Diprophos® 7mg/mL suspenzija za injekciju

Terapija kortikosteroidima predstavlja adjuvantnu terapiju, ali ne i zamenu za konvencionalnu terapiju.

Intramuskularna primena

Lek Diprophos je indikovan u terapiji različitih reumatoloških, dermatoloških, alergijskih oboljenja, poremećaja kolagena i drugih oboljenja za koje je poznato da dobro reaguju na terapiju kortikosteroidima.

Mišićno-skeletna primena (intraartikularna primena, periartikularna primena i primena direktno u meko tkivo)

Kao kratkotrajna adjuvantna terapija (koja omogućava pacijentu da prevaziđe akutne epizode ili egzacerbaciju) kod osteoartritisa i reumatoidnog poliartritisa.

Intralezijska primena

U slučaju dermatoloških oboljenja.

Lokalna primena u stopalo

Kao kratkotrajna adjuvantna terapija (koja omogućava pacijentu da prevaziđe akutne epizode ili egzacerbaciju) kod burzitisa, hallux rigidus, deformacije malog prsta, sinovijalne ciste, Mortonove metatarzalgije, tenosinovitis, kuboidni periostitis.

Karakteristična stanja

Alergijska stanja

Status asmaticus, hronična bronhijalna astma, sezonski ili perzistentni alergijski rinitis, teži oblici alergijskog bronhitisa, kontaktni dermatitis, atopijski dermatitis, polenska groznica, angioedem, serumska bolest, reakcija preosetljivosti na lekove ili ubode i ujede insekata.

Reumatska oboljenja

Osteoartritis, reumatoidni poliartritis, burzitis, lumbago, išijas, spondiloza, kokidinija, akutni urički artritis, tortikolis, cista limfnog čvora, ankilozirajući spondilitis, radikulitis, egzostoza, fasciitis.

Dermatološka oboljenja

Atopijski dermatitis (nummular eczema), neurodermatitis (circumscribed lichen simplex), kontaktni dermatitis, teška aktinička keratoza, urtikarije, lichen planus hypertrophicus, necrobiosis lipoidica kod dijabetičara, alopecija areata, diskoidni lupus eritematozus, psorijaza, keloidi, pemfigus, herpetiformni dermatitis, cistične akne.

Kolagen (poremećaji u sintezi)

Tokom egzacerbacije ili kao terapija održavanja u nekim slučajevima sistemskog lupusa eritematozusa,

periarteritis nodosa, sklerodermije i dermatomiozitisa.

Neoplastični poremećaji

U palijativnom tretmanu različitih tipova leukemije i limfoma kod odraslih i u tretmanu akutne leukemije kod dece.

Ostala stanja

Androgenitalni sindrom, ulcerativni kolitis, regionalni ileitis, celijakija, diskrazija krvi osetljiva na kortikosteroide, nefritis, nefrotski sindrom.

Lek Diprophos se može koristiti i u slučaju primarne i sekundarne adrenokortikoidne insuficijencije, ali uz dodavanje mineralokortikoida, ukoliko je primenjivo.

Promućkati pre upotrebe.

DOZIRANJE JE RAZLIČITO I MORA DA BUDE PRILAGOĐENO SVAKOM PACIJENTU U ZAVISNOSTI OD OBOLJENJA, STANJA I REAKCIJE PACIJENTA NA TERAPIJU.

Doziranje

Najmanja moguća doza mora da se primeni u najkraćem mogućem vremenskom periodu.

Inicijalna doza mora da se održava ili prilagođava sve dok se ne postigne zadovoljavajući odgovor. Ukoliko se ni posle predviđenog vremenskog perioda ne primeti zadovoljavajuće poboljšanje kliničke slike terapiju treba prekinuti postepenim smanjenjem doze leka Diprophos i izabrati drugu odgovarajuću terapiju.

U slučaju pozitivnih efekata neophodno je odrediti odgovarajuću dozu održavanja postepenim smanjenjem inicijalne doze u odgovarajućim vremenskim razmacima, sve do postizanja najmanje doze koja daje odgovarajući klinički efekat.

Način primene

Lek Diprophos se ne sme primenjivati intravenski ili supkutano.

Sistemska primena

Sistemsku primenu treba započeti, u većini slučajeva, injekcijom od 1 do 2 mL, koja se u slučaju potrebe može ponoviti. Lek treba primeniti dubokom intramuskularnom injekcijom (IM) u gluteus. Doza i učestalost primene zavise od težine stanja pacijenta i terapijskog odgovora. U početku lečenja može biti neophodno da se primeni 2 mL kod težih oboljenja kao što je sistemski lupus eritematozus ili status asmaticus, koji su prethodno ublaženi adekvatnim merama za spasavanje života.

Različita dermatološka oboljenja reaguju veoma dobro na IM injekciju leka Diprophos od 1 mL, koju treba ponoviti u zavisnosti od terapijskog odgovora.

Kod respiratornih oboljenja ublažavanje simptoma se postiže već nekoliko sati nakon primene IM injekcije leka Diprophos. Efikasna kontrola simptoma bronhijalne astme, polenske groznice, alergijskog bronhitisa i alergijskog rinitisa postiže se sa 1 do 2 mL.

U terapiji akutnog ili hroničnog burzitisa odlični rezultati se postižu primenom IM injekcije od 1 do 2 mL leka Diprophos, koja se po potrebi može ponoviti.

Lokalna primena

Istovremena upotreba lokalnog anestetika je retko potrebna (injekcija je skoro bezbolna). Ukoliko se ipak istovremeno primenjuju, lek Diprophos se može pomešati (u špricu a ne u bočici) sa lidokain-hidrohloridom (1% ili 2%), prokain-hidrohloridom (1% ili 2 %) ili sličnim lokalnim anesteticima, koristeći formulacije koje ne sadrže paraben. Treba izbegavati upotrebu anestetika koji sadrže metilparaben, propilparaben, fenol itd. Potrebnu dozu leka Diprophos treba najpre izvući špricom iz ampule. Nakon toga treba uzeti lokalni anestetik i kratko promućkati sadržaj u špricu.

U slučaju akutnog burzitisa: (subdeltoidni, subakromijalni i prepatelarni)

Injekcija 1 do 2 mL direktno u obolelo mesto smanuje bol, a puna amplituda pokreta se vraća za nekoliko sati.

U slučaju hroničnog burzitisa:

Ukoliko se postigne povoljan efekat nakon akutnog tretmana doza se može smanjiti.

U slučaju tendinitisa, tenosinovitisa i peritendinitisa

Akutni: jedna injekcija može poboljšati stanje pacijenta.

Hronični: ponovljena injekcija može da bude neophodna u zavisnosti od stanja pacijenta.

U slučaju reumatoidnog poliartritisa i osteoartritisa:

Nakon intraartikularne primene 0,5 do 2 mL leka Diprophos, bol, osetljivost i ukočenost povezani sa reumatoidnim poliartritisom i osteoartritisom mogu oslabiti u naredna dva do četiri sata. U većini slučajeva olakšanje simptoma nakon ovakve primene traje četiri ili više nedelja, ali značajno varira kod obe bolesti. Intraartikularnu injekciju leka Diprophos dobro podnose zglobovi i periartikularna tkiva.

Preporučene doze su:

Veliki zglobovi (npr. koleno, kuk): 1 mL do 2 mL

Zglobovi srednje veličine (npr. lakat): 0,5 do 1 mL

Mali zglobovi (npr. ruka): 0,25 do 0,5 mL

U slučaju dermatoloških oboljenja:

Dermatološka oboljenja mogu reagovati na intralezijsku primenu leka Diprophos. Reakcija nekih lezija koje nisu direktno tretirane izazvana je blagim sistemskim dejstvom leka.

Primenjuje se 0,2 mL/cm2 leka Diprophos intradermalno (ne supkutano), tuberkulinskim špricem sa iglom veličine 26G. Ukupna količina leka aplikovana na sva mesta delovanja ne sme da bude veća od 1 mL.

U slučaju oboljenja stopala koja reaguju na kortikosteroide:

Burzitis sa žuljem se može sprečiti uzastopnom primenom dve injekcije od po 0,25 mL. Kod oboljenja kao što je hallux rigidus (deformacija fleksibilnosti palca), deformacija malog prsta (iskrivljenost malog prsta

prema unutra) i akutnog uričkog artritisa stanje se poboljšava brzo. Tuberkulinski špric sa iglom veličine 25G od 1,9 cm koristi se za većinu injekcija u stopalo.

Preporučene doze u intervalima oko jedne nedelje Burzitis sa žuljem: 0,25-0,5 mL

Izraslina na kosti pete: 0,5 mL hallux rigidus: 0,5 mL Zakrivljenost malog prsta: 0,5 mL Sinovijalna cista: 0,25-0,5 mL

Mortonova metatarzalgija: 0,25-0,5 mL Tenosinovitis: 0,5 mL

Periostitis kuboidne kosti: 0,5 mL Akutni urički artritis: 0,5 - 1 mL

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.;
• Preosetljivost na kortikosteroide;
• Sistemske gljivične infekcije.

Kod pacijenata koji boluju od idiopatske trombocitopenične purpure, lek Diprophos se NE SME primenjivati intramuskularno.

Diprophos se ne sme primenjivati intravenski ili supkutano.

Kod primene epiduralne injekcije kortikosterioda, prijavljivani su ozbiljni neurološki događaji, neki sa smrtnim ishodnom. Prijavljeni specifični događaji uključuju, između ostalog, infarkt kičmene moždine, paraplegiju, kvadriplegiju, kortikalno slepilo, i moždani udar. Ovi ozbiljni neurološki događaji su prijavljivani sa ili bez upotrebe fluoroskopije. Bezbednost i efikasnost epiduralne primene kortikosteroida nije utvrđena, i njihova primena na ovaj način nije odobrena.

OBAVEZNA JE PRIMENA ANTISEPTIČNIH POSTUPAKA.

Lek Diprophos sadrži dva estra betametazona, od kojih betametazonnatrijum-fosfat brzo nestaje sa mesta injekcije. Zbog toga, kada se koristi ovaj lek, lekar mora da bude svestan da ovaj rastvorljivi deo leka Diprophos može da ima sistemski efekat.

Iznenadni prekid ili smanjenje doze u toku hronične upotrebe (u slučaju vrlo visokih doza, čak i nakon kratkog perioda) ili tokom povećanih potreba za kortikosteroidima (nakon stresa: infekcija, trauma, operacija), može izazvati adrenokortikalnu insuficijenciju. Zbog toga je neophodno sprovoditi postepeno smanjivanje doze. U stresnim situacijama, nekada je neophodno nastaviti primenu kortikosteroida ili povećati dozu.

Smanjenje doze treba vršiti pod strogim lekarskim nadzorom i nekada je neophodno pratiti pacijenta u periodu od 1 godine nakon prestanka dugotrajne primene ili terapije visokim dozama.

Simptomi adrenokortikalne insuficijencije su: opšta malaksalost, slabost u mišićima, mentalni poremećaji, letargija, bolovi u mišićima i kostima, deskvamacija kože, dispneja, anoreksija, mučnina, povraćanje, groznica, hipoglikemija, hipotenzija, dehidratacija ili čak i smrt nakon iznenadnog prekida terapije. Lečenje adrenokortikalne insuficijencije uključuje primenu kortikosteroida, mineralokortikoida, vode, natrijum hlorida i glukoze.

Brze intravenske injekcije visokih doza kortikosterioda mogu dovesti do kardiovaskularnog kolapsa: zato se injekcija mora primeniti tokom perioda od 10 minuta.

Retki slučajevi anafilaktoidnih/anafilaktičkih reakcija sa mogućnošću nastanka šoka su se javljali kod pacijenata koji su primali parenteralnu kortikosteroidnu terapiju. Odgovarajuće mere predostrožnosti treba preduzeti kod pacijenata koji u anamnezi imaju alergijske reakcije na kortikosteroide.

Tokom produžene kortikoterapije treba razmotriti prelazak sa parenteralne na oralnu primenu, nakon razmatranja koristi i potencijalnih rizika za pacijenta.

Prilikom intraartikularne primene važno je znati da:

• Ovaj način primene može imati lokalne i sistemske efekte.
• Neophodno je izvršiti analizu svih tečnosti koje mogu biti prisutne u zglobovima kako bi se isključila svaka mogućnost sepse.
• Mora se izbeći lokalna aplikacija u zglobove koji su već inficirani.
• Jasno pojačanje bola i lokalnog otoka, dodatano smanjenje pokretljivosti zgloba, groznica i opšta malaksalost ukazuju na septični artritis. Ukoliko se dijagnoza infekcije potvrdi neophodno je započeti sa odgovarajućom antimikrobnom terapijom.
• Ne treba aplikovati kortikosteroide u oštećene zglobove, inficirane zone ili intravertebralne prostore.
• Ponovljana primena injekcija u zglobove oštećene osteoartritisom može pogoršati destrukciju zglobova.
• Treba izbegavati direktno injektovanje kortikosteroida u tetive jer to kasnije može dovesti do njihove rupture.

Intramuskularna aplikacija kortikosteroida se mora vršiti duboko u veliki mišić kako bi se izbegla lokalna atrofija tkiva.

Aplikacija kortikosteroida u meka tkiva ili lezije i zglobove može izazvati sistemske i lokalne efekte.

Grupe sa posebnim rizikom

Kod dijabetičara betametazon se može koristiti samo u kratkom periodu i samo pod strogim lekarskim nadzorom zbog njegovih glukokortikoidnih svojstava (transformacija proteina u glukozu).

Primećeno je pojačano glukokortikoidno dejstvo kod pacijenata sa hipotireoidizmom ili cirozom.

Treba izbegavati upotrebu leka Diprophos u slučaju herpes simpleksa oka, jer to može dovesti do perforacije rožnjače.

Usled primene kortikosteroida može doći do psihotičnih poremećaja. Stanja pacijenata predisponiranih na emocionalnu ili psihotičnu nestabilnost mogu se pogoršati u toku terapije kortikosteroidima.

Posebne mere opreza se zahtevaju kod sledećih stanja:

• nespecifični ulcerativni kolitis, iminentne perforacije, apsces i druge piogene infekcije;
• divertikulitis;
• intestinalne anastomoze;
• gastroduodenalni ulkus;
• bubrežna insuficijencija;
• hipertenzija;
• osteoporoza;
• mijastenija gravis;
• glaukom;
• akutne psihoze;
• bakterijske i virusne infekcije;
• poremećaj rasta;
• tuberkuloza;
• Cushing-ov sindrom;
• dijabetes;
• srčana insuficijencija;
• epilepsija komplikovana za lečenje;
• sklonost ka tromboemboliji i tromboflebitisu;
• trudnoća.

S obzirom na to da komplikacije u lečenju kortikosteroidima zavise od doze i dužine lečenja, treba voditi računa o odnosu koristi i rizika od primene leka kod svakog pacijenta.

Kortikosteroidi mogu maskirati neke simptome infekcije ili otežati njihovo otkrivanje. Kao posledica smanjenja otpornosti može doći do novih infekcija tokom njihove upotrebe.

Produžena upotreba može izazvati subkapsularnu posteriornu kataraktu (posebno kod dece) ili glaukom sa mogućim lezijama optičkog nerva, i može pogoršati sekundarne virusne i gljivične infekcije oka. Neophodno je vršiti redovne oftalmološke preglede, naročito u slučaju produžene upotrebe (preko šest nedelja).

Srednje i visoke doze kortikosteroida mogu izazvati povećanje krvnog pritiska, retenciju tečnosti i povećanu ekskreciju kalijuma. Ovi efekti se ređe javljaju kod sintetskih derivata, osim ako se koriste u velikim dozama. Trebalo bi razmotriti uvođenje dijete bez natrijuma i suplementaciju kalijuma. Svi kortikosteroidi povećavaju ekskreciju kalcijuma.

PACIJENTI KOJI SU NA TERAPIJI KORTIKOSTEROIDIMA NE SMEJU DA PRIME SLEDEĆE VRSTE TERAPIJE:

• VAKCINU PROTIV VARIOLE
• DRUGE METODE IMUNIZACIJE (POSEBNO U SLUČAJU VISOKIH DOZA) ZBOG RIZIKA OD NEUROLOŠKIH KOMPLIKACIJA I NEDOVOLJNOG ODGOVORA ANTITELA.

Međutim, pacijenti koji koriste kortikosteroide kao supstitutivnu terapiju mogu se imunizovati (npr. Addison-ova bolest).

Pacijenti, a posebno deca, koja dobijaju imunosupresivnu dozu kortikosteroida, moraju da budu upozoreni da izbegavaju izlaganje varičeli i malim boginjama.

U slučajevima aktivne tuberkuloze kortikoterapiju treba ograničiti na slučajeve fulminantne ili diseminovane tuberkuloze kod kojih se kortikosteroidi koriste zajedno sa odgovarajućom antituberkuloznom terapijom.

Ako se kortikosteroidi koriste kod pacijenata koji boluju od latentne tuberkuloze ili koji reaguju na tuberkulin neophodna je stroga kontrola jer mogu izazvati ponovnu aktivaciju bolesti. U slučaju produžene kortikoterapije pacijentima se mora dati odgovarajuća hemoprofilaksa.

Ukoliko pacijenti koriste rifampicin u okviru hemoprofilaktičkog programa ne treba izgubiti iz vida njegov pojačavajući efekat na metabolički klirens kortikosteroida u jetri; u tom slučaju može biti neophodno prilagoditi dozu kortikosteroida.

Pošto kortikosteroidi mogu ometati rast novorođenčadi i dece i inhibirati stvaranje endogenih kortikosteroida neophodno je pažljivo praćenje rasta i razvoja u slučaju produžene upotrebe.

Kortikosteroidi kod nekih pacijenata mogu uticati na broj i pokretljivost spermatozoida.

Lek Diprophos sadrži benzilalkohol koji može da izazove toksične reakcije i anafilaktičke reakcije kod odojčadi i dece uzrasta do 3 godine. Ne davati prevremeno rođenim bebama niti bebama rođenim na vreme.

Lek Diprophos sadrži metilparahidroksibenzoat (E218) i propilparahidroksibenzoat (E216), koji mogu da izazovu alergijske reakcije (moguće i odložene) i u nekim slučajevima bronhospazam.

Lek Diprophos sadrži manje od 1mmol (23mg) natrijuma po dozi, odnosno esencijalnmog "slobodnog natrijuma".

Vizuelni poremećaji

Vizuelni poremećaji se mogu javiti pri sistemskoj i lokalnoj (uključujući, intranazalnu, inhalacionu i intraokularnu) primeni kortikosteroida. Ako pacijent ima simptome kao što je zamagljen vid ili druge probleme sa vidom, pacijenta treba uputiti oftalmologu u cilju procene mogućih uzroka poremećaja vida koji mogu uključivati kataraktu, glaukom ili retke bolesti kao što je centralna serozna horioretinopatija (CSHR) koji su prijavljivani nakon primene sistemskih i lokalnih kortikosteroida.

Interakcije sa drugim lekovima:

Kombinovanje ovog leka sa fenobarbitonom, rifampicinom, fenitoinom ili efedrinom može da ubrza metabolizam kortikosteroida što dovodi do smanjenja terapijskog efekta.

PACIJENTI KOJI SU NA TERAPIJI KORTIKOSTEROIDIMA NE SMEJU DA PRIME SLEDEĆE VRSTE TERAPIJE:

• VAKCINU PROTIV VARIOLE
• DRUGE METODE IMUNIZACIJE (POSEBNO U SLUČAJU VISOKIH DOZA) ZBOG RIZIKA OD NEUROLOŠKIH KOMPLIKACIJA I NEDOVOLJNOG ODGOVORA ANTITELA.

Međutim, pacijenti koji koriste kortikosteroide kao supstitutivnu terapiju mogu se imunizovati (npr. Addison-ova bolest).

Istovremena primena sa diureticima kao što su tiazidi može povećati rizik netolerancije na glukozu. Razvoj prekomernih efekata kortikosteroida se mora nadgledati kod pacijenata koji istovremeno primaju kortikosteroid i estrogen.

Istovremena primena kortikosteroida i kardiotoničnih glikozida može povećati rizik za nastajanje aritmije ili dovesti do trovanja digitalisom usled hipokalemije. Često se dešava da pacijenti koji koriste kardiotonične glikozide uzimaju istovremeno i diuretike koji povećavaju izlučivanje kalijuma: u ovom slučaju neophodno je davati suplemente kalijuma. Kortikosteroidi mogu ubrzati izlučivanje kalijuma indukovano amfotericinom

B. Kod svih pacijenata koji istovremeno uzimaju neku od ovih kombinacija lekova neophodna je stroga kontrola elektrolita u serumu, a posebno kalijuma.

Istovremena upotreba kortikosteroida i kumarinskih antikoagulanasa može povećati ili smanjiti antikoagulantne efekte pa je neophodno prilagoditi dozu. Kod pacijenata koji uzimaju antikoagulanse istovremeno sa glukokortikoidima treba voditi računa o mogućnosti izazivanja gastrointestinalnih ulceracija zbog upotrebe kortikosteroida ili povećanje rizika od pojave unutrašnjeg krvarenja.

Kortikosteroidi mogu smanjiti koncentraciju salicilata u krvi. U slučaju smanjenja doze kortikosteroida ili prekida terapije, kod pacijenata se mora proveriti mogućnost salicilizma. Kombinovanje glukokortikoida i salicilata može povećati učestalost i težinu gastrointestinalnih ulkusa.

Istovremena primena sa NSAIL ili alkoholom može dovesti do povećanja rizika za nastajanje gastrointestinalnih ulkusa ili do pogoršanja već postojećeg ulkusa.

Kod dijabetičara, nekada je neophodno prilagoditi dozu oralnih antidijabetika ili insulina zbog hiperglikemijskog efekta samih glukokortikoida.

Kombinovanje ovog leka sa somatotropinom može inhibirati dejstvo ovog hormona. Doze betametazona veće od 300-450 mikrograma (0,3-0,45 mg) po m2 površine tela i dnevno trebalo bi izbeći u toku upotrebe somatotropina.

Očekuje se da istovremena primena sa inhibitorima CYP3A, uključujući proizvode koji sadrže kobicistat, poveća rizik od sistemskih neželjenih reakcija. Kombinaciju treba izbegavati osim ako je korist veća od povećanog rizika od sistemskih neželjenih efekata povezanih sa primenom kortikosteroida, u takvim slučajevima kod pacijenata treba pratiti pojavu sistemskih neželjenih reakcija sa primenom kortikosteroida,

Drugi oblici interakcija:

Sa laboratorijskim testovima

Kortikosteroidi mogu uticati na test redukcije NBTU dajući lažno negativan rezultat.

Ukoliko se pacijent leči kortikosteroidima treba voditi računa o interpretaciji rezultata i bioloških analiza (testovi na koži, nivo tiroidnih hormona, itd).

Zbog nedostatka odgovarajućih ispitivanja teratogenosti kod ljudi glukokortikoidi se mogu koristiti u toku trudnoće, dojenja i kod žena u reproduktivnoj fazi samo nakon odgovarajuće procene očekivanog efekta na zdravstveno stanje i procene eventualnih rizika koje ovi lekovi mogu imati na majku, embrion ili fetus.

Trudnoća

Kada je prenatalna kortikoterapija indikovana, neophodno je analizirati odnos koristi i rizika i uporediti kliničke prednosti sa neželjenim efektima (posebno inhibiciju rasta i povećan rizik za nastajanje infekcija).

U nekim slučajevima neophodno je nastaviti lečenje kortikosteroidima u toku trudnoće, pa čak i povećati doze (na primer u slučaju supstitutivne kortikoterapije).

Intramuskularna primena betametazona izaziva značajno smanjenje učestalosti dispneje kod fetusa kada se lekprimeni više od 24 sata pre porođaja (pre 32. nedelje trudnoće).

Objavljeni podaci ukazuju na to da je profilaktička primena kortikosteroida nakon 32. nedelje trudnoće uvek kontroverzna. Zbog toga lekar mora da uporedi prednosti i potencijalne rizike po majku i fetus kada se kortikosteroidi koriste posle 32. nedelje trudnoće.

Primena kortikosteroida nije indikovana u lečenju oboljenja hijaline membrane posle porođaja.

Kod trudnica koje imaju preeklampsiju, eklampsiju ili pokazuju znakove lezija na placenti ne treba primenjivati kortikosteroide kao profilaksu oboljenja hijaline membrane kod prevremeno rođene dece.

Deca čije su majke u toku trudnoće uzimale velike doze kortikosteroida moraju biti pod strogim nadzorom zbog nastajanja adrenokortikalne insuficijencije.

Injekcija betametazona data majkama pre porođaja, kod novorođečadi uzrokuje prolaznu inhibiciju hormona rasta fetusa i verovatno hormona hipofize koji regulišu produkciju kortikosteroida, i u već formiranim i u još uvek fetalnim zonama nadbubrežne žlezde fetusa. Međutim, inhibicija fetalnog hidrokortizona neće uticati na hipofizno-nadbubrežni odgovor na stres nakon porođaja.

Pošto kortikosteroidi prolaze kroz placentu, novorođenčad i bebe majki koje su primale kortikosteroide u toku većeg dela ili nekog dela trudnoće moraju biti podvrgnuti pažljivom ispitivanju kako bi se utvrdila, iako veoma retka, mogućnost pojave kongenitalne katarakte.

Žene koje su primile kortikosteroide u toku trudnoće moraju biti pod nadzorom u toku i nakon kontrakcija i u toku porođaja kako bi se otkrila bilo koja adrenokortikalna insuficijencija izazvana stresom prilikom porođaja.

Dojenje

Kortikosteroidi prolaze kroz placentu i prelaze u majčino mleko.

Pošto lek Diprophos može izazvati neželjene efekte kod dece koja se hrane majčinim mlekom mora se doneti odluka ili o prekidu dojenja ili o prekidu terapije lekom Diprophos uzimajući u obzir značaj terapije za majku.

Treba obratiti pažnju na efekte na centralni nervni sistem u slučaju primene visokih doza (euforija, nesanica) i na poremećaje vida koji se mogu javiti nakon dugotrajne primene.

Neželjena dejstva leka Diprophos ista su kao kod drugih kortikosteroida i povezana su sa dozom i dužinom terapije.

Kao opšta neželjena dejstva kortikosteroida navode se sledeća:

Poremećaji tečnosti i elektrolita:

Retencija natrijuma, gubitak kalijuma, hipokalemična alkaloza, retencija vode, kongestivna srčana insuficijencija kod predisponiranih pacijenata, hipertenzija.

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog sistema:

Mišićna slabost, gubitak mišićne mase, pogoršanje mijasteničnih simptoma u slučaju mijastenije, osteoporoza ponekad sa jakim bolom u kostima i spontanim frakturama (kompresione frakture kičme), aseptična nekroza kostiju (glava butne i humeralne kosti), ruptura tetiva, steroidna miopatija, patološke frakture, nestabilnost zglobova.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Atrofija kože, usporeno zarastanje, oslabljena i tanka koža, petehije, modrice, alergijski dermatitis, angioneurotski edem, eritem lica, pojačano znojenje, urtikarije.

Gastrointestinalni poremećaji:

Gastrični ulkus sa mogućom perforacijom i krvarenjem, pankreatitis, abdominalna distenzija, intestinalne perforacije, ulcerativni ezofagitis, mučnina, povraćanje.

Poremećaji nervnog sistema:

Konvulzije, vrtoglavica, glavobolja, povećan intrakranijalni pritisak (pseudotumor cerebri).

Psihijatrijski poremećaji:

Euforija, promene raspoloženja, promene ličnosti i teška depresija, hiperiritabilnost, nesanica, psihotične reakcije posebno kod pacijenata sa istorijom psihijatrijskih poremećaja, depresija.

Poremećaji oka:

Povećanje intraokularnog pritiska (pseudotumor cerebri, videti poremećaje nervnog sistema), glaukom, posteriorna subkapsularna katarakta, egzoftalmija, zamagljen vid (videti takođe deo 4.4).

Endokrinološki poremećaji:

Klinički simptomi Cushing-ovog sindroma, menstrualni problemi, povećana potreba za insulinom i oralnim antidijabeticima kod dijabetičara, inhibicija rasta fetusa ili rasta dece, smanjena tolerancija na ugljene hidrate, znaci latentnog dijabetesa, sekundarna inhibicija hipofize i kore nadbubrega posebno štetnih kod stresa (kao što su trauma, hirurška intervencija i bolest).

Poremećaji metabolizma i ishrane:

Negativna ravnoteža azota zbog degradacije proteina, lipomatoza, povećanje telesne mase.

Imunski poremećaji:

Kortikosteroidi mogu prouzrokovati inhibiciju testova na koži, maskirati simptome infekcija i aktivirati latentnu infekciju, smanjiti otpornost na infekcije, a posebno na one izazvane mikobakterijama, tuberkulozom, kandidom i virusima.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Anafilaktičke ili alergijske reakcije, hipotenzivne reakcije ili reakcije povezane sa šokom.

SLEDEĆE SEKUNDARNE REAKCIJE SE MOGU PRIMETITI U TOKU PARENTERALNE PRIMENE KORTIKOSTEROIDA:

Retki slučajevi slepila povezanih sa intralezijskom terapijom na predelu lica i glave, hiperpigmentacija ili hipopigmentacija, supkutana i kutana atrofija, sterilni apsces, postinjekciona egzacerbacija (posle intraartikularne primene), artopatije tipa Charcot.

Nakon ponovljene intraartikularne primene može doći do lezije zglobova sa rizikom od kontaminacije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi:

Akutno predoziranje izazvano glukokortikoidima, uključujući i betametazon, ne ugrožava život pacijenta.

Osim u slučajevima ekstremnog doziranja, malo je verovatno da će prekomerno doziranje glukokortikoida tokom nekoliko dana imati štetne posledice, osim u slučajevima specifičnih kontraindikacija kao sto su dijabetes, glaukom, aktivni gastrični ulkus, i ukoliko nisu primenjeni lekovi kao što je digitalis, kumarinski antikoagulansi ili diuretici koji štede kalijum.

Mere:

Komplikacije koje nastaju kao rezultat metaboličkih efekata kortikosteroida, efekata pogoršanja osnovnog oboljenja ili pratećih bolesti kao i komplikacije koje nastaju kao rezultat interakcije lekova, moraju se lečiti na odgovarajući način. Mora se obezbediti odgovarajuće unošenje tečnosti i kontrolisati elektrolite u serumu i urinu i posebno voditi računa o balansu natrijuma i kalijuma. Ukoliko je potrebno treba korigovati poremećaj ravnoteže elektrolita.

Farmakoterapijska grupa: kortikosteroidi za sistemsku upotrebu, glukokortikoidi

ATC šifra: H02AB01

Betametazon je sintetski glukokortikoid (9-alfa-fluoro-16 beta-metilprednizolon). Betametazon ispoljava snažno antiinflamatorno, antialergijsko i imunosupresivno dejstvo.

Betametazon ne ispoljava klinički značajan mineralokortikoidni efekat. Glukokortikoidi difunduju kroz ćelijske membrane i formiraju kompleks sa specifičnim receptorima u citoplazmi. Ovaj kompleks prodire u ćelijsko jedro, vezuje se za DNK (hromatin) i stimuliše transkripciju RNK i sintezu različitih proteinskih enzima. Ti enzimi su odgovorni za efekte koji su primećeni kod sistemske upotrebe glukokortikoida. Pored dejstva na inflamatorne i imunske procese, glukokortikoidi takođe utiču na metabolizam ugljenih hidrata, proteina i lipida. Na kraju, oni takođe deluju i na kardiovaskularni sistem, skeletne mišiće i centralni nervni sistem.

Efekti na inflamatorne i imunske procese:

Mnoga terapijska dejstva gluokortikoida su rezultat njihovih antiinflamatornih, imunosupresivnih i antialergijskih svojstava. Glavne karakteristike ovih svojstva su sledeće: smanjenje broja imunoaktivnih ćelija na žarištu inflamacije, smanjenje vazodilatacije, stabilizacija membrane lizozoma, inhibicija fagocitoze, smanjenje produkcije prostaglandina i supstanci vezanih za njih.

Antiinflamatorna aktivnost betametazona je oko 25 puta jača od hidrokortizona i 8 do10 puta jača od prednizolona (na osnovu težine).

Efekti na metabolizam ugljenih hidrata i proteina:

Glukokortikoidi stimulišu katabolizam proteina. U jetri slobodne aminokiseline konvertuju se u glukozu i glikogen u toku procesa glukoneogeneze. Apsorpcija glukoze u perifernim tkivima se smanjuje što dovodi do hiperglikemije i glikozurije posebno kod pacijenata sa predispozicijom za dijabetes.

Efekti na metabolizam lipida:

Glukokortikoidi imaju lipolitičku aktivnost. Lipoliza se posebno ispoljava na ekstremitetima. Oni takođe ispoljavaju efekat lipogeneze koji je posebno evidentan na torzou, vratu i glavi. Svi ovi efekti rezultuju redistribucijom lipidnih depoa.

Maksimalna farmakološka aktivnost kortikosteroida javlja se nakon serumskih pikova, što ukazuje na to da se većina efekata ovih lekova ne ispoljava nakon direktnog dejstva leka već preko modifikacije enzimske aktivnosti.

Betametazon-natrijumfosfat i betametazondipropionat resorbuju se odmah sa mesta primene injekcije i izazivaju terapijske i druge farmakološke efekte lokalno i sistemski.

Betametazon-natrijumfosfat je lako rastvorljiv u vodi i metaboliše se u telu formirajući betametazon, biološki aktivni kortikosteroid. 2,63 mg betametazon-natrijumfosfata je ekvivalentno 2 mg betametazona.

Upotreba betametazondipropionata rezultira produženom aktivnošću. Ova praktično nerastvorna supstanca formira depo koji se sporije resorbuje i ispoljava duže dejstvo.

Betametazon se metaboliše u jetri. Betametazon se uglavnom vezuje za albumin. Kod pacijenata koji imaju oboljenja jetre klirens je usporen ili odložen.

Nema podataka.

Dinatrijum-fosfat, dihidrat; natrijum-hlorid;

dinatrijum-edetat; polisorbat 80; benzilalkohol;

metilparahidroksibenzoat (E218); propilparahidroksibenzoat (E216); karmeloza-natrijum;

makrogoli;

voda za injekcije; hlorovodonična kiselina; azot.

Budući da ispitivanja kompatibilnosti nisu rađena, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

2 godine

Rok upotrebe nakon otvaranja leka: upotrebiti odmah.

Čuvati na temperaturi do 25 oC. Promućkati pre upotrebe.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videte odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je staklena ampula od bezbojnog stakla tipa I.Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 ampula sa 1 mL suspenzije za injekciju i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek i ostaci leka se uništavaju u skladu sa važećim propisima.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Diprophos pripada grupi lekova poznatoj kao “kortikosteroidi“. Ovi lekovi pomažu u lečenju znakova i simptoma zapaljenja određenih delova tela. Oni deluju tako što smanjuju oticanje, crvenilo, svrab i alergijske reakcije. Koriste se za lečenje različitih poremećaja.

Lek Diprophos se koristi kod zapaljenskih stanja koja zahtevaju terapiju sistemskim kortikosteroidima, naročito kod:

• artritisa, burzitisa, išijasa, lumbaga ili drugih oboljenja kostiju i dubokih tkiva
• alergijska stanja kao što su astma, polenska groznica, bronhitis, alergijska reakcija na lekove, ubodi ili ujedi insekata
• problema sa kožom kao što su zapaljenje, svrab, urtikarija, opadanje kose, psorijaza, ožiljci ili cistične akne
• ostalih problema za koje Vam lekar postavi dijagnozu.

• ako ste alergični na aktivne supstance ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka navedenih u odeljku 6.
• ako ste alergični na druge kortikosteroide
• ako imate gljivičnu infekciju - obavestite Vašeg lekara pre nego što uzmete lek Diprophos. Vaš lekar možda odluči da leči infekciju pre nego što uzmete lek Diprophos.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre upotrebe leka Diprophos. Obavestite Vašeg lekara pre nego što počnete da koristite ovaj lek:

• ako ste dijabetičar
• ako imate probleme sa štitastom žlezdom
• ako imate problema sa jetrom
• ako imate epilepsiju ili konvulzije
• ako imate probleme sa očima
• ako imate virusnu ili bakterijsku infekciju
• ako imate probleme sa bubrezima
• ako imate gastrointestinalne probleme
• ako imate probleme sa visokim krvnim pritiskom ili srcem
• ako imate slabost u mišićima ili gubitak kalcijuma
• ako ste ikada imali psihijatrijskih oboljenja
• ukoliko bi trebalo da primite bilo koju vakcinu.

Obratite se svom lekaru ako Vam se javi zamućen vid ili drugi poremećaji vida.

Kod primene epiduralne injekcije koritkosterioda, prijavljivani su ozbiljni neurološki događaji, neki sa smrtnim ishodnom. Prijavljeni specifični događaji uključuju, između ostalog, infarkt kičmene moždine, paraplegiju, kvadriplegiju, kortikalno slepilo i moždani udar. Ovi ozbiljni neurološki događaji su prijavljivani sa ili bez upotrebe fluoroskopije. Bezbednost i efikasnost epiduralne primene kortikosteroida nisu utvrđene i njihova primena na ovaj način nije odobrena.

Deca i adolescenti

S obzirom da koritkosteroidi mogu da ugroze rast beba i dece, u slučaju produžene terapije bitno je da lekar prati njihov rast i razvoj.

Drugi lekovi i Diprophos

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako koristite, ako ste do nedavno koristili ili planirate da koristite druge lekove.

Posebno obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako koristite neke od sledećih lekova:

• antiepileptike
• antibiotike
• hormonske lekove
• lekove za oboljenja srca i krvnih sudova kao što su diuretici.

Ovo je iz razloga što doze nekih od lekova moraju da budu prilagođene dok uzimate lek Diprophos.

Takođe, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate sledeće lekove:

• antiinflamatorne lekove.

Ovo je zato što Vaš stomak ili želudac možda neće raditi dobro ukoliko ove lekove uzimate u isto vreme kad i lek Diprophos.

Obavestite svog lekara ako uzimate ili ste nedavno uzimali neke druge lekove, uključujući i lekove koji se dobijaju bez recepta.

Neki lekovi mogu da povećaju efekte leka Diprophos i Vaš lekar će možda želeti da Vas pažljivo prati ako uzimate te lekove (uključujući i neke lekove za HIV: ritonavir, cobicistat).

Ne zaboravite da obavestite Vašeg lekara da koristite lek Diprophos ukoliko bi trebalo da izvršite laboratorijske analize.

Primena leka Diprophos sa hranom, pićima i alkoholom

Ne smete konzumirati alkohol dok uzimate lek Diprophos. Konzumiranje alkohola dok uzimate lek Diprophos može izazvati smetnje organa za varenje.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, recite Vašem lekaru ili farmaceutu pre uzimanja ovog leka.

Zapravo nije poznato da li lek Diprophos može bezbedno da se koristi tokom trudnoće i dojenja.

Ako je majka na terapiji kortikosteroidima za vreme trudnoće, tokom i posle porođaja i majka i dete moraju pažljivo da se prate.

Pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta pre nego što počnete da uzimate bilo koji lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Generalno, lek Diprophos ne utiče na sposobnost reakcije i koordinaciju. Međutim, u slučaju upotrebe visokih doza ili u slučaju dugotrajne upotrebe, kod nekih pacijenata se može javiti preterani osećaj blagostanja (euforija), pospanost ili poremećaj vida, što može da utiče na njihovu sposobnost upravljanjem vozilom.

Lek Diprophos sadrži benzilalkohol (9mg/mL) - može da izazove štetne i alergijske reakcije kod beba i dece uzrasta do 3 godine. Ne davati ni prevremeno rođenim bebama ni bebama rođenim na vreme.

Lek Diprophos sadrži metil-parahidroksibenzoat (E218) i propil-parahidroksibenzoat (E216) –mogu

da izazovu alergijske reakcije (moguće i odložene) i u retkim slučajevima probleme sa disanjem.

Lek Diprophos sadrži manje od 1mmol (23mg) natrijuma po dozi, odnosno esencijalnmog "slobodnog natrijuma".

Uvek koristite ovaj lek tačno onako kako Vam je propisao Vaš lekar. Posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom ako niste sigurni.

Lek Diprophos je suspenzija za injekciju. Potrebno je da se lek promućka pre upotrebe. Injekciju obično daje Vaš lekar ili zdravstveni radnik. Vaš lekar će odrediti dozu na osnovu Vaših potreba.

Injekcija može da se da: intramuskularno, intraartikularno, periartikularno, intralezijski, intradermalno i intraburzalno. Injekcija takođe može da se daje u meko tkivo.

Lek Diprophos se ne sme koristiti intravenski ili supkutano.

Ako ste primili više leka Diprophos nego što treba

Lek Diprophos se primenjuje samo u bolnici, gde će Vam lekar propisati odgovarajuću dozu i nije verovatno da ćete primiti prenisku ili previsoku dozu. Ako imate bilo kakva pitanja, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Ako ste zaboravili da primite lek Diprophos

Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijete lek. Nikada se ne sme primenjivati dupla doza da bi se nadoknadila propuštena doza!

Ako naglo prestanete da primate lek Diprophos

Ne smete naglo prekinuti primenu leka Diprophos. Dozu treba postepeno da smanjuje Vaš lekar.

Ako imate dodatna pitanja u vezi sa primenom leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za više informacija.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva vezana za primenu kortikosteroida uključujući i lek Diprophos zavise od doze i dužine terapije.

Neželjena dejstva koja se mogu javiti tokom terapije lekom Diprophos su:

• poremećaj srčanog ritma, povišeni krvni pritisak
• slabost mišića, bol u mišićima, gubitak kalcijuma
• zadržavanje vode u organizmu
• istanjivanje kože, pojava modrica, crvenilo lica, usporeno zarastanje rana, reakcije preosetljivosti, povećano znojenje, urtikarija
• određeni gastrointestinalni poremećaji, kao što su čirevi, štucanje
• konvulzije, preterani osećaj blagostanja (euforija), problemi sa spavanjem (insomnija), vrtoglavica, glavobolja, promene raspoloženja, ozbiljna depresija, hiperiritabilnost, psihotične reakcije, naročito kod pacijenata sa istorijom psihijatrijske bolesti
• problemi sa vidom, kao što su katarakta, glaukom ili izbočenost očnih jabučica, zamućen vid
• lice oblika meseca (oticanje lica), akne, poremećaj menstrualnog ciklusa i libida, povećana potreba za insulinom ili oralnim antidijabeticima kod pacijenata sa dijabetesom, pojava simptoma latentnog diabetes mellitus-a
• usporavanje rasta fetusa ili deteta
• povećanje telesne mase
• inhibicija kožnih testova
• maskiranje simptoma infekcija, aktivacija latentne infekcije, smanjenje otpornosti na infekcije, naročito one izazvane mikobakterijama, tuberkulozom, kandidom i virusima

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ne smete koristiti lek Diprophos posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i ampuli nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece. Posle otvaranja: upotrebiti odmah!

Čuvati na temperaturi do 25C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance su betametazondipropionat i betametazon-natrijumfosfat.

1 mL suspenzije za injekciju sadrži:

• betametazondipropionat 6,43 mg (što odgovara 5 mg betametazona),
• betametazon-natrijumfosfat 2,63 mg (što odgovara 2 mg betametazona). Sadržaj pomoćnih supstanci:

Dinatrijum-fosfat, dihidrat; natrijum-hlorid; dinatrijum-edetat; polisorbat 80; benzilalkohol; metilparahidroksibenzoat (E218); propilparahidroksibenzoat (E216); karmeloza-natrijum; makrogoli; hlorovodonična kiselina; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Diprophos i sadržaj pakovanja

Suspenzija za injekciju.

Bistra, bezbojna do svetložuta, slabo viskozna tečnost koja sadrži bele do skoro bele čestice koje se lako resuspenduju, bez prisustva mehaničkih onečišćenja.

Unutrašnje pakovanje je staklena ampula od bezbojnog stakla tipa I.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 ampula od 1 mL suspenzije za injakciju i Uputstvo za lek.

Pre upotrebe promućkati.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

MERCK SHARP & DOHME D.O.O.

Omladinskih brigada 90a/1400, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

SCHERING-PLOUGH LABO NV

Industriepark 30, Heist-op-den-Berg, Belgija Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Avgust, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-00428-21-001 od 30.08.2021.

< >

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Terapija kortikosteroidima predstavlja adjuvantnu terapiju, ali ne i zamenu za konvencionalnu terapiju.

Intramuskularna primena

Lek Diprophos je indikovan u terapiji različitih reumatoloških, dermatoloških, alergijskih oboljenja, poremećaja kolagena i drugih oboljenja za koje je poznato da dobro reaguju na terapiju kortikosteroidima.

Mišićno-skeletna primena (intraartikularna primena, periartikularna primena i primena direktno u meko tkivo)

Kao kratkotrajna adjuvantna terapija (koja omogućava pacijentu da prevaziđe akutne epizode ili egzacerbaciju) kod osteoartritisa i reumatoidnog poliartritisa.

Intralezijska primena

U slučaju dermatoloških oboljenja.

Lokalna primena u stopalo

Kao kratkotrajna adjuvantna terapija (koja omogućava pacijentu da prevaziđe akutne epizode ili egzacerbaciju) kod burzitisa, hallux rigidus, deformacije malog prsta, sinovijalne ciste, Mortonove metatarzalgije, tenosinovitis, kuboidni periostitis.

Karakteristična stanja

Alergijska stanja

Status asmaticus, hronična bronhijalna astma, sezonski ili perzistentni alergijski rinitis, teži oblici alergijskog bronhitisa, kontaktni dermatitis, atopijski dermatitis, polenska groznica, angioedem, serumska bolest, reakcija preosetljivosti na lekove ili ubode i ujede insekata.

Reumatska oboljenja

Osteoartritis, reumatoidni poliartritis, burzitis, lumbago, išijas, spondiloza, kokidinija, akutni urički artritis, tortikolis, cista limfnog čvora, ankilozirajući spondilitis, radikulitis, egzostoza, fasciitis.

Dermatološka oboljenja

Atopijski dermatitis (nummular eczema), neurodermatitis (circumscribed lichen simplex), kontaktni dermatitis, teška aktinička keratoza, urtikarije, lichen planus hypertrophicus, necrobiosis lipoidica kod dijabetičara, alopecija areata, diskoidni lupus eritematozus, psorijaza, keloidi, pemfigus, herpetiformni dermatitis, cistične akne.

Kolagen (poremećaji u sintezi)

Tokom egzacerbacije ili kao terapija održavanja u nekim slučajevima sistemskog lupusa eritematozusa,

periarteritis nodosa, sklerodermije i dermatomiozitisa.

Neoplastični poremećaji

U palijativnom tretmanu različitih tipova leukemije i limfoma kod odraslih i u tretmanu akutne leukemije kod dece.

Ostala stanja

Androgenitalni sindrom, ulcerativni kolitis, regionalni ileitis, celijakija, diskrazija krvi osetljiva na kortikosteroide, nefritis, nefrotski sindrom.

Lek Diprophos se može koristiti i u slučaju primarne i sekundarne adrenokortikoidne insuficijencije, ali uz dodavanje mineralokortikoida, ukoliko je primenjivo.

Doziranje i način primene

Promućkati pre upotrebe.

DOZIRANJE JE RAZLIČITO I MORA DA BUDE PRILAGOĐENO SVAKOM PACIJENTU U ZAVISNOSTI OD OBOLJENJA, STANJA I REAKCIJE PACIJENTA NA TERAPIJU.

Doziranje

Najmanja moguća doza mora da se primeni u najkraćem mogućem vremenskom periodu.

Inicijalna doza mora da se održava ili prilagođava sve dok se ne postigne zadovoljavajući odgovor. Ukoliko se ni posle predviđenog vremenskog perioda ne primeti zadovoljavajuće poboljšanje kliničke slike terapiju treba prekinuti postepenim smanjenjem doze leka Diprophos i izabrati drugu odgovarajuću terapiju.

U slučaju pozitivnih efekata neophodno je odrediti odgovarajuću dozu održavanja postepenim smanjenjem inicijalne doze u odgovarajućim vremenskim razmacima, sve do postizanja najmanje doze koja daje odgovarajući klinički efekat.

Način primene

Lek Diprophos se ne sme primenjivati intravenski ili supkutano.

Sistemska primena

Sistemsku primenu treba započeti, u većini slučajeva, injekcijom od 1 do 2 mL, koja se u slučaju potrebe može ponoviti. Lek treba primeniti dubokom intramuskularnom injekcijom (IM) u gluteus. Doza i učestalost primene zavise od težine stanja pacijenta i terapijskog odgovora. U početku lečenja može biti neophodno da se primeni 2 mL kod težih oboljenja kao što je sistemski lupus eritematozus ili status asmaticus, koji su prethodno ublaženi adekvatnim merama za spasavanje života.

Različita dermatološka oboljenja reaguju veoma dobro na IM injekciju leka Diprophos od 1 mL, koju treba ponoviti u zavisnosti od terapijskog odgovora.

Kod respiratornih oboljenja ublažavanje simptoma se postiže već nekoliko sati nakon primene IM injekcije leka Diprophos. Efikasna kontrola simptoma bronhijalne astme, polenske groznice, alergijskog bronhitisa i alergijskog rinitisa postiže se sa 1 do 2 mL.

U terapiji akutnog ili hroničnog burzitisa odlični rezultati se postižu primenom IM injekcije od 1 do 2 mL leka Diprophos, koja se po potrebi može ponoviti.

Lokalna primena

Istovremena upotreba lokalnog anestetika je retko potrebna (injekcija je skoro bezbolna). Ukoliko se ipak istovremeno primenjuju, lek Diprophos se može pomešati (u špricu a ne u bočici) sa lidokain-hidrohloridom (1% ili 2%), prokain-hidrohloridom (1% ili 2 %) ili sličnim lokalnim anesteticima, koristeći formulacije koje ne sadrže paraben. Treba izbegavati upotrebu anestetika koji sadrže metilparaben, propilparaben, fenol itd. Potrebnu dozu leka Diprophos treba najpre izvući špricom iz ampule. Nakon toga treba uzeti lokalni anestetik i kratko promućkati sadržaj u špricu.

U slučaju akutnog burzitisa: (subdeltoidni, subakromijalni i prepatelarni)

Injekcija 1 do 2 mL direktno u obolelo mesto smanuje bol, a puna amplituda pokreta se vraća za nekoliko sati.

U slučaju hroničnog burzitisa:

Ukoliko se postigne povoljan efekat nakon akutnog tretmana doza se može smanjiti.

U slučaju tendinitisa, tenosinovitisa i peritendinitisa

Akutni: jedna injekcija može poboljšati stanje pacijenta.

Hronični: ponovljena injekcija može da bude neophodna u zavisnosti od stanja pacijenta.

U slučaju reumatoidnog poliartritisa i osteoartritisa:

Nakon intraartikularne primene 0,5 do 2 mL leka Diprophos, bol, osetljivost i ukočenost povezani sa reumatoidnim poliartritisom i osteoartritisom mogu oslabiti u naredna dva do četiri sata. U većini slučajeva olakšanje simptoma nakon ovakve primene traje četiri ili više nedelja, ali značajno varira kod obe bolesti. Intraartikularnu injekciju leka Diprophos dobro podnose zglobovi i periartikularna tkiva.

Preporučene doze su:

Veliki zglobovi (npr. koleno, kuk): 1 mL do 2 mL

Zglobovi srednje veličine (npr. lakat): 0,5 do 1 mL

Mali zglobovi (npr. ruka): 0,25 do 0,5 mL

U slučaju dermatoloških oboljenja:

Dermatološka oboljenja mogu reagovati na intralezijsku primenu leka Diprophos. Reakcija nekih lezija koje nisu direktno tretirane izazvana je blagim sistemskim dejstvom leka.

Primenjuje se 0,2 mL/cm2 leka Diprophos intradermalno (ne supkutano), tuberkulinskim špricem sa iglom veličine 26G. Ukupna količina leka aplikovana na sva mesta delovanja ne sme da bude veća od 1 mL.

U slučaju oboljenja stopala koja reaguju na kortikosteroide:

Burzitis sa žuljem se može sprečiti uzastopnom primenom dve injekcije od po 0,25 mL. Kod oboljenja kao što je hallux rigidus (deformacija fleksibilnosti palca), deformacija malog prsta (iskrivljenost malog prsta prema unutra) i akutnog uričkog artritisa stanje se poboljšava brzo. Tuberkulinski špric sa iglom veličine 25G od 1,9 cm koristi se za većinu injekcija u stopalo.

Preporučene doze u intervalima oko jedne nedelje Burzitis sa žuljem: 0,25-0,5 mL

Izraslina na kosti pete: 0,5 mL hallux rigidus: 0,5 mL Zakrivljenost malog prsta: 0,5 mL Sinovijalna cista: 0,25-0,5 mL

Mortonova metatarzalgija: 0,25-0,5 mL Tenosinovitis: 0,5 mL

Periostitis kuboidne kosti: 0,5 mL Akutni urički artritis: 0,5 - 1 mL Lista pomoćnih supstanci

Dinatrijum-fosfat, dihidrat; natrijum-hlorid;

dinatrijum-edetat; polisorbat 80; benzilalkohol;

metilparahidroksibenzoat (E218); propilparahidroksibenzoat (E216); karmeloza-natrijum;

makrogoli;

voda za injekcije; hlorovodonična kiselina; azot.

Inkompatibilnost

Budući da ispitivanja kompatibilnosti nisu rađena, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Rok upotrebe

2 godine

Rok upotrebe nakon otvaranja leka: upotrebiti odmah.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25 oC. Promućkati pre upotrebe.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videte odeljak 6.3.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je staklena ampula od bezbojnog stakla tipa I.Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 ampula sa 1 mL suspenzije za injekciju i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Neupotrebljeni lek i ostaci leka se uništavaju u skladu sa važećim propisima.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.