Bupivacaine Grindeks 5mg/mL rastvor za injekciju

Lek Bupivacaine Grindeks je namenjen za upotrebu lekara specijalista u situacijama kada je neophodna produžena anestezija. Primenjuje se za lokalnu anesteziju perkutanom infiltracijom, perifernim nervnim blokom (blokovima) i centralnim nervnim blokom (kaudalna ili epiduralna anestezija).

Indikacije za primenu leka BupivacaineGrindeks su:

– hirurška anestezija kod odraslih i dece starije od 12godina, – terapija akutnog bola kod dece starije od godinudana.

Doziranje

Odrasli i deca uzrasta iznad 12 godina

Tabela 1. predstavlja vodič za doziranje za najčešće primenjivane tehnike kod prosečne odrasle osobe. Vrednosti predstavljaju opseg očekivanih prosečnih doza koje su potrebne. Treba konsultovati specijalizovane stručne knjige u pogledu faktora koji utiču na specifične tehnike bloka, kao i za individualne potrebepacijenata.

Napomena: Kada se primenjuju produženi blokovi, bilo kontinuiranom infuzijom ili ponovljenom primenom bolusa, rizik od postizanja toksičnih koncentracija u plazmi ili izazivanja lokalne neurološke povrede se mora uzeti u obzir.

1 od 11

Iskustvo kliničara i poznavanje fizičkog stanja pacijenta su veoma značajni za izračunavanje potrebne doze. Treba uvek koristiti najmanju dozu potrebnu za postizanje adekvatne anestezije. Mogu se javiti individualne varijacije u vremenu nastupanja i trajanju dejstva.

Tabela 1. Preporučeno doziranje kod odraslih

1) Doza uključuje i testdozu

2) Doza za veliki nervni blok mora biti prilagođena mestu primene i stanju pacijenta. Blokovi međuskalenskog i supraklavikularnog brahijalnog pleskusa mogu biti povezani sa većom učestalošću javljanja ozbiljnih neželjenih reakcija, bez obzira na vrstu primenjenog lokalnog anestetika, videti odeljak4.4.

Uopšteno, hirurška anestezija (npr. epiduralna primena) zahteva primenu većih koncentracija i doza. Kada je potreban blok nižeg intenziteta (npr. olakšanje bola tokom porođaja) indikovana je upotreba manjih koncentracija (koncentracije od 1,25 mg/mL ili 2,5 mg/mL; lekovi u navedenim jačinama nisu registrovani u Republici Srbiji). Zapremina primenjenog leka utiče na obim širenja anestezije.

Kako bi se izbeglo intravaskularno injektovanje, aspiraciju treba ponoviti pre i tokom primene glavne doze, koju treba injektovati polako ili u inkrementalnim dozama, brzinom od 25-50 mg/min, sve vreme prateći pacijentove vitalne funkcije i održavajući verbalni kontakt sa pacijentom. Nenamerno intravaskularno injektovanje se može prepoznati po privremenom povećanju frekvence srčanog ritma, dok se slučajno intratekalno injektovanje može prepoznati po znacima spinalnog bloka. Ako se pojave simptomi toksičnosti injektovanje se mora odmah prekinuti (videti odeljak 4.8.1).

Dosadašnja iskustva ukazuju da prosečna odrasla osoba dobro podnosi primenu 400 mg leka tokom 24 sata.

Pedijatrijska populacija uzrasta od 1 do 12 godina

Procedure regionalne anestezije kod dece treba da budu izvedene od strane kvalifikovanih lekara koji su upoznati sa ovom populacijom i tehnikom.

Doze prikazane u Tabeli 2. treba posmatrati kao smernice za primenu u pedijatriji. Mogu se javiti individualne varijacije. Kod dece sa velikom telesnom masom, postepeno smanjenje doza je često neophodno i doze treba bazirati u odnosu na idealnu telesnu masu. Treba konsultovati specijalizovane stručne knjige u pogledu faktora koji utiču na specifične tehnike bloka, kao i za individualne potrebe pacijenata. Treba primeniti najmanju dozu potrebnu za postizanje adekvatne anestezije.

2 od 11

Tabela 2. Preporučeno doziranje kod dece uzrasta od 1 do 12 godina

a) Vreme nastupanja i dužina trajanja perifernog nervnog bloka zavise od tipa bloka i primenjene doze

Kod dece doze treba preračunavati na osnovu telesne mase sve do 2 mg/kg.

Kako bi se izbeglo intravaskularno injektovanje, aspiraciju treba ponoviti pre i tokom primene glavne doze, koju treba injektovati polakoili u inkrementalnim dozama, sve vreme prateći pacijentove vitalne funkcije.

Ilioingvinalni-iliohipogastrični blokovi se izvode kod dece starije od 5 godina primenom bupivakina 5 mg/mL u dozi od 1,25-2 mg/kg.

Za penilne blokove bupivakain 5 mg/mL se možekoristiti u ukupnoj dozi od 0,2-0,5 mL/kg što predstavlja 1-2,5 mg/kg.

Bezbednost i efikasnost leka BupivacaineGrindeks sa ili bez adrenalina kod dece uzrasta < 1 godine nisu utvrđene. Dostupni su samo ograničeni podaci.

Bezbednost i efikasnost intermitentne epiduralne bolus injekcije ili kontinuirane infuzije nisu utvrđene. Dostupni su samo ograničeni podaci.

Način primene

Za epiduralnu, perineuralnu i supkutanu upotrebu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Rastvori bupivakain-hidrohlorida kontraindikovani su kod pacijenata preosetljivih na lokalne anestetike amidskog tipa.

Primena rastvora bupivakain-hidrohlorida je kontraindikovana za intravensku regionalnu anesteziju (Bier-ov blok).

Epiduralna anestezija, bez obzira koji se lokalni anestetik koristi, ima kontraindikacije koje uključuju:

Bolesti centralnog nervnog sistema kao što su meningitis, poliomijelitis, intrakranijalno krvarenje, subakutna kombinovana degeneracija kičmene moždine usled perniciozne anemije i cerebralnih i spinalnih tumora; tuberkuloza kičme; piogene infekcije kože pored ili na mestu lumbalne punkcije; kardiogeni ili hipovolemijski šok; poremećaji koagulacije ili antikoagulantna terapija.

Zabeleženi su slučajevi zastoja srčanog rada kada je bupivakain korišćen za epiduralnu anesteziju ili periferni nervni blok, u kojima je reanimacija bila otežana i bilo je produženo vreme do reagovanja pacijenta. U nekim slučajevima reanimacija je bila nemoguća, uprkos izvršenoj, naizgled, odgovarajućoj pripremi iproceduri.

Kao i svi lokalni anestetici, bupivakain može izazvati akutne toksične uticaje na centralninervnii kardiovaskularnisistem kada se koristi za procedure kojerezultuju u povišenimkoncentracijama leka u krvi.

Ovo se naročito odnosi na slučajeve nenamerne intravaskularne primene leka direktno u krvni sud ili u 3 od 11

visoko vaskularizovana područja. Prijavljeni su slučajevi povezanosti visokih sistemskih koncentracija bupivakaina sa ventrikularnom aritmijom, ventrikularnom fibrilacijom, iznenadnim kardiovaskularnim kolapsom i smrću.

Procedure opšte ili lokalne anestezije treba raditi samo kada je na raspolaganju i oprema za reanimaciju. Odgovorni lekar specijalista treba da preduzme sve neophodne mere kako bi se izbegla intravaskularna primena injekcije (videti odeljak 4.2). Pre započinjanja nervnog bloka, intravensku kanilu treba uvesti u slučaju potrebe za reanimacijom. Lekar specijalista treba da prođe odgovarajuću obuku za obavljanje ove procedure i treba biti upoznat sa dijagnozom i terapijom neželjenih dejstava, sistemskom toksičnošću i drugimkomplikacijama (videti odeljke 4.9 i 4.8).

Ekstenzivni periferni nervni blok može zahtevati primenu velike količine lokalnog anestetika u visoko vaskularizovane delove, često u blizini velikih krvnih sudova. U ovakvim slučajevima povećan je rizik od intravaskularne primene i/ili sistemske resorpcije, što može dovestido visokih koncentracija uplazmi.

Predoziranje ili slučajno intravensko davanje injekcije može povećati rizik od toksičnih reakcija.

Ponovljene injekcije bupivakain-hidrohlorida mogu uzrokovati značajan porast koncentracije u krvi sa svakom ponovljenom dozom usled nakupljanja leka. Stepen tolerancijezavisi odstanja pacijenta.

Iako je regionalna anestezija često optimalna tehnika anestezije, kod nekih pacijenata potrebno je pažljivo praćenje kako bi se smanjio rizik od ozbiljnih neželjenih dejstava kod:

starijih pacijenata i pacijenata lošijeg opšteg stanja treba dati manje doze u skladu sa njihovim fizičkimstanjem;

pacijenata sa delimičnim ili potpunim srčanim blokom - jer lokalni anestetici mogu da smanje kapacitet provodljivostimiokarda;

pacijenata sa uznapredovalim oboljenjem jetre ili teško oštećenom funkcijombubrega; pacijentkinja u odmaklom stadijumutrudnoće;

pacijenata koji su na terapiji lekovima iz grupe antiaritmika klase III (npr. amjodaron) - treba da budu pod posebnim medicinskim nadzorom, uključujući i EKG monitoring, jer kardiološki efekti mogu da buduaditivni.

Pacijenti koji su preosetljivi na lokalne anestetike estarskog tipa (prokain, tetrakain, benzokain itd.) nisu pokazali ukrštenu preosetljivost na anestetike tipa amida kao što je bupivakain.

Neke procedure lokalne anestezije dovode se u vezu sa ozbiljnim neželjenim dejstvima bez obzira na lokalni anestetik koji se koristi.

Lokalne anestetike treba oprezno koristiti za epiduralnu anesteziju kod pacijenata sa oslabljenom kardiovaskularnom funkcijom, pošto ovi pacijenti imaju smanjenu sposobnost kompenzovanja funkcionalnih promena povezanih sa produženom AV provodljivošću koju mogu izazvati ovi lekovi.

Fiziološki efekti izazvani centralnom nervnom blokadom su izraženiji ukoliko je prisutna hipotenzija. Kod pacijenata sa hipovolemijom, bez obzira na uzrok, može doći do iznenadne i teške hipotenzije tokom epiduralne anestezije. Zato epiduralnu anesteziju treba izbegavati, ili primeniti pažljivokod pacijenata sa nelečenom hipovolemijom ili oslabljenom venskomcirkulacijom.

Pri retrobulbarnoj primeni, lek može, u retkim slučajevima, da dopre do kranijalnog subarahnoidnog prostora idovede do, na primer, privremenogslepila, kardiovaskularnogkolapsa,apneeikonvulzija.

Retro- i peribulbarna primena lokalnih anestetika može da bude povezana sa određenim rizikom od trajne disfunkcije očnog mišića. Glavni uzroci su traumatske povrede nerva i/ili lokalna toksična dejstva na mišiće i nerve tokom ubrizgavanja lokalnog anestetika. Obim oštećenja tkiva zavisi od stepena traume, koncentracije lokalnog anestetika i vremena izloženosti tkiva lokalnom anestetiku. Zbog toga, sve lokalne anestetike treba primenjivati u najmanjoj efektivnoj koncentraciji idozi.

Vazokonstriktori mogu pojačati reakciju tkiva i treba ih koristiti samo kada suindikovani.

Male doze lokalnih anestetika injektovane u predelu glave i vrata, uključujući retrobulbarne, dentalne ili stelatne ganglijske blokove mogu dovesti do sistemske toksičnosti usled nepažljivog davanja intra-arterijskeinjekcije.

Paracervikalni blok može prouzrokovati veća neželjena dejstva na fetus u odnosu na druge blokade

4 od 11

nerava koji se koriste u akušerstvu. Zbog sistemske toksičnosti bupivakaina preporučuje se poseban oprez prilikom primene bupivakaina za paracervikalniblok.

U postmarketinškom periodu primećena je hondroliza kod pacijenata koji su postoperativno primali intraartikularno kontinuiranu infuziju lokalnih anestetika. Većina prijavljenih slučajeva hondrolize je bila u vezi sa primenom leka u rameni zglob. Usled više faktora i nedoslednosti u naučnoj literaturi u vezi sa mehanizmom dejstva, uzrok nije utvrđen. Intraartikularna kontinuirana infuzija nije odobrena indikacija za lek BupivacaineGrindeks.

Tokom epiduralne anestezije sa bilo kojim lokalnim anestetikom može se javiti hipotenzija i bradikardija koje treba predvideti i preduzeti odgovarajuće preventivne mere. Rizik od ovih efekata se može smanjiti npr. injektovanjem vazokonstriktora. Hipotenziju bi trebalo odmah lečiti intravenskim davanjem simpatomimetika, ponavljajući ovu terapiju ako je neophodno. Teška hipotenzija može se javiti usled hipovolemije nastale kao posledica krvarenja ili dehidratacije, ili aorto-kavalne okluzije kod pacijenata sa velikim ascitesom, abdominalnim tumorima ili u kasnoj trudnoći. Treba izbegavati izraženu hipotenziju kod pacijenata sa srčanom dekompenzacijom.

Kod pacijenata sa hipovolemijom, bez obzira na uzrok hipovolemije, može doći do iznenadne i teške hipotenzije tokom epiduralne anestezije.

Epiduralna anestezija može da izazove interkostalnu paralizu tako da pacijenti sa pleuralnim izlivom mogu da osete respiratorne poteškoće.

Septikemija može povećati rizik od nastanka intraspinalnog apscesa u postoperativnom periodu.

Kada se bupivakain daje intraartrikularnom injekcijom, preporučuje se oprez ukoliko se sumnja na skoru intraaurikularnu traumu ili ukoliko je usled hirurške procedure nastala velika ozleda unutar zgloba pošto to može ubrzati resorpciju i dovesti do povećanja koncentracije u plazmi.

Nakon ponovljenih injekcija ili dugotrajnih infuzija bupivakaina primećena je disfunkcija jetre sa reverzibilnim povećanjem vrednosti alanin-aminotransferaze (ALT), alkalne-fosfataze (ALP) i bilirubina. Povezanost između upotrebe bupivakaina i razvoja lekom izazvanog oštećenja funkcije jetre prijavljena je u malom broju literaturnih izveštaja, posebno kod produžene upotrebe. Iako patofiziologija ove reakcije ostaje nejasna, neposredan prekid primene bupivakaina je pokazao brzo kliničko poboljšanje. Ako se primete znaci disfunkcije jetre tokom primene bupivakaina, treba prekinuti primenu leka.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka BupivacaineGrindeks kod dece mlađe od godinu dana nije utvrđena. Dostupni su samo ograničeni podaci.

Upotreba bupivakaina za intraartrikularni blok kod dece uzrasta od 1 do 12 godina nije dokumentovana.

Upotreba bupivakaina za veliki nervni blok kod dece uzrasta od 1 do 12 godina nije dokumentovana.

Prilikom primene epiduralne anestezije, deci je potrebno primenjivati inkrementalne doze u skladu sa njihovim godinama i telesnom masom, jer epiduralna anestezija, pogotovo u torakalnom nivou može dovesti do teške hipotenzije i oštećenja respiratorne funkcije.

Lek BupivacaineGrindeks sadrži natrijum

Jedna ampula od 10 mL sadrži 31,48 mg natrijuma, što odgovara 1,57% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Bupivakain se mora oprezno primenjivati sa drugim lokalnim anesteticima ili lekovima koji su strukturno slični lokalnim anesteticima, kao što su neki antiaritmici, kao što su lidokain i meksiletin, pošto može doći do potenciranja sistemskog toksičnog dejstva.

5 od 11

Nisu sprovedene specifične studije koje su istraživale interakciju lokalnih anestetika i antiaritmika klase III (npr. amjodaron), ali se preporučuje oprez (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Nema dokaza o štetnom uticaju na trudnoću kod ljudi. Prilikom primene većih doza postoje podaci o smanjenom preživljavanju mladunaca pacova i uticaja na embrion kunića, ako se bupivakain primenjuje tokom trudnoće.

Bupivakain stoga ne treba davati u početnom stadijumu trudnoće, osim ukoliko očekivana korist prevazilazi moguće rizike.

Neželjena dejstva kod fetusa kao posledica lokalne anestezije, kao što je fetalna bradikardija, najuočjivija su kod paracervikalnog bloka. Razlog tome može biti visoka koncentracija anestetika koja dolazi do fetusa (videti odeljak 4.4).

Dojenje

Bupivakain se izlučuje u majčino mleko, ali u toliko malim količinama da pri primeni terapijskih doza bupivakaina kod majke koja doji, nema rizika za novorođenče.

Bupivakain ima mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašina. Pored direktnog anestetičnog delovanja, lokalna anestezija može da ima veoma blago dejstvo na mentalne funkcije i koordinaciju pokreta čak i kada nema očigledne CNS toksičnosti, imože prolazno uticati na kretanje i brzinu reagovanja.

Slučajno davanje subarahnoidalnih injekcija može dovesti do duboke spinalne anestezije uz moguću apneu i tešku hipotenziju.

Profil neželjenih reakcija bupivakaina sličan je drugim dugodelujućim anesteticima. Neželjena dejstva koja su prouzrokovana samim lekom ponekad je teško odvojiti od fizioloških efekata nervnog bloka (npr. pad krvnog pritiska, bradikardija), događaja koji su direktna posledica uboda igle pri punkciji (npr. povreda nerva) ili su indirektna posledica uboda igle (npr. epiduralniapsces).

Neurološko oštećenje je retka, ali poznata posledica regionalne, a naročito epiduralne i spinalne anestezije. Može imati više uzroka, npr. direktna povreda kičmene moždine ili spinalnih nerava, prednji spinalni arterijski sindrom, injekcija iritantom ili injekcija nesterilnog rastvora. Ovo može dovesti do lokalizovane parestezije ili anestezije, motorne slabosti, gubitka kontrole sfinktera i paraplegije. Ponekad je neurološko oštećenje trajno.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije za koje postoji verovatnoća da nastaju kao posledica primene bupivakaina iz kliničkih studija sprovedenih sa sličnim lekovima i postmarketinškog iskustva navedene su prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i kategorijama učestalosti. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do< 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do< 1/100), retko (≥ 1/10000 do< 1/1000), veoma retko (< 1/1000) ili nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela neželjenih reakcija

6 od 11

Disfunkcija jetre, praćena reverzibilnim povećanjima SGOT, SGPT, alkalnih fosfataza i bilirubina, primećena je nakon ponovljenih injekcija ili dugotrajne infuzije bupivakaina. Ukoliko se primete znaci disfunkcije jetre tokom terapije bupivakainom, terapiju treba prekinuti.

Slučajna intravaskularna primena lokalnog anestetika može da izazove trenutnesistemske reakcije (u roku od nekoliko sekundi do par minuta). Znaci sistemske toksičnosti u slučajevima predoziranja javljaju se kasnije (15-60 minuta nakon primene) usled sporijeg porasta koncentracije lokalnog anestetika u krvi (videti odeljke 4.8.1 i 4.8.2).

Farmakoterapijska grupa: Anestetici; anestetici, lokalni; amidi

ATC šifra: N01BB01

Bupivakain-hidrohlorid je dugodelujući lokalni anestetik amidne strukture koji ima i anestetičko i analgetsko

8 od 11

dejstvo. Primenjen u visokim dozama dovodi do hirurške anestezije, dok pri nižim dovodi do senzornog bloka (analgezija) sa slabije izraženim motornimblokom.

Vreme nastupanja i dužina trajanja lokalnih anestetičkih efekata bupivakaina zavise od doze i mesta primene.

Bupivakain, kao i ostali lokalni anestetici, reverzibilno blokira propagaciju impulsa duž nervnih vlakana, tako što sprečavaulazaknatrijumovih jona kroz ćelijskumembranunervnih vlakana. Natrijumovi kanali nervne membrane se smatraju receptorima za molekule lokalnih anestetika.

Lokalni anestetici mogu da imaju slične efekte i na druge ekscitabilne membrane npr. u mozgu ili miokadru.

U slučaju da prekomerne količine leka uđu u sistemsku cirkulaciju, mogu se javiti znaci i simptomi toksičnosti koji potiču od centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema.

CNS toksičnost (videti odeljak 4.8.1) uglavnom prethodi kardiovaskularnim efektima, pošto se CNS toksičnost javlja pri manjim koncentracijama u plazmi. Direktni uticaji lokalnih anestetika na srce uključuju usporeno sprovođenje signala, negativni inotropni efekat i na krajusrčani zastoj.

Indirektni kardiovaskularni efekti (hipotenzija, bradikardija) se mogu javiti posle epiduralne primene u zavisnosti od obimapratećeg simpatičkogbloka.

Bupivakain ima vrednost konstante disocijacije (pKa) 8,2 i vrednost particionog koeficijenta 346 (25 °C n-oktanol/fosfatni pufer pH 7,4). Metaboliti bupivakaina imaju slabiju farmakološku aktivnost od aktivnosti bupivakaina.

Koncentracija bupivakaina u plazmi zavisi od doze, puta primene i perfuzije mesta injektovanja.

Bupivakain pokazuje potpunu resorpciju bifaznog karaktera iz epiduralnog prostora sa poluvremenom resorpcije od 7 minuta, odnosno 6 sati. Spora faza resorpcije ograničava brzinu eliminacije bupivakaina, što objašnjava zbog čega je prividno poluvreme eliminacije nakon epiduralne primene duže nego nakon intravenske primene.

Nakon intravenske primene, bupivakain ima ukupni klirens iz plazme od 0,58 L/min, volumen distribucije u stanju ravnoteže je 73 L, terminalno poluvreme eliminacije od 2,7 sati i intermedijerni hepatični ekstrakcioni odnos od 0,38. 96% se vezuje za proteine plazme, uglavnom za alfa-1 kiseli glikoprotein. Klirens bupivakaina gotovo u potpunosti potiče od metabolizma u jetri i osetljiviji je na promene u intrizičnoj aktivnosti enzima jetre nego na promene u perfuziji jetre.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika leka kod dece je slična farmakokinetici kod odraslih osoba.

Povećanje ukupne koncentracije leka u plazmi je uočeno tokom kontinuirane epiduralne infuzije. Ovo je povezano sa postoperativnim povećanjem koncentracije alfa-1 kiselog glikoproteina. Koncentracija nevezanog, tj. farmakološki aktivnog leka je slična pre i nakon operacije.

Bupivakain lako prolazi kroz placentu i ravnoteža koncentracija nevezane frakcije leka se brzo postiže. Stepen vezivanja leka za proteine plazme kod fetusa je manji nego kod majke, što dovodi do nižih ukupnih koncentracija u plazmi kod fetusa.

Bupivakain se u velikoj meri metaboliše u jetri, primarno hidroksilacijom aromatičnog prstena do4-hidroksi-bupivakain i N-dealkilovanjem do pipekolilksilidina (PPX), oba puta posredstvom citohroma P450 3A4. Tokom 24 sata, oko 1% bupivakaina se izlučuje putem urina u nepromenjenom obliku, a oko 5% u obliku PPX.

Koncentracije PPX i 4-hidroksi-bupivakaina u plazmi tokom kontinuirane primene bupivakaina su niske u poređenju sa bupivakainom.

9 od 11

Ne postoje drugi pretklinički podaci od značaja za procenu bezbednosti leka, osim onih koji su već navedeni u Sažetku karakteristika leka.

Natrijum-hlorid;

Natrijum-hidroksid ili hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); Voda za injekcije.

Rastvorljivost bupivakaina u vodenim rastvorima pri pH ˃ 6,5 je ograničena. Mešanje sa alkalnim rastvorima npr. karbonatima, može dovesti do taloženja bupivakaina. Pogodan rastvarač je npr. izotonični rastvor natrijum-hlorida.

5 godina

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je staklena ampula (staklo hidrolitičke otpornosti tip I), sa identifikacionom linijom za otvaranje ili identifikacionom tačkom za otvaranje (one point cut). Jedna ampula sadrži 10 mL rastvora za injekciju.

Spoljašnjepakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi5 ampula u PVC ulošku i Uputstvo za lek.

Lek je namenjen samo za jednokratnu upotrebu i mora se iskoristiti odmah nakon otvaranja. Svu neupotrebljenu količinu rastvora odbaciti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Bupivacaine Grindeks, rastvor za injekciju, sadrži aktivnu supstancu bupivakain-hidrohlorid. Pripada grupi lekova čiji je naziv lokalni anestetici.

Lek Bupivacaine Grindeks se koristi da se anesteziraju delovi tela. Koristi se za sprečavanje nastanka bola ili za olakšanje bola. Može se primenjivati za:

 anesteziranje delova tela tokom operacija kod odraslih i dece starije od 12godina;  olakšanje bola kod odraslih, dece i odojčadi starije od godinu dana.

Lek Bupivacaine Grindeks ne smete primati:

 ako ste alergični (preosetljivi) na bupivakain-hidrohlorid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);

 ako ste alergični na neki drugi lokalni anestetik iz iste grupe lekova (kao što su lidokain ili ropivakain);  ako imate infekciju kože blizu mesta primene injekcije;

 ako se nalazite u stanju kardiogenog šoka (stanje kada srce ne može da isporuči dovoljno krvi svim delovima tela);

 ako se nalazite u stanju hipovolemijskog šoka (veoma nizak krvni pritisak koji dovodi dokolapsa);  ako imate poremećaj koagulacije ili uzimate lekove koji sprečavaju koagulaciju (zgrušavanje) krvi;  ako imate oboljenje mozga ili kičmene moždine kao što su meningitis, poliomijelitis ili spondilitis;  ako imate teške glavobolje prouzrokovane krvarenjem unutar glave (intrakranijalnahemoragija);

 ako imate problema sa kičmenom moždinom usledanemije;  ako imate trovanje krvi (sepsu);

 ako ste nedavno imali traumu, tuberkulozu ili tumor kičme.

Lek Bupivacine Grindeks ne smete primiti ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Bupivacaine Grindeks.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Bupivacaine Grindeks:

 ako imate problema sa srcem, bubrezima ili jetrom zato što će lekar možda morati da prilagodi dozu leka Bupivacaine Grindeks. Povećana vrednost enzima jetre može se javiti nakon ponovljene primene ili dugotrajnih infuzija leka Bupivacaine Grindeks, što može biti znak oštećenja jetre. Ukoliko se to dogodi, lekar može prekinuti primenu leka;

 ako Vam je natečen stomak usled viška tečnosti;  ako imate karcinom želuca;

 ako Vam je rečeno da imate smanjenu zapreminu krvi (hipovolemija);  ako imate tečnost u plućima.

Deca

 Kod dece mlađe od 12 godina, upotreba bupivakaina radi anesteziranja određenih delova tela tokom operacije nije ustanovljena.

Upotreba leka Bupivacaine Grindeks nije ustanovljena kod dece mlađe od 1 godine.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Bupivacaine Grindeks.

Drugi lekovi i lek Bupivacaine Grindeks

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta i biljne lekove. Lek Bupivacaine Grindeks može da utiče na način na koji drugi lekovi deluju i drugi lekovi mogu da utiču na lek Bupivacaine Grindeks.

2 od 8

Posebno recite svom lekaru ako uzimate bilo koji od navedenih lekova:

 lekove koji se koriste za lečenje nepravilnog rada srca (aritmije) kao što su lidokain, meksiletin ili amjodaron;

 lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulansi).

Vaš lekar mora da bude potpuno upoznat sa drugim lekovima koje uzimate da bi mogao tačno da odredi pravu dozu leka Bupivacaine Grindeks za Vas.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite lek Bupivacaine Grindeks.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Od leka Bupivacaine Grindeks se možete osećati pospano i lek može uticati na brzinu kojom reagujete. Posle primene leka Bupivacaine Grindeks ne smete upravljati vozilom, niti rukovati alatom i mašinama do narednog dana.

Lek Bupivacaine Grindeks sadrži natrijum

Jedna ampula od 10 mL sadrži 31,48 mg natrijuma. To odgovara 1,57 % preporučenog maksimalnog unosa soli za odraslu osobu. Vaš lekar će ovo uzeti u obzir ukoliko ste na dijeti kojom se kontroliše unos natrijuma.

Lek Bupivacaine Grindeks može da primeni samo lekar. Vaš lekar će znati pravilan način da primeni lek.

Doza koju će Vam doktor primeniti zavisi od tipa bola za čije se olakšavanje lek koristi i dela tela na kom će se primeniti. Na izbor doze utiču i veličina tela, starost i fizičko stanje. Uglavnom će primena jedne doze obezbediti dejstvo dovoljno dugog trajanja, mada u slučajevima kada operacija traje duže možda će Vam biti primenjeno više doza.

Lek Bupivacaine Grindeks će Vam biti primenjen u obliku injekcije. Deo tela u koji će lek biti injektovan zavisi od indikacije za koju primate lek. Vaš lekar će Vam primeniti lek u jedan od sledećih predela tela:

 blizu dela tela koji je potrebno anestezirati;

 u predelu koji je dalje od dela tela koji je potrebno anestezirati. Ovo će biti slučaj ako Vam bude primenjena epiduralna injekcija (injekcija u predelu kičmene moždine).

Kada se lek Bupivacaine Grindeks primenjuje na jedan od ovih načina, sprečava prenošenje signala bola putem nerava do mozga. Dejstvo će postepeno nestajati po završetku medicinske procedure.

Ako ste primili više leka Bupivacaine Grindeks nego što treba

Ozbiljna neželjena dejstva kao posledice prevelike doze leka su izuzetno retka i zahtevaju posebnu terapiju. Lekar koji Vas leči je obučen da reaguje u takvim situacijama.

Prvi znaci da ste dobili previše leka obično se javljaju u vidu:  osećaja vrtoglavice, ošamućenosti;

 utrnulosti usana i predela oko usta;  utrnulosti jezika;

 problema sa sluhom;  poremećaja vida.

Kako bi se smanjio rizik od ozbiljnih neželjenih dejstava, Vaš lekar će odmah prekinuti primenu leka Bupivacaine Grindeks, ako se pojave ovi znaci. To znači da, ako Vam se javi neki od ovih znakova ili mislite da ste primili preveliku dozu leka Bupivakain Grindeks, odmah obavestite svog lekara.

Ozbiljnija neželjena dejstva usled predoziranja uključuju trzaje mišića, epileptične napade praćene jakim

3 od 8

grčevima mišića i gubitak svesti.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ozbiljne alergijske reakcije (retko, mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

Ako imate ozbiljnu alergijsku reakciju odmah recite svom lekaru. Znaci mogu da uključe iznenadnu pojavu:  oticanja lica, usana, jezika i grla. Ovo može da otežava gutanje.

 ozbiljno i iznenadno oticanje šaka, stopala i članaka;  poteškoće pri disanju;

 ozbiljan svrab kože (sa plikovima).

Druga moguća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji primaju lek):  pad krvnog pritiska što može da izazove vrtoglavicu iliošamućenost;

 osećaj mučnine (nauzeja).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji primaju lek):  povraćanje;

 vrtoglavica;

 osećaj bockanja i trnjenja;

 povišen krvni pritisak (hipertenzija);  usporen rad srca;

 problemi sa mokrenjem.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji primaju lek):  ošamućenost;

 konvulzije;

 utrnulost jezika ili predela oko usta;

 zujanje u ušima ili osetljivost na zvuk;  otežan govor;

 zamućen vid;  gubitak svesti;

 drhtavica (tremor);  grčenje mišića.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji primaju lek):  duple slike;

 oštećenje nerava može izazvati promene osetljivosti ili mišićnu slabost (neuropatija), što može uključiti i oštećenja perifernih nerava;

 stanje koje se naziva arahnoiditis (zapaljenje membrane koja obavija kičmenu moždinu). Znaci obuhvataju bol nalik bockanju ili peckanju u donjem delu leđa ili nogu i bridenje, utrnulost ili slabost nogu.

 slabost ili paraliza nogu;

 neujednačen srčani ritam (aritmija), što može biti opasno poživot;

 usporeno disanje ili prestanak disanja ili prestanak rada srca, što može biti opasno poživot.

Moguća neželjena dejstva koja se javljaju kod drugih lokalnih anestetika, a mogu biti izazvana i lekom Bupivacaine Grindeks uključuju:

 probleme sa enzimima jetre, što se može desiti pri dugotrajnoj terapiji ovimlekom;  oštećenje nerava koje retko može uzrokovati trajneprobleme;

 slepilo koje nije trajno ili problemi sa mišićima oka koji su dugotrajni, što se može desiti prilikom davanja

4 od 8

nekih injekcija u blizini očiju.

Ukoliko neko od navedenih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije pomenuto u ovom Uputstvu, obavestite o tome Vašeg lekara ili medicinsku sestru.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Bupivacaine Grindeks nakon isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe odnosi se na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Ne zamrzavati. Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Vaš lekar i bolnički farmaceut su odgovorni za ispravno čuvanje, izdavanje i uklanjanje leka Bupivacaine Grindeks.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek BupivacaineGrindeks

Aktivna supstanca je bupivakain-hidrohlorid. Jedan mililitar leka Bupivacaine Grindeks, rastvora za injekciju sadrži 5 mg bupivakain-hidrohlorida. Jedna ampula od 10 mL sadrži 50 mg bupivakain-hidrohlorida.

Pomoćne supstance su: natrijum-hlorid; natrijum-hidroksid ili hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); voda za injekcije.

Kako izgleda lek Bupivacaine Grindeks i sadržaj pakovanja

Lek Bupivacaine Grindeks je bistar, bezbojan rastvor. pH rastvora je 4,0 do 6,5.

Unutrašnje pakovanje je staklena ampula (staklo hidrolitičke otpornosti tip I), sa identifikacionom linijom za otvaranje ili identifikacionom tačkom za otvaranje (one point cut). Jedna ampula sadrži 10 mL rastvora za injekciju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 ampula u PVC ulošku i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

5 od 8

Nosilac dozvole za lek:

RHEI LIFE DOO, Beogradskog bataljona 4, Beograd - Čukarica

Proizvođač: AS GRINDEKS

Krustpils iela 53, Riga, Letonija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno April, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

000454893 2023 od 09.04.2024.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Bupivacaine Grindeks je namenjen za upotrebu lekara specijalista u situacijama kada je neophodna produžena anestezija. Primenjuje se za lokalnu anesteziju perkutanom infiltracijom, perifernim nervnim blokom (blokovima) i centralnim nervnim blokom (kaudalna ili epiduralna anestezija).

Indikacije za primenu leka Bupivacaine Grindeks su:

– hirurška anestezija kod odraslih i dece starije od 12 godina, – terapija akutnog bola kod dece starije od godinu dana.

Doziranje i način primene

Doziranje

Odrasli i deca uzrasta iznad 12 godina

Tabela 1. predstavlja vodič za doziranje za najčešće primenjivane tehnike kod prosečne odrasle osobe. Vrednosti predstavljaju opseg očekivanih prosečnih doza koje su potrebne. Treba konsultovati specijalizovane stručne knjige u pogledu faktora koji utiču na specifične tehnike bloka, kao i za individualne potrebepacijenata.

Napomena: Kada se primenjuju produženi blokovi, bilo kontinuiranom infuzijom ili ponovljenom primenom bolusa, rizik od postizanja toksičnih koncentracija u plazmi ili izazivanja lokalne neurološke povrede se mora uzeti u obzir.

Iskustvo kliničara i poznavanje fizičkog stanja pacijenta su veoma značajni za izračunavanje potrebne doze. Treba uvek koristiti najmanju dozu potrebnu za postizanje adekvatne anestezije. Mogu se javiti individualne varijacije u vremenu nastupanja i trajanju dejstva.

Tabela 1. Preporučeno doziranje kod odraslih

6 od 8

Operacija 5,0 15-30 Lumbalna epiduralna

primena1)

Carski rez 5,0 15-30 Torakalna epiduralna

primena1)

Operacija 5,0 5-10 Kaudalni epiduralni

blok1)

5,0 20-30 Veliki nervni blokovi2)

(npr. brahijalni pleksus, 5,0 10-35 femoralni, bedreni)

Regionalni blok

(npr. mali nervni 5,0 ≤ 30 blokovi i infiltracija)

75-150 15-30 2-3

75-150 15-30 2-3

25-50 10-15 2-3

100-150 15-30 2-3

50-175 15-30 4-8

≤ 150 1-10 3-8

1) Doza uključuje i test dozu

2) Doza za veliki nervni blok mora biti prilagođena mestu primene i stanju pacijenta. Blokovi međuskalenskog i supraklavikularnog brahijalnog pleskusa mogu biti povezani sa većom učestalošću javljanja ozbiljnih neželjenih reakcija, bez obzira na vrstu primenjenog lokalnog anestetika, videti odeljak „Posebnaupozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka.

Uopšteno, hirurška anestezija (npr. epiduralna primena) zahteva primenu većih koncentracija i doza. Kada je potreban blok nižeg intenziteta (npr. olakšanje bola tokom porođaja) indikovana je upotreba manjih koncentracija (koncentracije od 1,25 mg/mL ili 2,5 mg/mL; lekovi u navedenim jačinama nisu registrovani u Republici Srbiji). Zapremina primenjenog leka utiče na obim širenja anestezije.

Kako bi se izbeglo intravaskularno injektovanje, aspiraciju treba ponoviti pre i tokom primene glavne doze, koju treba injektovati polako ili u inkrementalnim dozama, brzinom od 25-50 mg/min, sve vreme prateći pacijentove vitalne funkcije i održavajući verbalni kontakt sa pacijentom. Nenamerno intravaskularno injektovanje se može prepoznati po privremenom povećanju frekvence srčanog ritma, dok se slučajno intratekalno injektovanje može prepoznati po znacima spinalnog bloka. Ako se pojave simptomi toksičnosti injektovanje se mora odmah prekinuti (videti odeljak „Akutna sistemska toksičnost” u Sažetku karakteristika leka).

Dosadašnja iskustva ukazuju da prosečna odrasla osoba dobro podnosi primenu 400 mg leka tokom 24 sata.

Pedijatrijska populacija uzrasta od 1 do 12 godina

Procedure regionalne anestezije kod dece treba da budu izvedene od strane kvalifikovanih lekara koji su upoznati sa ovom populacijom i tehnikom.

Doze prikazane u Tabeli 2. treba posmatrati kao smernice za primenu u pedijatriji. Mogu se javiti individualne varijacije. Kod dece sa velikom telesnom masom, postepeno smanjenje doza je često neophodno i doze treba bazirati u odnosu na idealnu telesnu masu. Treba konsultovati specijalizovane stručne knjige u pogledu faktora koji utiču na specifične tehnike bloka, kao i za individualne potrebe pacijenata. Treba primeniti najmanju dozu potrebnu za postizanje adekvatne anestezije.

Tabela 2. Preporučeno doziranje kod dece uzrasta od 1 do 12 godina

a) Vreme nastupanja i dužina trajanja perifernog nervnog bloka zavise od tipa bloka i primenjene doze 7 od 8

Kod dece doze treba preračunavati na osnovu telesne mase sve do 2 mg/kg.

Kako bi se izbeglo intravaskularno injektovanje, aspiraciju treba ponoviti pre i tokom primene glavne doze, koju treba injektovati polako ili u inkrementalnim dozama, sve vreme prateći pacijentove vitalne funkcije.

Ilioingvinalni-iliohipogastrični blokovi se izvode kod dece starije od 5 godina primenom bupivakina 5 mg/mL u dozi od 1,25-2 mg/kg.

Za penilne blokove bupivakain 5 mg/mL se može koristiti u ukupnoj dozi od 0,2-0,5 mL/kg što predstavlja 1-2,5 mg/kg.

Bezbednost i efikasnost leka Bupivacaine Grindeks sa ili bez adrenalina kod dece uzrasta < 1 godine nisu utvrđene. Dostupni su samo ograničeni podaci.

Bezbednost i efikasnost intermitentne epiduralne bolus injekcije ili kontinuirane infuzije nisu utvrđene. Dostupni su samo ograničeni podaci.

Način primene

Za epiduralnu, perineuralnu i supkutanu upotrebu.

Lista pomoćnihsupstanci

Natrijum-hlorid;

Natrijum-hidroksid ili hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Rastvorljivost bupivakaina u vodenim rastvorima pri pH ˃ 6,5 je ograničena. Mešanje sa alkalnim rastvorima npr. karbonatima, može dovesti do taloženja bupivakaina. Pogodan rastvarač je npr. izotonični rastvor natrijum-hlorida.

Rok upotrebe

5 godina

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja i posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantacijuleka

Unutrašnje pakovanje je staklena ampula (staklo hidrolitičke otpornosti tip I), sa identifikacionom linijom za otvaranje ili identifikacionom tačkom za otvaranje (one point cut). Jedna ampula sadrži 10 mL rastvora za injekciju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 ampula u PVC ulošku i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lek je namenjen samo za jednokratnu upotrebu i mora se iskoristiti odmah nakon otvaranja. Svu neupotrebljenu količinu rastvora odbaciti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

8 od 8