Ecalta® 100mg prašak za koncentrat za rastvor za infuziju

Lečenje invazivne kandidijaze kod odraslih pacijenata (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Terapiju lekom Ecalta treba da započne lekar sa iskustvom u lečenju invazivnih gljivičnih infekcija. Doziranje

Pre početka terapije, potrebno je uzeti uzorke za kulturu gljivica. Lečenje se može započeti pre dobijanja rezultata kulture, a kada oni budu dostupni terapiju treba prilagoditi dobijenim nalazima.

Prvog dana primenjuje se pojedinačna udarna doza od 200 mg, a nakon toga se lečenje nastavlja primenom dnevne doze od 100 mg. Dužina terapije zavisi od kliničkog odgovora pacijenta.

Trajanje terapije

Generalno, antigljivičnu terapiju treba nastaviti najmanje 14 dana nakon poslednje pozitivne kulture. Nema dovoljno podataka koji podržavaju primenu doze od 100 mg duže od 35 dana.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre

Nije potrebno prilagođavati dozu leka kod pacijenata sa blagim, umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Dozu nije potrebno prilagođavati ni kod pacijenata sa bilo kojim stepenom bubrežne insuficijencije, uključujući i pacijente na dijalizi. Lek Ecalta se može primenjivati nezavisno od vremena hemodijalize (videti odeljak 5.2).

Druge posebne populacije

Nije potrebno prilagođavati dozu leka kod odraslih pacijenata na osnovu pola, telesne mase, rase, HIV pozitivnog statusa ili starosnog doba (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Ecalta kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nije utvrđena. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje.

Način primene

Samo za intravensku primenu.

Lek Ecalta treba rekonstituisati vodom za injekcije do koncentracije od 3,33 mg/mL, a potom razblažiti do koncentracije od 0,77 mg/mL. Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preporučuje se da brzina primene infuzije leka Ecalta ne prelazi 1,1 mg/min (što odgovara 1,4 mL/min kada se lek rekonstituiše i razblaži prema uputstvu). Reakcije povezane sa primenom infuzije se retko javljaju ako brzina infuzije anidulafungina ne prelazi 1,1 mg/min (videti odeljak 4.4).

Lek Ecalta se ne sme primenjivati kao bolus injekcija.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Preosetljivost na druge lekove iz grupe ehinokandina.

Primena leka Ecalta nije ispitivana kod pacijenata sa endokarditisom, osteomijelitisom ili meningitisom izazvanih Candidom.

Efikasnost leka Ecalta je procenjena samo kod ograničenog broja pacijenata sa neutropenijom (videti odeljak 5.1).

Uticaj na jetru

Povećane vrednosti enzima jetre su uočene kako kod zdravih ispitanika tako i kod pacijenata koji su primali anidulafungin. Kod pojedinih pacijenata sa lošim opštim zdravstvenim stanjem koji su uz anidulafungin istovremeno primali više drugih lekova, došlo je do pojave klinički značajnih poremećaja funkcije jetre. U kliničkim ispitivanjima povremeno su se javljali slučajevi značajnog poremećaja funkcije jetre, hepatitisa i hepatičke insuficijencije. Pacijente kod kojih se tokom terapije anidulafunginom jave povećane vrednosti enzima jetre treba pratiti kako bi se uočili simptomi pogoršanja funkcije jetre i procenio odnos rizika i koristi nastavka terapije anidulafunginom.

Anafilaktičke reakcije

Tokom primene anidulafungina prijavljena je pojava anafilaktičkih reakcija, uključujući šok. Ako dođe do pojave ovih reakcija, treba prekinuti primenu anidulafungina i primeniti odgovarajuću terapiju.

Reakcije povezane sa primenom infuzije

Prijavljeni su neželjeni događaji povezani sa primenom infuzije anidulafungina, uključujući osip, urtikariju, crvenilo, svrab, dispneju, bronhospazam i hipotenziju. Neželjeni događaji povezani sa primenom infuzije javljaju se retko kada brzina primene infuzije anidulafungina ne prelazi 1,1 mg/min (videti odeljak 4.8).

U nekliničkim ispitivanjima (na pacovima) uočeno je pogoršanje reakcija povezanih sa primenom infuzije tokom istovremene primene anestetika (videti odeljak 5.3). Klinički značaj ovog nalaza nije poznat. Međutim, istovremenu primenu anidulafungina i anestetika treba sprovoditi sa oprezom.

Sadržaj fruktoze

Pacijenti sa retkim naslednim poremećajima intolerancije na fruktozu ne smeju koristiti ovaj lek.

Anidulafungin nije klinički značajan supstrat, induktor ili inhibitor izoenzima citohroma P450 (1A2, 2B6, 2C8, 2C9, 2C19, 2D6, 3A). Treba napomenuti da se na osnovu in vitro studija ne može u potpunosti isključiti mogućnost interakcija in vivo.

Studije interakcija anidulafungina su sprovedene sa onim lekovima za koje je verovatnoća istovremene primene najveća. Istovremena primena anidulafungina sa ciklosporinom, vorikonazolom ili takrolimusom ne zahteva prilagođavanje doze nijednog od ovih lekova, a takođe nije potrebno prilagođavanje doze anidulafungina kada se primenjuje istovremeno sa amfotericinom B ili rifampicinom.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija sprovedene su samo kod odraslih.

Trudnoća

Nema podataka o primeni anidulafungina kod trudnica. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Ne preporučuje se primena leka Ecalta tokom trudnoće, osim kada je korist za majku nesumnjivo veća od potencijalnog rizika za fetus.

Dojenje

Nije poznato da li se anidulafungin izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Dostupni farmakodinamski/toksikološki podaci za životinje pokazali su da se anidulafungin izlučuje u majčino mleko.

Ne može se isključiti rizik za odojče. Odluku o prestanku dojenja ili prestanku/uzdržavanju od terapije lekom Ecalta treba doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za majku.

Plodnost

U studijama na mužjacima i ženkama pacova nije uočen uticaj anidulafungina na plodnost (videti odeljak 5.3).

Nije relevantno.

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjene reakcije povezane sa primenom infuzije anidulafungina zabeležene u kliničkim studijama uključuju osip, svrab, dispneju, bronhospazam, hipotenziju (česti događaji), crvenilo, nalete vrućine i urtikariju (povremeni događaji) i prikazane su u Tabeli 1 (videti odeljak 4.4).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeća tabela obuhvata neželjene reakcije usled svih uzroka (MedDRA terminologija), koje su se javile kod 840 ispitanika koji su primali anidulafungin u dozi od 100 mg, sa sledećom učestalošću: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (< 1/10000) i neželjene reakcije iz spontanih prijava sa nepoznatom učestalošću (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj kategoriji učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 1. Tabela neželjenih reakcija

* Videti odeljak 4.4

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kao i uvek kod predoziranja, ukoliko je potrebno treba primeniti opšte suportivne mere. U slučaju predoziranja, mogu se javiti neželjene reakcije navedene u odeljku 4.8.

Tokom kliničkih ispitivanja, greškom je primenjena pojedinačna udarna doza od 400 mg anidulafungina. Nisu prijavljene klinički manifestne neželjene reakcije. U studiji na 10 zdravih ispitanika kod kojih je primenjena udarna doza od 260 mg, nakon koje je nastavljena primena dnevne doze od 130 mg, nije uočena toksičnost koja ograničava povećanje doze; kod 3 od 10 ispitanika javio se prolazni, asimptomatski porast vrednosti transaminaza (≤ 3 x gornja granica normalnih vrednosti).

Lek Ecalta se ne može ukloniti dijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antimikotici za sistemsku primenu, ostali antimikotici za sistemsku primenu

ATC šifra: J02AX06 Mehanizam dejstva

Anidulafungin je polusintetski ehinokandin, lipopeptid sintetisan iz produkata fermentacije Aspergillus nidulans.

Anidulafungin je selektivni inhibitor 1,3-ß-D glukan sintaze, enzima koji je prisutan u ćelijama gljivica, ali ne i sisara. On dovodi do inhibicije stvaranja 1,3-ß-D glukana, jedinjenja neophodnog za sintezu ćelijskog zida gljivice. Anidulafungin pokazuje fungicidni efekat na vrste Candida, kao i delovanje protiv područja aktivnog rasta ćelija hife gljivice Aspergillus fumigatus.

In vitro aktivnost

Anidulafungin pokazuje in vitro delovanje protiv C. albicans, C. glabrata, C. parapsilosis, C. krusei i

C. tropicalis. Za klinički značaj ovih nalaza videti odeljak ″Klinička efikasnost i bezbednost″.

Izolati sa mutacijama hot spot regija ciljnih gena dovode se u vezu sa terapijskim neuspehom ili pojavom probojnih infekcija. Većina kliničkih slučajeva obuhvata terapiju kaspofunginom. Međutim, u eksperimentima na životinjama ove mutacije dovode do ukrštene rezistencije na sva tri ehinokandina, pa se

iz tog razloga ovi izolati klasifikuju kao ehinokandin-rezistentni sve dok se ne dobiju dodatni kinički podaci koji se odnose na anidulafungin.

In vitro aktivnost anidulafungina protiv Candida sojeva nije ujednačena. Minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) anidulafungina za C. parapsilosis su više nego za druge Candida sojeve. Standardizovana metoda za ispitivanje osetljivosti Candida sojeva na anidulafungin kao i odgovarajuće granične vrednosti utvrđeni su od strane Evropskog komiteta za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST).

Tabela 2. EUCAST granične vrednosti

In vivo aktivnost

Pokazana je efikasnost parenteralno primenjenog anidulafungina protiv Candida sojeva na modelima imunskikompetentnih i imunskikompromitovanih miševa i kunića. Primena anidulafungina dovela je do produženja perioda preživljavanja, a takođe i do smanjenja količine gljivica Candida spp. u organima, u intervalima od 24 do 96 sati nakon poslednje terapije.

Eksperimentalni modeli infekcija obuhvatali su diseminovanu C. albicans infekciju kod neutropeničnih kunića, ezofagealnu/orofaringealnu infekciju flukonazol-rezistentnom C. albicans kod neutropeničnih kunića i diseminovanu infekciju flukonazol-rezistentnom C. glabrata kod neutropeničnih miševa.

Klinička efikasnost i bezbednost

Kandidemija i drugi oblici invazivne kandidijaze

Bezbednost i efikasnost anidulafungina procenjeni su u pivotalnoj randomizovanoj, dvostruko slepoj, multicentričnoj, multinacionalnoj studiji faze III prvenstveno kod pacijenata sa kandidemijom bez neutropenije i na ograničenom broju pacijenata sa Candida infekcijom dubokih tkiva ili sa formiranjem apscesa. Pacijenti sa endokarditisom, osteomijelitisom ili meningitisom koji su izazvani Candidom, kao i pacijenti sa infekcijom uzrokovanom C. krusei, bili su specifično isključeni iz studije. Pacijenti su randomizovani da primaju ili anidulafungin (udarna doza od 200 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 100 mg intravenski) ili flukonazol (udarna doza od 800 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 400 mg intravenski), a stratifikovani su prema APACHE II skoru (≤ 20 i > 20) i prisustvu odnosno odsustvu neutropenije. Trajanje terapjije iznosilo je najmanje 14, odnosno najviše 42 dana. Pacijentima u obe studijske grupe bio je dozvoljen prelaz na oralni način primene flukonazola nakon najmanje 10 dana intravenske terapije, uz uslov da su u mogućnosti da podnesu oralnu primenu leka i da su u afebrilnom stanju najmanje 24 sata, kao i da su poslednje hemokulture negativne na Candida sojeve.

Pacijenti koji su primili najmanje jednu dozu ispitivanog leka i koji su pre uključivanja u studiju imali pozitivnu kulturu na Candida sojeve iz uobičajeno sterilnih mesta uzorkovanja, uključeni su u modifikovanu intention-to-treat (MITT) populaciju. U primarnoj analizi efikasnosti, gde je procenjivan ukupni odgovor kod MITT populacije po završetku intravenske terapije, anidulafungin je upoređivan sa flukonazolom prema prethodno utvrđenom dvostepenom statističkom poređenju (neinferiornost, a zatim superiornost). Uspešan ukupni odgovor podrazumevao je kliničko poboljšanje i mikrobiološku eradikaciju. Pacijenti su praćeni šest nedelja po završetku celokupne terapije.

Dvestapedesetšest (256) pacijenata starosti od 16 do 91 godine randomizovani su da primaju terapiju i dobili su najmanje jednu dozu ispitivanog leka. Najčešće izolovani sojevi na početku bili su C. albicans (63,8% anidulafungin, 59,3% flukonazol), zatim C. glabrata (15,7%, 25,4%), C. parapsilosis (10,2%,

13,6%) i C. tropicalis (11,8%, 9,3%) – sa redom, 20, 13 i 15 izolata za poslednja 3 soja u grupi koja je primala anidulafungin. Većina pacijenata imala je Apache II skor ≤ 20 i nekolicina je imala neutropeniju.

Podaci o efikasnosti, ukupni i prema različitim podgrupama, prikazani su ispod u Tabeli 3.

a Izračunato kao anidulafungin manje flukonazol

b Sa ili bez istovremene kandidemije

c Intraabdominalno

d Podaci prikazani za pacijente sa jednim patogenom na početku.

e Intervali pouzdanosti od 98,3%, naknadno usklađeni za višestruka poređenja u sekundarnim vremenskim tačkama.

Stope smrtnosti u grupama koje su primale anidulafungin i flukonazol prikazane su ispod u Tabeli 4:

Dodatni podaci kod pacijenata sa neutropenijom

Efikasnost anidulafungina (udarna doza od 200 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 100 mg intravenski) kod odraslih pacijenata sa neutropenijom (definisano kao apsolutni broj neutrofila ≤ 500 ćelija/mm3, leukociti ≤ 500 ćelija/mm3 ili prisustvo neutropenije pre uključenja u studiju prema proceni istraživača) sa mikrobiološki potvrđenom invazivnom kandidijazom procenjena je u analizi zbirnih podataka iz pet prospektivnih studija (jedna komparativna sa kapsofunginom i četiri otvorene nekomparativne). Pacijenti su primali terapiju najmanje 14 dana. Klinički stabilni pacijenti mogli su preći na oralnu terapiju azolima posle najmanje 5 do 10 dana terapije anidulafunginom. Ukupno je 46 pacijenata bilo uključeno u analizu. Većina pacijentata imala je samo kandidemiju (84,8%; 39/46). Najčešći patogeni izolovani pre uključenja u studiju bili su C. tropicalis (34,8%; 16/46), C. krusei (19,6%; 9/46), C. parapsilosis (17,4%; 8/46), C. albicans (15,2%; 7/46) i C. glabrata (15,2%; 7/46). Stopa uspešnog ukupnog odgovora na kraju intravenske terapije (primarni ishod) iznosila je 26/46 (56,5%), a na kraju celokupne terapije 24/46 (52,2%). Smrtnost usled svih uzroka do kraja studije (kontrola posle 6 nedelja praćenja) bila je 21/46 (45,7%).

Efikasnost anidulafungina kod odraslih pacijenata sa neutropenijom (definisano kao apsolutni broj neutrofila

≤ 500 ćelija/mm3 pre uključenja u studiju) sa invazivnom kandidijazom procenjena je u prospektivnom, dvostruko slepom, randomizovanom, kontrolisanom ispitivanju. Pacijenti koji su ispunili kriterijume za uključenje u studiju primali su ili anidulafungin (udarna doza od 200 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 100 mg intravenski) ili kaspofungin (udarna doza od 70 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 50 mg intravenski) (2:1 randomizacija). Pacijenti su primali terapiju najmanje 14 dana. Klinički stabilni pacijenti mogli su preći na oralnu terapiju azolima posle najmanje 10 dana terapije anidulafunginom. Ukupno je 14 pacijenata sa neutropenijom i mikrobiološki potvrđenom invazivnom kandidijazom (MITT populacija) bilo uključeno u studiju (11 anidulafungin; 3 kaspofungin). Većina od tih pacijentata imala je samo kandidemiju. Najčešći patogeni izolovani pre uključenja u studiju bili su C. tropicalis (4 anidulafungin, 0 kaspofungin),

C. parapsilosis (2 anidulafungin, 1 kaspofungin), C. krusei (2 anidulafungin, 1 kaspofungin) i C. ciferrii (2 anidulafungin, 0 kaspofungin). Stopa uspešnog ukupnog odgovora na kraju intravenske terapije (primarni ishod) iznosila je 8/11 (72,7%) za anidulafungin i 3/3 (100,0%) za kaspofungin (razlika -27,3; 95% CI -80,9; 40,3). Smrtnost usled svih uzroka do kontrole posle 6 nedelja praćenja bila je 4/11 (36,4%) za anidulafungin (MITT populacija) i 2/3 (66,7%) za kaspofungin.

U analizi zbirnih podataka iz četiri prospektivne, otvorene, nekomparativne studije sličnog dizajna identifikovani su pacijenti sa mikrobiološki potvrđenom invazivnom kandidijazom (MITT populacija) i neutropenijom. Efikasnost anidulafungina (udarna doza od 200 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 100 mg intravenski) procenjena je kod 35 odraslih pacijenata sa neutropenijom (22 pacijenta sa apsolutnim brojem neutrofila ≤ 500 ćelija/mm3 ili leukocitima ≤ 500 ćelija/mm3 i 13 pacijenata koji su prema proceni istraživača imali neutropeniju pre uključenja u studiju). Svi pacijenti su primali terapiju najmanje 14 dana. Klinički stabilni pacijenti mogli su preći na oralnu terapiju azolima posle najmanje 5 do 10 dana terapije anidulafunginom. Većina pacijentata imala je samo kandidemiju (85,7%). Najčešći patogeni izolovani pre uključenja u studiju bili su C. tropicalis (12 pacijenata), C. albicans (7 pacijenata), C. glabrata (7 pacijenata), C. krusei (7 pacijenata) i C. parapsilosis (6 pacijenata). Stopa uspešnog ukupnog odgovora na kraju intravenske terapije (primarni ishod) iznosila je 18/35 (51,4%), a na kraju celokupne terapije 16/35 (45,7%). Smrtnost usled svih uzroka do 28. dana studije bila je 10/35 (28,6%). Stopa uspešnog ukupnog odgovora na kraju intravenske terapije kao i na kraju celokupne terapije iznosila je 7/13 (53,8%) kod 13 pacijenata koji su prema proceni istraživača imali neutropeniju pre uključenja u studiju.

Dodatni podaci kod pacijenata sa infekcijom dubokih tkiva

Efikasnost anidulafungina (udarna doza od 200 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 100 mg intravenski) kod odraslih pacijenata sa mikrobiološki potvrđenom kandidijazom dubokih tkiva procenjena je u analizi zbirnih podataka iz pet prospektivnih studija (jedna komparativna i četiri otvorene). Pacijenti su primali terapiju najmanje 14 dana. U četiri otvorene studije pacijenti su mogli preći na oralnu terapiju azolima posle najmanje 5 do 10 dana terapije anidulafunginom. U analizu je bilo uključeno ukupno 129 pacijenata . Dvadeset jedan pacijent (16,3%) je istovremeno imao kandidemiju. Srednja vrednost APACHE II skora iznosila je 14,9 (raspon 2 do 44). Najčešća lokalizacija infekcije obuhvatala je peritonealnu šupljinu (54,3%; 70 od 129), hepatobilijarni trakt (7,0%; 9 od 129), pleuralnu šupljinu (5,4%; 7 od 129) i bubreg (3,1%; 4 od 129). Najčešći patogeni izolovani iz dubokih tkiva pre uključenja u studiju bili su C. albicans (64,3%; 83 od 129), C. glabrata (31,0%; 40 od 129), C. tropicalis (11,6%; 15 od 129) i C. krusei (5,4%; 7 od 129). Stopa uspešnog ukupnog odgovora na kraju intravenske terapije (primarni ishod) i na kraju celokupne terapije kao i smrtnost usled svih uzroka do kontrole posle 6 nedelja, prikazani su u Tabeli 5.

Tabela 5. Stopa uspešnog ukupnog odgovoraa i smrtnost usled svih uzroka kod pacijenata sa kandidijazom dubokih tkiva – zbirna analiza

Uspešan opšti odgovor na kraju intravenske terapije

ukupno 102/129 (79,1)

peritonealna šupljina 51/70 (72,9)

hepatobilijarni trakt 7/9 (77,8)

pleuralna šupljina 6/7 (85,7)

bubreg 3/4 (75,0)

Uspešan ukupni odgovor na kraju celokupne terapije 94/129 (72,9)

Smrtnost usled svih uzroka 40/129 (31,0)

MITT populacija n/N (%)

a uspešan ukupni odgovor se definiše kao i klinički i mikrobiološki uspešan odgovor

Opšta farmakokinetička svojstva

Farmakokinetika anidulafungina određivana je kod zdravih ispitanika, posebnih populacija i pacijenata. Primećena je mala varijabilnost u sistemskoj izloženosti među ispitanicima (koeficijent varijabilnosti ~ 25%). Stanje ravnoteže se postiže prvog dana nakon primene udarne doze (dvostruko veće od dnevne doze održavanja).

Distribucija

Farmakokinetiku anidulafungina karakteriše brzo poluvreme distribucije (0,5-1 sat) i volumen distribucije od 30 do 50 litara, koji je sličan ukupnoj zapremini telesne tečnosti. Anidulafungin se velikim delom vezuje (> 99%) za proteine humane plazme. Nisu sprovedene posebne studije distribucije anidulafungina u tkiva kod ljudi, tako da nisu raspoloživi podaci o prolasku anidulafungina u cerebrospinalnu tečnost (CSF) i/ili kroz krvno-moždanu barijeru.

Biotransformacija

Nije uočeno da se anidulafungin metaboliše u jetri. Anidulafungin nije klinički značajan supstrat, induktor ili inhibitor izoenzima citohroma P450. Malo je verovatno da anidulafungin ima klinički značajne efekte na metabolizam drugih lekova koji se metabolišu putem izoenzima citohroma P450.

Pri fiziološkoj temperaturi i pH, anidulafungin podleže sporoj hemijskoj degradaciji do peptida sa otvorenim prstenom koji nema antifungalno dejstvo. Poluvreme degradacije anidulafungina in vitro u fiziološkim uslovima iznosi približno 24 sata. In vivo, proizvod sa otvorenim prstenom se postepeno razgrađuje do

peptida i kao takav izlučuje uglavnom putem žuči. Eliminacija

Klirens anidulafungina iznosi približno 1 L/h. Anidulafungin ima osnovno poluvreme eliminacije od približno 24 sata, što određuje najveći deo profila zavisnosti koncentracije leka u plazmi u funkciji vremena, i terminalno poluvreme eliminacije od 40-50 sati, što karakteriše ovaj profil u završnoj fazi eliminacije.

U kliničkoj studiji sa primenom pojedinačne doze, radioaktivno obeleženi (14C) anidulafungin (~ 88 mg) je primenjen kod zdravih ispitanika. Približno 30% primenjene radioaktivne doze se eliminiše putem stolice u periodu od 9 dana, a od toga manje od 10% čini lek u nepromenjenom obliku. Manje od 1% primenjene radioaktivne doze izlučuje se urinom, ukazujući na zanemarljiv bubrežni klirens. Koncentracija anidulafungina pada ispod donje granice kvantifikacije 6 dana po primeni doze. Zanemariljve količine radioaktivnosti koja potiče od leka zabeležene su u krvi, urinu i stolici 8 nedelja nakon primene doze.

Linearnost

Anidulafungin pokazuje linearnu farmakokinetiku u širokom opsegu doza primenjenih jednom dnevno (15-130 mg).

Posebne populacije

Pacijenti sa gljivičnim infekcijama

Farmakokinetika anidulafungina kod pacijenata sa gljivičnim infekcijama slična je farmakokinetici kod zdravih ispitanika, prema podacima farmakokinetičke populacione analize. Nakon primene dnevne doze od 200/100 mg i pri brzini infuzije od 1,1 mg/min, Cmax u stanju dinamičke ravnoteže iznosi 7 mg/L, minimalna koncentracija (Cmin) iznosi 3 mg/L, a prosečna vrednost PIK u stanju dinamičke ravnoteže je približno 110 mg·h/L.

Telesna masa

Iako je telesna masa identifikovana kao izvor varijabilnosti klirensa u farmakokinetičkoj populacionoj analizi, smatra se da ima mali klinički uticaj na farmakokinetiku anidulafungina.

Pol

Koncentracije anidulafungina u plazmi kod zdravih muškaraca i žena bile su slične. U studijama nakon primene višestrukih doza kod pacijenata, klirens leka je bio nešto brži (približno 22%) kod muškaraca.

Stariji

Farmakokinetička populaciona analiza je pokazala da se medijana vrednosti klirensa blago razlikuje kod starijih (pacijenti ≥ 65, srednji CL = 1,07 L/h) u odnosu na mlađe (pacijenti < 65, srednji CL = 1,22 L/h) pacijente, međutim opseg vrednosti klirensa je bio sličan.

Rasa

Farmakokinetika anidulafungina bila je slična kod ispitanika bele, crne, azijske i latinoameričke rasne pripadnosti.

HIV pozitivni pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod HIV pozitivnih pacijenata, bez obzira na istovremenu primenu anti-retroviralne terapije.

Insuficijencija jetre

Anidulafungin se ne metaboliše u jetri. Farmakokinetika anidulafungina ispitivana je kod pacijenata sa Child-Pugh klasom A, B ili C insuficijencije jetre. Koncentracije anidulafungina nisu bile povećane kod ispitanika sa bilo kojim stepenom insuficijencije jetre. Primećeno je blago smanjenje vrednosti PIK kod pacijenata sa Child-Pugh klasom C insuficijencije jetre, ali je ono bilo u okviru procenjenog opsega kod zdravih ispitanika.

Insuficijencija bubrega

Anidulafungin ima zanemarljiv bubrežni klirens (<1%). U kliničkoj studiji na ispitanicima sa blagim, umerenim, teškim ili terminalnim (pacijenti na dijalizi) stepenom insuficijencije bubrega, farmakokinetika anidulafungina bila je slična farmakokinetici kod ispitanika sa normalnom bubrežnom funkcijom. Anidulafungin ne podlže dijalizi i može se primenjivati nezavisno od vremena hemodijalize.

Pedijatrijski pacijenti

Farmakokinetika anidulafungina nakon najmanje 5 primenjenih dnevnih doza ispitivana je kod 24 imunskikompromitovana pedijatrijska pacijenta (uzrasta od 2 do 11 godina) i adolescenata (uzrasta od 12 do 17 godina) sa neutropenijom. Stanje dinamičke ravnoteže postignuto je prvog dana nakon udarne doze (dvostruko veća od doze održavanja), a Cmax i PIKss u stanju dinamičke ravnoteže su se povećavali proporcionalno povećanju doze. Sistemska izloženost nakon primene dnevne doze održavanja od 0,75 i 1,5 mg/kg/dan kod ove populacije bila je uporediva sa izloženošću kod odraslih pacijenata nakon primene 50, odnosno 100 mg/dan. Pacijenti su dobro podnosili oba režima doziranja.

U tromesečnom ispitivanju na pacovima i majmunima gde su primenjene doze 4 do 6 puta veće od očekivane kliničke terapijske izloženosti, primećeni su simptomi hepatične toksičnosti, uključujući povećane vrednosti enzima jetre i morfološke promene na jetri. In vitro i in vivo studije genotoksičnosti anidulafungina nisu pokazale genotoksični potencijal. Nisu sprovedena dugotrajna ispitivanja na životinjama koja bi procenila karcinogeni potencijal anidulafungina.

Primena anidulafungina na pacovima nije pokazala uticaj na reprodukciju, uključujući plodnost mužjaka i ženki.

Anidulafungin kod pacova prolazi placentarnu barijeru i detektovan je u plazmi fetusa.

Studije embrio-fetalnog razvoja sprovođene su primenom doza između 0,2 i 2 puta većim (pacovi) i između 1 i 4 puta većim (kunići) od preporučene terapijske doze održavanja od 100 mg/dan. Anidulafungin kod pacova nije prouzrokovao razvoj lekom izazvane toksičnosti pri primeni najveće ispitivane doze. Efekti poremećaja u razvoju primećeni kod kunića (blago smanjena telesna masa fetusa) javljali su se samo kod primene najveće ispitivane doze, koja je istovremeno imala i toksične efekte na majku.

Koncentracija anidulafungina u mozgu nakon jednokratno primenjene pojedinačne doze bila je mala (odnos koncentracije u mozgu i plazmi iznosio je približno 0,2) kod neinficiranih odraslih i novorođenih pacova. Međutim, koncentracije u mozgu su se povećale kod neinficiranih novorođenih pacova nakon pet dnevnih doza (odnos koncentracije u mozgu i plazmi približno 0,7). U studijama sa primenom višestrukih doza kod kunića sa diseminovanom kandidijazom i kod miševa sa kandida infekcijom centralnog nervnog sistema, pokazalo se da anidulafungin smanjuje količinu gljivica u mozgu.

Pacovi su primali anidulafungin u tri različite doze, a potom u roku od jednog sata kombinaciju ketamina i ksilazina kao anesteziju. Kod grupe pacova koja je primala velike doze razvile su se reakcije povezane sa primenom infuzije, koje su se pogoršale nakon anestezije. Neki pacovi u grupi koja je primala srednje doze imali su slične reakcije, ali samo nakon primene anestezije. Nije bilo neželjenih reakcija kod životinja u grupi koja je primala male doze sa ili bez anestezije, a nije bilo ni reakcija povezanih sa primenom infuzije u grupi koja je primala srednje doze bez anestezije.

Fruktoza Manitol

Polisorbat 80 Vinska kiselina

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH)

Ovaj lek ne sme da se meša sa drugim medicinskim proizvodima ili elektrolitima osim onih navedenih u odeljku 6.6.

Prašak za koncentrat za rastvor za infuziju (pre rekonstitucije):

Tri (3) godine.

Dozvoljeno je odstupanje od propisanih uslova čuvanja tokom 96 sati na temperaturi do 25 ºC, nakon čega prašak treba vratiti u frižider.

Rekonstituisani rastvor:

Rekonstituisani rastvor treba čuvati na temperaturi do 25 ºC najduže 24 sata.

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost pri upotrebi rekonstituisanog rastvora tokom 24 sata na temperaturi do 25 ºC.

Sa mikrobiloške tačke gledišta lek nakon rekonstitucije treba odmah upotrebiti, osim ako se rekonstitucija ne vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. U ovom slučaju, rekonstituisani rastvor se može čuvati najduže 24 sata na temperaturi do 25 ºC.

Rastvor za infuziju:

Rastvor za infuziju se može čuvati na temperaturi do 25 ºC tokom 48 sati. Ne sme se zamrzavati.

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost pri upotrebi rastvora za infuziju tokom 48 sati na temperaturi do 25 ºC.

Sa mikrobiloške tačke gledišta lek nakon razblaživanja treba odmah upotrebiti, osim ako se razblaživanje ne vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. U ovom slučaju, razblaženi rastvor se može čuvati najduže 48 sati od pripreme na temperaturi do 25 ºC.

Prašak za koncentrat za rastvor za infuziju (pre rekonstitucije):

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 C do 8 C).

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaženja, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bočica od stakla tip 1 zapremine 30 mL sa elastomerskim zatvaračem (od butil gume sa prevlakom od inertnog polimera na dodirnoj površini sa proizvodom i lubrikantom na spoljašnjoj površini radi lakšeg rukovanja ili od brombutil gume sa lubrikantom na spoljašnjoj površini) i aluminijumskom kapicom sa zaštitnim („flip–off“) poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 1 bočicom staklenom i Uputstvom za lek.

Nema posebnih zahteva za odlaganje.

Lek Ecalta prašak za koncentrat za rastvor za infuziju se mora rekonstituisati vodom za injekcije, a potom razblažiti ISKLJUČIVO sa 9 mg/mL (0,9%) rastvorom natrijum-hlorida za injekciju ili 50 mg/mL (5%) rastvorom glukoze za infuziju. Nije dokazana kompatibilnost prilikom rekonstitucije leka Ecalta sa drugim supstancama za intravensku primenu, aditivima ili lekovima osim sa 9 mg/mL (0,9%) rastvorom natrijum- hlorida za infuziju ili 50 mg/mL (5%) rastvorom glukoze za infuziju. Rastvor za infuziju se ne sme zamrzavati.

Rekonstitucija

Sadržaj jedne bočice rekonstituisati sa 30 mL vode za injekcije pod aseptičnim uslovima, kako bi se dobila koncentracija od 3,33 mg/mL. Trajanje rekonstitucije može biti do 5 minuta. Ukoliko se nakon daljeg razblaživanja primeti prisustvo čestica ili promena boje, rastvor treba odbaciti.

Razblaživanje i infuzija

Pod aseptičnim uslovima sadržaj rekonstituisane bočice/bočica prebaciti u kesu (ili bocu) za intravensku primenu u kojoj se nalazi 9 mg/mL (0,9%) rastvor natrijum-hlorida za infuziju ili 50 mg/mL (5%) rastvor glukoze za infuziju, čime se dobija koncentracija anidulafungina od 0,77 mg/mL. U tabeli ispod prikazane su zapremine potrebne za svaku dozu.

Potrebna razblaženja za primenu leka Ecalta

A 9 mg/mL (0,9%) rastvor natrijum-hlorida za infuziju ili 50 mg/mL (5%) rastvor glukoze za infuziju

B Koncentracija infuzionog rastvora je 0,77 mg/mL

Brzina infuzije ne sme da prelazi 1,1 mg/min (što odgovara brzini od 1,4 mL/min kada se rekonstituiše i razblaži prema uputstvu) (videti odeljke 4.2, 4.4 i 4.8).

Pre primene rastvor treba vizuelno pregledati na prisustvo čestica i promenu boje. Rastvor treba odbaciti ako se primeti prisustvo čestica ili promena boje.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Ecalta sadrži aktivnu supstancu anidulafungin i propisuje se za lečenje jedne vrste gljivične infekcije krvi ili drugih unutrašnjih organa (koja se naziva invazivna kandidijaza) kod odraslih osoba. Infekciju izazivaju ćelije gljivice (kvasnice) pod imenom Candida.

Lek Ecalta pripada grupi lekova koji se nazivaju ehinokandini. Ovi lekovi se koriste u lečenju ozbiljnih gljivičnih infekcija.

Lek Ecalta sprečava normalni razvoj ćelijskog zida kod gljivica. Pod dejstvom leka Ecalta ćelijski zid gljivica se nepotpuno sintetiše odnosno ćelijska struktura biva oštećena, zbog čega gljivice postaju krhke i nesposobne za dalji rast.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na anidulafungin, druge ehinokandine (npr. kaspofungin-acetat), ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedenih u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Ecalta. Vaš lekar može odlučiti da kod Vas posebno prati

• funkciju jetre, ukoliko se tokom lečenja pojave tegobe sa jetrom,
• ukoliko primate anestetike tokom lečenja lekom Ecalta,
• ukoliko se kod Vas pojave znaci alergijske reakcije kao što su svrab, zviždanje u grudima, pojava crvenih fleka na koži,
• ukoliko imate znake reakcija povezanih sa primenom infuzije koji mogu uključivati osip, koprivnjaču, svrab, crvenilo,
• ukoliko imate nedostatak vazduha/otežano disanje, vrtoglavicu ili nesvesticu.

Deca i adolescenti

Lek Ecalta se ne primenjuje kod pacijenata mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i Ecalta

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko primenjujete, donedavno ste primenjivali ili ćete možda primenjivati bilo koje druge lekove.

Trudnoća i dojenje

Nije poznato dejstvo leka Ecalta na trudnice, pa se stoga njegova primena tokom trudnoće ne preporučuje. Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efikasne mere kontracepcije. Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko zatrudnite tokom terapije lekom Ecalta.

Nije poznato dejstvo leka Ecalta tokom dojenja. Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre primene leka Ecalta tokom dojenja.

Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete bilo koji lek.

Lek Ecalta sadrži fruktozu

Ovaj lek sadrži fruktozu (vrstu šećera). U slučaju intoleranciju na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre primene ovog leka.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Pripremu i primenu leka Ecalta će uvek obaviti lekar ili drugi zdravstveni radnik (više informacija o načinu pripreme na kraju ovog uputstva u odeljku namenjenom isključivo zdravstvenim stručnjacima).

Lečenje se započinje primenom doze od 200 mg prvog dana (udarna doza), a nastavlja primenom doze od 100 mg svakog narednog dana (doza održavanja).

Lek Ecalta se primenjuje jednom dnevno putem spore infuzije u venu. Dužina primene infuzije iznosi najmanje 1,5 sat za dozu održavanja, odnosno 3 sata za udarnu dozu.

Vaš lekar će odrediti dužinu trajanja terapije i dozu leka Ecalta koju ćete primati svakog dana, a takođe će pratiti Vašu reakciju na lek i Vaše opšte stanje.

Generalno, lečenje treba da traje najmanje 14 dana od dana poslednjeg pozitivnog nalaza gljivice Candida u krvi.

Ako ste primili više leka Ecalta nego što treba

Ukoliko ste zabrinuti da ste primili preveliku dozu leka Ecalta, odmah obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika.

Ako ste zaboravili da primite lek Ecalta

S obzirom na to da ćete ovaj lek primati pod strogim nadzorom medicinskog osoblja, malo je verovatno da ćete propustiti primanje neke doze. Ipak, ukoliko mislite da je neka doza propuštena, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Lekar Vam neće dati duplu dozu leka.

Ako naglo prestanete da primate lek Ecalta

U slučaju prestanka primene leka Ecalta ne očekuje se pojava bilo kakvih efekata.

Lekar Vam može propisati neki drugi lek nakon završetka terapije lekom Ecalta u cilju nastavka terapije gljivične infekcije ili sprečavanja njene ponovne pojave.

Ukoliko se prvobitni simptomi vrate, odmah o tome obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Neka od ovih neželjenih dejstava može primetiti i Vaš lekar dok bude pratio reakciju na lek i Vaše opšte stanje.

Tokom primene leka Ecalta retko su zabeležene alergijske reakcije koje mogu ugroziti život, uključujući otežano disanje sa zviždanjem u grudima ili pogoršanje postojećeg osipa.

Ozbiljna neželjena dejstva – odmah obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika ukoliko se kod Vas javi nešto od navedenog:

• Konvulzije (napadi)
• Crvenilo
• Osip, pruritus (svrab)
• Naleti vrućine
• Koprivnjača
• Iznenadni grč mišića koji okružuju disajne puteve, što izaziva zviždanje u grudima ili kašalj
• Otežano disanje

Druga neželjena dejstva

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Male koncentracije kalijuma u krvi (hipokalemija)
• Proliv
• Mučnina

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Konvulzije (napadi)
• Glavobolja
• Povraćanje
• Izmenjeni rezultati laboratorijskih testova funkcije jetre iz krvi
• Osip, pruritus (svrab)
• Izmenjeni rezultati laboratorijskih testova funkcije bubrega iz krvi
• Otežan protok žuči od žučne kese do tankog creva (holestaza)
• Velike vrednosti šećera u krvi
• Visok krvni pritisak
• Nizak krvni pritisak
• Iznenadni grč mišića koji okružuju disajne puteve, što izaziva zviždanje u grudima ili kašalj
• Otežano disanje

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Poremećaj sistema zgrušavanja krvi
• Crvenilo
• Naleti vrućine
• Bol u želucu
• Koprivnjača
• Bol na mestu primene infuzije

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Alergijske reakcije koje mogu ugroziti život Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.

Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Ecalta posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 C do 8 C).

Rekonstituisani rastvor treba čuvati na temperaturi do 25 ºC najduže 24 sata. Rastvor za infuziju se može čuvati na temperaturi do 25 ºC tokom 48 sati. Ne sme se zamrzavati.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je anidulafungin.

Jedna bočica sadrži 100 mg anidulafungina.

Rekonstituisani rastvor sadrži 3,33 mg/mL anidulafungina, a razblaženi sadrži 0,77 mg/mL anidulafungina.

Pomoćne supstance: fruktoza, manitol, polisorbat 80, vinska kiselina, natrijum-hidroksid (za podešavanje pH), hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH).

Kako izgleda lek Ecalta i sadržaj pakovanja

Prašak za koncentrat za rastvor za infuziju je prašak bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje je bočica od stakla tip 1 zapremine 30 mL sa elastomerskim zatvaračem (od butil gume sa prevlakom od inertnog polimera na dodirnoj površini sa proizvodom i lubrikantom na spoljašnjoj površini radi lakšeg rukovanja ili od brombutil gume sa lubrikantom na spoljašnjoj površini) i aluminijumskom kapicom sa zaštitnim („flip–off“) poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 1 bočicom staklenom i Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

PFIZER SRB D.O.O.

Trešnjinog cveta 1/VI, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

PFIZER MANUFACTURING BELGIUM NV,

Rijksweg 12, Puurs, Belgija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04753-19-001 od 29.06.2020.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lečenje invazivne kandidijaze kod odraslih pacijenata (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri pri upotrebi leka” i „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Doziranje i način primene

Terapiju lekom Ecalta treba da započne lekar sa iskustvom u lečenju invazivnih gljivičnih infekcija. Doziranje

Pre početka terapije, potrebno je uzeti uzorke za kulturu gljivica. Lečenje se može započeti pre dobijanja rezultata kulture, a kada oni budu dostupni terapiju treba prilagoditi dobijenim nalazima.

Prvog dana primenjuje se pojedinačna udarna doza od 200 mg, a nakon toga se lečenje nastavlja primenom dnevne doze od 100 mg. Dužina terapije zavisi od kliničkog odgovora pacijenta.

Trajanje terapije

Generalno, antigljivičnu terapiju treba nastaviti najmanje 14 dana nakon poslednje pozitivne kulture.Nema dovoljno podataka koji podržavaju primenu doze od 100 mg duže od 35 dana.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre

Nije potrebno prilagođavati dozu leka kod pacijenata sa blagim, umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Dozu nije potrebno prilagođavati ni kod pacijenata sa bilo kojim stepenom bubrežne insuficijencije, uključujući i pacijente na dijalizi. Lek Ecalta se može primenjivati nezavisno od vremena hemodijalize (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Ostale posebne populacije

Nije potrebno prilagođavati dozu leka kod odraslih pacijenata na osnovu pola, telesne mase, rase, HIV pozitivnog statusa ili starosnog doba (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Ecalta kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nije utvrđena. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje.

Način primene

Samo za intravensku primenu.

Lek Ecalta treba rekonstituisati vodom za injekcije do koncentracije od 3,33 mg/mL, a potom razblažiti do koncentracije od 0,77 mg/mL. Za uputstvo za rekonstituciju leka pre primene, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Preporučuje se da brzina primene infuzije leka Ecalta ne prelazi 1,1 mg/min (što odgovara 1,4 mL/min kada se lek rekonstituiše i razblaži prema uputstvu). Reakcije povezane sa primenom infuzije se retko javljaju ako brzina infuzije anidulafungina ne prelazi 1,1 mg/min (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Lek Ecalta se ne sme primenjivati kao bolus injekcija.

Lista pomoćnih supstanci

Fruktoza Manitol Polisorbat 80 Vinska kiselina

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH)

Inkompatibilnost

Ovaj lek ne sme da se meša sa drugim medicinskim proizvodima ili elektrolitima osim onih navedenih u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom”.

Rok upotrebe

Prašak za koncentrat za rastvor za infuziju (pre rekonstitucije):

Tri (3) godine.

Dozvoljeno je odstupanje od propisanih uslova čuvanja tokom 96 sati na temperaturi do 25 ºC, nakon čega prašak treba vratiti u frižider.

Rekonstituisani rastvor:

Rekonstituisani rastvor treba čuvati na temperaturi do 25 ºC najduže 24 sata.

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost pri upotrebi rekonstituisanog rastvora tokom 24 sata na temperaturi do 25 ºC.

Sa mikrobiloške tačke gledišta lek nakon rekonstitucije treba odmah upotrebiti, osim ako se rekonstitucija ne vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. U ovom slučaju, rekonstituisani rastvor se može čuvati najduže 24 sata na temperaturi do 25 ºC.

Rastvor za infuziju:

Rastvor za infuziju se može čuvati na temperaturi do 25 ºC tokom 48 sati. Ne sme se zamrzavati.

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost pri upotrebi rastvora za infuziju tokom 48 sati na temperaturi do 25 ºC.

Sa mikrobiloške tačke gledišta lek nakon razblaživanja treba odmah upotrebiti, osim ako se razblaživanje ne vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. U ovom slučaju, razblaženi rastvor se može čuvati najduže 48 sati od pripreme na temperaturi do 25 ºC.

Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Prašak za koncentrat za rastvor za infuziju (pre rekonstitucije):

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 C do 8 C).

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaženja, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od stakla tip 1 zapremine 30 mL sa elastomerskim zatvaračem (od butil gume sa prevlakom od inertnog polimera na dodirnoj površini sa proizvodom i lubrikantom na spoljašnjoj površini radi lakšeg rukovanja ili od brombutil gume sa lubrikantom na spoljašnjoj površini) i aluminijumskom kapicom sa zaštitnim („flip–off“) poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 1 bočicom staklenom i Uputstvom za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Nema posebnih zahteva za odlaganje.

Ecalta prašak za koncentrat za rastvor za infuziju se mora rekonstituisati vodom za injekcije, a potom razblažiti ISKLJUČIVO sa 9 mg/mL (0,9%) rastvorom natrijum-hlorida za injekciju ili 50 mg/mL (5%) rastvorom glukoze za infuziju. Nije dokazana kompatibilnost prilikom rekonstitucije leka Ecalta sa drugim supstancama za intravensku primenu, aditivima ili lekovima osim sa 9 mg/mL (0,9%) rastvorom natrijum- hlorida za infuziju ili 50 mg/mL (5%) rastvorom glukoze za infuziju. Rastvor za infuziju se ne sme zamrzavati.

Rekonstitucija

Sadržaj jedne bočice rekonstituisati sa 30 mL vode za injekcije u aseptičnim uslovima, kako bi se dobila koncentracija od 3,33 mg/mL. Trajanje rekonstitucije može biti do 5 minuta. Ukoliko se nakon daljeg razblaživanja primeti prisustvo čestica ili promena boje, rastvor treba odbaciti.

Razblaživanje i infuzija

Pod aseptičnim uslovima sadržaj rekonstituisane bočice/bočica prebaciti u kesu (ili bocu) za intravensku primenu u kojoj se nalazi 9 mg/mL (0,9%) rastvor natrijum-hlorida za infuziju ili 50 mg/mL (5%) rastvor glukoze za infuziju, čime se dobija koncentracija anidulafungina od 0,77 mg/mL. U tabeli ispod prikazane su zapremine potrebne za svaku dozu.

Potrebna razblaženja za primenu leka Ecalta

A 9 mg/mL (0,9%) rastvor natrijum-hlorida za infuziju ili 50 mg/mL (5%) rastvor glukoze za infuziju

B Koncentracija infuzionog rastvora je 0,77 mg/mL

Brzina infuzije ne sme da prelazi 1,1 mg/min (što odgovara brzini od 1,4 mL/min kada se rekonstituiše i razblaži prema uputstvu) (videti odeljke „Doziranje i način primene”, „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Neželjena dejstva”).

Pre primene rastvor treba vizuelno pregledati na prisustvo čestica i promenu boje. Rastvor treba odbaciti ako se primeti prisustvo čestica ili promena boje.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.