Detrusitol® 1mg film tableta

Simptomatska terapija urinarne inkontinencije, nemogućnosti odlaganja mokrenja i/ili povećane učestalosti mokrenja i nagona na mokrenje koji se mogu javiti kod pacijenata sa sindromom hiperaktivne bešike.

Odrasli (uključujući i starije pacijente)

Preporučena doza iznosi 2 mg dva puta dnevno, izuzev kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije ≤30 mL/min) za koje se preporučuje doza od 1 mg dva puta dnevno (videti odeljak 4.4). U slučaju pojave neprijatnih neželjenih dejstava doza se može smanjiti sa 2 mg na 1 mg dva puta dnevno.

Nakon 2-3 meseca potrebno je ponovo proceniti efekat terapije (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija:

Efikasnost primene leka Detrusitol nije ustanovljena kod dece (videti odeljak 5.1). Zbog toga se primena leka Detrusitol kod dece ne preporučuje.

Tolterodin je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• urinarnom retencijom;
• neregulisanim glaukomom zatvorenog ugla;
• miastenijom gravis;
• poznatom preosetljivošću na tolterodin ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka (videti odeljak 6.1);
• teškim oblikom ulceroznog kolitisa;
• toksičnim megakolonom.

Tolterodin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata:

• koji su pod rizikom za nastanak urinarne retencije usled značajne opstrukcije mokraćnog kanala;
• sa opstruktivnim poremećajima gastrointestinalnog trakta npr. stenoza pilorusa;
• sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2);
• sa oboljenjem jetre (videti odeljke 4.2 i 5.2);
• sa autonomnom neuropatijom;
• sa hijatus hernijom;
• koji su pod rizikom za pojavu smanjenog gastrointestinalnog motiliteta.

Pokazano je da višestruka oralna primena ukupne dnevne doze tolterodina sa trenutnim oslobađanjem od 4 mg (terapijska doza) i 8 mg (supraterapijska doza) produžava QTc interval (videti odeljak 5.1). Klinički značaj ovih nalaza nije jasan i zavisi od prisustva individualnih faktora rizika i osetljivosti pacijenta.

Tolterodin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala, kao što su:

• kongenitalno ili dokazano stečeno produženje QT intervala;
• poremećaji elektrolita kao što su hipokalemija, hipomagnezemija i hipokalcemija;
• bradikardija;
• relevantna postojeća oboljenja srca (npr. kardiomiopatija, ishemija miokarda, aritmija, kongestivna srčana insuficijencija);
• istovremena primena lekova za koje je poznato da produžavaju QT interval uključujući klasu IA (hinidin, prokainamid) ili klasu III (amjodaron, sotalol) antiaritimika.

Ovo se posebno odnosi na primenu snažnih CYP3A4 inhibitora (videti odeljak 5.1). Treba izbegavati istovremenu terapiju snažnim CYP3A4 inhibitorima (videti odeljak 4.5).

Retencija urina

Kod pacijenata sa učestalim i nekontrolisanim mokrenjem svakako treba isključiti organske razloge za nastajanje simptoma pre otpočinjanja lečenja tolterodinom.

Informacije o pomoćnoj supstanci:

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti. Pacijenti na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma mogu smatrati da je ovaj lek suštinski „bez natrijuma“.

Ne preporučuje se istovremena sistemska primena snažnih CYP3A4 inhibitora, kao što su makrolidni antibiotici (npr. eritromicin i klaritromicin), antimikotici (npr. ketokonazol i itrakonazol) i antiproteaze, zbog povećanja koncentracije tolterodina u serumu kada se ovi lekovi istovremeno primene kod slabih CYP2D6 metabolizatora, sa (posledičnim) rizikom od predoziranja (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena lekova koji imaju antimuskarinska svojstva može dovesti do izraženijih terapijskih efekata i neželjenih dejstava. S druge strane, terapijski efekti tolterodina mogu biti smanjeni istovremenom primenom agonista muskarinskih holinergičkih receptora.

Efekti prokinetika kao što su metoklopramid i cisaprid mogu biti smanjeni pri istovremenoj primeni tolterodina.

Istovremena primena sa fluoksetinom (snažni CYP2D6 inhibitor) ne rezultira pojavom klinički značajnih interakcija, imajući u vidu da su tolterodin i njegov CYP2D6-zavisni metabolit, 5-hidroksimetil tolterodin, ekvipotentni.

Ispitivanja interakcija između lekova nisu pokazala da postoji interakcija sa varfarinom ili kombinovanim oralnim kontraceptivima (etinil estradiol/levonorgestrel).

Klinička studija je pokazala da tolterodin nije metabolički inhibitor CYP2D6, 2C19, 2C9, 3A4 i 1A2. Zbog toga se ne očekuje povećanje koncentracija u plazmi lekova koji se metabolišu ovim izoenzimima kada se primenjuju istovremeno sa tolterodinom.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o primeni tolterodina kod trudnica. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Zbog toga se primena leka Detrusitol tokom trudnoće ne preporučuje.

Dojenje

Ne postoje podaci o izlučivanju tolterodina u majčino mleko, pa njegovu primenu treba izbegavati za vreme dojenja.

Usled primene leka, sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama može biti smanjena zbog poremećaja akomodacije i uticaja na brzinu reagovanja.

Sažetak bezbednosnog profila

Zbog svojih farmakoloških dejstava, tolterodin može prouzrokovati blaga i umerena antimuskarinska dejstva, kao što su suvoća usta, dispepsija i suvoća oka.

U tabeli u nastavku teksta prikazani su podaci o neželjenim dejstvima leka Detrusitol iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja. Najčešće prijavljivana neželjena reakcija je bila suvoća usta, koja se javila kod 35% pacijenata lečenih lekom Detrusitol, i 10% ispitanika u kontrolnoj grupi lečenih placebom. Glavobolja je takođe veoma često prijavljivana i javljala se kod 10,1% pacijenata lečenih lekom Detrusitol i kod 7,4% pacijenata koji su primali placebo.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije na lek navedene u tabeli predstavljene su u skladu sa klasom sistema organa (engl. System Organ Class, SOC) i učestalost je definisana u skladu sa sledećom konvencijom: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su navedene po opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 1: Neželjene reakcije

Slučajevi pogoršanja simptoma demencije (npr. konfuzija, dezorijentisanost, sumanutost) zabeleženi su nakon započinjanja terapije tolterodinom kod pacijenata koji primaju inhibitore holinesteraze u terapiji demencije.

Pedijatrijska populacija

U dva pedijatrijska, randomizovana, placebo kontrolisana, dvostruko slepa ispitivanja faze 3 sprovedena u trajanju od 12 nedelja sa ukupno 710 uključenih pedijatrijskih pacijenata, procenat pacijenata sa infekcijom urinarnog trakta, dijarejom i poremećajem ponašanja bio je veći u grupi pacijenata lečenih tolterodinom u odnosu na onu koja je primala placebo (infekcija urinarnog trakta: tolterodin 6,8%, placebo 3,6%; dijareja: tolterodin 3,3%, placebo 0,9%; poremećaj ponašanja: tolterodin 1,6%, placebo 0,4%) (videti odeljak 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Najveća pojedinačna doza tolterodin tartarata koja je primenjena kod zdravih dobrovoljaca je 12,8 mg. Najteža neželjena dejstva su bila poremećaj akomodacije i otežano mokrenje.

U slučaju predoziranja tolterodinom treba primeniti gastričnu lavažu i aktivni ugalj. Simptome treba lečiti na sledeći način:

• teški centralni antiholinergički efekti (npr. halucinacije, teška ekscitacija): fizostigmin;
• konvulzije ili izražena ekscitacija: benzodiazepini;
• respiratorna insuficijencija: veštačko disanje – respirator;
• tahikardija: beta blokatori;
• retencija urina: kateterizacija bešike;
• midrijaza: pilokarpin kapi za oči i/ili staviti pacijenta u tamnu sobu.

Produženje QT intervala zabeleženo je pri primeni ukupne dnevne doze od 8 mg tolterodina sa trenutnim oslobađanjem (dva puta više od preporučene dnevne doze za formulaciju sa trenutnim oslobađanjem i ekvivalentno trostrukoj maksimalnoj izloženosti prilikom primene formulacije u vidu kapsula sa produženim oslobađanjem), tokom perioda od četiri dana. U slučaju predoziranja tolterodinom potrebno je primeniti standardne suportivne mere za zbrinjavanje produženja QT intervala.

Farmakoterapijska grupa: Urološki lekovi, lekovi za učestalo mokrenje i inkontinenciju

ATC šifra: G04BD07 Mehanizam dejstva

Tolterodin je kompetitivni, selektivni antagonist muskarinskih receptora. In vivo selektivnost tolterodina za mokraćnu bešiku je veća od selektivnosti za pljuvačne žlezde.

Farmakodinamsko dejstvo

Jedan od metabolita tolterodina (5-hidroksimetil derivat) ima farmakološke osobine slične kao osnovni lek. Kod pacijenata sa snažnim metabolizmom, ovaj metabolit značajno doprinosi dejstvu leka (videti odeljak 5.2).

Klinička efikasnost i bezbednost

Može se očekivati da se terapijski efekti postignu u roku od 4 nedelje.

Efekat terapije lekom Detrusitol od 2 mg primenjenim dva puta dnevno, posle 4 i 12 nedelja, u poređenju sa placebom (zbirni podaci). Apsolutna promena i promena u procentima u odnosu na početne vrednosti.

ns=nesignifikantno; * p< 0,05;** p <0,01; *** p<0,001

Efekti tolterodina su ispitivani kod pacijenata koji su na osnovu urodinamskih ispitivanja pre početka terapije klasifikovani u dve grupe: urodinamski pozitivne (motorna hitnost) i urodinamski negativne (senzorna hitnost). Potom su pacijenti obe grupe randomizovani da primaju ili tolterodin ili placebo. Ova studija nije pružila ubedljive dokaze da tolterodin deluje efikasnije od placeba kod pacijenata sa senzornom hitnošću.

Klinički uticaj tolterodina na QT interval ispitivan je na EKG zapisima dobijenim kod 600 lečenih pacijenata, uključujući starije pacijente i pacijente sa već postojećim kardiovaskularnim oboljenjem. Promene u QT intervalima nisu se značajno razlikovale između grupe koja je primala placebo i terapijske grupe.

Uticaj tolterodina na produženje QT intervala dalje je ispitivan kod 48 zdravih muških i ženskih dobrovoljaca životnog doba od 18 do 55 godina. Ispitanicima je davan tolterodin u dozi od 2 mg i 4 mg dva puta dnevno kao formulacija sa trenutnim oslobađanjem. Rezultati (Fridericia korekcija) pri maksimalnoj koncentraciji tolterodina (1 sat nakon primene), pokazali su srednje povećanje QTc intervala od 5,0 milisekundi za dozu tolterodina od 2 mg dva puta dnevno i 11,8 milisekundi za dozu tolterodina od 4 mg dva puta dnevno, kao i povećanje od 19,3 milisekundi za moksifloksacin (400 mg) koji je primenjivan kao aktivna, interna kontrola. Na osnovu farmakokinetičkog/farmakodinamskog modela je procenjeno da se povećanje QTc intervala kod pacijenata sa slabim metabolizmom (bez CYP2D6) koji su lečeni sa 2 mg tolterodina dva puta dnevno može uporediti sa onim zabeleženim kod pacijenata sa ekstenzivnim metabolizmom koji su primali 4 mg dva puta dnevno. Kod obe doze tolterodina, ni jedan ispitanik, nezavisno od njegovog metaboličkog profila, nije premašio vrednost od 500 milisekundi za apsolutni QTcF ili 60 milisekundi u odnosu na početnu vrednost, a koje se smatraju graničnim vrednostima i koje zahtevaju

naročitu pažnju. Doza od 4 mg dva puta dnevno odgovara trostrukoj maksimalnoj izloženosti (Cmax) koja se dobija prilikom primene najveće terapijske doze leka Detrusitol, kapsule sa produženim oslobađanjem.

Pedijatrijska populacija

Nije pokazana efikasnost u pedijatrijskoj populaciji. Sprovedena su dva pedijatrijska, randomizovana, placebo kontrolisana, dvostruko slepa, dvanaestonedeljna ispitivanja faze 3 u kojima su primenjivane kapsule tolterodina sa produženim oslobađanjem. Ispitivano je ukupno 710 pedijatrijskih pacijenata (486 koji su primali tolterodin i 224 koji su primali placebo), uzrasta 5-10 godina, sa učestalim mokrenjem i nagonskom inkontinencijom urina. Nije zabeležena značajna razlika između dve grupe ni u jednom od ispitivanja u pogledu promene u odnosu na početne vrednosti broja epizoda inkontinencije nedeljno (videti odeljak 4.8).

Farmakokinetičke osobine specifične za ovu formulaciju

Tolterodin se brzo resorbuje. Tolterodin i njegov aktivni 5-hidroksimetil metabolit dostižu maksimalnu koncentraciju u serumu posle 1-3 sata od uzimanja leka. Poluvreme eliminacije tolterodina primenjenog u obliku tableta je od 2-3 sata kod pacijenata sa snažnim metabolizmom i otprilike 10 sati kod onih sa slabim metabolizmom (bez CYP2D6). Koncentracija u stanju ravnoteže leka se postiže u toku dva dana od primene tableta.

Hrana nema uticaja na ukupnu izloženost nevezanom tolterodinu i njegovom aktivnom 5-hidroksimetil metabolitu kod snažnih metabolizatora, iako je koncentracija tolterodina povećana uzimanjem hrane. Kod slabih metabolizatora se ne očekuju klinički relevantne promene.

Resorpcija

Nakon oralne primene tolterodin podleže metabolizmu prvog prolaza u jetri koji katalizuje CYP2D6, što dovodi do stvaranja 5-hidroksimetil derivata, glavnog farmakološki ekvipotentnog metabolita. Ukupna bioraspoloživost tolterodina je 17% kod snažnih metabolizatora, što čini većinu pacijenata, i 65% kod slabih metabolizatora (bez CYP2D6).

Distribucija

Tolterodin i 5-hidroksimetil metabolit primarno se vezuju za orozomukoid. Frakcije koje nisu vezane iznose 3,7%, odnosno 36%. Volumen distribucije tolterodina iznosi 113 litara.

Eliminacija

Tolterodin se nakon oralnog doziranja ekstenzivno metaboliše u jetri. Primarni metabolički put je posredovan polimorfnim enzimom CYP2D6 i dovodi do stvaranja 5-hidroksimetil metabolita. Dalji metabolizam dovodi do stvaranja 5-karboksilne kiseline i N-dealkilovanih metabolita 5-karboksilne kiseline, koji čine 51%, odnosno 29% metabolita koji se mogu naći u urinu. Deo populacije (otprilike 7%) je bez CYP2D6 aktivnosti. Identifikovani metabolički put za ove pojedince (osobe sa slabim metabolizmom) je dealkilacija putem CYP3A4 do N-dealkilovanog tolterodina, koji ne doprinosi kliničkom deistvu. Ostatak populacije smatra se osobama sa snažnim metabolizmom. Sistemski klirens tolterodina kod osoba sa snažnim metabolizmom iznosi otprilike 30 L/h. Kod osoba sa slabim metabolizmom smanjeni klirens dovodi do značajno većih koncentracija tolterodina u serumu (otprilike 7 puta) i zabeležene su zanemarljive koncentracije 5-hidroksimetil metabolita.

5-hidroksimetil metabolit je farmakološki aktivan i ekvipotentan sa tolterodinom. Zbog razlika u vezivanju tolterodina i 5-hidroksimetil metabolita za proteine, izloženost (PIK) nevezanog tolterodina kod slabih metabolizatora je slična kombinovanoj izloženosti slobodnom tolterodinu i 5-hidroksimetil metabolitu kod pacijenata sa CYP2D6 aktivnošću koje su na istom terapijskom režimu. Bezbednost, podnošljivost i klinička efikasnost su slični bez obzira na fenotip.

Eliminacija radioaktivnosti nakon primene [14C]-tolterodina je otprilike 77% putem urina i 17% stolicom. Manje od 1% leka se detektuje u urinu u nepromenjenom obliku, a otprilike 4% je u obliku 5-hidroksimetil

metabolita. U urinu se nalazi otprilike 51% karboksilovanog metabolita i otprilike 29% odgovarajućeg dealkilovanog metabolita.

Farmakokinetika je linearna u rasponu terapijskih doza.

Oštećenje funkcije jetre

Dva puta veća izloženost nevezanom tolterodinu i 5-hidroksimetil metabolitu su otkrivene kod pacijenata sa cirozom jetre (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega

Srednja izloženost nevezanom tolterodinu i njegovom 5-hidroksimetil metabolitu je dvostruko veća kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens inulina - brzina glomerularne filtracije ≤ 30 mL/min). Koncentracija drugih metabolita u plazmi je značajno povećana kod ovih pacijenata (do 12 puta). Klinički značaj povećane izloženosti ovim metabolitima nije poznat. Ne postoje podaci koji se odnose na blago i umereno oštećenje funkcije bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

Izloženost aktivnom delu po mg doze je slična kod odraslih i adolescenata. Srednja izloženost aktivnom delu po mg doze je približno dva puta veća kod dece uzrasta 5-10 godina nego kod odraslih (videti odeljke 4.2 i 5.1).

U studijama toksičnosti, genotoksičnosti, karcinogenosti, kao i farmakološkim studijama bezbednosti primene leka nisu primećeni klinički relevantni efekti, osim farmakoloških efekata leka.

Reproduktivne studije su sprovedene na miševima i kunićima.

Kod miševa, tolterodin nije uticao na fertilitet i reproduktivnu funkciju. U koncentraciji u plazmi većoj 20 ili 7 puta nego kod ljudi (Cmax ili PIK) tolterodin je prouzrokovao smrt i malformacije embriona (redom).

Kod kunića, nisu opisane malformacije embriona, ali u ovim studijama su koncentracije leka (Cmax ili PIK) bile veće 20 ili 3 puta nego kod ljudi.

Tolterodin, kao i njegov aktivni metabolit, produžavaju trajanje akcionog potencijala (90% repolarizacija) purkinijeovih vlakana psa (14-75 terapijskih koncentracija) i blokiraju K+ struju kod kloniranih humanih hERG kanala (0,5 – 26,1 terapijskih koncentracija). Kod pasa produženje QT intervala je primećeno posle primene tolterodina i njegovog aktivnog metabolita (3,1 – 61,0 terapijskih koncentracija). Klinički značaj ovih nalaza je nepoznat.

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna; Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; Natrijum-skrobglikolat (tip B); Magnezijum-stearat;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Film (obloga) tablete:

Hipromeloza;

Celuloza, mikrokristalna; Stearinska kiselina; Titan-dioksid (E171).

Nije primenljivo.

Tri (3) godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVDC-Al) sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Detrusitol sadrži aktivnu supstancu tolterodin. Tolterodin spada u grupu lekova koji se nazivaju antimuskarinski lekovi.

Lek Detrusitol se upotrebljava za lečenje simptoma nestabilne funkcije mokraćne bešike (sindrom hiperaktivne bešike). Sindrom hiperaktivne bešike se prepoznaje po nekom od sledećih simptoma:

• nemogućnost zadržavanja mokraće;
• postojanje potrebe za brzim odlaskom u toalet bez prethodnog upozorenja i/ili učestalo mokrenje (potreba čestog odlaska u toalet).

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na tolterodin ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko imate zastoj u oticanju urina (mokraće) iz bešike (urinarnu retenciju);
• ukoliko imate neregulisani glaukom zatvorenog ugla (povišeni očni pritisak koji može dovesti do gubitka vida ako se ne leči na odgovarajući način);
• ukoliko imate miasteniju gravis (bolest praćenu prekomernom slabošću određenih mišića);
• ukoliko imate težak ulcerozni kolitis (čireve i zapaljenje debelog creva);
• ukoliko imate toksični megakolon (akutno proširenje debelog creva).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Detrusitol:

• ukoliko imate otežano mokrenje i tanak mlaz urina;
• ukoliko imate oboljenje želuca ili creva praćeno usporenim prolaskom hrane i otežanim varenjem;
• ukoliko imate oboljenje bubrega (insuficijencija bubrega);
• ukoliko imate oboljenje jetre;
• ukoliko imate neurološki poremećaj koji utiče na krvni pritisak, creva ili seksualnu funkciju (bilo koju vrstu neuropatije autonomnog nervnog sistema);
• ukoliko imate želudačnu kilu (hiatus hernia);
• ukoliko ste ikada imali usporene pokrete creva ili imate težak oblik zatvora (smanjenu gastrointestinalnu pokretljivost);
• ukoliko imate oboljenje srca kao što je:
• odstupanja zapisa srčanog rada (EKG);
• usporeni rad srca (bradikardija);
• relevantno postojeće oboljenje srca kao što je:
• kardiomiopatija (slabost srčanog mišića)
• ishemija miokarda (smanjeni dotok krvi do srčanog mišića)
• aritmija (nepravilan srčani ritam)
• insuficijencija (slabost) srca
• ukoliko imate poremećaj elektrolita kao što je smanjenje koncentracije kalijuma (hipokalemija), kalcijuma (hipokalcemija) ili magnezijuma (hipomagnezemija) u krvi.

Pre započinjanja lečenja lekom Detrusitol, konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko smatrate da se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas.

Drugi lekovi i lek Detrusitol

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Tolterodin, aktivna supstanca leka Detrusitol, može stupati u interakcije sa drugim lekovima. Ne preporučuje se primena tolterodina u kombinaciji sa:

• nekim antibioticima (npr. eritromicin i klaritromicin);
• lekovima koji se koriste u lečenju gljivičnih infekcija (npr. ketokonazol, itrakonazol);
• lekovima koji se koriste u lečenju HIV infekcije.

Lek Detrusitol treba primenjivati sa posebnim oprezom u kombinaciji sa:

• lekovima koji utiču na prolazak hrane (npr. metoklopramid i cisaprid);
• lekovima za lečenje nepravilnog srčanog rada (npr. amjodaron, sotalol, hinidin, prokainamid);
• drugim lekovima sa mehanizmom dejstva sličnim leku Detrusitol (antimuskarinski lekovi) ili lekovima sa mehanizmom dejstva suprotnim leku Detrusitol (holinergički lekovi). Ukoliko niste sigurni, pitajte Vašeg lekara.

Uzimanje leka Detrusitol sa hranom i pićima

Lek Detrusitol se može uzimati pre, nakon ili tokom obroka.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nemojte koristiti lek Detrusitol ukoliko ste trudni. Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Dojenje

Nije poznato da li se tolterodin, aktivna supstanca leka Detrusitol, izlučuje u majčino mleko. Dojenje se ne preporučuje tokom primene leka Detrusitol.

Pre nego što počnete da uzimate bilo koji lek, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Detrusitol može izazvati vrtoglavicu, zamor i može uticati na vid, pa sposobnost za upravljanje vozilima i rukovanje mašinama može biti smanjena.

Lek Detrusitol sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek uzimajte lek Detrusitol tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajena doza je jedna tableta od 2 mg dva puta dnevno, izuzev kod pacijenata koji imaju oboljenje bubrega ili jetre ili kod kojih su se javila neprijatna neželjena dejstva, kada lekar može smanjiti dozu na jednu tabletu od 1 mg dva puta dnevno.

Primena leka Detrusitol se ne preporučuje kod dece.

Tablete su namenjene za oralnu primenu i treba ih progutati cele.

Trajanje terapije

Lekar će Vam reći koliko dugo treba da uzimate ovaj lek. Ukoliko ne primetite brzo dejstvo leka, nemojte prekidati lečenje jer je potrebno vreme da se Vaša mokraćna bešika prilagodi na lek. Ukoliko ne primetite nikakva dejstva ni kada popijete sve preporučene tablete, obratite se Vašem lekaru za savet.

Korist terapije potrebno je ponovo proceniti nakon 2 ili 3 meseca. Uvek se obratite Vašem lekaru ukoliko razmišljate o prekidu terapije. Ako ste uzeli više leka Detrusitol nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Detrusitol nego što treba, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Detrusitol

Ukoliko zaboravite da uzmete dozu u uobičajeno vreme, uzmite je čim se setite, izuzev ukoliko je uskoro vreme za narednu dozu. U tom slučaju propustite zaboravljenu dozu i dalje nastavite sa uobičajenim rasporedom doziranja.

Nikada ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah idite kod Vašeg lekara ili u najbliže odeljenje hitne pomoći ukoliko osetite neki od simptoma angioedema kao što su

• otok lica, jezika ili ždrela;
• otežano gutanje;
• koprivnjača i otežano disanje.

Takođe, potreban Vam je hitan medicinski nadzor ukoliko imate alergijsku reakciju (na primer, svrab, osip, koprivnjaču, otežano disanje). Ovo se javlja povremeno (može da se javi kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Odmah obavestite Vašem lekaru ili idite u odeljenje hitne pomoći ukoliko primetite bilo koji od sledećih simptoma:

• bol u grudima, otežano disanje ili lako zamaranje (čak i u stanju mirovanja), otežano disanje tokom noći, oticanje nogu.

Ovo mogu biti simptomi srčane slabosti. Ovo se javlja povremeno (može da se javi kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Sledeća neželjena dejstva zabeležena su tokom terapije lekom Detrusitol sa sledećom učestalošću:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) su:

• Suvoća usta
• Glavobolja

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) su:

• Bronhitis
• Vrtoglavica, pospanost, trnci i žmarci u prstima na rukama i nogama
• Suvoća očiju, zamagljen vid
• Vertigo
• Osećaj lupanja srca
• Otežano varenje (dispepsija), otežano pražnjenje creva, bol u stomaku, prekomerne količine vazduha ili gasovi u želucu ili crevima, povraćanje
• Suva koža
• Bolno ili otežano mokrenje, nemogućnost pražnjenja bešike
• Zamor, bol u grudima, prekomerno nakupljanje tečnosti u organizmu koje prouzrokuje oticanje (npr. članaka)
• Povećanje telesne mase
• Proliv

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) su:

• Alergijske reakcije
• Nervoza
• Ubrzan rad srca, srčana slabost, nepravilan ritam srca
• Gorušica
• Poremećaj pamćenja

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Dodatne prijavljene reakcije uključuju teške alergijske reakcije, zbunjenost, halucinacije (vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne), crvenilo kože, angioedem i dezorijentisanost. Takođe, prijavljeno je i pogoršanje simptoma demencije kod pacijenata koji su lečeni od demencije (nepovratno propadanje pamćenja, govora, inteligencije, mišljenja, orijentacije, opažanja).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Detrusitol posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je tolterodin L-tartarat.

Detrusitol, 1 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 1 mg tolterodin L-tartarata (što odgovara 0,68 mg tolterodina).

Detrusitol, 2 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 2 mg tolterodin L-tartarata (što odgovara 1,37 mg tolterodina).

Pomoćne supstance:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; natrijum-skrobglikolat (tip B) (videti odeljak 2 Lek Detrusitol sadrži natrijum); magnezijum-stearat i silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni. Film obloga tablete: hipromeloza; celuloza, mikrokristalna; stearinska kiselina i titan-dioksid (E171).

Kako izgleda lek Detrusitol i sadržaj pakovanja

Detrusitol, 1 mg, film tablete:

Bele, okrugle, bikonveksne film tablete, sa jedne strane imaju utisnutu oznaku „TO”, a iznad i ispod ove oznake nalaze se utisnuti lukovi.

Detrusitol, 2 mg, film tablete:

Bele, okrugle, bikonveksne film tablete, sa jedne strane imaju utisnutu oznaku „DT”, a iznad i ispod ove oznake nalaze se utisnuti lukovi.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVDC-Al blister) sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

VIATRIS HEALTHCARE D.O.O., Beograd - Novi Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 115a

Proizvođač:

PFIZER ITALIA S.R.L., Localita Marino del Tronto, Ascoli Piceno (AP), Italija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Detrusitol, 1 mg, film tablete: 515-01-00459-22-001 od 24.11.2022.

Detrusitol, 2 mg, film tablete: 515-01-00460-22-001 od 24.11.2022.