesti krvnih sudova koja uzrokuje nedovoljan protok krvi u rukama i nogama ( kasni stadijum okluzivne bolesti perifernih arterija);
• kod spazma (suženja) krvnih sudova u prstima nogu i ruku (Raynaud-ov sindrom) koji dovodi do trnjenja, peckanja i promene boje prstiju nakon izloženosti hladnoći;
• ako imate tumor srži nadbubrežne žlezde (feohromocitom), a ne uzimate odgovarajuću terapiju;
• ako imate stanje koje dovodi do povećanja kiselosti krvi (metabolička acidoza).

Razgovarajte sa svojim lekarom o upotrebi ovog leka ako sumnjate da imate neki od prethodno navedenih simptoma.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek BIPREZ:

• ako imate šećernu bolest sa vrednostima šećera koje variraju. Simptomi snižene koncentracije šećera u krvi (hipoglikemija) kao što su ubrzani srčani puls, palpitacije (osećaj jakog, ubrzanog i nepravilnog rada srca) i znojenje mogu da budu maskirani;
• ako ste na strogom postu ili dijeti (gladovanje);
• ako imate probleme sa bubrezima ili jetrom, a imate stabilnu hroničnu srčanu slabost;
• ako ste na terapiji hiposenzibilizacije (smanjivanje osetljivosti) protiv alergija (npr. za sprečavanje alergijskog rinitisa/rinitisa). Kao i drugi beta-blokatori, bisoprolol može da pojača osetljivost na alergene i težinu anafilaktičkih reakcija tj. akutne generalizovane alergijske reakcije. Ako imate alergijsku reakciju, obavestite Vašeg lekara da uzimate lek BIPREZ tako da može da uzme ovu informaciju u obzir prilikom lečenja Vaše alergijske reakcije;
• ako imate AV blok prvog stepena (blag poremećaj sprovođenja impulsa iz pretkomore u komore);
• ako imate Prinzmetal-ovu anginu (iznenadna bol u grudima koja nastaje zbog grča i posledičnog suženja krvnih sudova srca);
• ako imate bolest okluzije perifernih arterija (smanjen protok krvi kroz krvne sudove ruku i nogu). Simptomi se mogu pogoršati naročito na početku terapije.

Pacijenti sa ličnom anamnezom psorijaze (oboljenje kod kog su promene na koži karakteristične, pečataste, jasno ograničene prekrivene beličasto-sivkastim, korastim ljuspama), beta-blokatore (npr. BIPREZ film tablete) smeju koristiti samo ukoliko je odnos koristi i rizika pažljivo procenjen.

Simptomi teške tireoidne hiperfunkcije (pojačani rad štitaste žlezde, tireotoksikoza) mogu da budu prikriveni bisoprololom.

Pacijenti sa tumorom srži nadbubrežne žlezde (feohromocitom) lek BIPREZ mogu da uzimaju jedino nakon prethodnog uzimanja blokatora alfa-receptora.

Ukoliko treba da budete podvrgnuti opštoj anesteziji, anesteziolog treba da bude informisan o postojećoj terapiji beta-blokatorima. Trenutno se preporučuje nastavak terapije, jer uzimanje ovih lekova može da bude korisno u slučaju eventualne pojave srčane aritmije ili poremećaja perfuzije (protok krvi kroz krvne sudove) koji se mogu javiti u toku hirurške intervencije.

Ukoliko se smatra da je neophodan prekid terapije beta-blokatorima pre hirurške intervencije, terapija treba postepeno da se smanjuje i da bude ukinuta potpuno 48 sati pre anestezije.

Ukoliko imate hroničnu bolest pluća ili blaži oblik bronhijalne astme, obavestite Vašeg lekara odmah ukoliko Vam se jave poteškoće prilikom disanja, kašalj, zviždanje u grudima nakon vežbi itd. prilikom upotrebe leka BIPREZ.

Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća, sa simptomima bolesti, indikovana je prateća terapija bronhodilatatorima (lekovi koji olakšavaju prohodnost disajnih puteva). Povećanje otpora u vazdušnim putevima može povremeno da se javi kod pacijenata sa astmom, i zahteva veću dozu beta 2-blokatora.

Upotreba leka BIPREZ može dati pozitivne rezultate doping testa. Upotreba bisoprolola kao doping sredstva može ugroziti zdravlje.

Drugi lekovi i BIPREZ

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ne uzimajte sledeće lekove zajedno sa lekom BIPREZ bez prethodnog saveta lekara:

• lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska, angine pektoris ili poremećaja srčanog ritma (antagoniste kalcijuma, kao što su verapamil ili diltiazem);
• određene lekove za lečenje nepravilnog srčanog ritma (antiaritmici klase I kao što su hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon) kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom;
• određene lekove za lečenje visokog krvnog pritiska kao što su klonidin, metildopa, moksonidin, rilmenidin. Međutim, nemojte prestati sa uzimanjem ovih lekova bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Posebno je važno da kažete Vašem lekaru ukoliko uzimate neki od sledećih lekova; Vaš lekar će možda morati češće da kontroliše Vaše zdravstveno stanje:

• određene lekove za lečenje visokog krvnog pritiska ili angine pektoris (antagoniste kalcijuma dihidropiridinskog kao što su felodipin, nifedipin ili amlodipin);
• određene lekove za lečenje nepravilnog srčanog ritma (antiaritmici klase I kao što su hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon) kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris;
• lekove u terapiji nepravilnog srčanog ritma (antiaritmici klase III kao što je amjodaron);
• beta-blokatore koji se primenjuju lokalno (kao što su timolol kapi za oči u lečenju glaukoma);
• određene lekove koji se koriste kod na primer Alchajmerove bolesti ili glaukoma (parasimpatomimetici, kao što su takrin ili karbahol) ili lekove koji se koriste u terapiji akutnih srčanih problema (simpatomimetici, kao što je izoprenalin, orciprenalin i dobutamin);
• lekove koji snižavaju koncentraciju šećera u krvi (oralni antidijabetici) ukljućujući insulin;
• anestetik (koristi se u toku hirurških zahvata);
• digitalis koji se primenjuje u lečenju srčane slabosti;
• nesteroidne antiinflamatorne lekove koji se koriste u lečenju artritisa, bola ili zapaljenja (npr. ibuprofen ili diklofenak);
• simpatomimetici, kao što su adrenalin i noradrenalin koji se koriste za lečenje srčanog udara ili niskog krvnog pritiska. Adrenalin se takođe koristi za lečenje alergijskih reakcija;
• lekove koji mogu sniziti krvni pritisak kao željeno ili neželjeno dejstvo kao što su antihipertenzivi, određeni lekovi za lečenje depresije (triciklični antidepresivi kao što su imipramin ili amitriptilin), određeni lekovi koji se koriste u terapiji

epilepsije ili tokom anestezije (barbiturati kao fenobarbital), ili određene lekove koji se koriste u terapiji psihičkih poremećaja okarakterisanih gubitkom kontakta sa realnošću (fenotiazini kao što je levomepromazin);

• meflokin, koristi se u prevenciji ili lečenju malarije;
• inhibitore monoaminooksidaze (izuzetak su inhibitori monoaminooksidaze tip V) koji se koriste u lečenju depresije, kao što je moklobemid.

Uzimanje leka BIPREZ sa alkoholom

Dejstvo leka BIPREZ na snižavanje krvnog pritiska može da bude pojačano alkoholom.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Tokom trudnoće lek BIPREZ treba koristiti jedino nakon što je lekar pažljivo procenio odnos koristi i rizika. Generalno, beta-blokatori smanjuju protok krvi kroz posteljicu i mogu da utiču na razvoj ploda. Protok krvi kroz posteljicu i matericu kao i rast ploda moraju da budu praćeni i, ako je potrebno, treba razmotriti druge mere lečenja.

Novorođenče mora da bude pažljivo praćeno posle porođaja. Simptomi snižene koncentracije šećera u krvi i usporen puls uobičajeno se javljaju u toku prva 3 dana života.

Dojenje

Nije poznato da li lek BIPREZ prelazi u majčino mleko. Zato se ne preporučuje dojenje ukoliko uzimate ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Kod ispitivanja pacijenata sa koronarnim oboljenjem srca bisoprolol nije pokazao uticaj na sposobnost upravljanja vozilima. Međutim, zbog individualnih, različitih reakcija na lek, može doći do smanjene sposobnosti za upravljanje vozilom ili rukovanja mašinama. O ovome treba naročito voditi računa na početku terapije, nakon promene u lečenju, kao i kod istovremene konzumacije alkohola.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Terapija lekom BIPREZ zahteva redovno praćenje od strane Vašeg lekara. Ovo je posebno važno na početku terapije, tokom povećanja doze i nakon prekida terapije.

Potrebno je da pratite ova uputstva pažljivo ili lek BIPREZ neće imati odgovarajuće dejstvo.

Terapiju treba započeti postepeno, prvo niskim dozama, koje se onda polako povećavaju. U svim slučajevima doza treba da bude individualno prilagođena, u odnosu na puls i terapijski odgovor.

Doziranje kod visokog krvnog pritiska (hipertenzije)

Preporučena doza je 5 mg, jednom dnevno. Kod blage hipertenzije (dijastolni krvni pritisak do 105 mmHg) terapija sa 2,5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno može da bude adekvatna. Ukoliko je neophodno, doza može da bude povećana na 10 mg jednom dnevno. Dalje povećanje doze je opravdano jedino u izuzetnim slučajevima. Maksimalna preporučena dnevna doza je 20 mg.

Doziranje kod koronarnog oboljenja srca (angina pektoris)

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno. Ukoliko je neophodno, doza može da bude povećana na 10 mg jednom dnevno. Dalje povećanje doze je opravdano jedino u izuzetnim slučajevima. Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Doziranje u terapiji stabilne hronične srčane insuficijencije

Terapija bisoprololom počinje niskom dozom koja se postepeno povećava. Vaš lekar će vam objasniti kako da povećavate dozu bisoprolola. Uobičajen je sledeći dozni režim:

• 1,25 mg jednom dnevno, 7 dana;
• 2,5 mg jednom dnevno narednih 7 dana;
• 3,75 mg jednom dnevno narednih 7 dana;
• 5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje;
• 7,5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje;
• 10 mg jednom dnevno, kao terapija održavanja.

Maksimalna preporučena doza je 10 mg jednom dnevno.

U zavisnosti od toga, koliko dobro podnosite lek, Vaš lekar može odlučiti da produži vreme između povećavanja doze. Ako se Vaše stanje pogoršava ili više ne podnosite lek, dozu

treba ponovo smanjiti ili prekinuti upotrebu ovog leka. Kod nekih pacijenata može biti dovoljna doza održavanja manja od 10 mg bisoprolola.

Vaš lekar će Vam reći kako da postupate.

Ukoliko treba potpuno da prekinete terapiju ovim lekom, Vaš lekar će Vas posavetovati kako da postepeno smanjujete dozu, jer u suprotnom, Vaše stanje može da se pogorša.

Uobičajeno, terapija bisoprololom je dugotrajna.

Pacijenti sa hipertenzijom i anginom pektoris sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, nije potrebno prilagođavanje doze. Ako imate teško oštećenje funkcije jetre ili bubrega, doza bisoprolola ne sme biti veća od 10 mg na dan.

Pacijenti sa stabilnom hroničnom srčanom slabosti i sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega

Nema podataka. Povećanje doze kod ovih pacijenata treba da bude sa dodatnim oprezom.

Doziranje kod starijih osoba

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Primena kod dece i adolescenata

Lek BIPREZ se ne treba primenjivati kod dece i adolescenata, jer njegova bezbednost i efikasnost nije ispitana.

Način primene

Lek BIPREZ uzmite ujutro, pre, za vreme ili nakon doručka. Film tablete treba progutati cele sa dovoljno tečnosti i ne treba ih žvakati.

Tablete sa podeonom linijom se mogu podeliti na dve jednake doze.

Doziranje leka BIPREZ ne treba da se menja osim ukoliko to nije preporučio Vaš lekar. Takođe, treba prekinuti ili privremeno ukinuti terapiju lekom BIPREZ jedino ukoliko je to lekar preporučio.

Terapija lekom BIPREZ zahteva redovno lekarsko praćenje. Vaš lekar odlučuje o trajanju terapije.

Ako ste uzeli više leka BIPREZ nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka BIPREZ nego što je trebalo odmah obavestite svog lekara. Vaš lekar će odlučiti o potrebnim merama.

Najčešći znaci predoziranja su: usporen srčani ritam (bradikardija), izrazit pad krvnog pritiska, otežano disanje (bronhospazam), akutna srčana insuficijencija (srčana slabost), osećaj vrtoglavice i drhtanje zbog pada šećera u krvi (hipoglikemija).

Ako ste zaboravili da uzmete lek BIPREZ

Lek nastavite da uzimate u sledećem terminu kako Vam je lekar propisao. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek BIPREZ

Lečenje lekom BIPREZ ne treba naglo prekidati. Nemojte prestati sa uzimanjem bisoprolola bez prethodne konsultacije sa lekarom. U suprotnom Vaše zdravstveno stanje bi se moglo pogoršati.

Terapiju lekom BIPREZ ne treba naglo obustaviti posebno kod pacijenata sa poremećajem protoka krvi kroz koronarne arterije (koronarno oboljenje srca: angina pektoris) već je treba

generalno postepeno ukidati (prepolovljavanjem doze u nedeljnim razmacima), jer nagli prekid može da dovede do akutnog pogoršanja stanja pacijenta.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Da biste sprečili ozbiljna neželjena dejstva, odmah se obratite lekaru ukoliko se teško neželjeno dejstvo javi iznenada ili se brzo pogorša.

Najozbiljnija neželjena dejstva su vezana za srčanu funkciju:

• usporenje srčanog ritma (javlja se veoma često: kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)1,
• pogoršanje srčane slabosti (javlja se često: kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)1,
• spor ili nepravilan srčani ritam (javlja se povremeno: kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Ukoliko osećate slabost ili Vam se vrti u glavi, ili imate poteškoće sa disanjem potrebno je da što je moguće pre kontaktirate Vašeg lekara.

Neželjena dejstva su grupisana na osnovu učestalosti javljanja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• pad krvnog pritiska;
• osećaj hladnoće ili utrnulosti u rukama ili nogama;
• vrtoglavica, glavobolja, umor (ovi simptomi se kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris obično javljaju na početku terapije. Uglavnom su blagi i većina se povlači u toku jedne do dve nedelje);
• malaksalost1;
• gastrointestinalne tegobe kao što su mučnina, povraćanje, proliv, otežano pražnjenje creva (konstipacija).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• pad krvnog pritiska pri promeni položaja tela iz sedećeg u uspravni stav (ortostatska hipotenzija);
• pogoršanje disajnih problema kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili onih sa hroničnom bolešću pluća;
• poremećaj sna;
• depresija;
• slabost i grčevi u mišićima.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• povišen nivo nekih masti u krvi (triglicerida);
• povišene vrednosti enzima jetre (AST, ALT);
• oštećenje sluha;
• alergijski rinitis (zapaljenje nosne sluznice sa znacima zapušenog nosa i pojačanom sekrecijom iz nosa);
• zapaljenje jetre (ovo može izazvati žutu prebojenost kože ili beonjača);
• kožne reakcije preosetljivosti (svrab, crvenilo, osip). Odmah se obratite svom lekaru ako imate ozbiljnije alergijske reakcije, koje mogu uključivati oticanje lica, vrata, jezika, usta ili grla ili otežano disanje;
• poremećaj potencije;
• noćne more, halucinacije;
• smanjeno stvaranje suza (posebno je potreban oprez ako nosite kontaktna sočiva);
• iznenadni, prolazni gubitak svesti.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje, crvenilo očiju (konjunktivitis);
• gubitak kose;
• pojava ili pogoršanje psorijaze ili pojava osipa nalik psorijazi.

1Kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris, ovi simptomi se javljaju sa povremenom učestalošću.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek BIPREZ posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do: ”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je bisoprolol-fumarat.

Jedna film tableta sadrži 2,5 mg, 5 mg ili 10 mg bisoprolol-fumarata.

• Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete:

celuloza, mikrokristalna, silikonizovana (celuloza, mikrokristalna i silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni); krospovidon; glicerol dibehenat.

Omotač tablete:

Opadry White Y-1-7000 (hipromeloza; titan-dioksid (E171); makrogol 400) (u film tabletama jačine 2,5 mg);

Opadry Yellow 02 B 32859 (hipromeloza; titan-dioksid (E171); makrogol 400; gvožđe(III)- oksid, žuti (E172)) (u film tabletama jačine 5 mg);

Opadry Yellow 02 F 32202 (hipromeloza; titan-dioksid (E171); makrogol 400; gvožđe(III)- oksid, žuti (E172)) (u film tabletama jačine 10 mg).

Kako izgleda lek BIPREZ i sadržaj pakovanja

BIPREZ, 2,5 mg, film tablete su okrugle, bikonveksne film tablete bele boje, sa podeonom linijom na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje leka je blister (perforirani) (PVC/PVDC/Al folija) sa 10 film tableta.

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

BIPREZ, 5 mg, film tablete su okrugle, bikonveksne film tablete žute boje, sa podeonom linijom na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje leka je blister (perforirani) (PVC/PVDC/Al folija) sa 10 film tableta.

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

BIPREZ, 10 mg, film tablete su okrugle, bikonveksne film tablete oker-žute boje, sa podeonom linijom na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje leka je blister (perforirani) (PVC/PVDC/Al folija) sa 10 film tableta.

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Tablete se mogu podeliti na jednake doze.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ALKALOID D.O.O. BEOGRAD

Prahovska 3, Beograd

Proizvođač

• ALKALOID D.O.O. BEOGRAD

Prahovska 3,

Beograd, Republika Srbija;

mesto proizvodnje Pančevački put 38, Beograd, Republika Srbija

• ALKALOID AD SKOPJE

Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Severna Makedonija

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Broj obnove dozvole za lek BIPREZ, 2,5 mg, film tablete: 515-01-02498-20-002 od 07.07.2021. Broj obnove dozvole za lek BIPREZ, 5 mg, film tablete: 515-01-02499-20-002 od 07.07.2021. Broj obnove dozvole za lek BIPREZ, 10 mg, film tablete: 515-01-02500-20-002 od 07.07.2021.