Cufence 200mg kapsula, tvrda

Lek Cufence je indikovan za lečenje Vilsonove bolesti kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta od 5 ili više godina, koji ne podnose terapiju D-penicilaminom.

Lečenje treba da započne samo lekar specijalista sa iskustvom u lečenju Vilsonove bolesti. Doziranje

Početna doza obično odgovara najmanjoj preporučenoj dozi, nakon čega dozu treba prilagoditi prema kliničkom odgovoru pacijenta (videti odeljak 4.4).

Preporučena doza je 800 mg – 1600 mg (4 – 8 kapsula) dnevno podeljeno u 2 do 4 doze.

Preporučene doze leka Cufence izražene su u mg baze trientina (tj. ne u mg soli trientin dihidrohlorida) (videti odeljak 4.4).

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Nema dovoljno dostupnih kliničkih podataka o leku Cufence da bi se utvrdilo da li postoje razlike u odgovoru na terapiju između starijih i mlađih pacijenata. Uopšteno, treba biti oprezan pri odabiru doze, pa se obično počinje od donjeg kraja opsega doziranja koji je preporučen za odrasle zbog veće učestalosti smanjene funkcije jetre, bubrega ili srca, ili pratećih bolesti ili druge terapije lekovima.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega podaci su ograničeni. Stoga je preporučena doza kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ista kao za odrasle. Za posebne mere opreza videti odeljak 4.4.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre podaci su ograničeni. Stoga je preporučena doza kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ista kao i za odrasle. Za posebne mere opreza videti odeljak 4.4.

Pacijenti kod kojih se uglavnom javljaju simptomi oštećenja funkcije jetre

Preporučena doza kod pacijenata kod kojih se uglavnom javljaju simptomi oštećenja funkcije jetre je ista kao preporučena doza za odrasle. Međutim, savetuje se praćenje pacijenata kod kojih se javljaju simptomi oštećenja funkcije jetre, na svake dve do tri nedelje nakon započinjanja terapije lekom Cufence.

Pacijenti kod kojih se uglavnom javljaju neurološki simptomi

Preporuke za dozu su iste kao i za odrasle. Međutim, titraciju na višu dozu treba vršiti na umeren i promišljen način, i prilagoditi je prema prema kliničkom odgovoru pacijenta, kao što je pogoršanje tremora, s obzirom na to da pacijenti mogu biti u riziku od neurološkog pogoršanja na početku terapije (videti odeljak 4.4). Dalje se savetuje praćenje pacijenata kod kojih se javljaju neurološki simptomi na svaku jednu do dve nedelje nakon započinjanja terapije lekom Cufence dok se ne postigne ciljna doza.

Pedijatrijska populacija

Doza je manja od doze za odrasle, a zavisi od uzrasta i telesne mase. Dozu treba prilagoditi prema kliničkom odgovoru; na početku terapije primenjuje se 400 mg - 1000 mg (2-5 kapsula) (videti odeljak 4.4).

Deca uzrasta < 5 godina

Bezbednost i efikasnost leka Cufence kod dece uzrasta od 0 do 5 godina još uvek nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Kapsule treba progutati cele sa vodom.

Važno je uzimati lek Cufence na prazan želudac, najmanje jedan sat pre obroka ili dva sata nakon obroka i u razmaku od najmanje jednog sata od uzimanja bilo kog drugog leka, hrane ili mleka (videti odeljak 4.5).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju pomoćnu supstancu navedenu u odeljku 6.1.

Kada pacijent koji je uzimao neku drugu formulaciju trientina počinje da uzima ovaj lek, savetuje se oprez jer postoje razne soli trientina koje mogu imati drugačiji sadržaj trientina (baza) i drugačiju bioraspoloživost. Može biti potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).

Trientin je helatni agens za koji je utvrđeno da smanjuje koncentracije gvožđa u serumu. U određenim slučajevima će možda biti potrebno uzimati suplemente gvožđa. Gvožđe koje se istovremeno primenjuje peroralnim putem trebalo bi da se uzima u različito vreme od trientina (videti odeljak 4.5).

Ne preporučuje se kombinacija trientina sa cinkom. O istovremenoj upotrebi dostupni su samo ograničeni podaci pa nije moguće dati posebnu preporuku o doziranju.

Nema dokaza da antacidi kalcijuma i magnezijuma menjaju efikasnost trientina ali je preporučljivo odvojiti njihovu primenu (videti odeljak 4.5).

Kod pacijenata koji su prethodno lečeni D-penicilaminom zabeležene su reakcije slične lupusu tokom kasnijeg lečenja trientinom. Međutim, nije moguće utvrditi da li postoji uzročna veza sa trientinom.

Praćenje

Pacijenti koji primaju Cufence treba da budu pod redovnim nadzorom lekara i njihovo stanje treba pratiti uz sve dostupne kliničke podatke radi odgovarajuće kontrole kliničkih simptoma i koncentracija bakra, kako bi se optimizovala terapija. Preporučuje se da učestalost praćenja bude barem dva puta godišnje. Učestalije praćenje savetuje se tokom početne faze lečenja i tokom faza progresije bolesti ili u slučaju prilagođavanja doze u skladu sa odlukama nadležnog lekara (videti odeljak 4.2).

Cilj terapije održavanja je da se održe koncentracije slobodnog bakra u plazmi (poznat i kao bakar u plazmi koji nije vezan na ceruloplazmin) i izlučivanje bakra u urinu u prihvatljivim granicama.

Utvrđivanje slobodnog bakra u serumu koji se izračunava razlikom između ukupnog bakra i bakra vezanog za ceruloplazmin (normalna koncentracija slobodnog bakra u serumu obično iznosi od 100 do 150 mikrograma/l) može biti koristan indeks za praćenje terapije.

Merenje izlučivanja bakra u urinu može se sprovoditi tokom terapije. BS obzirom na to da helaciona terapija dovodi do povećanja koncentracije bakra u urinu, to (možda) neće dati tačan prikaz viška količine bakra u telu, ali može biti korisna mera pridržavanja terapije.

Upotreba odgovarajućih ciljnih raspona parametara bakra opisana je u smernicama kliničke prakse koje se odnose na Vilsonovu bolest.

Kao kod svih agenasa koji snižavaju koncentracije bakra, prekomerno lečenje nosi rizik od nedostatka bakra, što je naročito štetno za decu i trudnice (videti odeljak 4.6) jer je bakar potreban za pravilni rast i mentalni razvoj. Stoga je potrebno uspostaviti praćenje zbog moguće pojave manifestacija prekomernog lečenja.

Pacijente sa oštećenjima funkcije jetre i/ili bubrega koji primaju trientin potrebno je držati pod redovnim lekarskim nadzorom radi odgovarajuće kontrole simptoma i koncentracija bakra. Kod ovih pacijenata se takođe preporučuje pomno praćenje funkcije jetre i/ili bubrega (videti odeljak 4.2).

Na početku helacione terapije može doći do pogoršanja neuroloških simptoma zbog viška slobodnog bakra u serumu tokom početnog odgovora na terapiju. Moguće je da će ovaj efekat biti izraženiji kod pacijenata sa već postojećim neurološkim simptomima. Preporučuje se pomno praćenje pacijenata zbog tih znakova i simptoma, kao i razmatranje pažljive titracije kako bi se dostigla preporučena terapijska doza i po potrebi smanjila doza.

Prilagođavanje doze trientina potrebno je uzeti u obzir u slučaju znakova smanjene efikasnosti, kao što su (perzistentno) povećavanje enzima jetre i pogoršanje tremora. Doze trientina potrebno je prilagođavati u malim koracima. Dozu trientina moguće je isto smanjiti u slučaju pojave neželjenih reakcija na trientin, kao što su gastrointestinalne smetnje ili hematološke promene. Doze trientina potrebno je smanjiti na podnošljivije doze, a njihovo povećavanje je dozvoljeno onda kada se neželjene reakcije povuku.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija. Cink

Nema dovoljno podataka koji bi podržali istovremenu upotrebu cinka i trientina. Ne preporučuje se kombinacija trientina sa cinkom s obzirom na to da je interakcija cinka sa trientinom verovatna, što smanjuje dejstvo obe aktivne supstance.

Drugi agensi koji smanjuju koncentracije bakra

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija u pogledu istovremene primene trientina i D- penicilamina.

Hrana

Trientin se slabo resorbuje nakon peroralne primene i hrana dodatno inhibira njegovu resorpciju. Specifična ispitivanja interakcija hrane sa trientinom sprovedena su kod zdravih osoba i ona su pokazala smanjenje stepena resorpcije trientina do 45%. Sistemska izloženost je od kritičnog značaja za glavni mehanizam delovanja trientina, helaciju bakra (videti odeljak 5.1). Stoga se preporučuje uzimanje trientina barem 1 sat pre obroka ili 2 sata nakon obroka, u razmaku od barem jedan sat od uzimanja bilo kojih drugih lekova, hrane ili mleka kako bi se osigurala maksimalna apsorpcija trientina i smanjila verovatnoća formiranja kompleksa vezivanjem leka na metale u gastrointestinalnom traktu (videti odeljak 4.2).

Drugi proizvodi

Ustanovljeno je da trientin smanjuje koncentracije gvožđa u serumu. Stoga će u određenim slučajevima možda biti potrebno uzimanje suplemenata gvožđa. Gvožđe i drugi teški metali koji se istovremeno upotrebljavaju peroralnim putem moraju se davati u drugo vreme od trientina kako bi se sprečilo formiranje kompleksa (videti odeljak 4.4). Iako nema dokaza da antacidi kalcijuma i magnezijuma menjaju efikasnost trientina, dobra je praksa odvojiti njihovu primenu (videti odeljak 4.4).

Podaci o primeni trientina kod trudnica su ograničeni.

Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost, što je verovatno rezultat manjka bakra uzrokovanog trientinom (videti odeljak 5.3).

Trientin se u trudnoći sme koristiti samo nakon pažljivog razmatranja koristi u odnosu na rizike prekidanja lečenja kod pojedine pacijentkinje. Faktori koje treba uzeti u obzir, uključuju poznate rizike vezane za nelečenu ili nedovoljno lečenu Vilsonovu bolest, rizike vezane za stadijum bolesti, rizik dostupnih zamenskih terapija i moguća dejstva trientina (videti odeljak 5.3).

U slučaju nastavka lečenja trientinom nakon analize rizika i koristi, posebnu pažnju bi trebalo obratiti na smanjenje doze trientina na najmanju efikasnu dozu i praćenju pridržavanja terapijskog režima.

Trudnoću treba pomno pratiti u cilju otkrivanja mogućih abnormalnosti fetusa i procene koncentracija bakra u serumu majke tokom trudnoće. Dozu trientina koja se koristi potrebno je prilagoditi kako bi se koncentracije bakra u serumu održale unutar normalnog raspona. S obzirom na to da je bakar potreban za pravilan rast i mentalni razvoj, možda će biti potrebno prilagođavanje doze kako bi se osiguralo da ne fetus nema deficijenciju bakra, pri čemu je pomno praćenje pacijentkinje ključno (videti odeljak 4.4).

Bebe koje su rodile majke na terapiji trientinom potrebno je pratiti zbog koncentracija bakra u serumu i ceruloplazmina gde je to potrebno.

Dojenje

Postoje ograničeni klinički podaci koji sugerišu da se trientin ne izlučuje u majčino mleko. Međutim, ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče.

Potrebno je odlučiti da li prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju/apstinirati od terapije trientinom, uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist lečenja za ženu.

Plodnost

Nije poznato da li trientin ima uticaj na plodnost kod ljudi.

Trientin nema uticaj ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Mučnina se često može javiti prilikom početne terapije, a povremeno se može javiti i kožni osip. Zabeleženi su i slučajevi duodenitisa i težeg oblika kolitisa. Do neurološkog pogoršanja može doći na početku terapije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Tabela u nastavku je u skladu sa klasifikacijom sistema organa prema MedDRA (klasa sistema organa i preporučeni termini). Učestalost se određuje na sledeći način: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10 000 do

< 1/1000); veoma retko (< 1/10 000); nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Opis odabranih neželjenih reakcija

Kod pacijenata sa Vilsonovom bolešću zabeleženi su slučajevi neurološkog pogoršanja na početku terapije kelatorima bakra, uključujući trientin, sa simptomima, na primer, distonije, ukočenosti, tremora i disartrije (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Klinička ispitivanja sa lekom Cufence koja su uključivala ograničen broj dece u starosnom rasponu od 5 do 17 godina na početku terapije ukazuju na to da bi učestalost, tip i težina neželjenih reakcija kod dece trebalo da bude ista kao kod odraslih pacijenata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Zabeleženi su povremeni slučajevi predoziranja trientinom. U slučajevima predoziranja dozama do 20 g baze trientina, nisu zabeležene vidljive neželjene reakcije. Predoziranje velikom dozom od 40 g baze trientina izazvalo je samoograničavajuću vrtoglavicu i povraćanje, pri čemu nisu bile zabeležene druge kliničke posledice ili značajni biohemijski poremećaji.

U slučaju predoziranja potrebno je pacijenta držati na posmatranju, uraditi odgovarajuću biohemijsku analizu i pružiti simptomatsku terapiju. Ne postoji antidot.

Hronično prekomerno lečenje može dovesti do nedostatka bakra i reverzibilne sideroblastične anemije. Prekomerno lečenje i uklanjanje viška bakra moguće je pratiti pomoću vrednosti bakra koji se izlučuje u urinu i bakra koji nije vezan za ceruloplazmin. Potrebno je pažljivo praćenje radi optimizacije doze ili prilagođavanja terapije prema potrebi (videti odeljak 4.4).

Farmakoterapijska grupa: ostali lekovi za digestivnitrakt i metabolizam, razni lekovi za digestivni trakt i metabolizam

ATC šifra: A16AX12

Mehanizam delovanja

Trientin je helator selektivan za bakar koji pospešuje sistemsko uklanjanje dvovalentnog bakra iz organizma, formiranjem stabilnog kompleksa koji se lako izlučuje putem bubrega. Trientin je helator sa poliaminskom strukturom, a bakar helira formiranjem stabilnog kompleksa sa četiri atoma azota u planarnom prstenu. Zbog toga farmakodinamsko delovanje trientina zavisi od njegovog hemijskog svojstva da helira bakar, a ne od interakcije sa receptorima, enzimima ili drugim biološkim supstancama kod različitih vrsta. Trientin može takođe da helira bakar u digestivnom traktu i tako inhibira resorpciju bakra.

Resorpcija

Bioraspoloživost kapsula trientina kod ljudi nije još utvrđena. Na osnovu pretkliničkih ispitivanja, mehanizma resorpcije i visokog dejstva prvog prolaza, očekuje se niska i visoko varijabilna bioraspoloživost trientina nakon peroralne primene. Kliničke studije pokazale su da se trientin kod zdravih dobrovoljaca i pacijenata resorbuje sa tmax između 0,5 i 6 sati nakon uzimanja doze. Izloženost trientinu vrlo je varijabilna između ispitanika, sa varijacijom do 60%.

U slučaju unosa hrane do 30 minuta pre primene trientina, odgađa se vreme postizanja maksimalnih koncentracija za 2 sata i smanjuje se stepen resorpcije trientina za otprilike 45%.

Distribucija

Vezivanje trientina za proteine humane plazme je nisko, a široko se distribuira u tkiva, sa relativno visokim koncentracijama izmerenim u jetri, srcu i bubregu pacova.

Biotransformacija

Trientin se acetiluje u dva glavna metabolita, N(1)-acetiltrietilentetramin (MAT) i N(1),N(10)-diacetiltrietilentetramin (DAT). Klinički podaci kod zdravih ispitanika ukazuju na to da je izloženost metabolitu MAT u plazmi otprilike 3 puta veća od izloženosti nepromenjenom trientinu, dok je izloženost metabolitu DAT nešto manja u poređenju sa trientinom. Metaboliti trientina imaju helacijska svojstva u vidu vezivanja bakra, ali je stabilnost tih kompleksa bakra mala zbog uvođenja acetilnih grupa. Podaci iz kliničkih ispitivanja kod zdravih dobrovoljaca ukazuju na ograničen doprinos metabolita MAT i DAT u vidu helacijskog dejstva. Nije utvrđeno koliko MAT i DAT utiču na celokupno dejstvo leka Cufence na koncentracije bakra kod pacijenata sa Vilsonovom bolešću.

Trientin se metaboliše acetilacijom putem spermidin/spermin N-acetiltransferaze, a ne putem N-acetiltransferaze 2.

Eliminacija

Trientin i pripadajući metaboliti nakon resorpcije se brzo izlučuju u urinu, bilo vezani ili nevezani za bakar. Neapsorbovani deo peroralno primenjenog trientina vezuje se za bakar u probavnom traktu i eliminše se izlučivanjem u stolici.

Poluvreme eliminacije trientina iznosi otprilike 4 sata (srednje vrednosti t1/2 od 3,8 ± 1,3 sata izmerene u stanju dinamičke ravnoteže kod pacijenata sa Vilsonovom bolešću, i 4,4 ± 4,7 sati izmerene nakon jedne doze kod zdravih dobrovoljaca). Poluvijekovi eliminacije dvaju metabolita iznosili su 14,1 ± 3,7 sati za MAT i 8,5 ± 3,0 sati za DAT nakon primjene jedne doze trientina kod zdravih ispitanika.

Posebne populacije Starost / pol / telesna masa

Podaci iz kliničkih ispitivanja sprovedenih na odraslim zdravim ispitanicima ukazuju na to da starost, pol i telesna masa nemaju očiglednog uticaja na farmokinetička svojstva trientina.

Etnička pripadnost

Nije sprovedena farmakokinetička analiza o međuetničkim razlikama.

Neklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik za ljude na osnovu niza ispitivanja kardiovaskularne bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i toksičnosti po embriofetalni razvoj.

Efekti u nekliničkim ispitivanjima u velikoj meri su konzistentni sa indukovanom deficijencijom bakra u plazmi i jetri kod životinja sa inače normalnom koncentracijom bakra, pa ih je kao takve moguće povezati sa farmakološkim dejstvom trientina. Glavni toksikološki nalazi povezani sa trientinom, koji su generalno zapaženi za sve ispitivane vrste, uključivali su gubitak telesne težine ili smanjeni dobitak težine, izmenjene koncentracije elektrolita u urinu, niske koncentracije bakra u plazmi i razne histopatološke promene u plućima (prevashodno intersticijski pneumonitis). Svi efekti su bili reverzibilni, izuzev plućnih nalaza; međutim, koncentracije doze u slučajevima gde su ovi efekti uočeni daleko su veće od onih koje su primenjivane klinički. Dalje, postoje sumnje u pogledu uzročne povezanosti sa trientinom, s obzirom na to da su plućni nalazi takođe zapaženi kod većine kontrolnih pasa u 26-nedeljnom ispitivanju. Kod pasa su primećene ataksija, tremor, nenormalan hod i umanjena aktivnost nakon primene izrazito visokih koncentracija trientina. Ustanovljen je i deo funkcionalnih neuroloških abnormalnosti, posebno kod teže pogođenih životinja, iako nije primećeno nikakvo povezano oštećenje nerava. Elektrokardiografska slika je takođe bila nepromenjena.

Kod skotnih životinja velika doza trientina povezana sa znatnim smanjenjem bakra u serumu pokazala je rano dejstvo na preživljavanje embriona i marginalno manju masu fetusa. Nema dokaza o embriofetalnoj toksičnosti pri manjim dozama leka uprkos smanjenjima bakra u serumu vezanima za dozu. Ovi efekti su primećeni samo pri izloženostima dovoljno iznad maksimalne izloženosti ljudi da imaju mali značaj za kliničku primenu.

Nisu dostupni podaci o plodnosti, ali estrusna cikličnost bila je bez promene, a reproduktivni organi nisu utvrđeni kao ciljni organi u generalnim ispitivanjima toksičnosti ponovljenih doza.

Prema izveštaju OECD SIDS iz 2002. godine o trietilentetraminu, genotoksični profil trientina klasifikovan je kao profil niskog prioriteta/niske važnosti. Dobijeni su određeni pozitivni in vitro podaci o mutagenosti, ali in vitro test sistemi nisu pokazali nikakvu mutagenu aktivnost. Do sada nisu sprovedena dugoročna ispitivanja kancerogenog potencijala kod životinja sa trientinom koji je primenjivan peroralno, ali kod dermalne primene nije bilo povećanja karcinoma iznad početne vrednosti. Dalje, postoje dokazi koji sugerišu da trientin zapravo smanjuje endogeno oštećenje DNK u soju pacova (Long-Evans Cinnamon) za koji se smatra da predstavlja odgovarajući model za Vlsonovu bolest. Ovo sugeriše smanjeni kancerogeni rizik za pacijente koji boluju od Vilsonove bolesti kao rezultat lečenja trientinom.

Trientindihlorid je poznat kao iritans, posebno za sluzokožu, gornji respiratorni trakt i kožu, i indukuje osetljivost kože u zamoraca, miševa i čoveka (izveštaj OECD SIDS za trietilentetramin iz 2002. godine).

Sadržaj kapsule: magnezijum-stearat

silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni

Omotač kapsule: želatin

titan-dioksid (E171)

Sastav mastila za štampu:

šelak propilenglikol

titan-dioksid (E171) gvožđe(III)-oksid, crni (E172) gvožđe(III)-oksid, žuti (E172)

Nije primenljivo.

Rok upotrebe: 3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja boce: 3 meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Bocu čuvati dobro zatvorenu radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla u kojoj se nalazi kesica silika gela. Boca je zatvorena polipropilenskim zatvaračem. Na otvoru boce se nalazi zatopljena zaštitna folija.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bocu (ukupno 100 kapsula, tvrdih) i Upitstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Cufence se koristi za lečenje Vilsonove bolesti kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta od 5 ili više godina. Namenjen je primeni kod pacijenata koji ne mogu da uzimaju drugi lek, D- penicilamin, zbog neželjenih reakcija.

Ovaj lek sadrži aktivnu supstancu trientin, helatni agens za bakar koji se upotrebljava u svrhu uklanjanja viška bakra iz tela. Lek Cufence

vezuje za sebe bakar, koji se potom izlučuje iz tela.

Ako ste alergični na trientin ili neki drugi sastojak ovog leka (navedeni u odeljku 6).

Znaci alergijske reakcije uključuju osip, svrab, oticanje lica, gubitak svesti i probleme sa disanjem.

Upozorenja i mere opreza

Vaš lekar će morati redovno da proverava da li Vam se javljaju simptomi bolesti, kao i količinu bakra u krvi i urinu. Redovno praćenje je od izrazitog značaja na početku Vašeg lečenja ili prilikom promene doze, kod dece u razvoju i trudnica, u cilju održavanja koncentracija bakra na odgovarajućem nivou. Vaš lekar će možda povećati ili smanjiti dozu leka Cufence.

Mogu se javiti problemi sa nervnim sistemom (na primer nevoljno drhtanje, manjak koordinacije, otežan govor, ukočenost mišića, pogoršanje grčeva mišića), posebno kod pacijenata koji tek započinju svoje lečenje lekom Cufence. Ako nešto od navedenog primetite tokom uzimanja leka Cufence, odmah o tome obavestite Vašeg lekara.

Reakcije slične lupusu (simptomi mogu uključivati dugotrajan osip, temperaturu, bol u zglobovima i umor) zabeležene su kod nekih pacijenata koji su se nakon lečenja penicilaminom prebacili na trientin. Međutim, nije bilo moguće utvrditi da li je reakcija posledica lečenja trientinom ili prethodnog lečenja penicilaminom.

Drugi lekovi i lek Cufence

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekov.

Ako uzimate tablete sa gvožđem ili lekove koji neutrališu kiselinu u želucu, uzmite ih barem 2 sata pre ili nakon što ste uzeli lek Cufence zato što oni mogu smanjiti dejstvo leka Cufence. Preporučuje se da trientin uzmete u razmaku od barem jednog sata od uzimanja bilo kog drugog leka.

Uzimanje leka Cufence sa hranom i pićima

Ovaj lek treba uzimati samo sa vodom. Nemojte uzimati lek sa drugim pićima, mlekom ili hranom jer bi mogli da smanje njegovo dejstvo. Izbegavajte da jedete ili pijete (osim vode) 2 sata pre i 1 sat posle uzimanja leka Cufence.

Trudnoća i dojenje

Ako ste trudni ili dojite, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate da zatrudnite, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Veoma je važno da nastavite sa lečenjem zbog održavanja normalnih vrednosti bakra tokom trudnoće. Vi i Vaš lekar treba u potpunosti da razmotrite moguće koristi lečenja, vodeći računa o bilo kakvim mogućim rizicima

koji se mogu javiti. Vaš lekar će Vas posavetovati o lečenju i dozi koji bi bili najbolji u Vašoj situaciji. Ako zatrudnite dok uzimate lek Cufence, obratite se Vašem lekaru.

Ako ste trudni i uzimate Cufence, Vaše stanje će se pratiti tokom trudnoće zbog uticaja na bebu ili na promenu vrednosti bakra kod Vas.

Prema trenutno dostupnim ograničenim informacijama, čini se da lek Cufence ne prelazi u majčino mleko, ali nije sigurno da ne postoji nikakav rizik po bebu. Važno je da obavestite Vašeg lekara ako dojite ili ako planirate da dojite. U tom slučaju Vaš lekar će Vam pomoći da odlučite da li je potrebno prestati sa dojenjem ili uzimati lek Cufence, s obzirom na korist dojenja za bebu i korist leka Cufence za majku. Vaš lekar će odlučiti koja terapija i koja doza je najbolja u Vašoj situaciji.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nije verovatno da će trientin imati uticaj na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Uvek uzimajte lek Cufence tačno onako kako Vam je lekar rekao. Ukoliko niste sigurni, proverite sa lekarom ili farmaceutom.

Odrasle osobe (uključujući starije osobe)

Uobičajena doza je između 4 i 8 kapsula dnevno koje se uzimaju kroz usta.

Primena kod dece i adolescenata (od 5 do 17 godina)

Kod dece i adolescenata doza zavisi od starosti i telesne težine i prilagođava je Vaš lekar. Na početku lečenja doza varira između 2 i 5 kapsula dnevno.

Način primene

Vaš lekar će odrediti ispravnu dozu za Vas.

Ukupna dnevna doza se može podeliti u 2 do 4 manje doze, u skladu sa time kako je propisao lekar. Kapsule progutajte cele uz čašu vode na prazan želudac, barem 1 sat pre ili 2 sata posle jela. Pacijenti koji otežano gutaju moraju da se obrate svom lekaru.

Ako ste uzeli više leka Cufence nego što treba

Ako ste uzeli više leka nego što treba, možete osetiti mučninu ili vrtoglavicu ili povraćati. Odmah se obratite Vašem lekaru ili drugom zdravstvenom radniku.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Cufence

Ako ste zaboravili da uzmete dozu, sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu tabletu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Cufence

Ovaj lek je namenjen dugoročnoj primeni jer je Vilsonova bolest doživotna. Nemojte prestajati sa lečenjem ili ga menjati bez razgovora sa Vašim lekarom, čak i u slučaju da se osećate bolje.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ponekad (učestalost nepoznata; nije moguće proceniti na osnovu dostupnih podataka), lečenje ovim lekom može izazvati upalu tankog ili debelog creva. Ako Vam se javi bilo koja od sledećih neželjenih reakcija, odmah se obratite Vašem lekaru:

• Jaki stomačni bolovi
• Uporan proliv
• Problemi sa nervnim sistemom (na primer nevoljno drhtanje, manjak koordinacije, otežan govor, ukočenost mišića, pogoršanje grčeva mišića).

Druga neželjena dejstva mogu uključivati:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Mučnina (naročito prilikom započinjanja terapije)

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Kožni osip
• Anemija (možete se osećati neuobičajeno umorno) Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristit lek Cufence posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“ Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja

Bocu čuvati dobro zatvorenu radi zaštite od vlage. Rok upotrebe nakon prvog otvaranja boce: 3 meseca.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom.

Jedna kapsula, tvrda sadrži 300 mg trientin-dihidrohlorida, što odgovara 200 mg trientina

Pomoćnesupstance su:

Sadržaj kapsule:magnezijum-stearat; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Omotač kapsule: želatin; titan-dioksid (E171)

Sastav mastila za štampu: šelak; propilenglikol; titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid, crni (E172)

gvožđe(III)-oksid, žuti (E172)

Kako izgleda lek Cufence i sadržaj pakovanja

Bela kapsula ovalnog oblika, veličine 0, sa odštampanom oznakom „Cufence“ mastilom sive boje. Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla u kojoj se nalazi kesica silika gela. Boca je zatvorena polipropilenskim zatvaračem. Na otvoru boce se nalazi zatopljena zaštitna folija.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bocu ( ukupno 100 kapsula,tvrdih) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

EVROPA LEK PHARMA D.O.O. Beograd

Bore Stankovića 2, Beograd

Proizvođač:

AESICA PHARMACEUTICALS

GMBH, Alfred-Nobel-Str. 10, Monheim am Rhein, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno:

Avgust, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02473-22-001 od 03.08.2023.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci br: 515-14-00119-2023-8- 003 od 17.08.2023.