DIUNORM® 25mg tableta

Arterijska hipertenzija.

Edemi kardijalnog, hepatičnog ili renalnog porekla.

Doziranje treba odrediti individualno, na osnovu terapijskog odgovora.

Arterijska hipertenzija

Uobičajena inicijalna doza je 12,5 – 25 mg hidrohlortiazida dnevno (½ do 1 tableta leka DIUNORM). Doza održavanja je obično 12,5 mg hidrohlortiazida dnevno.

Potrebno je korigovati depleciju volumena i/ili natrijuma pre nego što se hidrohlortiazid primeni u kombinaciji sa ACE-inhibitorima, antagonistima receptora angiotenzina (engl. angiotensin receptor blockers, ARB) ili direktnim inhibitorima renina (DIR). Inače, terapiju hidrohlortiazidom u početku treba sprovoditi pod strogim nadzorom lekara.

Edemi kardijalnog, hepatičnog ili bubrežnog porekla

Preporučena početna doza je 25 - 50 mg hidrohlortiazida (1 do 2 tablete leka DIUNORM) dnevno. Doza održavanja je 25 - 50 (100) mg hidrohlortiazida dnevno.

Dnevna doza može se uzimati kao pojedinačna doza ili podeljeno u dve doze.

Posebne grupe pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega može biti potrebno prilagođavanje doze, ipak u slučajevima blagog do umerenog oštećenja funkcije bubrega nije neophodno prilagođavanje početne doze. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije (GFR) <30 mL/min) i i kod pacijenata sa anurijom primena hidrohlortiazida je kontraindikovana (videti odeljke 4.3 i 5.1).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre može biti potrebno prilagođavanje doze.

U slučajevima blagog do umerenog oštećenja funkcije jetre nije neophodno prilagođavanje početne doze. Kao i drugi diuretici, hidrohlortiazid može izazvati poremećaj ravnoteže elektrolita, hepatičnu encefalopatiju ili hepato-renalni sindrom, ukoliko se koristi u terapiji ascitesa zbog ciroze jetre. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre pri primeni hidrohlortiazida potreban je dodatan oprez (videti odeljak 4.4).

Teška srčana dekompenzacija

U stanju teške srčane dekompenzacije, resorpcija hidrohlortiazida može biti značajno smanjena.

Stariji (od 65 godina)

Kod starijih pacijenata potrebno je uzeti u obzir moguće oštećenje funkcije bubrega.

Pedijatrijska populacija

Lek DIUNORM nije namenjen za primenu kod dece i adolescenata.

Ne postoji vremensko ograničenje za primenu leka DIUNORM, već dužina primene zavisi od vrste i težine bolesti. Prekid dugotrajne terapije hidrohlortiazidom treba sprovoditi postepenim smanjivanjem doze.

Način primene

Oralna primena.

Lek uzimati ujutru, uz obrok i sa dovoljnom količinom vode, bez žvakanja.

Deljenje tableta

Tabletu leka DIUNORM moguće je podeliti na jednake doze.Tabletu treba staviti na ravnu, tvrdu površinu, sa podeonom linijom na gore, zatim jakim pritiskom na podeonu liniju podeliti tabletu.

Lek DIUNORM ne treba koristiti u sledećim slučajevima:

• preosetljivost na hidrohlortiazid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• preosetljivost na druge tiazidne diuretike ili druge derivate sulfonamida;
• teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina <30 mL/min i/ili koncentracija kreatinina u serumu >1,8 mg/100 mL);
• anurija;
• akutni glomerulonefritis;
• hepatična koma i prekoma;
• hipokalemija ili hiperkalcemija otporna na terapiju;
• hipovolemija;
• refraktorna hiponatremija;
• simptomatska hiperurikemija, giht;
• hipertenzija tokom trudnoće.

Hronična zloupotreba diuretika kod pacijenata može dovesti do Pseudo-Bartter-ovog sindroma, što dovodi do pojave edema.

Pojava edema je znak poremećaja koncentracije renina, što dovodi do sekundarnog hiperaldosteronizma.

Elektroliti

Tiazidni diuretici mogu da dovedu do hipokalemije ili da pogoršaju postojeću hipokalemiju. Tiazidni diuretici treba da se koriste sa oprezom kod pacijenata sa bolestima koje dovode do povećanog gubitka kalijuma kao što je nefropatija praćena izlučivanjem soli i prerenalno (kardiogeno) pogoršanje funkcije bubrega. Pre početka primene tiazida potrebno je korigovati hipokalemiju i moguću hipomagnezemiju. Koncentracije kalijuma i magnezijuma u serumu treba da se kontrolišu u odgovarajućim intervalima. Kod svih pacijenata koji su na terapiji tiazidnim diureticima potrebno je u odgovarajućim intervalima određivati koncentraciju elektrolita u serumu, posebno kalijuma.

Kao i ostali tiazidni diuretici, hidrohlortiazid uzrokuje ekskreciju izlučivanje, zavisno od doze leka. U slučaju produžene upotrebe leka, koncentracija kalijuma treba da se kontroliše na početku lečenja i posle 3-4 nedelje. Proveru posle toga treba sprovesti u odgovarajućim intervalima, osim ukoliko koncentracija kalijuma nije pod uticajem nekih drugih faktora (povraćanje, dijareja, promena funkcije bubrega).

Može se razmotriti dodatna oralna primena kalijum u vidu soli (KCl), kod pacijenata koji primaju trapiju sa digitalisom (videti odeljak 4.5), koji imaju simptome koronarne bolesti srca (osim ako takođe primaju ACE inhibitore), i kod pacijenata koji primaju velike doze beta-agonista, i u svim slučajevima kada je koncentracija kalijuma u serumu manja od 3,0 mmol/L. Ako pacijent ne podnosi oralne soli kalijuma, hidrohlortiazid se može kombinovati sa diureticima koji štede kalijum.

U svakom slučaju, potrebno je pažljivo pratiti održavanje koncentracije kalijuma u slučaju kombinovane primene sa kalijumovim solima. Ako je hipokalemija praćena simptomima, kao što su mišićna slabost, parestezija ili promene na EKG-u, terapiju hidrohlortiazidom treba prekinuti.

Treba izbegavati istovremenu primenu leka DIUNORM sa solima kalijuma ili sa diureticima koji štede kalijum kod pacijenata koji istovremeno koriste ACE inhibitore, blokatore receptora angiotenzina (ARB) ili direktne inhibitore renina (DRI).

Tiazidni diuretici mogu da izazovu hiponatremiju ili da pogoršaju postojeću hiponatremiju. U retkim slučajevima nakon početka primene hidrohlortiazida, kod pacijenata sa teškom deplecijom natrijuma ili volumena, kao što je slučaj kod pacijenata koji primaju velike doze diuretika, može da se javi simptomatska hipotenzija. U pojedinačnim slučajevima, primećena je hiponatremija sa pratećim neurološkim simptomima (mučnina, progresivna dezorjentacija i apatija). Tiazidne diuretike treba koristiti samo nakon što se postojeće smanjenje natrijuma ili volumena dovede u stanje ravnoteže. Inače, lečenje treba započeti samo pod strogim nadzorom lekara. Preporučuje se redovna kontrola koncentracije natrijuma u serumu.

Praćenje koncentracije elektrolita u serumu je posebno indikovano kod starijih pacijenata, kod pacijenata sa ascitesima, izazvanim cirozom jetre i kod pacijenata sa edemima uzrokovanim nefrotskim sindromom. Pacijenti sa nefrotskim sindromom treba da koriste hidrohlortiazid samo pod strogim nadzorom lekara i ukoliko imaju uobičajene vrednosti kalijuma i da pri tom nemaju simptome smanjenog volumena ili teške hipoalbuminemije.

Kao i drugi diuretici, hidrohlortiazid može da poveća vrednosti mokraćne kiseline u serumu zbog smanjenog klirensa mokraćne kiseline, što može da dovede ili da pogorša hiperurikemiju i da izazove giht kod osetljivih pacijenata.

Metabolički i endokrini efekti

Tiazidni diuretici, uključujući hidrohlortiazid, mogu da utiču na toleranciju glukoze i da povećaju vrednost holesterola i triglicerida u plazmi.

Tiazidi smanjuju izlučivanje kalcijuma preko bubrega i mogu izazvati blago povećanje koncentracije kalcijuma u serumu, čak i u odsustvu poznatih poremećaja metabolizma kalcijuma. S obzirom na to da hidrohlortiazid može da poveća koncentracije kalcijuma u plazmi, ovaj lek treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa hiperkalcemijom. Izrazita hiperkalcemija koja ne reaguje na prekid tiazida (≥12 mg/dL) može predstavljati prikrivenu hiperkalcemiju koja je nezavisna od primene tiazida.

Patološke promene u paratiroidnoj žlezdi povezane sa kombinacijom hiperkalcemije i hipofosfatemije uočene su kod nekoliko pacijenata koji su primali dugotrajnu terapiju tiazidima. Ukoliko dođe do hiperkalcemije, dalje dijagnostičke mere su potrebne.

Za vreme terapije lekom DIUNORM, neophodan je dovoljan unos tečnosti i pacijenti treba da jedu hranu bogatu kalijumom (npr. banana, povrće, orasi) zbog povećanog gubitka kalijuma.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom, tiazidni diuretici mogu da izazovu azotemiju.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre može biti potrebno prilagođavanje doze.

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavaje početne doze (videti odeljke 4.2 i 5.1). Kao i ostali diuretici, tiazidi mogu da izazovu poremećaj ravnoteže elektrolita, hepatičnu encefalopatiju i hepatorenalni sindrom, ako se koristi za lečenje ascitesa izazvanog cirozom jetre. Hidrohlortiazid treba koristiti sa povećanim oprezom kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Efuzija horoidee, akutna miopija i glaukom zatvorenog ugla

Hidrohlortiazid, kao sulfonamid, može da izazove idiosinkratsku reakciju, koja dovodi do efuzije horoidee uz smanjenje vidnog polja, akutne prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. U simptome ove bolesti spadaju akutni početak smanjene oštrine vida ili bol u oku, i tipično se javlja u roku od nekoliko sati ili nedelja od početka uzimanja ove terapije. Nelečeni akutni glaukom zatvorenog ugla može da dovede do trajnog gubitka vida.

Primarna terapija podrazumeva obustavljanje terapije hidrohlortiazidom što je moguće pre. Može biti potrebno da se razmisli o brzoj medikamentoznoj ili hirurškoj terapiji ukoliko se intraokularni pritisak ne stavi pod kontrolu. Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu da uključe alergije na sulfonamide ili penicilin u anamnezi.

Nemelanomski maligni tumori kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (engl. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (engl. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Posebno pažljivo praćenje je potrebno kod:

• Hipotenzije
• Cerebrovaskularnih cirkularnih poremećaja
• Koronarnih bolesti srca

Cerebrovaskularna insuficijencija i koronarna bolest srca:

Kod ovih pacijenata hidrohlortiazid treba koristiti pod strogim medicinskim nadzorom.

Ostalo:

Efekat smanjenja krvnog pritiska ACE inhibitorima, antagonistima receptora angiotenzina ili direktnim inhibitorima renina je povećan kod primene lekova koji povećavaju aktivnost plazma renina (kao što su diuretici). Potreban je oprez kada se pored hidrohlortiazida koriste ACE inhibitori (ili ARB ili DRI), naročito kod pacijenata sa ozbiljnim nedostatkom natrijuma/ili volumena.

U toku primene tiazida prijavljeno je pogoršanje ili aktivacija sistemskog eritemskog lupusa.

Kod pacijenata koji primaju tiazide, može da se javi reakcija preosetljivosti kada postoji ili ne postoji istorija alergije ili bronhijalne astme, ali ipak češće kod pacijenata kod kojih postoji istorija.

Hidrohlortiazid može da dovede do pozitivnog rezulatata doping testa.

Deca i adolescenti

Hidrohlorotiazid se ne preporučuje za upotrebu kod dece i adolescenata.

Stariji pacijenti (od 65 godina)

Kod starijih pacijenata treba obratiti pažnju na moguće oštećenje bubrežne funkcije.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek DIUNORM sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Antihipertenzivno dejstvo hidrohlortiazida može biti pojačano istovremenom primenom drugih diuretika, lekova za sniženje krvnog pritiska, gvanetidina, kalcijumskih antagonista, ACE inhibitora, ARB-a, DRI-a, beta blokatora, nitrata, barbiturata, fenotiazina, tricikličnih antidepresiva, vazodilatatora ili usled upotrebe alokohola.

Tokom lečenja lekom DIUNORM postoji rizik od velikog pada krvnog pritiska i pogoršanja funkcije bubrega, ako se na početku lečenja dodatno uzimaju inhibitori (kao što je kaptopril). Zbog toga terapija diureticima treba da se prekine 2-3 dana pre započinjanja terapije ACE inhibitorima da bi se smanjio rizik od hipotenzije nakon primene prve doze.

Salicilati i ostali NSAIL (kao što je indometacin), mogu da umanje efekat antihipertenziva i diuretski efekat hidrohlortiazida. Ako se salicilati uzimaju u velikim dozama, toksični efekat salicilata na CNS može biti više izražen. Kod pacijenata kod kojih se javlja hipovolemija za vreme terapije lekom DIUNORM, istovremena terapija sa NSAIL može da izazove akutnu renalnu insuficijenciju.

Istovremena primena tiazida (uključujući hidrohlortiazid) i alopurinola može da poveća učestalost reakcija preosetljivosti na alopurinol.

Istovremena primena tiazida i amantadina može da poveća rizik od neželjenih dejstava amantadina.

Postoji povećan rizik od hiperglikemije kada se hidrohlortiazid primenjuje istovremeno sa beta blokatorima.

Dejstvo insulina ili oralnih antidijabetika, urikozurika kao i noradrenalin i adrenalina mogu da budu umanjeni za vreme istovremene primene hidrohlortiazida. Zbog toga može biti potrebno prilagođavanje doze insulina ili oralnih antidijabetika.

U slučaju istovremene primene glikozida digitalisa treba uzeti u obzir da hidrohlortiazidom indukovana hipokalemija i/ili hipomagnezemija može da pojača osetljivost miokarda na glikozide digitalisa i da može da pojača efekat ili neželjene reakcije glikozida digitalisa.

Istovremena primena leka DIUNORM i diuretika koji ne štede kalijum (kao što je furosemid), glukokortikoida, lekova iz grupe ACTH, karbenoksolona, penicilina G, salicilata, amfotericina B, antiaritmika ili laksativa, može da poveća gubitak kalijuma.

Istovremena primena diuretika koji smanjuju natrijum, antidepresiva, antipsihotika ili antiepileptika može da dovede do povećanog gubitka natrijuma. Savetuje se oprez u slučaju dugotrajne primene ovih lekova.

Istovremena primena tiazidnih diuretika sa citostaticima (kao što su ciklofosfamid, fluorouracil, metotreksat) može da dovede do smanjenja izlučivanja citostatika preko bubrega. Može da se očekuje povećana toksičnost koštane srži, naročito u vidu granulocitopenije.

Bioraspoloživost tiazidnih diuretika može da se poveća primenom antiholinergika (kao što su atropin, biperidi). Ovo je verovatno posledica smanjenog gastrointestinalnog motiliteta i usporenog pražnjenja želuca. Nasuprot tome, lekovi koji stimulišu pražnjenje želuca kao što je cisaprid, mogu da smanje bioraspoloživost tiazidnih diuretika.

Diuretici povećavaju koncentraciju litijuma u plazmi. S obzirom na to da istovremena primena hidrohlortiazida i litijuma pojačava kardiotoksično i neurotoksično dejstvo litijuma putem smanjene eliminacije litijuma, kod pacijenata koji koriste hidrohlortiazid i litijum potrebno je pratiti koncentraciju litijuma. Kod pacijenata kod kojih postoji poliurija indukovana upotrebom litijuma, diuretici mogu da imaju paradoksalni antidiuretski efekat.

Lek DIUNORM može pojačati ili produžiti dejstvo miorelaksanasa sličnih kurareu. U slučaju kada terapija hidrohlortiazidom ne može da se obustavi pre primene ovih miorelaksanasa, anesteziolog mora biti informisan da pacijent koristi lek DIUNORM.

Kada se hidrohlortiazid primenjuje istovremeno sa holestiraminom ili holetsipolom, resorpcija hidrohlortiazida se smanjuje. Međutim kada se hidrohlortiazid primenjuje najmanje 4 sata pre ili 4-6 sati posle primene smole, stepen ove interakcije se smanjuje.

Istovremena primena tiazida sa suplementima koji sadrže vitamin D može povećati koncentraciju kalcijuma u serumu zbog smanjenja izlučivanja kalcijuma.

Istovremena primena sa solima kalcijuma, može da izazove hiperkalcemiju zbog povećane tubularne resorpcije kalcijuma.

Istovremena primena sa ciklosporinom može da poveća rizik od hiperurikemije i komplikacija sličnih gihtu. Tiazidi mogu pojačati hiperglikemijska dejstva diazoksida.

Opisani su pojedinačni slučajevi hemolize zbog stvaranja antitela protiv hidrohlortiazida prilikom istovremene primene sa metildopom.

Adrenergični amini: hidrohlortiazid može da smanji odgovor na adrenergične amine, kao što je noradrenalin. Međutim, klinički pokazatelji ovih efekata ne isključuju njihovu istovremenu primenu.

Trudnoća

Postoji ograničeno iskustvo sa hidrohlortiazidom tokom trudnoće, naročito tokom prvog trimestra. Podaci dobijeni iz studija sprovedenih na životinjama nisu dovoljni. Hidrohlortiazid prolazi placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva hidrohlortiazida, njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra može da ugrozi fetoplacentalnu perfuziju i prouzrokovati ikterus, poremećaj ravnoteže elektrolita i trombocitopeniju kod fetusa i novorođenčeta.

Hidrohlortiazid ne treba da se koristi u slučaju gestacionog edema, preeklampsije, zbog rizika od smanjenja volumena plazme i placentalne hipoperfuzije a bez korisnog dejstva na tok bolesti.

Prijavljeno je 7500 slučajeva trudnica koje su bile izložene hidrohlortiazidu u toku trudnoće. Od toga je u

107 slučajeva izloženost bila u prvom trimestru. Postoji sumnja da hidrohlortiazid dovodi do trombocitopenije kod novorođenčadi, kada se primenjuje u drugoj polovini trudnoće. Poremećaj elektrolita kod trudnica može da utiče na fetus.

Dojenje

Hidrtohlortiazid se izlučuje u majčino mleko u malim količinama. U velikim dozama tiazidni diuretici mogu da inhibiraju laktaciju. Primena leka DIUNORM tokom perioda dojenja se ne preporučuje. Ukoliko se lek DIUNORM ipak mora primenjivati tokom dojenja, doze treba održavati što je moguće manjom.

Plodnost

Ne postoje podaci o uticaju hidrohlortiazida na plodnost kod ljudi. U ispitivanjima sprovedenim na životinjama hidrohlortiazid nije imao uticaj na plodnost i začeće (videti odeljak 5.3).

Antihipertenzivna terapija sa ovim lekom zahteva medicinski nadzor. Zbog individualnih razlika u neželjenim reakcijama, sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama može biti ugroženo. Na ovo treba posebno obratiti pažnju na početku terapije, kada se povećava doza leka, kao i kada se lek promeni ili prilikom konzumiranja alkohola.

Neželjena dejstva su navedena u tabeli 1. prema klasifikaciji sistema organa i kategorijama učestalosti. Unutar svake grupe neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti. Neželjena dejstva su prema učestalosti javljanja navedena na osnovu sledeće konvencije: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do <1/1000); veoma retka (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 1.

Neželjena dejstva uočena nakon stavljanja u promet

Sledeća neželjena dejstva (Tabela 2) su utvrđena na osnovu postmarketinškog iskustva. Pošto su ova neželjena dejstva prijavljena dobrovoljno iz nepoznatog obima populacije, nije uvek moguće pouzdano odrediti njihovu učestalost.

Table 2: Neželjena dejstva nepoznate učestalosti

Opis odabranih neželjenih reakcija

Prijavljeni su slučajevi efuzije horoidee sa smanjenjem vidnog polja kod upotrebe tiazida i diuretika sličnih tiazidima.

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi trovanja

Klinički simptomi akutnog i hroničnog predoziranja zavise od obima gubitka tečnosti i elektrolita. U slučaju velikog gubitka tečnosti i elektrolita, predoziranje može da dovede do pojave žeđi, slabosti, vrtoglavice, povraćanja, bolova u mišićima i grčeva u mišićima, glavobolje, tahikardije, hipotenzije i ortostatske hipotenzije. Dehidratacija i hipovolemija može da dovede do koncentrisanja krvi, konvulzije, pospanosti, letargije, konfuzije, cirkulrnog kolapsa i akutne bubrežne insuficijencije. Može doći do poremećaja koncentracije elektrolita sa aritmijom.

Hipokalemija može da dovede do zamora, mišićne slabosti, parestezije, pareze, apatije, meteorizma i konstipacije ili aritmija. Izraženi gubitak kalijuma može da dovede do paralitičkog ileusa ili nesvestica i hipokalemijske kome.

Terapija trovanja

Ako se pojave simptomi trovanja, terapiju hidrohlortiazidom treba odmah prekinuti. U svim slučajevima predoziranja treba primeniti i opšte suporativne mere.

Terapijske mere

• u slučaju hipovolemije: nadoknada tečniosti
• u slučaju poremećaja ravnoteže elektrolita: nadoknada elektrolita (npr. kod hipokalemije: nadoknada kalijuma)
• u slučaju kolapsa cirkulacije: staviti pacijenta u položaj sa podignutim nogama, anti-šok terapija, ukoliko je neophodno.

Farmakoterapijska grupa: Diuretici; tiazidi, monokomponentni

ATC šifra: C03AA03

Hidrohlortriaztid je derivat benzotiadiazina. Primarno povećava izlučivanje elektrolita, a posledično pospešuje diurezu zbog osmotski vezane vode.

Hidrohlortiazid inhibira reapsorpciju natrijuma uglavnom u distalnim tubulama, pri čemu se može maksimalno izlučiti oko 15% glomerularno filtriranog natrijuma.

Hloridi se izlučuju u sličnoj meri kao natrijum.

Hidrohlortiazid takođe povećava izlučivanje kalijuma, što se pre svega odnosi na sekreciju kalijuma u distalnim tubulima i sabirnim bubrežnim kanalima (povećana izmena kalijumovih i natrijumovih jona). Velike doze hidrohlortiazida mogu da povećaju izlučivanje bikarbonata zbog inhibicije karboanhidraze, što dovodi do alkalnog pH urina.

Acidoza ili alkaloza nemaju značajan uticaj na diurezu i izlučivanje elektrolita od strane hidrohlortiazida. Glomerularna filtracija je blago smanjena na početku primene terapije.

Tokom dugotrajne terapije hidrohlortiazidom, smanjuje se izlučivanje kalcijuma putem bubrega, što može da dovede do hiperkalcemije.

Kod hipersenzitivnih pacijenata, hidrohlortiazid smanjuje krvni pritisak. Osnovni mehanizam još uvek nije poznat. Smanjuje se otpor u perifernim krvnim sudovima, verovatno usled smanjene koncentracije natrijuma u zidovima krvnih sudova, što posledično dovodi do smanjene osetljivosti zidova krvnih sudova na noradrenalin.

Hidrohlortiazid nije efikasan kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina

<30 mL/min i/ili koncentracija kreatinina u serumu veća od 1,8 mg/100 mL).

Kod pacijenata koji imaju nefrogeni i ADH-senzitivni dijabetes insipidus, hidrohlortiazid ima antidiuretski efekat.

Diuretski efekat hidrohlortiazida zavisi od doze i traje 10 do 12 sati. Antihipertenzivni efekat traje do 24 sata.

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71 533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8 629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1 430 833, odnosno 172 462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlortiazida (≥50 000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlorotiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (eng. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlortiazida (~25000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Nakon oralne primene približno 80% hidrohlortiazida se resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Sistemska bioraspoloživost iznosi oko 70%. Maksimalne koncentracije u plazmi se dostižu posle oko 2-5 sati.

Za proteine plazme se vezuje 64% hidrohlortiazida; relativni volumen distribucije iznosi 0,5-1,1 L/kg. Kod zdravih ispitanika, više od 95% hidrohlortiazida se izlučuje u nepromenjenom obliku putem bubrega.

Kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega poluvreme eliminacije je oko 6-8 sati. Kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega poluvreme eliminacije je povećano. Kod pacijenata koji su u terminalnoj fazi insuficijencije bubrega, poluvreme eliminacije je povećano do oko 20 sati.

Diuretski efekat počinje u roku od 1-2 sata nakon primene leka.

Akutna toksičnost

ispitivanje akutne toksičnosti na životinjama nije uočena posebna osetljivost na hidrohlortiazid.

Hronična toksičnost/subhronična toksičnost

Ispitivanja hronične i subhronične toksičnosti sprovedena na psima i pacovima, nisu dala značajnije rezultate osim promena u ravnoteži elektrolita.

Mutageni i karcinogeni potencijal

Mutageni potencijal je ispitivan u više in vitro i in vivo testova. Dok je jedan broj pozitivnih rezultata zabeležen u in vitro studijama, svi in vivo testovi dali su negativne rezultate. Ovo ukazuje da ne postoji značajan mutageni in vivo potencijal.

Dugoročne studije sa hidrohlortiazidom sprovedene na pacovima i miševima nisu pokazale značajno povećanje broja tumora u datim grupama (videti odeljak 5.1).

Reproduktivna toksičnost

Hidrohlortiazid nije teratogen i nije pokazao uticaj na plodnost i začeće. Ispitivanja sprovedena na životinjama, na tri vrste (pacovi, miševi i kunići), u dozama koje su najmanje 10 puta veće od preporučene oko 1 mg/kg kod čoveka, nisu pokazala teratogene efekte. Smanjenje telesne mase kod mladih pacova koji sisaju, bilo je povezano sa velikom dozom (15 puta veća od doze primenjene kod ljudi) a diuretski efekat hidrohlortiazida sa posledičnim efektom na stvaranje mleka (videti odeljak 4.6).

Laktoza, monohidrat;

Skrob, kukuruzni;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni. Magnezijum-stearat.

Nije primenljivo.

4 godine.

Lek čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je blister od AL/PVC folije koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek DIUNORM sadrži aktivnu supstancu hidrohlortiazid, koja pripada grupi lekova koji se zovu „tiazidni diuretici “(poznati i kao tablete za izbacivanje tečnosti). Hidrohlortiazid smanjuje količinu soli i vode u organizmu, tako što povećava izlučivanje mokraće. Kada se koristi duže vreme pomaže u snižavanju i kontroli krvnog pritiska.

Lek DIUNORM se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska (arterijska hipertenzija) i u stanjima kada se zadržava voda u tkivima kao rezultat bolesti srca, jetre i bubrega (edemi srčanog, hepatičnog i bubrežnog porekla).

• ako ste alergični (preosetljivi) na hidrohlortiazid, druge tiazide ili derivate sulfonamida ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako imate teška oštećenja funkcije bubrega sa smanjenim izlučivanjem ili prestankom izlučivanja mokraće (anurija);
• ako imate akutno zapaljenje bubrega (glomerulonefritis);
• ako imate ozbiljne probleme sa jetrom, kao što su insuficijencija jetre sa poremećajem svesti (hepatična koma i prekoma);
• ako imate smanjen volumen krvi (hipovolemija);
• ako imate velike vrednosti kalcijuma u krvi, a male vrednosti kalijuma i natrijuma u krvi, koje dugo traju i koje ne reaguju na terapiju;
• ako imate velike vrednosti mokraćne kiseline sa simptomima gihta.
• ako ste trudni.

Nemojte uzimati lek DIUNORM ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ukoliko verujete da Vam se javila alergijska rekacija, potražite savet od lekara.

Upozorenja i mere opreza:

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek DIUNORM:

• ako ste imali ili ako sada imate poremećaj funkcijE bubrega ili jetre, dijabetes (velika vrednost šećera u krvi, šećerna bolest) ili eritemski lupus (zapaljenska bolest kože);
• ako Vam je lekar rekao da je Vaša vrednost kalijuma u krvi mala (praćeno ili ne slabošću mišića, grčevima u mišićima ili nepravilnim otkucajima srca);
• ako Vam je lekar rekao da je Vaša vrednost natrijuma u krvi mala (praćeno ili ne znacima umora, konfuzije, trzanjem mišića ili grčevima);
• ako Vam je lekar rekao da je Vaša vrednost kalcijuma u krvi velika (praćeno ili ne mučninom, povraćanjem, zatvorom, bolom u stomaku, čestim mokrenjem, osećajem žeđi, slabošću u mišićima ili trzanjem mišića);
• ako Vam je lekar rekao da je Vaša vrednost mokraćne kiseline u krvi velika;
• ako primetite probleme sa vidom ili bol u očima. To može biti znak visokog očnog pritiska, koji može da se razvije u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja nakon početka terapije lekom DIUNORM. Bez lečenja ovo stanje može dovesti do trajnog oštećenja vida;
• ako ste skloni alergijama ili ste nekada imali astmu;
• ako uzimate druge lekove;
• ako imate veoma nizak krvni pritisak;
• ako imate probleme u cirkulaciji u mozgu;
• ako imate probleme u cirkulaciji u srcu;
• ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena uz velike doze, može da poveća rizik od

nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka DIUNORM.

Ako imate neki od simptoma navedenih bolesti, obratite se lekaru pre nego što počnete da uzimate DIUNORM tablete. Ako se javi bilo koji od navedenih simptoma, odmah obavestiti svog lekara.

Dodatne mere predostrožnosti

Tokom dugotrajne terapije lekom DIUNORM Vaš lekar će redovno sprovoditi analize krvi. Lekar će prvenstveno pratiti vrednosti elektrolita u krvi (pre svega kalijuma, natrijuma i kalcijuma), kreatinina, uree i mokraćne kiseline, zatim dodatno masnoće u krvi (holesterol i trigliceridi) i vrednost šećera u krvi. U slučaju da nije moguće prekinuti terapiju lekom DIUNORM pre operacije, potrebno je informisati anesteziologa da uzimate DIUNORM tablete, jer ovaj lek može da pojača ili produži efekat određenih lekova koji se koriste u anesteziologiji (kurarinski miorelaksansi).

Anti-doping testovi

Lek DIUNORM može da da pozitivan rezultat doping testa.

Deca i adolescenti (ispod 18 godina starosti)

Upotreba leka DIUNORM se ne preporučuje kod dece i adolescenata.

Stariji pacijenti (od 65 godina i više)

Treba uzeti u obzir moguće smanjenu funkciju bubrega kod starijih pacijenata.

Drugi lekovi i lek DIUNORM

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko koristite neke lekova navedenih u nastavku. Možda će lekar želeti da koriguje dozu leka DIUNORM ili određenih lekova koje istovremeno koristite. To se posebno odnosi na sledeće lekove:

• litijum, antidepresivi i antipsihotici (lekovi koji se koriste za lečenje nekih psihijatrijskih oboljenja);
• antiepileptici, kao što su karbamazepin (lekovi koji se koriste za lečenje epileptičnih napada);
• lekovi za ublažavanje bolova ili antiinflamatorni (protivzapaljenski) lekovi, naročito nesteroidni antiinflamatorni lekovi, uključujući COX-2 selektivne aktivne supstance;
• kortikosteroidi, steroidi, karbenoksolon (lekovi za lečenje čireva i zapaljenja), antibiotici, kao što je penicilin G, amfotericin i antiaritmici (koriste se za lečenje poremećaja srčanog ritma);
• digoksin ili drugi glikozidi digitalisa (koriste se za lečenje bolesti srca);
• insulin ili oralni antidijabetici (lekovi koji se koriste za lečenje velike vrednosti šećera u krvi);
• holestiramin, holestipol ili druge smole (koriste se za lečenje povećanih vrednosti lipida (masnoća) u krvi);
• miorelaksansi (lekovi koji se koriste u hirurgiji za opuštanje mišića);
• alopurinol (koristi se za lečenje gihta);
• amantadin (koristi se za lečenje Parkinsonove bolesti i sprečavanja nastanka pojedinih bolesti virusnog porekla);
• neki lekovi koji se koriste za lečenje kancera;
• antiholinergički lekovi (koriste se za lečenje različitih poremećaja, kao što su gastrointestinalni spazam (grč u organima za varenje), spazam bešike, astma, mučnina tokom putovanja, grčevi u mišićima, Parkinsonova bolest i kao dodatna terapija u opštoj anesteziji);
• ciklosporin (koristi se kod transplantacije i autoimunskih poremećaja);
• vitamin D i soli kalcijuma;
• diazoksid (koristi se za lečenje visokog krvnog pritiska ili male vrednosti šećera u krvi);
• drugi lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska;
• barbiturati, sedativi i alkohol;
• adrenergični amini, kao što je noradrenalin (supstance koje povećavaju krvni pritisak);
• ostali diuretici;
• laksativi (lekovi koji se koriste za lečenje otežanog pražnjenja creva);
• lekovi koji smanjuju smanjuju vrednost mokraćne kiseline.

Vodite računa da se navedeni podaci odnose i na lekove koje ste počeli da koristite neposredno pre primene leka DIUNORM.

Uzimanje leka DIUNORM sa hranom, pićima i alkoholom

Vodite računa da pijete dovoljne količine tečnosti i uzimate hranu bogatu kalijumom (npr. banana, povrće, orasi) kako biste nadoknadili gubitak kalijuma.

Nemojte da konzumirate alkohol u toku terapije lekom DIUNORM.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Obično, Vaš lekar će Vam savetovati da uzmete neki drugi lek umesto leka DIUNORM jer se ovaj lek ne sme uzimati tokom trudnoće. Hidrohlortiazid prolazi placentu i njegova primena u drugom i trećem trimestru može naškoditi plodu ili novorođenčetu.

Dojenje

Recite svom lekaru ako dojite ili nameravate da počnete da dojite. Lek DIUNORM se ne preporučuje majkama koje doje.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Kao i pri primeni drugih antihipertenzivnih lekova, savetuje se oprez prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pre nego što počnete da vozite ili obavljate druge aktivnosti koje zahtevaju povećanu koncentraciju, trebalo bi da budete sigurni kako Vaše telo reaguje na ovaj lek.

Lek DIUNORM sadrži laktozu.

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajene doze su sledeće:

Visoki krvni pritisak

Uobičajena inicijalna doza je 12,5 – 25 mg hidrohlortiazida dnevno (½ do 1 tableta leka DIUNORM). Doza održavanja je obično 12,5 mg hidrohlortiazida dnevno.

Edemi srčanog, hepatičnog i bubrežnog porekla

Preporučena početna doza je 25 - 50 mg hidrohlortiazida (1 do 2 tablete leka DIUNORM ) dnevno. Doza održavanja je 25 - 50 (100) mg hidrohlortiazida dnevno.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega

Ako imate oštećenu funkciju jetre ili bubrega, Vaš lekar može da prilagodi dozu tablete leka DIUNORM u skladu sa ograničenjem funkcije. Ne smete koristiti lek DIUNORM ukoliko imate teško oštećenje funkcije bubrega sa smanjenim izlučivanjem ili prestankom izlučivanja mokraće (anurija). Ako imate teško oštećenje funkcije jetre potreban je dodatni oprez.

Upotreba kod dece i adolescenata

Upotreba leka DIUNORM se ne preporučuje kod dece i adolescenata.

Lek uzimati ujutru, uz obrok i sa dovoljnom količinom vode, bez žvakanja.

Nakon dugotrajne primene, ne treba naglo prekinuti uzimanje DIUNORM, već postepeno smanjivati dozu. Vaš lekar će odrediti dužinu trajanja lečenja. Ovo dugoročna terapija može da traje mesecima ili godinama. Vaš lekar redovno prati Vaše stanje i da li terapija daje očekivani efekat.

Dozu će Vaš lekar odrediti individualno u zavisnosti od terapijskog odgovora. Po potrebi tableta se može podeliti na dva dela.

Deljenje tableta

Tableta leka DIUNORM se može podeliti na jednake doze.Tabletu treba staviti na ravnu, tvrdu površinu, sa podeonom linijom na gore, zatim jakim pritiskom na podeonu liniju podeliti tabletu.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom ako mislite da lek DIUNORM deluje previše jako ili previše slabo.

Ako ste uzeli više leka DIUNORM nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka DIUNORM nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom!

U slučaju predoziranja lekom DIUNORM mogu se javiti sledeći simptomi:

Žeđ, slabost i vrtoglavica, bolovi u mišićima i grčevi u mišičima (npr grčevi u listovima), glavobolja, ubrzani otkucaji srca, nizak krvni pritisak, poremećaji u cirkulaciji pri ustajanju, epileptični napadi, utrnulost, zbunjenost, letargija, cirkulatorni kolaps, mišićna slabost, akutna bubrežna insuficijencija (slabost), aritmija.

Ako ste zaboravili da uzmete lek DIUNORM

Ako zaboravite da uzmete dozu, preskočite propuštenu dozu i uzmite sledeću dozu u uobičajeno vreme. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek DIUNORM

Nemojte prestajati da uzimate ovaj lek bez savetovanja sa Vašim lekarom. Prekid dugotrajne terapije hidrohlortiazidom treba sprovoditi postepenim smanjivanjem doze. Nagli prestanak uzimanja leka može da pogorša stanje Vaše bolesti.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka od ovih neželjenih dejstava mogu biti slična simptomima bolesti, dok druge reakcije možda nisu neželjena dejstva i razvijaju se nezavisno od Vašeg lečenja.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć:

• osip na koži praćen nedostatkom vazduha ili bez njega (mogući znaci reakcije preosetljivosti);
• osip na licu, bol u zglobovima, oboljenja mišića, groznica (povišena telesna temperatura) (mogući znaci sistemskog lupusa);
• osip na koži, crvenilo kože, plikovi na usnama, ljuštenja kože, groznica (povišena telesna temperatura) (mogući znaci toksične epidermalne nekrolize ili multiformnog eritema);
• osip, tamne crvene mrlje, groznica (povišena telesna temperatura), svrab (mogući znaci zapaljenja krvnih sudova (nekrotični vaskulitis));
• neuobičajeni umor ili malaksalost, grčevi u mišićima ili epileptični napadi (mogući znaci male vrednosti kalijuma u krvi);
• neuobičajeni umor, zbunjenost, trzanje mišića ili grčevi, ubrzano disanje (mogući znaci male vrednosti natrijuma u krvi);
• zbunjenost, zamor, trzanje mišića i grčevi u mišićima, ubrzano disanje (mogući znaci nedostatka elektrolita, hipohloremijska alkaloza);
• gastrointestinalni problemi, kao što su mučnina, povraćanje, otežano pražnjenje creva, bol u stomaku, učestalo mokrenje, žeđ, slabost i trzanje mišića (mogući znaci prevelike vrednosti kalcijuma u krvi);
• jak bol u gornjem delu stomaka (mogući znak pankreatitisa);
• teško ili uporno povraćanje ili proliv;
• nepravilan rad srca (mogući znak aritmija);
• ljubičaste mrlje na koži (mogući znak smanjenja broja krvnih pločica (trombocitopenija) ili poremećaja koagulacije krvi (purpura));
• groznica, bol u grlu, česte infekcije (mogući znaci agranulocitoze, smanjenja broja određenih krvnih ćelija (granulocita));
• groznica (povišena telesna temperatura), zapaljenje grla ili ulceracije (ranice) u usnoj duplji povezane sa infekcijama (mogući znaci smanjenja broja leukocita (leukopenija));
• malaksalost, modrice i česte infekcije (mogući znaci smanjenja broja ukupnih krvnih ćelija (pancitopenije) ili depresije koštane srži);
• bleda koža, umor, otežano disanje, tamna prebojenost mokraće (mogući znaci anemije usled povećane razgradnje crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija));
• značajno smanjena zapremina urina (mogući znaci bolesti bubrega ili poremećaja funkcije bubrega).
• oštećenje vida ili bol u očima zbog povećanog intraokularnog pritiska (mogući znaci nakupljanja tečnosti u vaskularnomsloju oka (efuzija horoidee) ili glaukoma zatvorenog ugla).

Ako primetite bilo koji od gore navedenih znakova, odmah obavestite svog lekara.

Neka neželjena dejstva su veoma česta (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenta koji uzimaju lek):

• povećana vrednost lipida u krvi (hiperlipidemija).

Neka neželjena dejstva su česta (mogu da se jave kod najviše 1 od 10 pacijenta koji uzimaju lek):

• mala vrednost magnezijuma u krvi (hipomagnezijemija);
• velike vrednosti mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemija);
• koprivnjača ili druge vrste osipa na koži (urtikarija);
• gubitak apetita, blaga mučnina i povraćanje;
• vrtoglavica, nesvestica prilikom ustajanja (ortostatska hipotenzija);
• nemogućnost da se postigne ili održi erekcija (erektilna disfunkcija).

Neka neželjena dejstva su retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenta koji uzimaju lek):

• velika vrednost šećera u krvi ili urinu (hiperglikemija, glikozurija) i pogoršanje šećerne bolesti;
• povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost (fotosenzitivnost);
• stomačni problemi, otežano pražnjenje creva ili proliv;
• žuta prebojenost očiju i kože (žutica), poremećaj protoka žuči (intrahepatična holestaza);
• glavobolja;
• vrtoglavica;
• poremećaj spavanja;
• depresija;
• svrab ili osećanje obamrlosti (parestezije);
• pogoršanje vida, naročito u prvih nekoliko nedelja lečenja.

Ostala neželjena dejstva nepoznate učestalosti:

• grčevi u mišićima;
• groznica;
• opšta slabost;
• rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek DIUNORM posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Lek čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je hidrohlortiazid. Jedna tableta sadrži 25 mg hidrohlortiazida.
• Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek DIUNORM i sadržaj pakovanja

Tablete.

Okrugle, bikonveksne tablete, bele boje, sa podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister od AL/PVC folije koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

SLAVIAMED DOO BEOGRAD

Bulevar oslobođenja 97, Beograd-Voždovac

Proizvođač:

SLAVIAMED DOO BEOGRAD, Bulevar oslobođenja 97. Beograd – Voždovac, Republika Srbija mesto proizvodnje: SLAVIAMED D.O.O., Rumska malta bb, Sremska Mitrovica, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03882-22-001 od 02.10.2023.