Brazart® 320mg film tableta

Hipertenzija

Terapija esencijalne hipertenzije kod odraslih, i terapija hipertenzije kod dece i adolescenata uzrasta od 6 do 18 godina.

Doziranje Odrasli Hipertenzija

Preporučena početna doza valsartana je 80 mg jednom dnevno. Antihipertenzivni efekat se javlja u roku od 2 nedelje od početka primene leka, a maksimalni efekat se postiže u roku od 4 nedelje. Kod nekih pacijenata čiji se krvni pritisak ne može adekvatno kontrolisan, dnevna doza se može povećati na 160 mg i do maksimalnih 320 mg.

Lek Valsartan se takođe može primenjivati zajedno sa drugim antihipertenzivnim lekovima.Primena diuretika kao što je hidrohlortiazid će još više smanjiti pritisak kod ovih pacijenata.

Dodatni podaci za posebne populacije

Stariji pacijenti

Nije potrebno podešavanje doze kod starijih pacijenata.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Nije potrebno podešavanje doze kod odraslih pacijenata sa klirensom kreatinina >10 mL/min (videti odeljke 4.4 i 5.2). Kontraindikovana je istovremena primena leka Valsartan sa aliskirenom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljak 4.3).

Dijabetes melitus

Kontraindikovana je istovremena primena leka Valsartan sa aliskirenom kod pacijenata sa dijabetes melitusom (videti odeljak 4.3).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Lek Valsartan je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, bilijarnom cirozom i kod pacijenata sa holestazom (videti odeljak 4.3, 4.4 i 5.2). Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre bez holestaze, doza valsartana ne sme biti veća od 80 mg.

Pedijatrijska populacija

Pedijatrijska hipertenzija

Deca i adolescenti od 6 do 18 godina

Početna doza je 40 mg jednom dnevno kod dece koja imaju manje od 35 kg i 80 mg, jednom dnevno, kod dece koja imaju 35 kg ili više. Dozu treba prilagoditi u skladu sa vrednostima krvnog pritiska. Za maksimalne doze koje su ispitivane u kliničkim studijama pogledajte sledeću tabelu.

Doze koje su veće od navedenih nisu ispitivane i zbog toga se ne preporučuju.

Deca mlađa od 6 godina.

Dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2. Međutim, bezbednost i efikasnost leka Valsartan kod dece uzrasta od 1 do 6 godina nisu utvrđene.

Upotreba kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6 do 18 godina sa oštećenjem funkcije bubrega

Upotreba kod pedijatrijskih pacijenata sa klirensom kreatinina <30 mL/min i pedijatrijskih pacijenata koji idu na dijalizu nije ispitivana, zbog toga se upotreba valsartana ne preporučuje kod ovih pacijenata. Nije potrebno podešavanje doze kod pedijatrijskih pacijenata sa klirensom kreatinina >30 mL/min. Treba pažljivo pratiti funkciju bubrega i vrednosti kalijuma u serumu (videti odeljake 4.4 i 5.2).

Upotreba kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6 do 18 godina sa oštećenjem funkcije jetre

Kao i kod odraslih, lek Valsartan je kontraindikovan kod pedijatrijskih pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, bilijarnom cirozom i kod pacijenata sa opstrukcijom bilijarnog trakta - holestazom (videti odeljake 4.3, 4.4 i 5.2). Postoji samo ograničeno kliničko iskustvo sa primenom leka Valsartan kod pedijatrijskih pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Doza valsartana ne sme biti veća od 80 mg kod ovih pacijenata.

Srčana insuficijencija i nedavni infarkt miokarda kod dece

Lek Valsacrtan se ne preporučuje u terapiji srčane insuficijencije ili nedavnog infarkta miokarda kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Lek Valsartan se može uzimati nezavisno od obroka i treba ga uzimati sa vodom.

Napomena

Za postizanje doze manje od 40 mg valsartana, koristiti lek odgovarajuće jačine dostupan na tržištu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju pomoćnu supstancu u sastavu leka navedenu u odeljku 6.1.

Teško oštećenje funkcije jetre, bilijarna ciroza i holestaza. Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).

Istovremena primena antagonista receptora angiotenzina (ARB), uključujući lek Valsartan, ili inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitori) sa aliskirenom kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Hiperkalemija

Ne preporučuje se istovremena upotreba sa preparatima za suplementaciju kalijuma, diureticima koji štede kalijum, zamenama za kuhinjsku so sa kalijumom ili drugim lekovima koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr.heparinom, itd.) se ne preporučuje. Potrebno je redovno pratiti koncentraciju kalijuma u serumu.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Trenutno nema podataka o bezbednosti primene kod pacijenata sa klirensom kreatinina <10 mL/min i kod pacijenata na dijalizi, zbog toga bi valsartan trebalo oprezno primenjivati kod ovih pacijenata. Nije potrebno podešavanje doze kod odraslih pacijenata sa klirensom kreatinina >10 mL/min (vidi odeljke 4.2 i 5.2).

Kontraindikovana je istovremena primena ARB uključujući lek Valsartan, ili ACE inhibitora sa aliskirenom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljake 4.3 i 4.5).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Lek Valsartan treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre bez holestaze (videti odeljak 4.2 i 5.2).

Pacijenti sa smanjenom koncentracijom natrijuma i/ili smanjenim volumenom krvi

Kod pacijenata sa teškim smanjenjem koncentracije natrijuma i/ili volumena, kao što su pacijenti koji primaju visoke doze diuretika, retko se može javiti simptomatska hipotenzija nakon započinjanja terapije lekom Valsartan. Smanjenje koncentracije natrijuma i/ili volumena treba korigovati pre uvođenja terapije lekom Valsartan, na primer smanjenjem doze diuretika.

Stenoza bubrežne arterije

Nije utvrđena bezbednost primene leka Valsartan kod pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije jedinog bubrega koji je u funkciji.

Kratkotrajna primena leka Valsartan kod 12 pacijenata sa renovaskularnom hipertenzijom usled unilateralne stenoze bubrežne arterije nije dovela do značajnih promena u renalnoj hemodinamici, vrednostima kreatinina u serumu ili uree u krvi (BUN). Međutim, pošto drugi lekovi koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem (RAAS) mogu povećati koncentraciju uree u krvi i kreatinina u serumu kod pacijenata sa bilateralnom ili unilateralnom stenozom bubrežne arterije, preporučuje se praćenje funkcije bubrega kada su pacijenati na terapiji valsartanom.

Transplantacija bubrega

Trenutno nema podataka o bezbednosti primene leka Valsartan kod pacijenata koji su nedavno podvrgnuti transplantaciji bubrega.

Primarni hiperaldosteronizam

Pacijente sa primarnim hiperaldosteronizmom ne treba lečiti lekom Valsartan s obzirom da kod njih nije aktiviran renin-angiotenzin-aldosteron sistem.

Stenoza aortnog i mitralnog zaliska, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i sa drugim vazodilatatorima, posebna pažnja se mora obratiti kod pacijenata koji pate od stenoze aorte i mitralnog zaliska ili opstruktivne hipertrofične kardiomiopatije (HOCM).

Trudnoća

Terapiju antagonistima receptora angiotenzina II (AIIRA) ne treba započinjati tokom trudnoće. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije lekovima AIIRA grupe neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na alterantivnu antihipertenzivnu terapiju, koja ima dokazan bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Kada se dijagnostikuje trudnoća, lečenje lekovima AIIRA grupe treba odmah prekinuti i, ukoliko je moguće, treba započeti alternativnu terapiju (videti odeljak 4.3 i 4.6).

Angioedem u anamnezi

Angioedem, uključujući otok larinksa i glotisa, što može dovesti do opstrukcije disajnih puteva i /ili otok lica, usana, ždrela i/ili jezika, zabeležen je kod pacijenata koji su bili na terapiji valsartanom; neki od ovih pacijenata su prethodno imali angioedem povezan sa primenom drugih ACE inhibitora. Primenu valsartana treba odmah obustaviti kod pacijenata kod kojih se razvio angioedem, i ne sme se ponovo uvoditi isti lek (videti odeljak 4.8).

Druga stanja sa stimulacijom sistema renin – angiotenzin

Kod pacijenata čija bubrežna funkcija zavisi od aktivnosti renin-angiotenzin sistema (npr. kod pacijenata sa teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom) lečenje ACE-inhibitorima je bilo udruženo sa oligurijom i/ili progresivnom azotemijom i u retkim slučajevima sa akutnom bubrežnom insuficijencijom i/ili smrću. Kako je valsartan antagonista angiotenzin II receptora, ne može se isključiti mogućnost da njegova upotreba može dovesti do oštećenja bubrega.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Prijavljeni su slučajevi hipotenzije, sinkope, moždanog udara, hiperkalemije, i promene bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) kod osetljivih osoba, naročito u kombinaciji sa drugim lekovima koji utiču na ovaj sistem. Stoga, dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema kombinovanjem aliskirena sa ACE inhibitorima ili blokatorima angiotensin II receptora (ARB) nije preporučljiva.

Istovremena primena aliskirena i leka Valsartan je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljak 4.3).

Pedijatrijska populacija

Pedijatrijski pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Primena leka Valsartan kod pedijatrijskih pacijenata sa klirensom kreatinina <30 mL/min i pedijatrijskih pacijenata na dijalizi nije ispitivana, zbog toga se upotreba valsartan ne preporučuje kod ovih pacijenata. Nije neophodno podešavanje doze kod pedijatrijskih pacijenata sa klirensom kreatinina >30 mL/min (videti odeljak 4.2 i 5.2). Treba pažljivo pratiti renalnu funkciju i koncentraciju kalijum u serumu tokom terapije valsartanom. Ovo se pre svega odnosi na primenu valsartana kada su prisutna i druga stanja koja mogu da ugroze renalnu funkciju (groznica dehidriratacija). Kontraindikovana je istovremena primena ARB, uključujući lek Valsartan, ili ACE inhibitora sa aliskirenom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Pedijatrijski pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kao i kod odraslih, lek Valsartan je kontraindikovan kod pedijatrijskih pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, bilijarnom cirozom i kod pacijenata sa holestazom (videti odeljake 4.3 i 5.2). Postoji samo ograničeno kliničko iskustvo sa primenom leka Valsartan kod pedijatrijskih pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Doza valsartana ne sme biti većaod 80 mg kod ovih pacijenata.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Valsartan sadrži pomoćnu supstancu laktozu. Monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedestatkom Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) sa ARB, ACE inhibitorima ili aliskirenom. Neophodan je oprez prilikom istovremene primene ARB, uključujući lek Valsartan sa drugim lekovima koji blokiraju RAAS kao što su ACE inhibitor i aliskiren. (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena ARB, uključujući lek Valsartan, ili ACE inhibitora sa aliskirenom kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena nije preporučena

Litijum

Zabeleženi su slučajevi reverzibilnog povećanja koncentracije litijuma u serumu i toksičnost prilikom istovremene upotrebe saACE inhibitorima nili blokatorima angiotenzinskih receptora tipa II, uključujući i lek valsartan. Zbog nedostatka iskustava sa istovremenom primenom valsartana i litijuma, ova kombinacija se ne preporučuje. Ako se pokaže da je ona neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu. Ukoliko se primenjuje i diuretik zajedno sa valsartanom, verovatno je da se rizik od toksičnosti litijuma može povećati.

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma, zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum i druge supstance koje mogu da povećaju koncentraciju kalijuma

Ako se lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma smatraju neophodnim u kombinaciji sa valsartanom, savetuje se praćenje koncentracije kalijuma u plazmi.

Neophodan je oprez kod istovremene primene sa sledećim lekovima

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), uključujući selektivne COX-2 inhibitore, acetilsalicilnu kiselinu

>3 g/dnevno) i neselektivne lekove iz grupe NSAIL.

Kada se antagonisti angiotenzina II primenjuju istovremeno sa lekovima iz grupe NSAIL može se javiti slabljenje antihipertenzivnog dejstva. Osim toga, istovremena terapija antagonistima angiotenzina II i nesteroidnih antiinflamatornih lekovima iz grupe NSAIL može da dovede do porasta rizika od pogoršanja funkcije bubrega i do povećanja kalijuma u serumu. Zbog toga se preporučuje praćenje renalne funkcije na početku terapije, kao i odgovarajuća hidratacija pacijenta.

Transporteri

Podaci in vitro ukazuju da je valsartan supstrat “uptake” transportera OATP1B1/OATP1B3 u jetri i jetrinog efluksnog MRP2 transportera. Klinički značaj ovih podataka je nepoznat. Komedikacija sa inhibitorima “uptake” transportera (npr. rifampicin, ciklosporin) ili efluksnog transportera (npr. ritonavir) može povećati sistemsku izloženost valsartanu. Primeniti odgovarajuće mere pri otpočinjanju ili prekidanju istovremene primene sa tim lekovima.

Ostali lekovi

U studijama interakcija lekova sa valsartanom nisu uočene klinički značajne interakcije sa valsartanom ili sa nekim od navedenih lekova: cimetidin, varfarin, furosemid, digoksin, atenolol, indometacin, hidrohlortiazid, amlodipin, glibenklamid.

Pedijatrijska populacija

Kod hipertenzivne dece i adolescenata, gde su osnovni poremećaji funkcije bubrega česti, savetuje se oprez pri istovremenoj primeni valsartana sa drugim supstancama koje inhibiraju renin-angiotenzin-aldosteron sistem, koji može da poveća koncentraciju kalijuma u serumu. Preporučuje se pažljivo praćenje funkcije bubrega i vrednosti kalijuma u serumu.

Trudnoća

Epidemiološki dokazi koji se odnose na rizik od teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog tromesečja trudnoće nisu bili odlučujući: međutim, ne može se isključiti malo povećanje rizika. S obzirom da ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku sa inhibitorima receptora angiotenzina II (AIIRAs), može postojati sličan rizik sa ovom grupom lekova. Ukoliko nastavak terapije AIIRA-om nije neophodan. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju koja ima utvrđen sigurnosni profil za primenu u trudnoći. Kada se trudnoća utvrdi, lečenje AIIRA-om treba

odmah prekinuti, i ako je prikladno, započeti alternativnu terapiju. Poznato je da izloženost terapiji AIIRA- ima tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće kod ljudi izaziva fetotoksičnost (smanjenu funkciju bubrega, oligohidramnione, retardaciju okoštavanja lobanje) i neonatalnu toksičnost (otkazivanje bubrega, hipotenziju, hiperkalemiju) (videti odeljak 5.3).

„Pretklinički podaci o bezbednosti leka“).

Ako je došlo do izloženosti od drugog tromesečja trudnoće nadalje, savetuje se ultrazvučni pregled funkcije bubrega i okoštavanje lobanje.

Novorođenčad čije su majke uzimale lekove AIIRA-e grupe treba pažljivo pratiti zbog mogućeg razvoja hipotenzije (videti odeljak 4.3 i 4.4).

Dojenje

S obzirom da nema dostupnih podataka koji se odnose na primenu leka Valsartan tokom dojenja, on se ne preporučuje i prednost se daje alternativnim terapijama kod kojih je bezbednosni profil tokom dojenja bolje utvrđen, posebno kod novorođenčadi ili prevremeno rođene dece.

Plodnost

Valsartan nije imao neželjena dejstva na reproduktivni učinak kod mužjaka i ženki pacova pri oralnim dozama i do 200 mg/kg/dnevno. Ova doza je 6 puta veća od maksimalne preporučene doze kod ljudi u osnovu mg/m2 (proračun pretpostavlja oralnu dozu od 320 mg/dnevno i pacijenta od 60 kg).

Nisu rađene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilom. Prilikom upravljanja vozilima ili rukovanjem mašinama treba uzeti u obzir da se povremeno može javiti vrtoglavica ili malaksalost.

U kontrolisanim kliničkim studijama na odraslim pacijentima sa hipertenzijom, ukupna incidenca neželjenih reakcija je bila uporediva sa placebom i usaglašena sa farmakološkim osobinama valsartana. Izgleda da incidenca neželjenih reakcija nije bila povezana sa dozom ili trajanjem terapije i takođe nije povezana sa polom, uzrastom ili rasom.

Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim studijama, post-marketinškom iskustvu i laboratorijskim ispitivanjima navedene su dole prema klasama sistema organa.

Neželjene reakcije su rangirane prema učestalosti, prvo od najčešćih, prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥l/10); često (≥l/100 do <1/10); povremeno (≥l/1000 do <1/100); retko (≥l/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000), uključujući izolovane slučajeve. U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su rangirane prema opadajućoj težini.

Za neželjene reakcije prijavljene u post-marketinškom iskustvu i laboratorijskim ispitivanjima, nije moguće primeniti nijednu učestalost neželjene reakcije tako da su one sa „nepoznatom“ učestalošću.

Gastrointestinalni poremećaji Povremeno bol u abdomenu Hepatobilijarni poremećaji

Nepoznato povećanje vrednosti funkcionalnih testova jetre, uključujući serumski bilirubin

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Nepoznato angioedem, osip, pruritus Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Nepoznato mijalgija

Poremećaji bubrega i urunarnog sistema

Nepoznato insuficijencija i oštećenje funkcije bubrega, povećana koncentracija kreatinina u serumu

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Povremeno zamor

Pedijatrijska populacija

Hipertenzija

Antihipertenzivno dejstvo valsartana istraživano je u dve randomizovane, dvostruko slepe kliničke studije kod 561 pedijatrijskog pacijenta uzrasta od 6 do 18 godina. Izuzimajući izolovane gastrointestinalne poremećaje (kao što su bol u abdomenu, mučnina i povraćanje) i vrtoglavice, nema značajne razlike u smislu vrste, učestalosti i težine neželjenih reakcija između bezbednosnog profila za pedijatrijske pacijente starosti od 6 do 18 godina i onih prethodno prijavljenih kod odraslih pacijenata.

Procena mentalnog razvoja i neurokognicije pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6 do 16 godina pokazuje da nema klinički značajnog neželjenog uticaja nakon lečenja lekom valsartan u periodu do godinu dana.

U dvostruko slepoj, randomizovanoj studiji kod 90 pedijatrijskih pacijenata uzrasta 1 do 6 godina, koju je pratio jednogodišnji otvoreni produžetak, zabeležena su dva smrtna slučaja i izolovani slučajevi povećanja jetrinih transaminaza. Ovi slučajevi su se javili kod pacijenata sa značajnim komorbiditetima. Nije ustanovljena uzročna veza sa lekom valsartan. U drugoj studiji u kojoj su 75 pedijatrijskih pacijenata uzrasta 1 do 6 godina randomizovano, nije bilo značajnog povećanja jetrinih transaminaza ili smrtnog slučaja u terapiji valsartanom.

Hiperkalijemija je češće opažena kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6 do 18 godina sa prethodno postojećim hroničnim bubrežnim oboljenjima.

Bezbednosni profil zabeležen u kontrolisanim kliničkim studijama kod pacijenata posle infarkata miokarda i/ili sa srčanom insuficijencijom varira u odnosu na ukupan bezbednosni profil viđen kod hipertenzivnih pacijenata. Ovo može biti u vezi sa prethodno postojećim oboljenjem pacijenta. Neželjene reakcije koje su se javile kod pacijenata posle infarkta miokarda i/ili sa srčanom insuficijencijom navedene su ispod:

Poremećaji krvi i limfnog sistema Nepoznato trombocitopenija Poremećaji imunskog sistema

Nepoznato hipersenzitivnost, uključujući serumsku bolest

Poremećaji metabolizma i ishrane

Povremeno hiperkalemija

Nepoznato porast kalijuma u serumu, hiponatriemija

Poremećaji nervnog sistema

Često vrtoglavica, posturalna vrtoglavica

Povremeno sinkopa, glavobolja

Poremećaji uha i labirinta Povremeno vertigo Kardiološki poremećaji

Povremeno insuficijencija srca

Vaskularni poremećaji

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Predoziranje valsartanom može da izazove izraženu hipotenziju, što može dovesti do smanjenja nivoa svesti, cirkulatornog kolapsa i/ili šoka.

Terapija

Terapijske mere zavise od vremena unosa hrane, kao i vrste i težine simptoma – stabilizacija cirkulacije je od primarnog značaja.

Ako se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i korigovati volumen krvi. Valsartan se ne može uklonoti hemodijalizom.

Terapijske mere zavise od vremena od uzimanja leka i tipa i težine simptoma; stabilizacija cirkulacije je od

Farmakoterapijska grupa: antagonisti angiotenzina II, obični

ATC šifra: C09CA03

Valsartan je oralno aktivni, snažan i specifičan antagonist receptora angiotenzina II (Ang II). On deluje selektivno na podtip receptora AT1, koji je odgovoran za poznata dejstva angiotenzina II. Povećana

koncentracija Ang II u plazmi nakon blokade AT1 receptora valsartanom može stimulisati deblokirane AT2 receptore, za koje se smatra da deluju kao protivteža dejstvu AT1 receptora. Valsartan ne ispoljava parcijalnu agonističku aktivnost na receptorAT1 i ima mnogo veći (oko 20000 puta) afinitet za receptor AT1 nego za receptorAT2 . Nije poznato da li se valsartan vezuje ili blokira druge hormonske receptore ili jonske kanale za koje se zna da su od značaja u regulaciji funkcije kardiovaskularnog sistema.

Valsartan ne inhibira ACE (poznat i kao kininaza II), koji konvertuje angiotenzin I u angiotenzin II i razgrađuje bradikinin. Pošto nema dejstva na ACE i nema pojačavanja dejstva bradikinina ili supstance P, malo je verovatno da antagonisti angiotenzina II mogu biti povezani sa kašljem. U kliničkim studijama u kojima je valsartan poređen sa ACE inhibitorom, incidenca suvog kašlja je bila značajno manja (p<0,05) kod pacijenata lečenih valsartanom nego kod onih koji su lečenih ACE inhibitorom (2,6% prema 7,9%). U kliničkim studijama sa pacijentima koji su u anamnezi imali suvi kašalj tokom terapije ACE inhibitorima, kod 19,5% ispitanika u studiji koji su dobijali valsartan i 19,0% onih koji su dobijali tiazidne diuretike javio se kašalj, u poređenju sa 68,5% onih koji su lečeni ACE inhibitorom (p<0,05).

Hipertenzija

Primena valsartana kod pacijenata sa hipertenzijom dovela je do smanjenja krvnog pritiska bez uticaja na srčanu frekvencu.

Kod većine pacijenata, nakon primene pojedinačne oralne doze, početak antihipertenzivnog dejstva javio se u roku od 2 sata, a maksimalno smanjenje krvnog pritiska postiže se roku od 4-6 sati. Antihipertenzivno dejstvo je prisutno tokom 24 sata nakon primene doze. Posle ponovljenih doza, antihipertenzivno dejstvo je u znatnoj meri prisutno u roku od 2 nedelje, a maksimalno dejstvo se postiže u roku od 4 nedelje i održava se tokom dugotrajne terapije. U kombinaciji sa hidrohlortiazidom, postiže se značajno dodatno sniženje krvnog pritiska.

Nagli prekid terapije valsartanom nije bio povezan sa pojavom povratne hipertenzije ili drugim neželjenim kliničkim događajima.

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i mikroalbuminurijom, valsartan je doveo do smanjenja urinarne ekskrecije albumina. U studiji koja je istraživala smanjenje mikroalbuminurije sa valsartanom (Micro Albuminuria Reduction with Valsartan – MARVAL) procenjivana je redukcija urinarne ekskrecije albumina (UAE) uzrokovano valsartanom (80-160 mg/dnevno) u odnosu na amlodipin (5-10 mg/dnevno) kod 332 pacijenta sa dijabetesom tipa 2 (prosečne starosti: 58 godina; 265 muškaraca) sa mikroalbuminurijom (valsartan: 58 mikrograma/min; amlodipin: 55,4 mikrograma/min), normalnim ili visokim krvnim pritiskom i sa očuvanom funkcijom bubrega (kreatinin u krvi <120 mikromol/l). U 24. nedelji, urinarna ekskrecija albumina je bila smanjena (p <0,001) za 42% (–24,2 μg/min; 95% CI: –40,4 do – 19,1) sa valsartanom i približno 3% (–1,7 mikrograma/min; 95% CI: –5,6 do 14,9) sa amlodipinom, uprkos sličnim stopama smanjenja krvnog pritiska u obe grupe.

U studiji smanjenja proteinurije sa Diovanom (Diovan Reduction of Proteinuria – DROP) dalje je ispitivana efikasnost valsartana u smanjenju urinarne ekskrecije albumina kod 391 hipertenzivnih pacijenata (TA=150/88 mmHg) sa dijabetesom tipa 2, albuminurijom (prosečno=102 mikrogramaμg/min; 20-700 mikrograma/min) i očuvanom funkcijom bubrega (prosečan kreatinin u serumu = 80 mikromol/l).

Pacijenti su randomizovani u jednu od tri dozne grupe valsartana (160, 320 i 640 mg/dnevno) i lečeni su 30 nedelja.

Svrha ove studije je bila da se utvrdi optimalna doza valsartana za smanjenje urinarne ekskrecije albumina kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom tip 2. U 30. nedelji, procenat promene vrednosti urinarne ekskrecije albumina je značajno smanjen: 36% od početne vrednosti sa valsartanom od 160 mg (95% CI: 22 do 47%) i 44% sa valsartanom od 320 mg (95% CI: 31 do 54%). Zaključeno je da 160-320 mg valsartana proizvodi klinički značajno smanjenje urinarne ekskrecije albumina kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom tipa 2.

Pedijatrijska populacija

Hipertenzija

Antihipertenzivno dejstvo valsartana istraživano je u četiri randomizovane, dvostruko slepe kliničke studije sa 561 pacijentom uzrasta od 6 do 18 godina i 165 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 1 do 6 godina.

Poremećaji bubrega i urinarnih puteva i gojaznost su najčešća medicinska stanja koja su potencijalno doprinosila hipertenziji kod dece uključene u ove studije.

Klinička iskustva kod dece starosti 6 ili više godina

U kliničkim studijama u koje je bilo uključeno 261 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 16 godina, pacijenti čija je telesna masa <35 kg dobijali su tablete od 10, 40 ili 80 mg valsartana dnevno (mala, srednja i velika doza) a pacijenti čija je telesna masa ≥35 kg dobijali su tablete od 20, 80 i 160 mg valsartana dnevno (mala, srednja i velika doza). Na kraju 2. nedelje, valsartan je smanjio i sistolni i dijastolni krvni pritisak u zavisnosti od primljene doze.

Sveukupno, tri doze valsartana (mala, srednja i velika) značajno su smanjila sistolni krvni pritisak za 8, 10, 12 mmHg u odnosu na početnu vrednost, tim redosledom. Pacijenti su ponovo randomizovani principom slučajnog uzorka ili da nastave da dobijaju istu dozu valsartana ili su bili prebačeni na placebo. Kod pacijenata koji su nastavili da primaju srednje i velike doze valsartana, minimalni sistolni krvni pritisak bio je –od 4 –do 7 mm Hg niži nego kod pacijenata koji su primali placebo. Kod pacijenata koji su dobijali male doze valsartana, minimalni sistolni krvni pritisak bio je sličan kao kod pacijenata koji su dobijali terapiju placebom. Sveukupno, antihipertenzivno dejstvo valsartana zavisno od doze bilo je dosledno u svim demografskim podgrupama.

U drugoj kliničkoj studiji u kojoj je je učestvovalo 300 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 18 godina, odgovarajući pacijenti su randomizovani da primaju ili valsartan ili enalapril tokom 12 nedelja. Deca telesne mase ≥18 kg i <35 kg primala su 80 mg valsartana ili 10 mg enalaprila; deca između ≥35 kg i

<80 kg telesne mase primala su 160 mg valsartana ili 20 mg enalaprila; deca preko ≥80 kg primala su

320 mg valsartana ili 40 mg enalaprila. Smanjenje sistolnog krvnog pritiska bilo je slično kod pacijenata koji su dobijali valsartan (15 mm Hg) i enalapril (14 mm Hg) (p-vrednost neinferiornosti <0,0001). Zabeleženi su i konzistentni rezultati za dijastolni krvni pritisak sa smanjenjem od 9,1 mmHg sa valsartanom i 8,5 mmHg sa enalaprilom.

Klinička iskustva kod dece starosti ispod 6 godina

Sprovedena su dve kliničke studije sa pacijentima starosti 1 i 6 godina sa 90 i 75 pacijenata, tim redosledom. Deca mlađa od 1 godine nisu bila uključena u ove studije. U prvoj studiji efikasnost valsartana bila je potvrđena u poređenju sa placebom, ali se nije pokazao odgovor koji je zavisan od doze. U drugoj studiji, veće doze valsartana bile su povezane sa većim smanjenjem TA, ali odgovor zavisan od doze nije dostigao statistički značaj i terapijska razlika u poređenju sa placebom nije bila značajna.

Zbog ovih nedoslednosti u rezultatima, valsartan se ne preporučuje za ovu starosnu grupu (videti odeljak 4.8).

Evropska agencija za lekove ukinula je obavezu podnošenja rezultata studija sa valsartanom kod svih ispitanika pedijatrijske populacije za srčanu insuficijenciju i srčanu insuficijencu nakon nedavnog infarkta miokarda.Za više informacija o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji videti odeljak 4.2.

Resorpcija

Nakon oralne primene samo valsartana, maksimalna koncentracija valsartana u plazmi postiže se za 2–4 sata sa tabletama i za 1–2 sata sa rastvorom. Prosečna apsolutna bioraspoloživost je 23% za tablete odnosno 39% za rastvor. Uzimanje sa hranom smanjuje izloženost (mereno pomoću PIK-a) valsartana za oko 40% i maksimalnu koncentraciju valsartana u plazmi za oko 50%, mada su oko 8 sati nakon primene koncentracije valsartana u plazmi slične u grupi koja je uzimala hranu i grupi koja je bila natašte. Međutim, ovo smanjenje PIK-a nije praćeno klinički značajnim smanjenjem terapijskog efekta, stoga se valsartan može davati sa hranom ili bez nje.

Distribucija:

Volumen distribucije valsartana u ravnotežnom stanju nakon intravenske primene je oko 17 litara, što pokazuje da se valsartan ne distribuira u velikoj meri u tkiva. Valsartan se u visokom procentu vezuje za proteine iz plazme (94–97%), uglavnom za serumske albumine.

Biotransformacija:

Valsartan ne podleže biotransformaciji u velikoj meri i samo oko 20% doze se transformiše u metabolite. Hidroksilni metabolit je identifikovan u plazmi u malim koncentracijama (manje od 10% vrednosti PIK-a valsartana). Ovaj metabolit je farmakološki neaktivan.

Izlučivanje:

Valsartan pokazuje multieksponencijalni pad kinetike (t½α <1 h i t½ß oko 9 h). Valsartan se primarno eliminiše bilijarnom ekskrecijom putem fecesa (oko 83% doze) i putem bubrega u urin (oko 13% doze), uglavnom u neizmenjenom obliku. Nakon intravenske primene, klirens valsartana iz plazme je oko 2 L/h, a bubrežni klirens je 0,62 L/h (oko 30% od ukupnog klirensa). Poluvreme eliminacije valsartana je 6 sati.

Posebne populacije

Starije osobe

Nešto viša sistemska izloženost valsartanu bila je primećena kod nekih starijih ispitanika nego kod mlađih ispitanika; međutim, nije se pokazalo da ovo ima bilo kakav klinički značaj.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kao što je i očekivano za jedinjenje za koje renalni klirens predstavlja samo 30% od ukupnog klirensa u plazmi, nije primećena uzajamna veza između funkcije bubrega i sistemske izloženosti valsartanu. Zbog toga nije potrebno prilagođavanje doze leka kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina >10 mL/min). Trenutno nema iskustava o bezbednoj primeni kod pacijenata sa klirensom kreatinina <10 mL/min i kod pacijenata koji idu na dijalizu, zbog toga bi valsartan trebalo oprezno koristiti kod ovih pacijenata (videti odeljake 4.2 i 4.4).

Valsartan se u velikoj meri vezuje za proteine plazme i malo je verovatno da se može ukloniti dijalizom.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Približno 70% resorbovane doze se eliminiše putem žuči, uglavnom u neizmenjenom obliku.

Valsartan ne podleže značajnoj biotransformaciji. Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre bila je primećena dvostruka vrednost izloženosti (PIK) u poređenju sa zdravim ispitanicima. Međutim, nije bila primećena korelacija između koncentracije valsartana u plazmi i stepena disfunkcije jetre. Valsartan nije ispitivan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljake 4.2, 4.3 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

U studiji sa 26 pedijatrijskih hipertenzivnih pacijenata (starosti od 1 do 16 godina) kojima su davane pojedinačne doze suspenzije valsartana (prosečno: 0,9 do 2 mg/kg, sa maksimalnom dozom od 80 mg), klirens (litar/h/kg) valsartana bio je uporediv duž uzrastnog opsega od 1 do 16 godina i bio je sličan onom koji se javio kod odraslih koji su dobijali istu formulaciju.

Oštećenje bubrežne funkcije

Upotreba kod pedijatrijskih pacijenata sa klirensom kreatinina <30 mL/min i pedijatrijskih pacijenata na dijalizi nije istraživana, stoga se valsartan ne preporučuje kod ovih pacijenata. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pedijatrijskih pacijenata sa klirensom kreatinina >30 mL/min. Treba pažljivo pratiti renalnu funkciju i koncentraciju kalijuma u serumu (videti odeljake 4.2 i 4.4).

Pretklinički podaci ne otkrivaju poseban rizik za ljude zasnovane na konvencionalnim farmakološkim studijama bezbednosti, toksičnost ponovljenih doza, genotoksičnosti i karcinogenosti.

Kod pacova, primena toksične doze za majku (600 mg/kg/dnevno) tokom poslednjih dana gestacije i tokom laktacije dovelo je do smanjenog procenta preživljavanja, manjeg dobijanja na telesnoj masi i usporenog razvoja (odvajanje ušne školjke i otvaranje ušnog kanala) kod potomstva (vidi odeljak 4.6). Te doze kod pacova (600 mg/kg/dnevno) su približno 18 puta veće od maksimalne preporučene doze za ljude na osnovu mg/m2 (u proračunu je pretpostavljena oralna doza od 320 mg/dnevno i pacijent od 60 kg).

U pretkliničkim studijama bezbednosti, visoke doze valsartana (200 do 600 mg/kg telesne mase) su izazvale kod pacova smanjenje parametara koji se odnose na crvene krvne ćelije (eritrociti, hemoglobin, hematokrit) i dokazane promene u bubrežnoj hemodinamici (blago povećana urea u plazmi, i bubrežna tubularna hiperplazija i bazofilija kod mužjaka). Ove doze kod pacova (200 do 600 mg/kg/dnevno) su približno 6 i 18

puta veće od maksimalne preporučene doze za ljude na osnovu mg/m2 (u proračunu je pretpostavljena oralna doza od 320 mg/dnevno i pacijent od 60 kg).

Kod marmozet majmuna pri sličnim dozama, promene su bile slične ali teže, naročito kod bubrega gde su promene dovele do nefropatije sa povišenjem vrednosti uree i kreatinina.

Hipertrofija bubrežnih jukstaglomerularnih ćelija je takođe primećena kod obe vrste. Sve promene su smatrane da su izazvane farmakološkim delovanjem valsartana koji izaziva produženu hipotenziju, naročito kod marmozet majmuna. Za terapijske doze valsartana kod ljudi, hipertrofija bubrežnih jukstaglomerularnih ćelija izgleda da nema nikakvu relevantnost.

Pedijatrijska populacija

Svakodnevna oralna primena valsartana kod novorođenih/mladih pacova (od 7. do 70. dana nakon rođenja) u dozi od 1 mg/kg/dan (oko 10-35% maksimalne preporučene pedijatrijske doze od 4 mg/kg/dan na osnovu sistemske izloženosti) dovodi do trajnog, ireverzibilnog oštećenja bubrega. Ovi gore navedeni efekti predstavljaju očekivano prenaglašeno farmakološko dejstvo inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima i blokatora angiotenzina II tipa 1; takvi efekti se beleže kod pacova koji su lečeni tokom prvih 13. dana života. Ovaj period se podudara sa 36 nedelja gestacije kod ljudi, a može se povremeno produžiti i do 44 nedelja nakon začeća kod ljudi. U ispitivanju sa mladuncima pacova valsartan je davan i do 70. dana, a efekti na razvoj bubrega (4-6 nedelja nakon rođenja) ne mogu se isključiti. Funkcionalni razvoj bubrega je proces koji se odigrava tokom prve godine života kod ljudi. Shodno tome, klinički značaj kod dece uzrasta <1 godine ne može se isključiti, dok pretklinički podaci ne ukazuju na to da postoji zabrinutost po bezbednost kod dece starije od 1 godine.

Pomoćne supstance:

Valsartan,320 mg film tableta:

Jezgro tablete

Celuloza, mikrokristalna;

Silicijum-dioksid; koloidni bezvodni Laktoza, monohidrat;

Krospovidon; Magnezijum-stearat;

Film obloga Polivinilalkohol; Titan-dioksid; Makrogol;

Talk;

Gvožđe(III)-oksid, žuti; Gvožđe(III)-oksid, crveni; Gvožđe(III)-oksid, crni;

Nema podataka o inkompatibilnosti.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je blister Alu/PVC-OPA/Alu/PVC sa 10 film tableta

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Valsartan pripada grupi lekova poznatih kao antagonisti receptora angiotenzina II, a koji pomažu u regulisanju visokog krvnog pritiska. Angiotenzin II je supstanca u organizmu koja izaziva sužavanje krvnih sudova dovodeći tako do povećanja Vašeg krvnog pritiska. Lek Valsartan deluje tako što blokira dejstvo angiotenzina II. Kao rezultat toga, krvni sudovi se opuštaju, a krvni pritisak se smanjuje.

Lek Valsartan film tablete od 320 mg mogu da se koriste:

za lečenje visokog krvnog pritiska kod odraslih i dece i adolescenata uzrasta od 6 do 18 godina. Visoki krvni pritisak opterećuje rad srca i negativno utiče na arterije. Ukoliko se ne leči, dovodi do oštećenja krvnih sudova mozga, srca i bubrega, što može da dovede do moždanog udara (šloga), srčane slabosti ili slabljenja funkcije bubrega. Visok krvni pritisak povećava rizik od pojave srčanog udara. Snižavanje krvnog pritiska na normalu smanjuje rizik od nastanka ovih poremećaja.

• ako ste alergični (preosetljivi) na valsartan ili bilo koju pomoćnu supstancu leka Valsartan, koje su nabrojane u (odeljku 6 ovog uputstva)
• ako imate teško oboljenje jetre
• ako ste trudni duže od tri meseca (takođe bolje je izbeći upotrebu leka Valsartan u ranoj trudnoći- videti odeljak o trudnoći)
• ako imate šećernu bolest ili oštećenje funkcije bubrega i lečite se lekom za snižavanje visokog krvnog pritiska koji se zove aliskiren.

Ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, nemojte uzimati lek Valsartan.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja leka Valsartan:

• ako imate bolest jetre.
• ako imate tešku bolest bubrega ili ukoliko ste na dijalizi.
• ako imate sužavanje bubrežne arterije.
• ako je kod Vas nedavno obavljena transplantacija bubrega (ako ste primili novi bubreg).
• ako se lečite nakon srčanog udara ili simptomatske srčane slabosti, lekar će Vam možda proveriti funkciju bubrega,
• ako imate neko drugo ozbiljno oboljenje srca izuzev slabosti srca i srčanog udara,
• ako ste ikada imali oticanje jezika i lica izazvanih alergijskom reakcijom zvanom angioedem prilikom uzimanja drugih lekova (uključujući i ACE inhibitore) i to obavezno kažite Vašem lekaru. Ako se ovi simptomi pojavljuju kada uzimate lek Valsartan, odmah prekinite sa uzimanjem leka Valsartan i nikada ga opet ne uzimajte. Pogledajte takođe odeljak 4, “Moguća neželjena dejstva”.
• ako uzimate lekove koji povećavaju koncentraciju kalijuma u krvi. Ovo uključuje suplemente kalijuma, zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum, lekove koji štede kalijum i heparin. U tom slučaju možda će biti neophodno proveravanje koncentracije kalijuma u krvi,u redovnim intervalima
• ako ste mlađi od 18 godina i uzimate lek Valsartan u kombinaciji sa drugim lekovima koji inhibiraju sistem renin-angiotenzin-aldosteron (lekovi koji snižavaju krvni pritisak), lekar će možda redovno proveravati funkciju Vaših bubrega i koncentraciju kalijuma u krvi,
• ako patite od hiperaldosteronizma. To je bolest kada Vaše nadbubrežne žlezde proizvode previše hormona aldosterona. Ako se ovo odnosi na Vas, ne preporučuje se upotreba leka Valsartan,
• ako ste izgubili dosta tečnosti (dehidratacija) prouzrokovano prolivom, povraćanjem ili visokim dozama lekova za mokrenje - izbacivanje tečnosti (diuretika),
• obavezno obavestite Vašeg lekara ako mislite da ste trudni (ili ako planirate trudnoću). Lek Valsartan se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ako ste trudni duže od tri meseca,

jer može ozbiljno naškoditi Vašoj bebi ako se koristi u toj fazi (videti odeljak o trudnoći),

• ako uzimate bilo koji od navedenih lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska:
• ACE inhibitori, kao što su (enalapril, lizinopril, ranipril)
• aliskiren.
• ako ste bili lečeni ACE inhibitorom zajedno sa drugim lekovima koji leče srčanu slabost a poznati su kao antagonisti mineralokortikoidnih receptora (MRA) (npr. spironolakton, eplerenon) ili beta- blokatorima (npr. metoprolol).

Vaš lekar može proveravati funkciju Vaših bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita (npr. kalijuma) u Vašoj krvi u redovnim intervalima.

Videti takođe informacije u poglavlju „Lek Valsartan ne smete uzimati”

Ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, recite to svom lekaru pre nego što počnete da uzmete lek Valsartan.

Drugi lekovi i Valsartan

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste donedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.

Dejstvo terapije lekom Valsartan može biti izmenjeno ako se uzima zajedno sa nekim drugim lekovima. Možda će biti neophodno da se promeni doza, da se preuzmu druge mere opreza ili, u nekim slučajevima, da se prekine uzimanje nekog leka. To se odnosi i na lekove koji se izdaju na recept i na one koji se mogu nabaviti bez recepta, pre svega na:

• druge lekove koji snižavaju krvni pritisak, posebno lekove za izbacivanje tečnosti (diuretici), ACE inhibitore (kao što su enalapril, lizinopril itd.) ili aliskiren,
• lekove koji povećavaju koncentraciju kalijuma u krvi, kao što su suplementi kalijuma, zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum, lekove koji štede kalijum i heparin,
• određene vrste lekova za ublažavanje bolova koji se zovu nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL),
• neke antibiotike (grupa rifampicina), lekovi koji se koriste za zaštitu protiv odbacivanaj transplantata (ciklosporin) ili antiretrovirusni lekovi koji se koriste u terapiji HIV infekcije i AIDS-a (ritonavir).

Ovi lekovi mogu pojačati dejstvo leka Valsartan.

• litijum, lek koji se koristi u lečenju nekih vrsta psihijatrijskih oboljenja.

Osim toga:

• ako se lečite nakon srčanog udara, kombinacija sa ACE inhibitorima (lekovi u terapiji srčanog udara) se ne preporučuje.
• ako se lečite zbog srčane slabosti, ne preporučuje se trostruka kombinacija sa ACE inhibitorima i drugim lekovima za lečenje srčane slabosti, koji su poznati kao antagonisti mineralokortikoidnih receptora (MRA) (npr. spironolajton, eplerenon) ili beta blokatorima (npr. metoprolol)

Uzimanje leka Valsartan sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Valsartan može da se uzima sa hranom ili bez nje.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

• Obavezno obavestite Vašeg lekara ukoliko mislite da ste trudni (ili ako planirate trudnoću). Vaš lekar će Vam savetovati da prestanete da uzimate lek Valsartan pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni, i preporučiće da uzimate neki drugi lek umesto leka Valsartan. Lek Valsartan se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati posle trećeg meseca trudnoće, jer može ozbiljno

naškoditi Vašoj bebi ako se uzima nakon trećeg meseca trudnoće.

• Obavestite lekara ako dojite ili ako nameravate da počnete da dojite. Lek Valsartan se ne preporučuje majkama koje doje, a lekar može da odabere drugu terapiju za Vas ukoliko želite da dojite, posebno ako je Vaša beba novorođenče ili ako je prevremeno rođena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Pre nego što počnete da upravljate motornim vozilom, rukujete mašinama, ili da sprovodite neke druge aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju proverite kako lek Valsartan deluje na Vas. Kao i mnogi drugi lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, lek Valsartan može u retkim slučajevima da izazove vrtoglavicu i da utiče na sposobnost koncentracije.

Lek Valsartan sadrži laktozu, monohidrat

U slučaju netolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Strogo se pridržavajte lekarskih uputstava o uzimanju leka Valsartan da bi se postigli najbolji rezultati i da bi se smanjio rizik od pojave neželjenih dejstava. Ako imate bilo kakve nedoumice, obratite se lekaru ili farmaceutu. Osobe sa visokim krvnim pritiskom često ne primećuju simptome ovog problema. Mnogi se osećaju sasvim dobro. Zbog toga je veoma važno da redovno idete na preglede kod lekara, čak iako se osećate dobro.

Odrasli pacijenti sa visokim krvnim pritiskom: Uobičajena doza je 80 mg dnevno. U nekim slučajevima lekar može da Vam propiše veće doze (npr. 160 mg ili 320 mg). Takođe, lekar može kombinovati lek Valsartan sa još nekim lekom (npr. diuretikom).

Deca i adolescenti (uzrasta 6 do 18 godina) sa visokim krvnim pritiskom:

Kod pacijenata čija je težina manja od 35 kg uobičajena doza je 40 mg valsartana jednom dnevno.

Kod pacijenata čija je težina 35 kg ili više uobičajena početna doza je 80 mg valsartana jednom dnevno. U nekim slučajevima Vaš lekar može propisati veće doze (doza može da se poveća do 160 mg i do maksimalnih 320 mg).

Ako ste uzeli više leka Valsartan nego što treba

Ako osetite ozbiljnu vrtoglavicu i/ili nesvesticu, odmah se obratite lekaru i lezite. Ako ste slučajno uzeli previše tableta leka Valsartan, odmah se obratite svom lekaru, farmaceutu ili se javite u bolnicu.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Valsartan

Ako zaboravite da uzmete dozu, uzmite je čim se setite. Međutim, ako je uskoro vreme za Vašu sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu i uzmite sledeću tabletu na vreme.

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadoknadite to što ste preskočili da uzmete lek.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Valsartan

Prekid terapije lekom Valsartan može da dovede do pogoršanja Vaše bolesti. Ne prekidajte sa uzimanjem leka, ukoliko Vam to ne kaže Vaš lekar.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja u vezi sa upotrebom ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neki simptomi zahtevaju hitnu medicinsku pomoć:

Možda ćete osetiti simptome angioedema (specifične alergijske reakcije), kao što su

• otok lica, usana, jezika ili grla,
• otežano disanje ili gutanje,
• koprivnjača (urtikarija), svrab.

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, prestanite sa uzimanjem leka Valsartan i odmah se obratite lekaru (videti odeljak 2).

Ostala neželjena dejstva uključuju:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica,
• nizak krvni pritisak sa ili bez simptoma kao što su vrtoglavica ili nesvestica prilikom ustajanja,
• smanjena funkcija bubrega (znaci oštećenja funkcije bubrega).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• angioedem (videti odeljak „Neki simptomi zahtevaju hitnu medicinsku pomoć“),
• iznenadni kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa),
• vertigo,
• izrazito smanjene bubrežne funkcije (znaci akutnog otkazivanja bubrega),
• mišićni grčevi, neuobičajen srčani ritam (znaci hiperkalemije),
• nedostatak vazduha, otežano disanje u ležećem položaju, otoci stopala ili nogu (znaci srčane insuficijencije),
• glavobolja,
• kašalj,
• bol u trbuhu,
• mučnina,
• proliv (dijareja),
• umor,
• slabost.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• plikovi na koži (znaci buloznog dermatitisa),
• mogu se javiti alergijske reakcije sa osipom, svrabom i koprivnjačom; simptomi groznice, otok i bol u zglobovima, bol u mišićima, otečeni limfni čvorovi i/ili simptomi slični gripu (znaci serumske bolesti),
• purpurno-crvene tačkice po koži, groznica, svrab (znaci zapaljenja krvnih sudova poznati kao vaskulitis),
• neuobičajena krvarenja ili nastanak modrica (znaci trombocitopenije),
• bol u mišićima (mijalgija),
• groznica, bol u grlu ili čirevi (ulkusi) u ustima usled infekcije (znaci malog broja belih krvnih zrnaca poznati kao neutropenija),
• smanjene vrednosti hemoglobina i smanjen broj crvenih krvnih zrnaca u krvi (što u težim slučajevima može dovesti do anemije),
• povećana koncentracija kalijuma u krvi (koja u težim slučajevima može da izazove grčenje mišića i nepravilan srčani ritam),
• povišene vrednosti funkcionalnih testova jetre (što može ukazati na oštećenje jetre) uključujući i povećanje bilirubina u krvi (koji može u težim slučajevima da izazove promenu boje kože i beonjača u žuto),
• povećane koncentracije azota iz uree u krvi i povećana koncentracija kreatinina u serumu (što može da ukaže na poremećaj funkcije bubrega),
• mala koncentracija natrijuma u krvi (što može u težim slučajevima da izazove umor, konfuziju, trzanje mišića i/ili grčeve, kao i konvulzije u težim slučajevima).

Učestalost nekih neželjenih dejstva može da se razlikuje u zavisnosti od Vašeg stanja. Na primer, neželjena dejstva kao što su vrtoglavica i smanjena funkcija bubrega češće su bila primećena kod odraslih pacijenata lečenih zbog visokog krvnog pritiska nego kod odraslih pacijenata na terapiji zbog visokog krvnog pritiska, kao I kod pacijenata sa srčanom slabošću ili posle nedavnog srčanog udara.

Neželjena dejstva kod dece i adolescenata slična su onima koja su primećena kod odraslih.

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Valsartan posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon (“Važi do:”). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je valsartan.

Jedna film tableta sadrži 320 mg valsartana.

Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat; krospovidon; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film obloga: polivinilalkohol; titan-dioksid; talk; makrogol; gvožđe(III)-oksid, žuti;gvožđe(III)-oksid, crveni; gvožđe(III)-oksid, crni .

Kako izgleda lek Valsartan i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Valsartan 320 mg: Okrugle, bikonveksne film tablete sivkastoljubičaste boje. Unutrašnje pakovanje je blister Alu/PVC-OPA/Alu/PVC sa 10 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

GALENIKA AD BEOGRAD , Batajnički drum b.b., Beograd Proizvodač:

EMS, S.A., Rodovioa Jornalista Francisco Aguirre Proença, Km 08, Chácara Assay, Hortolândia-São Paulo, Brazil

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2018.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-05503-17-002 od 21.11.2018.