Diclopram® 75mg+20mg kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrda

Lek Diclopram je indikovan za simptomatsku terapiju reumatoidnog artritisa, osteoartritisa i ankilozirajućeg spondilitisa kod pacijenata kod kojih postoji rizik od pojave gastričnih i/ili duodenalnih ulkusa, povezanih sa primenom nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL).

Doziranje kod odraslih

Jedna kapsula dnevno.

Ukoliko nije moguće kontrolisati simptome primenom jedne kapsule dnevno, potrebno je zameniti terapiju drugim lekom ili lekovima. Ne sme se uzimati više od jedne kapsule dnevno, jer bi to dovelo do predoziranja omeprazolom.

Rizik od neželjenih reakcija se može svesti na minimum korišćenjem najmanje moguće efikasne terapijske doze u što kraćem vremenskom periodu (videti odeljak 4.4).

Terapiju treba nastaviti do postizanja pojedinačnih ciljeva u terapiji, procenjivati u redovnim intervalima i obustaviti ukoliko nema koristi od terapije.

Način primene

Za oralnu primenu.

Progutati celu kapsulu sa dosta tečnosti, poželjno u vreme obroka. Posebne populacije

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Diklofenak se delimično izlučuje putem bubrega, tako da je rizik od pojave toksičnih reakcija veći kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Potreban je oprez i redovno praćenje funkcije bubrega prilikom primene leka Diclopram kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega.

Lek Diclopram je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Potreban je oprez i redovno praćenje funkcije jetre prilikom primene leka Diclopram kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre.

Lek Diclopram je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Starije osobe (>65 godina)

Kod starijih osoba postoji povećan rizik od pojave ozbiljnih posledica neželjenih reakcija. Ukoliko je neophodna primena NSAIL, treba primeniti najnižu efektivnu dozu u što kraćem vremenskom periodu. Tokom primene NSAIL neophodno je pratiti pacijente zbog moguće pojave gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija (≤ 18 godina)

Ne preporučuje se primena leka Diclopram kod dece, usled nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti.

• preosetljivost na aktivne supstance, supstituisane benzimidazole ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1
• poznate reakcije preosetljivosti (npr. astma, urtikarija, angioedema ili rinitis), koji su bili povezani sa primenom ibuprofena, aspirina ili drugih NSAIL
• teška insuficijencija jetre, bubrega i srca (videti odeljak 4.4)
• poslednji trimestar trudnoće (videti odeljak 4.6)
• aktivan ili rekurentni peptički ulkus/hemoragija u anamnezi (dve ili više dokazanih epizoda ulceracije ili krvarenja)
• pozitivni anamnestički podaci o ranijem gastrointestinalnom krvarenju ili perforaciji, koji su bili povezani sa primenom NSAIL
• omeprazol kao i druge inhibitore protonske pumpe (PPI) ne treba primenjivati istovremeno sa nelfinavirom (videti odeljak 4.5)
• potvrđena kongestivna srčana insuficijencija (NYHA II-IV), ishemijska bolest srca, bolest perifernih arterija i/ili cerebrovaskularna bolest.

Diklofenak (NSAIL)

Kod svih pacijenata:

Neželjena dejstva mogu da se svedu na najmanju moguću meru ako se za kontrolu simptoma koristi najmanja efektivna doza, tokom najkraćeg mogućeg perioda (videti odeljak 4.2 i gastointestinalne i kardiovaskularne rizike opisane ispod).

Kao i sa drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, retko se mogu javiti alergijske reakcije, uključujući anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, i bez prethodnog izlaganja ovom leku. Reakcije preosetljivosti mogu prerasti u Kunisov sindrom, ozbiljnu alergijsku reakciju koja može dovesti do infarkta miokarda. Simptomi takvih reakcija mogu uključivati bol u grudima koji se javlja zajedno sa alergijskom reakcijom na diklofenak.

Usled farmakodinamskih svojstava, lek Diclopram može da prikrije znake i simptome infektivnih bolesti.

Treba izbegavati istovremenu upotrebu leka Diclopram sa drugim lekovima iz grupe NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2, jer ne postoje dokazi o sinergizmu njihovog dejstva, a pri tome postoji potencijalna opasnost od pojave dodatnih neželjenih efekata (videti odeljak 4.5).

Stariji:

Na osnovu medicinskih podataka savetuje se oprez kod starije populacije. Kod starijih osoba povećana je učestalost neželjenih reakcija povezanih sa primenom NSAIL, posebno gastrointestinalno krvarenje i perforacija koji mogu biti fatalni (videti odeljak 4.2). Preporučuje se primena najniže efektivne doze kod iscrpljenih starijih pacijenata ili onih sa malom telesnom masom.

Respiratorni poremećaji:

Kod pacijenata sa astmom, sezonskim alergijskim rinitisom, oticanjem sluznice nosa (npr. nazalni polipi), hroničnom opstruktivnom bolešću pluća ili hroničnim infekcijama respiratornog trakta (naročito ukoliko su povezane sa simptomima sličnim alergijskom rinitisu), učestalije su reakcije na NSAIL poput egzacerbacije astme (tzv. astma intolerancije na analgetike), Quincke-ov edem ili urtikarija. Stoga se kod ovih pacijenata preporučuje naročita opreznost (spremnost na urgentno reagovanje). Ovo se odnosi i na pacijente koji su alergični na druge supstance i koji su ranije imali kožne reakcije, svrab ili urtikariju.

Delovanje na srce, bubrege i jetru:

Pacijenti sa značajnim faktorima rizika za pojavu kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje) bi trebalo da primenjuju diklofenak tek nakon pažljive procene od strane lekara.

S obzirom da rizik od pojave kardiovaskularnih događaja raste sa povećanjem doze i sa dužinom trajanja terapije, neophodno je da terapija traje što kraće uz primenu najmanje efektivne dnevne doze. Potrebno je periodično proceniti potrebu pacijenta za simptomatskom terapijom kao i odgovor na nju.

Preporučuje se redovno praćenje pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, jer može doći do egzacerbacije osnovne bolesti.

U toku primene NSAIL uključujući diklofenak, moguće je povećanje vrednosti jednog ili više enzima jetre. U toku dugotrajne terapije diklofenakom preporučuje se kontrola funkcije jetre kao mera predostrožnosti. Ukoliko perzistiraju ili se pogoršaju poremećene vrednosti testova funkcije jetre, ako se razviju klinički znaci i simptomi bolesti jetre ili ako se pojave neke druge manifestacije (eozinofilija, osip), treba prekinuti sa primenom diklofenaka. U toku terapije diklofenakom moguć je nastanak hepatitisa i to bez prodromalnih simptoma. Opreznost je potrebna kod pacijenata sa hepatičkom porfirijom, jer je diklofenak potencijalni "okidač" za egzacerbaciju bolesti.

S obzirom na to da lekovi iz grupe NSAIL, uključujući i diklofenak, mogu da dovedu do retencije tečnosti i edema, posebna opreznost je neophodna kod pacijenata sa oštećenom funkcijom srca ili bubrega, kod pacijenata sa hipertenzijom, kod starijih osoba, kod pacijenata koji istovremeno dobijaju diuretike ili neke druge lekove koji znatno utiču na funkciju bubrega, kod pacijenata pre ili u toku oporavka od većih hirurških zahvata (videti odeljak 4.3). Kao posebna mera predostrožnosti, u ovakvim slučajevima se preporučuje praćenje parametara funkcije bubrega. Prekidanje terapije diklofenakom je obično praćeno oporavkom funkcije bubrega.

Primena NSAIL može da izazove dozno zavisno smanjenje sinteze prostaglandina i oslabljenu funkciju bubrega. Pacijenti sa povećanim rizikom od ove reakcije su pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega, srca, jetre, pacijenti koji uzimaju diuretike i starije osobe. Kod ovih pacijenata potrebno je praćenje funkcije bubrega (videti odeljak 4.3).

Kardiovaskularni i cerebrovaskularni efekti:

Neophodno je odgovarajuće praćenje i savetovanje pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom kongestivnom srčanom insuficijencijom, zato što su zabeleženi slučajevi zadržavanja tečnosti i edema, povezani sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba diklofenaka, naročito pri visokim dozama (150 mg dnevno) i kod dugotrajne terapije, može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičkih događaja (na primer infarkt miokarda ili moždani udar).

Pacijenti kod kojih hipertenzija nije pod kontrolom, oni sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, ishemijskom bolešću srca, perifernim arterijskim oboljenjima i/ili cerebrovaskularnim oboljenjima, mogu

da koriste ovaj lek nakon pažljive procene od strane lekara. Sličnu procenu treba obaviti pre započinjanja dugotrajnije primene kod pacijenata sa faktorima rizika od pojave kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracija i perforacija:

Kod terapije svim lekovima iz grupe NSAIL može doći do pojave gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija koje mogu biti fatalne. Ova neželjena dejstva mogu da nastanu u bilo koje vreme sa ili bez upozoravajućih simptoma i kod pacijenata koji ranije nisu imali slične simptome.

Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracije i perforacije je veći sa povećanjem doze NSAIL, zatim kod pacijenata sa anamnezom ulkusa, naročito ukoliko je bila komplikovana hemoragijom ili perforacijom (videti odeljak 4.3), i kod starijih osoba. Kod ovih pacijenata terapija se počinje i održava primenom najmanje efektivne doze.

Pacijenti sa istorijom gastrointestinalne toksičnosti, posebno ako su stariji, treba da prijave bilo koji neuobičajeni abdominalni simptom (naročito gastrointestinalno krvarenje), posebno u početnim fazama terapije.

Savetuje se oprez u lečenju pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi za oralnu primenu, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) ili antitrombocitni agensi kao što je aspirin (videti odeljak 4.5).

Ukoliko se pri primeni leka Diclopram javi gastrointestinalno krvarenje ili ulceracija, dalja primena leka se obustavlja.

Potreban je oprez pri primeni NSAIL kod pacijenata sa anamnezom gastrointestinalnih bolesti (ulcerozni kolitis, Kronova bolest), jer može da dođe do egzacerbacije bolesti (videti odeljak 4.8).

NSAIL, uključujući diklofenak, mogu biti povezani sa povećanim rizikom od gastrointestinalnog curenja iz anastomoze. Preporučuje se pažljiv medicinski nadzor i oprez pri primeni diklofenaka nakon gastrointestinalne operacije

Sistemski lupus eritematozus (SLE) i mešoviti poremećaji vezivnog tkiva:Kod pacijenata sa SLE i mešovitim poremećajima vezivnog tkiva može biti povećan rizik od aseptičnog meningitisa (videti odeljak 4.8).

Delovanje na kožu:

Veoma retko su zabeležene ozbiljne reakcije na koži, od kojih su neke bile i fatalne, povezane sa upotrebom lekova iz grupe NSAIL, kao što su eksfolijativni dermatitis, Stivens-Johnsonov sindrom i toksična epidermalna nekroliza (videti odeljak 4.8). Uočeno je da kod pacijenata postoji veći rizik od ovih reakcija u ranijem toku terapije. U većini slučajeva ove reakcije su se javile u toku prvog meseca terapije. Terapiju lekom Diclopram treba prekinuti čim se pojave prvi znaci osipa na koži, mukoznih lezija ili bilo koji drugi znaci preosetljivosti.

Plodnost kod žena:

Upotreba leka Diclopram može da umanji plodnost kod žena i ne preporučuje se njegova primena kod žena koje pokušavaju da zatrudne.

Kod žena koje imaju poteškoća sa začećem ili ispituju uzrok neplodnosti, treba razmotriti obustavu primene leka Diclopram.

Hematološki efekti:

Lek Diclopram, kao što je slučaj i kod drugih NSAIL, može reverzibilno da inhibira agregaciju trombocita.

Omeprazol

U slučaju postojanja alarmantnih simptoma (npr. značajan nenameran gubitak telesne mase, rekurentno povraćanje, disfagija, hematemeza ili melena) i kada se sumnja ili je potvrđeno postojanje ulkusa želuca, potrebno je isključiti mogućnost maligniteta, jer omeprazol može prikriti simptome i otežati dijagnozu.

Istovremena primena atazanavira sa inhibitorima protonske pumpe nije preporučljiva (vidi odeljak 4.5). Ukoliko se ipak istovremena primena ovih lekova smatra neophodnom, potrebno je kliničko praćenje (npr. virusni titar), sa povećanjem doze atazanavira do 400 mg sa 100 mg ritonavira; omeprazol ne bi trebalo da bude dat u dozi većoj od 20 mg.

Omeprazol, kao i svi lekovi koji smanjuju sekreciju želudačne kiseline, može da smanji apsorpciju vitamina B12 (cijanokobalamina) zbog hipo- ili ahlorhidrije. Na ovo posebno obratiti pažnju kod pacijenata sa smanjenim rezervama vitamina B12 i kod onih na dugotrajnoj terapiji koji imaju povećani rizik od smanjene apsorpcije vitamina B12.

Omeprazol je inhibitor enzima CYP2C19. Pri započinjanju ili prestanku terapije omeprazolom treba uzeti u obzir mogućnosti interakcije sa lekovima koji se metabolišu posredstvom CYP2C19. Primećena je interakcija prilikom istovremene primene klopidogrela i omeprazola (videti odeljak 4.5). Klinički značaj ove interakcije nije utvrđen, ali iz predostrožnosti istovremenu primenu ova dva leka treba izbegavati.

Kod pacijenata lečenih inhibitorima protonske pumpe, kao što je omeprazol, u periodu od najmanje tri meseca ili, u većini slučajeva, od godinu dana, može se javiti težak oblik hipomagnezijemije. Mogu se javiti ozbiljni znaci hipomagnezijemije, kao što su umor, grčevi, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije. Ovi znaci u početku mogu biti neprimetni i mogu se lako prevideti. Kod većine pacijenata kod kojih se javi, hipomagnezijemija se koriguje nadoknadom magnezijuma i prestankom terapije inhibitorima protonske pumpe. Kod pacijenata kod kojih se pretpostavlja da će biti na dužoj terapiji inhibitorima protonske pumpe ili koji istovremeno uzimaju digoksin ili lekove koji mogu dovesti do hipomagnezijemije (npr. diuretici), zdravstveni stručnjaci treba da razmotre merenje nivoa magnezijuma, pre započinjanja terapije i periodično u toku same terapije.

Inhibitori protonske pumpe, posebno ukoliko se koriste u visokim dozama ili tokom dužeg vremenskog perioda (duže od jedne godine), mogu blago povećati rizik od preloma kuka, ručnog zgloba i kičme, naročito kod starijih osoba ili u prisustvu drugih poznatih faktora rizika. Opservacione studije sugerišu da je ukupni rizik od preloma povećan za 10 – 40 %. Rizik može biti povećan i zbog drugih faktora. Pacijenti sa povećanim rizikom od osteoporoze treba da imaju posebnu negu, u skladu sa kliničkim vodičima i adekvatni unos vitamina D i kalcijuma.

Oštećenje bubrega

Akutni tubulointersticijski nefritis (TIN) je primećen kod pacijenata koji uzimaju omeprazol i može se javiti u bilo kom trenutku tokom terapije omeprazolom (videti odeljak 4.8). Akutni tubulointersticijski nefritis može napredovati do bubrežne insuficijencije. Omeprazol treba prekinuti u slučaju sumnje na TIN i odmah započeti odgovarajuću terapiju.

Subakutni sistemski lupus eritematozus (SCLE)

Inhibitori protonske pumpe su povezani sa veoma retkim slučajevima SCLE. Ukoliko se pojave lezije, posebno na delovima kože izloženim suncu, i ukoliko su praćene artralgijom, pacijent treba odmah da potraži medicinsku pomoć, a zdravstveni stručnjak treba da razmotri prekid terapije lekom Diclopram. Pojava SCLE nakon primene inhibitora protonske pumpe može da poveća rizik od pojave SCLE sa drugim inhibitorima protonske pumpe.

Terapija inhibitorima protonske pumpe može da dovede do blagog povećanja rizika od gastrointestinalnih infekcija bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter (videti odeljak 5.1).

Kao kod svake dugotrajne terapije, posebno ukoliko se lek primenjuje duže od jedne godine, pacijente treba redovno nadgledati.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata koji su uzimali omeprazol uočena je pojava akutnog tubulointersticijskog nefritisa (TIN) koji se može pojaviti bilo kada tokom terapije omeprazolom (videti odeljak 4.8).

Akutni tubulointersticijski nefritis može progredirati do bubrežne insuficijencije.

U slučaju sumnje na TIN, potrebno je prekinuti primenu omeprazola i što pre započeti odgovarajuću terapiju.

Uticaj na laboratorijske testove

Povećane koncentracije hromogranina A (CgA) ometaju dijagnozu neuroendokrinih tumora. Da bi se izbegao uticaj omeprazola, terapiju omeprazolom treba privremeno obustaviti pet dana pre merenja koncentracije CgA (videti odeljak 5.1). Ukoliko se koncentracija CgA i gastrina ne vrate u referentni opseg nakon početnog merenja, merenje treba ponoviti 14 dana nakon prekida terapije inhibitorom protonske pumpe.

Diklofenak (NSAIL)

Drugi analgetici uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2: Potrebno je izbegavati istovremenu upotrebu dva ili više lekova iz grupe NSAIL (uključujući aspirin) usled povećanog rizika od neželjenih reakcija (videti odeljak 4.4).

Diuretici i antihipertenzivni lekovi: Može se uočiti smanjeno dejstvo diuretika i antihipertenziva.

Ovu kombinaciju treba primenjivati sa oprezom, posebno kod starijih pacijenata koji zahtevaju i periodičnu kontrolu krvnog pritiska. Pažnju treba usmeriti na hidriranost pacijenata i na njihovu bubrežnu funkciju, naročito kod istovremene primene sa diureticima i ACE inhibitorima zbog povećanog rizika od nefrotoksičnosti.

Diuretici mogu da povećaju rizik od nefrotoksičnosti NSAIL. Istovremena primena sa diureticima koji štede kalijum može biti povezana sa povećanim koncentracijama kalijuma u serumu, tako da je potrebno praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Digoksin: Može doći do porasta koncentracije digoksina u plazmi, zbog toga se preporučuje redovno praćenje koncentracija digoksina u serumu.

Kardiotonični glikozidi: Istovremena primena srčanih glikozida i NSAIL kod pacijenta može da dovede do pogoršanja srčane insuficijencije, redukcije brzine glomerularne filtracije (engl. glomerular filtratioin rate, GFR) i povećanja koncentracije glikozida u plazmi.

Litijum: Može doći do smanjene eliminacije litijuma, tako da se preporučuje redovno praćenje koncentracija litijuma u serumu.

Metotreksat: Potreban je oprez kada se NSAIL i metotreksat primenjuju u vremenskom razmaku od 24 sata.

Diklofenak može da inhibira tubularni bubrežni klirens metotreksata i na taj način poveća njegovu koncentraciju, što može dovesti do toksičnog dejstva.

Ciklosporin: Povećan je rizik od nefrotoksičnosti, tako da je potrebno primenjivati diklofenak u nižim dozama u odnosu na doze koje primaju pacijenti koji nisu na terapiji ciklosporinom.

Mifepriston: NSAIL ne treba da se koriste 8-12 dana nakon primene mifepristona, jer mogu da smanje njegovo dejstvo.

Kortikosteroidi: Povećan je rizik od gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja (videti odeljak 4.4).

Antikoagulansi i antitrombocitni lekovi: Preporučuje se oprez pošto istovremena terapija može povećati rizik od krvarenja (videti odeljak 4.4). Iako klinička ispitivanja ne ukazuju na to da diklofenak utiče na antikoagulantni efekat, prijavljeni su slučajevi kod kojih je istovremena primena dikofenaka i antikoagulantnih lekova povećala rizik od krvarenja. Neophodno je pažljivo praćenje ovih pacijenata.

Hinolonski antibiotici: Podaci na životinjama ukazuju da NSAIL mogu da povećaju rizik od pojave konvulzija povezanih sa primenom hinolonskih antibiotika. Kod pacijenata koji primaju NSAIL i hinolone povećan je rizik od pojave konvulzija.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI): Povećan je rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Takrolimus: Moguć je porast rizika od nefrotoksičnosti kod istovremene primene NSAIL sa takrolimusom.

Zidovudin: Povećan je rizik od hematološke toksičnosti kada se NSAIL primenjuju sa zidovudinom. Postoji dokaz za povećan rizik od hemartroza i hematoma kod HIV (+) hemofila koji istovremeno primaju zidovudine i ibuprofen.

Fenitoin: Preporučuje se praćenje koncentracija fenitoina u plazmi, zbog očekivanog povećanja nivoa fenitoina.

Holestipol i holestiramin: Ovi lekovi mogu da indukuju odlaganje ili smanjenje resorpcije diklofenaka, te se preporučuje primena diklofenaka najmanje 1 sat pre ili 4-6 sati nakon primene holestipola/holestiramina.

Snažni inhibitori CYP2C9: Preporučuje se oprez u slučaju kada se istovremeno propisuju diklofenak i snažni inhibitori CYP2C9 (kao što su sulfinpirazon i vorikonazol), što može dovesti do značajnog porasta koncentracije u plazmi i raspoloživosti diklofenaka usled inhibicije metabolizma diklofenaka.

Antidijabetici: Kliničke studije su pokazale da diklofenak može da se primenjuje istovremeno sa oralnim antidijabeticima bez uticaja na njihovo kliničko dejstvo. Međutim, prijavljeni su izolovani slučajevi pojave hiperglikemije i hipoglikemije kod istovremene primene oralnih antidijabetika i diklofenaka, kada je bilo neophodno korigovati dozu oralnih antidijabetika. Preporučuje se praćenje nivoa glukoze u krvi kao mera predostrožnosti kod istovremene primene ovih lekova.

Omeprazol

Uticaj omeprazola na farmakokinetiku drugih aktivnih supstanci

Aktivne supstance čija resorpcija zavisi od pH vrednosti

Smanjena želudačna kiselost tokom terapije omeprazolom može povećati ili smanjiti resorpciju aktivnih supstanci čija resorpcija zavisi od vrednosti pH u želucu.

Nelfinavir, atazanavir

Prilikom istovremene primene nelfinavira i atazanavira sa omeprazolom dolazi do smanjene koncentracije nelfinavira i atazanavira u plazmi.

Istovremena primena omeprazola i nelfinavira je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Istovremena primena omeprazola (40 mg jednom dnevno) smanjuje raspoloživost nelfinavira za 40 %, a njegovog glavnog metabolita M8 za 75 – 90 %. Interakcija može ići preko inhibicije CYP2C19.

Istovremena primena omeprazola sa atazanavirom nije preporučljiva (videti odeljak 4.4). Istovremena primena omeprazola (40 mg jednom dnevno) i atazanavira 300 mg/ritonavira 100 mg kod zdravih dobrovoljaca dovodi do smanjenja raspoloživosti atazanavira za 75 %. Povećanje doze atazanavira na 400 mg ne kompenzuje uticaj omeprazola na raspoloživost atazanavira. Istovremena primena omeprazola

(20 mg jednom dnevno) sa atazanavirom 400 mg/ritonavirom 100 mg kod zdravih dobrovoljaca rezultira u smanjenju raspoloživosti atazanavira za 30 % u poređenju sa atazanavirom 300 mg/ritonavirom 100 mg jednom dnevno.

Digoksin

Istovremena primena sa omeprazolom (20 mg dnevno) kod zdravih dobrovoljaca dovodi do povećanja biološke raspoloživosti digoksina za 10 %. Toksičnost digoksina retko je primećena. Ipak, oprez je potreban kod starijih osoba koje uzimaju veće doze omeprazola. Potrebno je terapijsko praćenje koncentracije digoksina.

Klopidogrel

U ukrštenoj kliničkoj studiji, klopidogrel (300 mg početna doza,75 mg/dan doza održavanja) sam i sa omeprazolom (80 mg oralno dnevno istovremeno sa klopidogrelom) su primenjivani 5 dana.

Raspoloživost aktivnog metabolita klopidogrela je smanjena za 46 % (prvog dana) i 42 % (petog dana) pri istovremenoj primeni sa omeprazolom. Prosečna inhibicija agregacije trombocita je smanjena za 47 % (24 sata) i 30 % (petog dana) pri istovremenoj primeni klopidogrela i omeprazola. Druga studija ukazuje da primena klopidogrela i omeprazola u različitim intervalima nije sprečila njihovu interakciju, verovatno izazvanu inhibitornim efektom omeprazola na CYP2C19. Rezultati opservacionih i kliničkih studija daju nekonzistentne podatke u vezi sa kliničkim implikacijama PK/PD interakcije omeprazola u pogledu značajnih kardiovaskularnih događaja. U cilju predostrožnosti ne preporučuje se istovremena primena omeprazola i klopidogrela (videti odeljak 4.4).

Druge aktivne supstance

Resorpcija posakonazola, erlotiniba, ketokonazola i itrakonazola se značajno smanjuje, tako da im može biti smanjena i klinička efikasnost. Treba izbegavati istovremenu primenu omeprazola sa posakonazolom i erlotinibom.

Aktivne supstance koje se metabolišu posredstvom CYP2C19

Omeprazol je umereni inhibitor CYP2C19, glavnog enzima preko kog se metaboliše. Stoga metabolizam druge aktivne supstance primenjene istovremeno koja se takođe metaboliše posredstvom CYP2C19 može biti umanjen, a sistemska raspoloživost ove supstance povećana. Primeri takvih lekova su R-varfarin i drugi antagonisti vitamina K, cilostazol, diazepam i fenitoin.

Cilostazol

Omeprazol, dat u dozi od 40 mg zdravim dobrovoljcima u ukrštenoj studiji, uticao je na povećanje Cmax i PIK cilostazola za 18 %, odnosno 26 %, a jednog njegovog aktivnog metabolita za 29 %, odnosno 69 %.

Fenitoin

Praćenje koncentracije fenitoina u plazmi je preporučeno prve dve nedelje od početka terapije omeprazolom, i ukoliko je bilo prilagođavanja doze fenitoina, potrebno praćenje prilagođavanja doze do završetka terapije omeprazolom.

Nepoznat mehanizam

Sakvinavir

Istovremena primena omeprazola sa sakvinavirom/ritonavirom dovodi do povećanja nivoa sakvinavira u plazmi za 70 %, kod sakvinavira koji je imao dobru podnošljivost kod HIV-pozitivnih pacijenata.

Takrolimus

Istovremena primena omeprazola i takrolimusa dovodi do povećanja koncentracije takrolimusa u serumu. Potrebno je terapijsko praćenje koncentracije takrolimusa, kao i funkcije bubrega (klirensa kreatinina) i po potrebi prilagođavanje doze takrolimusa.

Metotreksat

Kod nekih pacijenata je prijavljen porast koncentracije metotreksata, kada se primeni istovremeno sa inhibitorima protonske pumpe. Kada je potrebna primena visokih doza metotreksata, treba razmotriti privremeni prekid primene omeprazola.

Uticaj drugih aktivnih supstanci na farmakokinetiku omeprazola

Inhibitori CYP2C19 i/ili CYP3A4

S obzirom na to da se omeprazol metaboliše posredstvom CYP2C19 i CYP3A4, aktivne supstance za koje se zna da inhibiraju pomenute enzime (kao što su klaritromicin i vorikonazol) mogu dovesti do povećanja koncentracija omeprazola u serumu, time što smanjuju stepen njegovog metabolizma. Istovremena primena sa vorikonazolom dovodi do više nego dvostruko veće raspoloživosti omeprazola. Budući da

je podnošljivost visokih doza omeprazola dobra, nije potrebno prilagođavanje doze. Ipak, podešavanje doza je potrebno razmotriti kod pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem funkcije jetre, kao i onih na dugotrajnoj terapiji.

Induktori CYP2C19 i/ili CYP3A4

Aktivne supstance za koje se zna da indukuju CYP2C19 i/iliCYP3A4 (kao što su rifampicin i kantarion) mogu dovesti do smanjenja koncentracije omeprazola u serumu time što utiču na povećanje stepena metabolizma ovog leka.

Diklofenak

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili na embriofetalni razvoj. Rezultati epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja, kao i od srčanih malformacija i gastroshize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od nastanka srčanih malformacija koji je inače manji od 1 % bio je povišen do 1,5 %. Rizik se povećava sa dozom i dužinom trajanja terapije. Primena inhibitora sinteze prostaglandina kod eksperimentalnih životinja je rezultirala povećanim pre i postimplantacionim gubitkom i embriofetalnim letalitetom.

Osim toga, povećana incidenca različitih malformacija uključujući kardiovaskularne, zabeležena je pri primeni inhibitora sinteze prostaglandina kod eksperimentalnih životinja tokom organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće nadalje, primena diklofenaka može uzrokovati oligohidramnion koji je posledica bubrežne disfunkcije kod fetusa. To se može dogoditi ubrzo nakon početka terapije i obično je reverzibilno nakon prekida terapije. U toku prvog i drugog trimestra trudnoće, diklofenak treba primeniti samo ukoliko je neophodno. Ukoliko se diklofenak primenjuje kod žene koja pokušava da zatrudni ili u toku prvog i drugog trimestra trudnoće, trebalo bi upotrebiti najnižu efektivnu dozu i trajanje terapije ograničiti na najkraći mogući period. Antenatalno praćenje radi otkrivanja moguće pojave oligohidramniona treba razmotriti nakon izloženosti diklofenaku tokom nekoliko dana od 20. gestacijske nedelje nadalje. Primena diklofenaka mora se prekinuti ako se utvrdi oligohidramnion.U toku trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti plod:

• kardiopulmonalnoj toksičnosti (prevremeno zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija)
• bubrežnoj disfunkciji (videti prethodi deo teksta)

Kod majke i novorođenčeta, na kraju trudnoće mogu dovesti do:

• Moguće je produženo vreme krvarenja, a zbog uticaja na agregaciju trombocita do čega može da dođe čak i nakon primene veoma niskih doza.
• inhibicije kontrakcija materice što dovodi do odloženog ili produženog porođaja

Usled toga lek Diclopram je kontraindikovan u trećem trimestru trudnoće (videti odeljak 4.3. i 5.3).

Dojenje

Videti odeljak 4.4.

Omeprazol

Trudnoća

Rezultati tri epidemiološke studije (više od 1000 razmatranih slučajeva) nisu ukazali na neželjeno dejstvo omeprazola na trudnoću ili na zdravlje fetusa/novorođenčeta. Omeprazol se može koristiti tokom trudnoće.

Dojenje

Omeprazol se izlučuje u majčino mleko, ali je mala verovatnoća da će primena terapijskih doza uticati na dete.

Nakon primene NSAIL moguća je pojava neželjenih dejstava kao što su vrtoglavica, nesvestica, zamor, smetnje vida, glavobolja, pospanost i/ili druga neželjena dejstva na centralni nervni sistem. Nakon primene omeprazola mogu da se jave nesvestica i poremećaji vida (videti odeljak 4.8). Ukoliko se ove reakcije ispolje kod pacijenata, oni ne treba da upravljaju vozilima ili da rukuju mašinama.

Diklofenak

Ukoliko se jave ozbiljne neželjene reakcije, treba prekinuti sa primenom leka Diclopram. Najučestaliji neželjeni događaji su gastrointestinalnog tipa.

Neželjena dejstva diklofenaka zabeležena u kliničkim ispitivanjima i epidemiološki podaci predstavljeni su u donjoj tabeli.

Za klasifikaciju učestalosti neželjenih reakcija korišćena je sledeća terminologija:

• veoma često (≥ 1/10 pacijenata),
• često (≥ 1/100 do < 1/10 pacijenata),
• povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100 pacijenata),

- retko (≥ 1/10000 do < 1/1000 pacijenata),

• veoma retko (< 1/10000 pacijenata),
• nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Klasa sistema organa	Neželjena reakcija	Učestalost
Poremećaji krvi i limfnog sistema	leukopenija, neutropenija, trombocitopenija, hemolitička anemija, aplastična anemija,	veoma retko
Poremećaji imunskog sistema	nespecifične reakcije preosetljivosti, anafilaktoidne reakcije (uključujući hipotenziju i šok) i anafilaksa; reakcije respiratornog trakta uključujući astmu, pogoršanje astme,	retko
	angioedem, angioneurotski edem	veoma retko

	(uključujući edem lica)
Psihijatrijski poremećaji	depresija, dezorijentisanost, nesanica, iritabilnost, psihotične	veoma retko
Poremećaji nervnog sistema	glavobolja, vrtoglavica	često
	pospanost	retko
	poremećaj pamćenja, parestezija, aseptični meningitis (posebno kod pacijenata sa autoimunim oboljenjima, kao što su lupus eritematozus, mešoviti poremećaji vezivnog tkiva), sa simptomima kao što je ukočen vrat, glavobolja, mučnina, povraćanje, groznica ili dezorijentisanost; konfuznost, halucinacije, malaksalost, zamor i pospanost, poremećaji čula ukusa, tremor, konvulzije,	veoma retko
Poremećaji oka	poremećaji vida (zamućen vid),	veoma retko
Poremećaji uha i labirinta	vrtoglavica	često
	oštećen sluh, tinitus	veoma retko
Kardiološki poremećaji	edem	retko
	hipertenzija, vaskulitis, palpitacije, bol u grudima,	veoma retko
	Kunisov sindrom	nepoznata učestalost
Vaskularni poremećaji	malo povećan rizik od arterijskih trombotičkih događaja (na primer infarkt miokarda ili	veoma retko
Respiratorni, torakalni i	astma (uključujući dispneju)	retko
	pneumonitis	veoma retko
Gastrointestinalni poremećaji	mučnina, povraćanje, dijareja,	često
	gastritis, hematemeza, krvava dijareja, melena, gastrointestinalni ulkusi (sa ili bez krvarenja ili perforacije), peptički uklusi, perforacija ili gastrointestinalno krvarenje, ponekad fatalni, posebno kod	retko
	pogoršanje kolitisa i Kronove	veoma retko

	stomatitis, glositis, ezofagealne lezije, formiranje struktura sličnih dijafragmi u crevima,
	Ishemijski kolitis	nepoznata učestalost
Hepatobilijarni poremećaji	porast koncentracije	često
	žutica, poremećaj funkcije jetre hepatitis (u pojedinim	retko
	nekroza jetre, insuficijencija	veoma retko
Poremećaji i potkožnog tkiva	osip	često
	urtikarija	retko
	reakcije fotosenzitivnosti, erupcije kože, bulozne erupcije, ekcem, multiformni eritem, Stivens-Johnsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza (eng: Lyell's syndrome), opadanje kose, eksfolijativni dermatitis, purpura, alergijska	veoma retko
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema	nefrotoksičnost u različitim oblicima, uključujući intersticijalni nefritis, proteinuriju, bubrežnu papilarnu nekrozu, nefrotski sindrom, akutnu bubrežnu insuficijenciju,	veoma retko

Podaci iz kliničkih ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju na povećan rizik od pojave arterijskih trombotičkih događaja (infarkt miokarda ili moždani udar) u vezi sa primenom diklofenaka, posebno u visokim dozama (150 mg dnevno) u dužem vremenskom periodu (videti odeljke 4.3. i 4.4).

Omeprazol

Najčešće neželjene reakcije (1 – 10 % pacijenata) su glavobolja, bol u abdomenu, opstipacija, dijareja, nadutost i mučnina/povraćanje.

U kliničkim studijama i tokom postmarketinškog praćenja identifikovane su sledeće neželjene reakcije ili se sumnjalo na njih. Nijedna nije bila dozno zavisna. Neželjene reakcije navedene ispod su klasifikovane prema učestalosti i klasi sistema organa. Neželjene reakcije se po učestalosti klasifikuju na sledeći način: veoma česte (≥ 1/10), česte (≥ 1/100, <1/10); povremene (≥ 1/1000, < 1/100); retke (≥ 1/10000, < 1/1000), veoma retke (< 1/10000) i nepoznata učestalost (učestalost se ne može proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeliene.reakciie@alims.gov.rs

Diklofenak

Simptomi

Može se javiti glavobolja, mučnina, povraćanje, bol u epigastrijumu, gastrointestinalno krvarenje, retko dijareja, dezorijentisanost, uznemirenost, koma, pospanost, vrtoglavica, tinitus, gubitak svesti ili povremeno konvulzije. Kod značajnog trovanja, mogu nastati akutna bubrežna insuficijencija i oštećenje funkcije jetre.

Terapijske mere

Tretman akutnog trovanja lekovima iz grupe NSAIL sastoji se od suportivnih mera i simptomatske terapije. U toku jednog sata od uzimanja potencijalno toksične doze treba razmotriti upotrebu aktivnog uglja. Alternativno, kod odraslih, nakon unošenja doza koje su potencijalno opasne po život potrebno je uraditi lavažu želuca.

Treba obezbediti adekvatnu diurezu. Potrebno je praćenje funkcije bubrega i jetre.

Pacijente je potrebno nadgledati najmanje tokom četiri sata od uzimanja potencijalno toksične doze. Učestale ili produžene konvulzije treba tretirati intravenskim diazepamom.

U zavisnosti od kliničkog stanja pacijenta mogu biti indikovane i druge mere. Posebne mere kao što su forsirana diureza, dijaliza ili hemoperfuzija verovatno ne omogućavaju eliminaciju NSAIL, zbog njihovog vezivanja za proteine plazme i brzog metabolizma.

Suportivne mere i simptomatsko lečenje treba primeniti onda kada postoje komplikacije kao što su hipotenzija, bubrežna insuficijencija, konvulzije, gastrointestinalni poremećaji i respiratorna depresija.

Omeprazol

Postoje ograničeni podaci o efektima predoziranja omeprazolom kod ljudi. U literaturi su opisane primene doza do 560 mg, a postoje i pojedinačni slučajevi primene i do 2400 mg omeprazola (120 puta veće od preporučene klinički efikasne doze). Prijavljeni su mučnina, povraćanje, vrtoglavica, bol u stomaku, dijareja i glavobolja. Apatija, depresija i konfuznost su opisane u pojedinačnim slučajevima.

Simptomi predoziranja omeprazolom su uglavnom prolazni i nije prijavljeno da izazivaju ozbiljne posledice. Sa povećanjem doza brzina eliminacije je ostala nepromenjena (kinetika prvog reda). Ukoliko je neophodno, primenjuje se simptomatska terapija.

Farmakoterapijska grupa: Derivati sirćetne kiseline i srodne supstance

ATC kod: M01AB55 (diklofenak, kombinacije) Diklofenak

Diklofenak je nesteroidni lek sa značajnim analgetskim i antiinflamatornim svojstvima. Inhibira prostaglandin-sintetazu (ciklooksigenazu).

Omeprazol

Mehanizam dejstva

Omeprazol, racemska smeša dva enantiomera, smanjuje sekreciju želudačne kiseline uz pomoć visoko specifičnog mehanizma dejstva. Omeprazol je specifičan inhibitor protonske pumpe u parijetalnim ćelijama. Primenjen jednom dnevno deluje brzo i omogućava reverzibilnu inhibiciju izlučivanja želudačne kiseline.

Omeprazol je slaba baza koja se koncentriše i prelazi u aktivan oblik u kiseloj sredini intracelularnih kanalikula parijetalnih ćelija, gde inhibira enzim H+/K+ - ATP-azu tj. protonsku pumpu. Uticaj omeprazola na završnu fazu stvaranja želudačne kiseline je dozno zavisan i omogućava uspešnu inhibiciju i bazalne i stimulisane sekrecije želudačne kiseline, nezavisno od stimulusa.

Farmakodinamski efekti

Svi primećeni farmakodinamski efekti su posledica uticaja omeprazola na lučenje želudačne kiseline.

Uticaj na lučenje želudačne kiseline

Oralna primena omeprazola jednom dnevno obezbeđuje brzu i efikasnu inhibiciju dnevne i noćne sekrecije želudačne kiseline sa maksimalnim efektom nakon 4 dana od početka terapije. Primenom 20 mg omeprazola, kod pacijenata sa duodenalnim ulkusom se održava smanjenje 24-časovnog želudačnog aciditeta u proseku za 80 %, sa prosečnim smanjenjem maksimuma koncentracije želudačne kiseline za 70

% nakon stimulacije pentagastrinom 24 časa posle primene doze omeprazola.

Oralna primena 20 mg omeprazola kod pacijenata sa duodenalnim ulkusom održava gastrične vrednosti pH ≥ 3 u trajanju od 17 sati, u toku perioda od 24 časa.

Kao posledica smanjene sekrecije želudačne kiseline i smanjenog aciditeta želuca, omeprazol u zavisnosti

od doze smanjuje/normalizuje izloženost jednjaka želudačnoj kiselini kod pacijenata koji imaju gastroezofagealnu refluksnu bolest.

Inhibicija sekrecije želudačne kiseline je u korelaciji sa PIK-om (površina ispod krive koncentracija- vreme) omeprazola, a ne sa stvarnom koncentracijom u plazmi u datom vremenu.

Nije primećena tahifilaksija tokom primene omeprazola.

Ostali efekti smanjenog lučenja želudačne kiseline

Tokom dugotrajnih terapija omeprazolom nešto učestalije su primećeni slučajevi pojave cista želudačnih žlezda. Ove promene su fiziološka posledica izražene inhibicije lučenja želudačne kiseline, benigne su i reverzibilne.

Smanjenje aciditeta želuca iz bilo kog razloga, pa i usled korišćenja inhibitora protonske pumpe, utiče na povećanje broja bakterija u želucu koje su inače prisutne u gastrointestinalnom traktu. Terapija lekovima koji snižavaju želudačnu kiselost vodi blagom povećanju rizika od infekcija bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter.

Tokom terapije antisekretornim lekovima, kao posledica smanjene sekrecije želudačne kiseline dolazi do porasta gastrina u serumu. Povišen nivo CgA može da utiče na ispitivanja neuroendokrinih tumora.

Dostupni objavljeni dokazi ukazuju na to da treba prekinuti primenu inhibitora protonske pumpe između 5 dana i 2 nedelje pre merenja nivoa CgA. To treba da omogući da se nivo CgA, koji je mogao biti lažno povišen nakon primene PPI, vrati u referentni opseg.

Povećan broj ECL ćelija, verovatno povezan sa povećanom koncentracijom gastrina u serumu, je uočen kod nekih pacijenata (i deca i odrasli) tokom dugotrajne primene omeprazola. Ne smatra se da to ima neki klinički značaj.

Diklofenak

Nakon oralne primene diklofenak-natrijum se brzo resorbuje i podleže metabolizmu prvog prolaza. Terapijske koncentracije u plazmi se javljaju oko 30 minuta nakon primene diklofenaka. Stepen vezivanja za proteine plazme iznosi 99,7 %, i terminalno poluvreme eliminacije iz plazme iznosi 1-2 sata.

Oko 60 % primenjene doze izlučuje se urinom u obliku metabolita i manje od 1 % se izluči u nepromenjenom obliku. Ostatak doze se eliminiše u obliku metabolita putem žuči.

Nakon brzog prolaska kroz želudac, gastrorezistentne pelete koje ulaze u sastav kapsule obezbeđuju trenutnu raspoloživost diklofenaka u krvotoku. Pelete sa produženim oslobađanjem koje ulaze u sastav kapsule omogućavaju odloženo oslobađanje aktivne supstance, što znači da je dovoljno doziranje jednom dnevno.

Omeprazol

Resorpcija

Omeprazol i omeprazol-magnezijum su nestabilni u kiseloj sredini, pa se iz tog razloga primenjuje oralno u vidu gastrorezistentnih granula. Resorpcija omeprazola je brza, maksimalne koncentracije se dostiže za oko 1-2 sata nakon primene doze. Resorpcija omeprazola se dešava u tankom crevu i najčešće je potpuna u roku 3-6 sati. Uzimanje hrane nema uticaja na bioraspoloživost omeprazola. Sistemska bioraspoloživost kod pojedinačne oralne doze je približno 40 %. Posle ponovljenog doziranja jednom dnevno, bioraspoloživost raste na približno 60 %.

Distribucija

Prividni volumen distribucije kod zdravih dobrovoljaca je približno 0,3 L/kg telesne težine. Vezivanje omeprazola za proteine plazme iznosi 97 %.

Metabolizam

Omeprazol se potpuno metaboliše preko citohroma P450 (CYP). Veći deo metabolizma zavisi od polimorfno izraženog CYP2C19, koji je odgovoran za nastanak hidroksiomeprazola, glavnog metabolita u plazmi. Preostali deo omeprazola se metaboliše preko CYP3A4, kada nastaje omeprazol sulfon. Kao posledica velikog afiniteta omeprazola za CYP2C19, postoji mogućnost za kompetitivnu inhibiciju i pojavu interakcija među lekovima koji su supstrati CYP2C19 enzima. Kao posledica malog afiniteta prema CYP3A4, omeprazol ne inhibira metabolizam drugih CYP3A4 supstrata. Omeprazol nema inhibitorni efekat na glavne CYP enzime.

Oko 3 % populacije belaca, kao i 15-20 % populacije azijskog porekla nemaju funkcionalni CYP2C19 enzim i nazivaju se ,,osobe sa slabim metabolizmom’’. Kod njih se omeprazol metaboliše uglavnom preko CYP3A4. Posle ponovljene primene 20 mg omeprazola jednom dnevno, prosečna vrednost PIK je bila 5 do 10 puta veća kod ovih pacijenata nego kod osoba koje imaju funkcionalni CYP2C19 enzim („osobe sa ekstenzivnim metabolizmom“). Srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u plazmi kod ovih pacijenata su bile više 3-5 puta. Ovi nalazi nemaju uticaja na doziranje omeprazola.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije omeprazola iz plazme iznosi manje od sat vremena, kako nakon pojedinačne doze, tako i nakon ponovljene primene jednom dnevno. Omeprazol se potpuno eliminiše iz plazme u periodu između dve doze, bez tendencije akumuliranja prilikom doziranja jednom dnevno. Skoro 80 % oralne doze omeprazola se izlučuje u vidu metabolita urinom, a ostatak fecesom, uglavnom putem bilijarne sekrecije.

PIK omeprazola se povećava kod ponovljene primene. Porast je dozno-zavisan i dovodi do nelinearne povezanosti primenjene doze i površine ispod krive kod ponovljene primene. Zavisnost dužine terapije i primenjenih doza posledica je smanjenog metabolizma prvog prolaza i sistemskog klirensa usled inhibicije CYP2C19 enzima omeprazolom i/ili njegovim metabolitima (npr. sulfonom).

Nije utvrđeno da metaboliti imaju uticaj na sekreciju želudačne kiseline.

Posebne populacije pacijenata Pacijenti sa oslabljenom funkcijom jetre

Metabolizam omeprazola kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom jetre je umanjen, pa dovodi do porasta PIK. Omeprazol nije pokazao tendenciju akumulacije prilikom doziranja jednom dnevno.

Pacijenti sa oslabljenom funkcijom bubrega

Farmakokinetika omeprazola, uključujući sistemsku bioraspoloživost i stepen eliminacije, nepromenjeni su kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega.

Stariji pacijenti

Stepen metabolizma je neznatno smanjen kod pacijenata starije životne dobi (75-79 godina starosti).

Diklofenak

Nema pretkliničkih podataka značajnih za propisivanje ovog leka. Omeprazol

Gastrična hiperplazija enterohromafinih (ECL) ćelija i karcinoidni tumori primećeni su u doživotnim studijama na pacovima koji su primali omeprazol. Navedene promene su rezultat stalne hipergastrinemije nastale kao posledica inhibicije lučenja želudačne kiseline. Slične promene su primećene i nakon terapije antagonistima H2-receptora, inhibitorima protonske pumpe i nakon parcijalne fundektomije. Promene nisu

posledica direktnog delovanja bilo koje aktivne supstance posebno.

Sastav kapsule:

Celuloza, mikrokristalna Povidon K25

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni

Metakrilna kiselina-etilakrilat kopolimer (1:1), tip A, neutralisan sa (6 mol %) natrijumhidroksidom Propilenglikol

Amonijum-metakrilat kopolimer tip A Amonijum-metakrilat kopolimer tip B Manitol (E 421)

Magnezijum-karbonat, teški Hidroksipropilceluloza (75-150 mPas/5 % rastvor) Natrijum-laurilsulfat

Hipromeloza (6mPas)

Metakrilna kiselina-etilakrilat kopolimer (1:1), disperzija 30 % Polisorbat 80

Trietilcitrat Talk

Sastav kapsule:

telo: titan-dioksid (E171), gvožđe (III)-oksid, žuti (E172), želatin kapa: titan-dioksid (E171), gvožđe (III)-oksid, crveni (E172), želatin

Nije poznata.

4 godine.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Unutrašnje pakovanje je OPA/Al/-PVC-aluminijumski blister sa 5 kapsula. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 ili 6 blistera sa po 5 kapsula i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Diclopram sadrži dve aktivne supstance u jednoj kapsuli sa modifikovanim oslobađanjem, tvrdoj. Ove aktivne supstance su diklofenak-natrijum (75 mg) i omeprazol (20 mg).

Diklofenak pripada grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) i koristi se za ublažavanje bolova i zapaljenskih procesa u zglobovima.

Omeprazol pripada grupi lekova koji se nazivaju „inhibitori protonske pumpe“, koji smanjuju stvaranje želudačne kiseline. Omeprazol smanjuje rizik od nastanka peptičkih ulkusa (čirevi želuca ili duodenuma) izazvanih primenom nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL).

Lek Diclopram Vam je propisan za terapiju simptoma poremećaja zglobova, kao što su osteoartritis, reumatoidni artritis ili ankilozirajući spondilitis. Osim toga, postoji rizik od pojave peptičkih ulkusa povezanih sa primenom NSAIL.

Lek Diclopram ne smete koristiti ukoliko:

• ste alergični (preosetljivi) na diklofenak, omeprazol, aspirin, ibuprofen ili druge NSAIL, ili na bilo koji drugi sastojak leka Diclopram (videti odeljak 6). Znaci preosetljivosti uključuju otok lica i usana (angioedem), probleme sa disanjem, bol u grudnom košu, curenje nosa, osip na koži ili bilo koji drugi tip alergijske reakcije.
• ste imali alergijske reakcije na ibuprofen, aspirin ili druge NSAIL.
• ste alergični na druge lekove koji sadrže inhibitore protonske pumpe (npr. pantoprazol, lansoprazol, rabeprazol, esomeprazol).
• imate tešku insuficijenciju jetre, bubrega ili srca.
• ste u poslednjem tromesečju trudnoće.
• uzimate nelfinavir (lek za lečenje HIV infekcije).
• imate ili ste ikada imali čir (ulkus) želuca ili duodenuma (peptički ulkus) ili perforaciju creva.
• imate ili ste ikada imali krvarenje u digestivnom traktu (koje uključuje krv u sadržaju koji ste povratili, krvarenje pri pražnjenju creva, svežu krv u stolici ili crnu stolicu poput katrana).
• Vam je utvrđena bolest srca i/ili cerebrovaskularna bolest npr. ako ste imali srčani udar, moždani udar, mali moždani udar (TIA – tranzitorni ishemijski atak) ili ako imate začepljenje krvnih sudova koji vode do srca ili mozga ili ste imali operativni zahvat radi uklanjanja ili premošćivanja začepljenja.
• ako imate ili ste imali probleme sa cirkulacijom krvi (bolest perifernih arterija).

Pre primene diklofenaka obavestite Vašeg lekara o sledećem:

• Da li pušite?
• Da li imate dijabetes?
• Da li imate anginu, krvne ugruške, povišeni krvni pritisak, povišen holesterol ili povišene trigliceride?

Ukoliko mislite da se nešto od navedenog odnosi na Vas, ili niste sigurni, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Kada uzimate lek Diclopram, posebno vodite računa:

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate druge NSAIL pre primene leka Diclopram, s obzirom da ove lekove ne treba istovremeno primenjivati.

Lek Diclopram može da prikrije simptome drugih bolesti ili da ih pogorša. Usled toga, pre primene leka Diclopram, obavestite Vašeg lekara o sledećem:

• Da li imate astmu ili druge alergije, polipe u nosu, otežano disanje (COPD – hronična opstruktivna bolest pluća), dugotrajne respiratorne infekcije?
• Da li patite od Crohn-ove bolesti ili ulceroznog kolitisa?
• Da li imate lupus (sistemski lupus erythematosus, SLE) ili zapaljenje vezivnog tkiva?
• Da li imate probleme sa srcem, bubrezima ili jetrom (Vaš lekar može zahtevati određene analize tokom primene ovog leka)?
• Da li imate povišeni krvni pritisak?
• Da li imate bilo kakav poremećaj krvi ili krvarenja?
• Da li ste bez posebnog razloga dosta izgubili na težini ili imate problema sa gutanjem?
• Da li imate bolove u želucu ili probleme s varenjem?
• Da li povraćate hranu ili krv?
• Da li imate crnu stolicu (stolicu sa tragovima krvi)?
• Da li imate ozbiljan ili dugotrajan proliv (dijareju), s obzirom da se upotreba omeprazola povezuje sa blagim povećanjem rizika od pojave infektivnog proliva.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko se pripremate za veću hiruršku intervenciju.

Ako ste nedavno imali ili ćete imati operaciju na želucu ili crevima, obavestite Vašeg lekara pre nego što uzmete lek Diclopram, jer lek Diclopram može ponekad usporiti zarastanje rana u crevima nakon operacije.

S obzirom da sadrži NSAIL, lek Diclopram može da prikrije simptome infektivnih bolesti (kao što su groznica, bolovi).

Lekovi kao što je Diclopram mogu biti povezani sa malim povećanjem rizika od infarkta miokarda ili moždanog udara. Svaki rizik raste sa povećanjem doze i produženim trajanjem terapije. Nemojte prekoračiti preporučene doze ili trajanje terapije.

Ukoliko imate probleme sa srcem, ukoliko ste ranije imali moždani udar ili mislite da postoji rizik od ovog stanja (npr. povišen krvni pritisak, dijabetes, visoka vrednost holesterola ili ste pušač) posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom pre primene ovog leka.

Ukoliko lek Diclopram dugo primenjujete (duže od jedne godine), Vaš lekar će Vas verovatno redovno nadgledati. Obavestite lekara u slučaju pojave novog ili neuobičajenog simptoma ili stanja.

Primena inhibitora protonske pumpe kao što je lek Diclopram, posebno tokom perioda dužeg od jedne godine, može blago povećati rizik od preloma kuka, ručnog zgloba ili kičme. Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate osteoporozu ili ukoliko uzimate kortikosteroide (koji mogu da povećaju rizik od osteoporoze).

Pre primene leka Diclopram obavestite Vašeg lekara ukoliko ste ranije imali kožne reakcije nakon primene lekova sličnih leku Diclopram ili lekova koji smanjuju lučenje želudačne kiseline.

Ukoliko Vam se pojavi osip po koži, posebno u regijama izloženim suncu, odmah obavestite Vašeg lekara jer će možda biti potrebno da prekinete sa primenom leka Diclopram. Informišite Vašeg lekara u slučaju bolova u zglobovima.

Obavestite Vašeg lekara pre primene leka Diclopram ukoliko treba da radite specifičnu analizu krvi (hromogramin A).

Tokom uzimanja omeprazola može doći do upale bubrega. Znaci i simptomi mogu uključivati smanjen volumen mokraće, krv u mokraći i/ili reakcije preosetljivosti kao što su temperatura, osip i ukočenost zglobova.

Ove simptome treba prijaviti svom lekaru.

Primena leka Diclopram sa drugim lekovima:

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i

one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Lek Diclopram može da utiče na dejstvo nekih lekova, kao što i drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Diclopram.

Ne uzimajte lek Diclopram ukoliko koristite lek koji sadrži nelfinavir (lek koji se koristi u terapiji HIV infekcije).

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate neki od sledećih lekova:

• druge lekove protiv bolova ili zapaljenja (NSAIL), uključujući aspirin, ili lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi
• lekove za terapiju povišenog krvnog pritiska (antihipertenzive)
• lekove za terapiju šećerne bolesti (dijabetes)
• određene antibiotike, kao što je ciprofloksacin
• ciklosporin ili takrolimus (imunosupresivi koji smanjuju imunski odgovor organizma)
• kortikosteroide
• mifepriston (lek koji se koristi za rani prekid trudnoće)
• lekove za srce, kao što je digoksin
• lekove u terapiji srčanih stanja ili visokog krvnog pritiska, npr. beta-blokatore ili ACE-inhibitore
• diuretike (tablete za pojačano izlučivanje mokraće), uključujući one koji štede kalijum
• litijum (koristi se u terapiji promena raspoloženja i nekih tipova depresije)
• selektivne inhibitore preuzimanja serotonina (SSRI) koji se koriste u terapiji nekih tipova depresije
• metotreksat (lek koji se koristi u terapiji artritisa i nekih karcinoma)
• zidovudin (za lečenje HIV infekcije)
• holestipol ili holestiramin (lekovi za snižavanje nivoa holesterola)
• sulfinpirazon (za lečenje gihta)
• diazepam (lek koji se koristi za lečenje uznemirenosti, za opuštanje mišića ili kod epilepsije)
• fenitoin (za lečenje epilepsije). Ukoliko koristite fenitoin, bićete pod nadzorom lekara pre i po završetku primene leka Diclopram
• lekove za razređivanje krvi, kao što su varfarin i drugi antagonisti vitamina K. U ovom slučaju moguće je da ćete biti pod nadzorom lekara kada budete započinjali ili prekidali primenu leka Diclopram
• rifampicin (za lečenje tuberkuloze)
• atazanavir (za lečenje HIV infekcije)
• kantarion (koristi se u terapiji blage depresije)
• cilostazol (lek koji se koristi u terapiji intermitentnih klaudikacija)
• sakvinavir (za lečenje HIV infekcije)
• klopidogrel (koristi se za prevenciju stvaranja tromba)
• erlotinib (za terapiju karcinoma)
• ketokonazol, itrakonazol posakonazol ili vorikonazol (lekovi koji se koriste za lečenje gljivičnih infekcija)
• klaritromicin (za lečenje bakterijskih infekcija).

Deca

Kapsule nisu pogodne za primenu kod dece.

Starije osobe

Ukoliko ste starija osoba, Vaš lekar će Vas pažljivo nadzirati tokom primene leka Diclopram.

Primena leka Diclopram u periodu trudnoće i dojenja

Pre nego što počnete da uzimate lek Diclopram, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom, ukoliko ste trudni ili dojite bebu. Kao i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi, i lek Diclopram može da oteža začeće. Obavestite Vašeg lekara ako planirate trudnoću ili ako sa tim imate problema.

Lek Diclopram se ne sme primenjivati tokom poslednja tri meseca jer to može naškoditi Vašem nerođenom detetu ili dovesti do problema pri porođaju. Lek može dovesti do problema sa bubrezima i srcem kod Vašeg nerođenog deteta. Može uticati na Vašu ili detetovu sklonost ka krvarenju te dovesti do toga da porođaj nastupi kasnije ili traje duže od očekivanog. Obično se ne preporučuje primena ovog leka u ostalim mesecima trudnoće, mada je moguća ukoliko je lekar procenio da je to neophodno.

Ako Vam je potrebno lečenje tokom tog razdoblja ili dok pokušavate da zatrudnite, morate uzimati najnižu dozu tokom najkraćeg mogućeg perioda. Od 20. nedelje trudnoće, lek Diclopram može dovesti do problema sa bubrezima kod Vašeg nerođenog deteta ako se uzima duže od nekoliko dana, što može dovesti do niskih koncentracija plodove vode koja okružuje dete (oligohidramnion). Ako Vam je lečenje potrebno duže od nekoliko dana, Vaš lekar može preporučiti dodatno praćenje.

Primenu leka Diclopram treba izbegavati tokom dojenja, jer male količine leka prelaze u majčino mleko.

Uticaj leka Diclopram na upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Diclopram može izazvati vrtoglavicu, pospanost, zamor ili probleme sa vidom. Ako na taj način lek utiče na Vas, u tom slučaju ne smete voziti ili rukovati mašinama.

Uvek uzimajte lek Diclopram na način koji Vam je propisao Vaš lekar. Ukoliko imate nedoumica, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je jedna kapsula dnevno. Ukoliko nije moguće kontrolisati simptome primenom jedne kapsule dnevno, obratite se Vašem lekaru. Nikada nemojte uzimati više od jedne kapsule dnevno jer to može da poveća rizik od neželjenih dejstava.

Progutajte celu kapsulu sa čašom vode. Nemojte žvakati ili otvarati kapsulu. Najbolje je uzeti kapsulu uz obrok ili nakon obroka. Tako ćete zapamtiti da kapsulu uzimate svaki dan u isto vreme.

U slučaju nedoumica, posavetujte se sa vašim lekarom.

Ako ste uzeli više leka Diclopram nego što je trebalo

Ukoliko ste uzeli više kapsula leka Diclopram nego što je trebalo ili je dete slučajno progutalo kapsulu(e), odmah se obratite Vašem lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Obavezno ponesite sa sobom kapsule u originalnom pakovanju, kako bi lekar znao šta ste uzeli.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Diclopram

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste propustili da uzmete lek.

Kao i drugi lekovi, ovaj lek može izazvati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Neželjena dejstva se mogu umanjiti primenom najniže efektivne doze u toku najkraćeg vremenskog perioda.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna. Prestanite da uzimate lek Diclopram i odmah obavestite o tome svog lekara ukoliko primetite:

Simptomi izazvani diklofenakom

• krv u stolici
• krvarenje iz želuca ili creva (crna stolica ili stolica boje katrana)
• krv ili tamne čestice nalik zrnu kafe u sadržaju koji ste povratili
• bol u stomaku ili neuobičajeni simptomi u stomaku
• blagi grčevi i osetljivost u stomaku koji su se javili ubrzo nakon početka primene leka Diclopram, praćeni rektalnim krvarenjem ili krvavim prolivom obično u roku od 24 sata od pojave bola u stomaku (učestalost nije poznata, ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)
• loše varenje, gorušica
• alergijske reakcije koje uključuju iznenadno zviždanje u grudima, otežano disanje, oticanje lica, usana, šaka ili prstiju, osip po koži, svrab, modrice, bolne crvene delove na telu, ljuštenje kože ili plikove na koži
• bol u grudnom košu, što može biti znak potencijalno ozbiljne alergijske reakcije poznate pod nazivom Kunisov sindrom.

Simptomi izazvani omeprazolom

• iznenadno zviždanje pri disanju, oticanje usana, jezika ili grla ili drugih delova tela, osip, nesvestica, otežano gutanje (teška alergijska reakcija)
• crvenilo kože sa bolnim crvenim delovima, plikovima ili ljuštenjem kože. Takođe se mogu pojaviti ozbiljni plikovi i krvarenje iz usana, očiju, usta, nosa i genitalija. Ovo može biti Stevens-Johnsonov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza.
• žuta prebojenost kože, tamna prebojenost mokraće i umor, koji mogu biti simptomi oštećenja jetre

Vaš lekar može zahtevati povremene kontrole Vašeg stanja tokom primene leka Diclopram. Ostala neželjena dejstva izazvana diklofenakom obuhvataju:

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja, vrtoglavica, osećaj da se pomera okolina oko tebe
• mučnina, osećaj mučnine, nadimanje, proliv, gubitak apetita
• bol u stomaku ili neuobičajeni simptomi u stomaku, loše varenje ili gorušica
• promene vrednosti parametara u krvi koji ukazuju na funkciju jetre
• osip

Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• alergijske reakcije koje uključuju iznenadno zviždanje pri disanju, otežano disanje, oticanje lica, usana, šaka ili prstiju, osip po koži, svrab, modrice, bolne crvene delove na telu, ljuštenje kože ili plikove na koži
• otežano gutanje
• umor, pospanost
• krv u stolici, krvarenje iz želuca ili creva (crna stolica ili stolica boje katrana)
• krv ili tamne čestice nalik zrnu kafe u sadržaju koji ste povratili
• ulkusi želuca ili tankog creva
• problemi sa jetrom, žutica (žuta prebojenost kože ili beonjača)
• osip i koprivnjača
• perforacija želuca ili debelog creva (gastrointestinalna perforacija)

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• anemija
• depresija, dezorijentacija, nesanica, iritabilnost, promene raspoloženja, noćne more
• problemi sa pamćenjem, trnci i utrnulost prstiju
• ukočenost vrata što može biti znak meningitisa
• zbunjenost, halucinacije, osećanje opšteg lošeg stanja
• promene čula ukusa, tremor, anksioznost
• zamućen vid, dupli vid
• oštećenje sluha, tinitus (zujanje u ušima)
• pogoršanje Crohn-ove bolesti ili ulceroznog kolitisa
• konstipacija (otežano pražnjenje creva)
• ezofagealni poremećaji (poremećaj funkcije jednjaka)
• zapaljenje pankreasa
• osetljivost na svetlost, osip po koži, plikovi po koži, ustima/očima, ljuštenje kože, ekcem i neuobičajene modrice, gubitak kose
• problemi sa bubrezima, mokraćni problem (promena u uobičajenoj količini ili boji urina)
• smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukopenija)
• zapaljenje plućnog tkiva (pneumonija)

Ostali efekti:

Diklofenak može biti povezan sa malim porastom rizika od srčanog napada (“infarkt miokarda”) ili moždanog udara.

Ostala neželjena dejstva prijavljivana pri primeni nesteroidnih antiinflamatornih lekova uključuju zadržavanje tečnosti (poznato kao edem), povišen krvni pritisak, palpitacije, bol u grudima i insuficijenciju (slabost) srca.

Ostala neželjena dejstva izazvana omeprazolom:

Česta:

• glavobolja
• proliv, bol u stomaku, zatvor, gasovi
• mučnina ili povraćanje
• benigni polipi želuca.

Povremena:

• oticanje stopala i članaka
• poremećaj spavanja (nesanica)
• nesvestica, osećaj bockanja ili trnjenja, osećaj pospanosti
• vrtoglavica (vertigo)
• osip na koži, koprivnjača, svrab kože
• opšte loše stanje, nedostatak energije
• promene u rezultatima krvne slike koji pokazuju funkciju jetre
• prelom kuka, ručnog zgloba ili kičme.

Retka:

• poremećaji u krvnoj slici, kao što je smanjen broj belih krvnih ćelija ili trombocita. Simptomi ovih poremećaja su slabost, pojava modrica ili povećana podložnost infekcijama.
• alergijske reakcije, ponekad veoma ozbiljne, koje uključuju otok usana, jezika i ždrela, groznicu, zviždanje u grudima
• snižena vrednost natrijuma u krvi, koji može prouzrokovati slabost, povraćanje i grčeve
• osećaj uznemirenosti, zbunjenosti ili depresije
• poremećaj čula ukusa
• poremećaji vida kao što je zamućen vid
• iznenadna pojava zviždanjau grudima ili kratkog daha (bronhospazam)
• suvoća u ustima
• zapaljenje usne duplje
• gljivična infekcija usne duplje koja može zahvatiti i jednjak
• poremećaj funkcije jetre, koji uključuje pojavu žutice sa žutom prebojenošću kože, tamnom bojom urina i osećajem umora
• gubitak kose (alopecija)
• pojava osipa po koži nakon izlaganja sunčevoj svetlosti
• bolovi u zglobovima (artralgija) i u mišićima (mijalgija)
• ozbiljni problemi sa bubrezima (intersticijalni nefritis)
• pojačano znojenje.

Veoma retka:

• promene u krvnoj slici koje uključuju agranulocitozu (nedostatak belih krvnih ćelija)
• agresivnost
• osećaj da vidite, čujete ili osećate stvari koje zapravo ne postoje (halucinacije)
• teško oštećenje jetre koje vodi ka potpunom prestanku funkcije jetre i zapaljenju mozga
• iznenadna pojava ozbiljnog osipa ili plikova ili ljuštenja kože. Ovo može biti udruženo sa pojavom groznice i bolovima u zglobovima (erythema multiforme, Stevens-Johnsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza)
• mišićna slabost
• uvećanje grudi kod muškaraca.

Nepoznata učestalost:

• zapaljenje digestivnog sistema (što dovodi do proliva)
• osip sa mogućim bolom u zglobovima
• snižena vrednost magnezijuma u krvi ukoliko primena leka Diclopram traje duže od 3 meseca. Niska vrednost magnezijuma se manifestuje zamorom, nevoljnim kontrakcijama mišića, dezorijentacijom, konvulzijama, vrtoglavicom ili ubrzanim radom srca. Ukoliko se pojave ovi simptomi, odmah se obratite lekaru. Niska vrednost magnezijuma može dovesti do smanjenih vrednosti kalijuma i kalcijuma u krvi. Vaš lekar može odlučiti da radi redovne kontrole vrednosti magnezijuma u krvi.

Omeprazol može u veoma retkim slučajevima da utiče na smanjenje broja belih krvnih ćelija i dovede do deficita odbrambenog (imunskog) sistema. Ukoliko imate infekciju sa simptomima kao što su groznica i ozbiljno oslabljeno opšte stanje ili groznicu sa simptomima lokalne infekcije, kao što je bol u vratu, grlu ili usnoj duplji, ili imate otežano mokrenje, obratite se lekaru što je pre moguće jer se nedostatak belih krvnih ćelija (agranulocitoza) može otkriti analizom krvi. U ovom slučaju je važno da date informaciju o leku koji uzimate.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Rok upotrebe

Ne smete koristiti lek posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvanje

Čuvati van vidokruga i domašaja dece. Čuvati na temperaturi do 30°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Diclopram

Aktivna supstanca: diklofenak-natrijum i omeprazol.

Jedna kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrda sadrži:

diklofenak-natrijum 75 mg

omeprazola 20 mg.

Pomoćne supstance:

Sadržaj kapsule:

celuloza, mikrokristalna; povidon K25; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; metakrilna kiselina-etilakrilat kopolimer (1:1), tip A, neutralisan sa (6 mol %) natrijum-hidroksidom; propilenglikol; amonijum-metakrilat kopolimer tip A; amonijum-metakrilat kopolimer tip B; manitol (E 421); magnezijum-karbonat, teški; hidroksipropilceluloza (75-150 mPas/5 % rastvor); natrijumlaurilsulfat; hipromeloza (6mPas); metakrilna kiselina-etilakrilat kopolimer (1:1), disperzija 30 %; polisorbat 80; trietilcitrat; talk.

Sastav kapsule):

titan-dioksid (E171); gvožđe-oksid, crveni (E172); gvožđe-oksid, žuti (E172) i želatin.

Kako izgleda lek Diclopram i sadržaj pakovanja

Farmaceutski oblik

Kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrda.

Dvodelne, tvrde, neprovidne želatinske kapsule veličine 1, kapa kapsule je ružičaste boje i telo kapsule žute boje. Kapsule su punjene peletama bele do svetlo žute boje.

Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Unutrašnje pakovanje je OPA/Al/-PVC-aluminijumski blister sa 5 kapsula. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 ili 6 blistera sa po 5 kapsula i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i Proizvođač

Nosilac dozvole za lek:

PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD, Batajnički drum 5a Batajnički drum 5 A, Beograd

Proizvođač:

SWISS CAPS GMBH, Nemačka, Bad Aibling, Grassingerstrasse 9 PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD,

Republika Srbija, Beograd, Batajnički drum 5 A

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2024.

Režim izdavanja leka

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole

Diclopram, 75 mg/20 mg, kapsule sa modifikovanim oslobađanjem, tvrde, 2x5: 000456592 2023 59010 007 000 515 021 04 001 od 02.02.2024.

Diclopram, 75 mg/20 mg, kapsule sa modifikovanim oslobađanjem, tvrde, 6x5: 000456966 2023 59010 007 000 515 021 04 001 od 02.02.2024.