Elumela® 150mg kapsula, tvrda

Neuropatski bol

Pregabalin je namenjen za terapiju perifernog i centralnog neuropatskog bola kod odraslih.

Epilepsija

Pregabalin se primenjuje kao adjuvantna terapija parcijalnih konvulzija, sa ili bez sekundarne generalizacije, kod odraslih.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Pregabalin je namenjen za terapiju generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) kod odraslih.

Doziranje

Doza se kreće u rasponu od 150 mg do 600 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze.

Neuropatski bol

Lečenje pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljenom u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno posle intervala od 3 do 7 dana, a ukoliko je potrebno, do maksimalne doze od 600 mg dnevno posle dodatnog intervala od 7 dana.

Epilepsija

Lečenje pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljenom u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno nakon nedelju dana. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Dozni opseg iznosi od 150 mg do 600 mg dnevno, podeljeno u dve ili tri pojedinačne doze. Potrebu za lečenjem treba redovno ponovno procenjivati.

Lečenje pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno nakon perioda od nedelju dana. Nakon perioda od još jedne nedelje, doza se može povećati na 450 mg dnevno. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.

Ukoliko je potrebno primeniti dozu od 25 mg pregabalina, treba koristiti odgovarajući lek dostupan na tržištu Republike Srbije.

Prekid primene pregabalina

U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, ukoliko je neophodan prekid terapije pregabalinom, preporučuje se postepeno ukidanje u toku najmanje 1 nedelje, nezavisno od indikacije (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije primarno putem bubrežne ekskrecije u nepromenjenom obliku. Pošto je klirens pregabalina direktno proporcionalan klirensu kreatinina (videti odeljak 5.2), smanjenje doze kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega mora biti individualizovano prema vrednostima klirensa kreatinina (CLcr), kao što je navedeno u Tabeli 1, uz pomoć sledeće formule:

CL (mL/min) =  1,23  140 uzrast ( godine ) x telesna masa kg   (x 0,85 za žene)

cr  koncentrac ija kreatinina u serumu mikromol / L

Pregabalin se efikasno uklanja iz plazme hemodijalizom (50% leka za 4 sata). Za pacijente na hemodijalizi dnevnu dozu pregabalina treba prilagoditi funkciji bubrega. Uz dnevnu dozu, treba dati dopunsku dozu odmah nakon četvorosatnog postupka hemodijalize (videti Tabelu 1).

Tabela 1. Prilagođavanje doze pregabalina na osnovu funkcije bubrega

 Ukupna dnevna doza (mg/dan) treba da bude podeljena prema režimu doziranja kako bi se odredili mg/dozi.

+ Dopunska doza je pojedinačna dodatna doza.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost pregabalina kod dece mlađe od 12 godina i adolescenata (uzrasta 12-17 godina) nisu ustanovljene. Podaci koji su trenutno dostupni su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, ali se na osnovu njih ne mogu dati preporuke o doziranju.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata može biti potrebno smanjenje doze pregabalina usled smanjenja funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Način primene

Lek Elumela je namenjen samo za oralnu upotrebu. Lek Elumela se može uzimati sa hranom ili bez hrane.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pacijenti sa dijabetesom

U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, pojedinim pacijentima sa dijabetesom kod kojih dolazi do povećanja telesne mase tokom lečenja pregabalinom, može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika.

Reakcije preosetljivosti

Tokom postmarketinškog praćenja pregabalina prijavljena je pojava reakcija preosetljivosti, uključujući slučajeve angioedema. Upotrebu pregabalina treba odmah prekinuti ukoliko se pojave simptomi angioedema, kao što su oticanje lica, područja oko usta ili gornjih disajnih puteva.

Teške kožne neželjene reakcije (eng. severe cutaneous adverse reactions, SCARs)

Tokom terapije pregabalinom retko su prijavljivane teške kožne reakcije, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), koje mogu biti opasne po život ili sa smrtnim ishodom. Prilikom propisivanja pregabalina, potrebno je upozoriti pacijente na znakove i simptome i pažljivo ih pratiti na pojavu kožnih reakcija. Ukoliko znaci i simptomi ukazuju na pojavu ovih reakcija, potrebno je odmah obustaviti terapiju pregabalinom i, po potrebi, razmotriti drugu terapiju.

Vrtoglavica, somnolencija, gubitak svesti, konfuzija i mentalni poremećaji

Tokom terapije pregabalinom javljaju se vrtoglavica i somnolencija, što može povećati pojavu zadesnih povreda (padova) kod starije populacije. U postmarketinškim studijama prijavljeni su slučajevi gubitka svesti, konfuzije i mentalnih poremećaja. Zbog toga, pacijente treba savetovati da budu oprezni sve dok se ne upoznaju sa potencijalnim dejstvima leka.

Dejstva povezana sa vidom

U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom terapije. U kliničkim studijama u kojima su sprovedena oftalmološka testiranja, učestalost pojave smanjene oštrine vida i promene vidnog polja bila je veća kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo; učestalost pojavljivanja promena na očnom dnu bila je veća kod pacijenata koji su primali placebo (videti odeljak 5.1).

Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljena je pojava neželjenih reakcija koje se odnose na čulo vida i obuhvataju gubitak vida, zamućenje vida ili druge promene oštrine vida, od kojih su mnoge bile prolazne. Prekid terapije pregabalinom može dovesti do povlačenja ili poboljšanja tih simptoma.

Insuficijencija bubrega

Prijavljeni su slučajevi insuficijencije bubrega, a prekid terapije pregabalinom je u nekim slučajevima pokazao da je ova neželjena reakcija reverzibilna.

Obustavljanje istovremene primene drugih antiepileptika

Nema dovoljno podataka o obustavljanju istovremene primene drugih antiepileptika, posle postizanja kontrole epileptičkih napada sa pregabalinom kao dodatnim lekom, a u cilju prelaska na monoterapiju pregabalinom.

Kongestivna srčana insuficijencija

Tokom postmarketinškog praćenja prijavljena je pojava kongestivne srčane insuficijencije kod nekih pacijenata koji su primali pregabalin. Ove reakcije su najčešće primećene kod starijih kardiovaskularno kompromitovanih pacijenata tokom terapije pregabalinom za indikaciju neuropatskog bola. Kod ovih pacijenata, pregabalin treba primenjivati sa oprezom. Prekid primene pregabalina može dovesti do povlačenja ovih reakcija.

Lečenje centralnog neuropatskog bola koji je posledica povrede kičmene moždine

Kod lečenja centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija centralnog nervnog sistema i naročito somnolencije. To bi se moglo pripisati aditivnom dejstvu zbog istovremene primene drugih lekova (npr. spazmolitika) koji su potrebni za terapiju ovog poremećaja. To treba uzeti u obzir kod propisivanja pregabalina za lečenje ovog poremećaja.

Respiratorna depresija

Prijavljeni su slučajevi teške respiratorne depresije povezane sa primenom pregabalina. Pacijenti sa kompromitovanom respiratornom funkcijom, respiratornim ili neurološkim oboljenjem, oštećenjem funkcije bubrega, pacijenti koji istovremeno primenjuju depresore CNS-a i stariji pacijenti, mogu biti pod većim rizikom od nastanka ove teške neželjene reakcije. Kod ovih pacijenata prilagođavanje doze može biti neophodno (videti odeljak 4.2).

Suicidalne ideje i ponašanje

Suicidalne ideje i ponašanje su prijavljeni kod pacijenata lečenih antiepileptičnim lekovima kod nekoliko indikacija. Meta analiza randomizovanih placebo kontrolisanih studija sa antiepileptičnim lekovima je takođe pokazala malo povećan rizik za pojavu suicidalnih ideja i ponašanja. Nije poznat mehanizam ovog rizika. Slučajevi suicidalnih ideja i ponašanja su primećeni kod pacijenata koji su na terapiji pregabalinom prilikom postmarketinškog praćenja (videti odeljak 4.8). Epidemiološka studija gde je korišćen self- controlled dizajn studije (poredeći periode tokom terapije i periode bez terapije kod pojedinca) pokazala je povećan rizik od novog početka suicidalnog ponašanja i smrti od suicida kod pacijenata na terapiji pregabalinom.

Savetovati pacijentima (kao i onima koji se o njima brinu) da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja ili ponašanja. Pacijente treba pratiti zbog pojave znakova suicidalnih ideja i ponašanja i razmotriti primenu odgovarajuće terapije. Trebalo bi razmotriti prekid terapije pregabalinom u slučaju suicidalnih ideja i ponašanja.

Smanjenje funkcije donjeg dela gastrointestinalnog trakta

U toku postmarketinškog praćenja prijavljeni su događaji povezani sa smanjenjem funkcije donjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. intestinalna opstrukcija, paralitički ileus, konstipacija) prilikom istovremene primene pregabalina sa lekovima koji mogu da izazovu konstipaciju, kao što su opioidni analgetici. Kada se pregabalin i opioidi primenjuju u kombinaciji, mogu se razmotriti mere za sprečavanje pojave konstipacije (posebno kod žena i starijih pacijenata).

Istovremena upotreba sa opioidima

Savetuje se oprez prilikom istovremenog propisivanja pregabalina sa opioidima usled rizika od depresije CNS-a (videti odeljak 4.5). U case-control studiji kod pacijenata koji su primenjivali opioide, oni pacijenti koji su uzimali pregabalin istovremeno sa opioidima bili su pod povećanim rizikom od smrtnog ishoda povezanog sa opioidima, u poređenju sa grupom koja je uzimala samo opioide (prilagođen odnos verovatnoće [aOR], 1,68 [95% Cl, 1,19-2,36]). Ovaj povećan rizik je zabeležen pri primeni malih doza pregabalina ( ≤ 300 mg, aOR 1,52 [95% Cl, 1,04-2,22]), a dalje se povećavao sa primenom velikih doza pregabalina (> 300 mg, aOR 2,51 [95% Cl 1,24-5,06]).

Pogrešna upotreba, potencijal za zloupotrebu ili zavisnost

Pregabalin može uzrokovati zavisnost od leka, što se može javiti i pri terapijskim dozama. Prijavljeni su slučajevi pogrešne upotrebe leka i zloupotrebe leka. Pacijenti sa istorijom zloupotrebe supstanci mogu biti u većem riziku od pogrešne upotrebe, zloupotrebe i zavisnosti od pregabalina, pa bi kod takvih pacijenata pregabalin trebalo da se daje sa oprezom. Pre prepisivanja pregabalina, trebalo bi pažljivo proceniti pacijentov rizik od pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti.

Pacijente lečene pregabalinom treba pratiti kako bi se uočili simptomi pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti od pregabalina, kao što su razvoj tolerancije, povećanje doze i kompulzivne potrebe za lekom.

Simptomi obustave

Nakon prekida kratkotrajnog i dugotrajnog lečenja pregabalinom kod nekih pacijenata uočeni su simptomi obustave primene leka. Zabeleženi su sledeći događaji: insomnija, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, nervoza, depresija, bol, konvulzije, hiperhidroza i vrtoglavica. Pojava simptoma obustave nakon prekida terapije pregabalinom može ukazivati na zavisnost od leka (videti odeljak 4.8). Pacijenta treba o tome obavestiti na početku lečenja. Ako je potrebno da se prekine terapija pregabalinom, ovo bi trebalo uraditi postepeno tokom minimum jedne nedelje, nezavisno od indikacije (videti odeljak 4.2).

Moguća je pojava konvulzija, uključujući status epilepticus i grand mal konvulzije, u toku upotrebe ili ubrzo nakon prestanka terapije pregabalinom.

Što se tiče prekida dugotrajnog lečenja pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu povezani sa dozom.

Encefalopatija

Prijavljeni su slučajevi encefalopatije, uglavnom kod pacijenata sa postojećim stanjima koja mogu da izazovu encefalopatiju.

Žene u reproduktivnom periodu / Kontracepcija

Upotreba leka Elumela u prvom trimestru trudnoće može izazvati ozbiljne urođene mane kod nerođenog deteta. Pregabalin se ne sme koristiti tokom trudnoće osim ako je korist za majku jasno veća od potencijalnog rizika za plod. Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efikasnu kontracepciju tokom lečenja (videti odeljak 4.6).

Budući da se pregabalin pretežno izlučuje nepromenjen u urinu, da je metabolizam ovog leka kod ljudi zanemarljiv (< 2% doze se otkriva u urinu u obliku metabolita), da ne inhibira metabolizam lekova in vitro i da se ne vezuje za proteine plazme, malo je verovatno da može izazvati ili biti podložan farmakokinetičkim interakcijama.

In vivo studije i populaciona farmakokinetička analiza

U skladu sa gore navedenim, u in vivo studijama nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke interakcije između pregabalina i fenitoina, karbamazepina, valproinske kiseline, lamotrigina, gabapentina, lorazepama, oksikodona ili etanola. Populaciona farmakokinetička analiza ukazuje da oralni antidijabetici, diuretici, insulin, fenobarbital, tiagabin i topiramat nemaju klinički značajan uticaj na klirens pregabalina.

Oralni kontraceptivi, noretisteron i/ili etinilestradiol

Istovremena upotreba pregabalina sa oralnim kontraceptivima noretisteronom i/ili etinilestradiolom ne utiče na farmakokinetiku ni jednog od ovih lekova u stanju ravnoteže.

Lekovi koji utiču na centralni nervni sistem

Pregabalin može da potencira dejstva etanola i lorazepama.

Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljeni su slučajevi respiratorne insuficijencije, kome i smrti kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i opioide i/ili druge depresore centralnog nervnog sistema (CNS-a). Izgleda da pregabalin ima aditivno dejstvo na oštećenje kognitivne i grube motorne funkcije izazvane oksikodonom.

Interakcije kod starijih osoba

Nisu sprovedene specifične studije farmakodinamskih interakcija kod starijih dobrovoljaca. Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih.

Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija

Žene u reproduktivnom periodu moraju koristiti efikasne mere kontracepcije tokom terapije (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Pregabalin prolazi kroz placentu kod pacova (videti odeljak 5.2). Pregabalin može proći kroz ljudsku placentu.

Ozbiljne kongenitalne malformacije

Podaci iz Nordijske opservacione studije sprovedene na više od 2700 trudnoća izloženih pregabalinu u prvom trimestru, pokazali su veću prevalencu ozbiljnih kongenitalnih malformacija u pedijatrijskoj populaciji (živoj ili mrtvorođenoj) izloženoj pregabalinu u poređenju sa populacijom koja nije bila izložena (5,9 % vs. 4,1%).

Rizik od ozbiljnih kongenitanih malformacija u pedijatrijskoj populaciji izloženoj pregabalinu u prvom trimestru je bio nešto veći u poređenju sa polulacijom koja nije bila izložena (prilagođeni odnos prevalence i 95% interval poverenja: 1,14 (0,96 – 1,35)), i u poređenju sa populacijom izloženom lamotriginu (1,29 (1,01

– 1,65)) ili duloksetinu (1,39 (1,07 – 1,82)).

Analize specifičnih malformacija su pokazale veći rizik od malformacija nervnog sistema, oka, orofacijalnih rascepa, urinarnih malformacija i genitalnih malformacija, ali su brojke bile mali i procene neprecizne.

Lek Elumela ne treba koristiti u trudnoći, osim ukoliko je to neophodno (korist za majku jasno prevazilazi potencijalni rizik za plod).

Dojenje

Pregabalin se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 5.2). Dejstvo pregabalina na novorođenčad/odojčad nije poznato. Mora se doneti odluka da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija pregabalinom, uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za majku.

Plodnost

Nema kliničkih podataka o dejstvima pregabalina na plodnost žena.

U kliničkom ispitivanju koje je procenjivalo dejstvo pregabalina na pokretljivost spermatozoida, zdravi muški ispitanici su bili izloženi pregabalinu u dozama od 600 mg na dan. Nakon 3 meseca terapije, nisu uočena dejstva na pokretljivost spermatozoida.

Studija plodnosti na ženkama pacova je pokazala neželjena dejstva na reprodukciju. Studije plodnosti na mužjacima pacova su pokazale neželjena dejstva na reprodukciju i razvoj. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat (videti odeljak 5.3).

Pregabalin može da ima slab ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pregabalin može da izazove vrtoglavicu i pospanost i samim tim može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje da ne upravljaju vozilima ili složenim mašinama, niti da se bave potencijalno opasnim aktivnostima sve dok se ne utvrdi da li terapija utiče na njihove sposobnosti da obavljaju ove poslove.

Kliničkim programom ispitivanja pregabalina obuhvaćeno je preko 8900 pacijenata koji su izloženi pregabalinu, od kojih je preko 5600 učestvovalo u dvostruko slepim, placebo kontrolisanim studijama. Najčešće prijavljene neželjene reakcije su bile vrtoglavica i somnolencija. Neželjene reakcije su obično bile blagog do umerenog intenziteta. U svim kontrolisanim studijama, učestalost prekida terapije usled neželjenih reakcija iznosila je 12% za pacijente koji su dobijali pregabalin i 5% za pacijente koji su primali placebo. Najčešće neželjene reakcije koje su dovodile do prekida terapije u grupi pacijenata koji su lečeni pregabalinom su bile vrtoglavica i pospanost.

U Tabeli 2 u nastavku, navedene su sve neželjene reakcije koje su se javile sa većom učestalošću u odnosu na placebo i kod više od jednog pacijenta, klasifikovane prema klasi sistema organa i učestalosti pojavljivanja: veoma često ( 1/10), često ( 1/100 do < 1/10), povremeno ( 1/1000 do <1/100), retko ( 1/10000 do <1/1000), veoma retko (< 1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva navedena su prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Navedene neželjene reakcije takođe mogu biti povezane sa postojećim oboljenjem i/ili istovremenom terapijom.

Kod lečenja centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija CNS-a i naročito somnolencije (videti odeljak 4.4).

Dodatne reakcije prijavljene tokom postmarketinškog praćenja su uključene u tabeli u nastavku (italic).

Tabela 2. Neželjene reakcije pregabalina

*Povećane vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST).

Nakon prekida kratkotrajnog i dugotrajnog lečenja pregabalinom kod nekih pacijenata uočeni su simptomi obustave primene leka. Zabeležene su sledeće reakcije: insomnija, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, konvulzije, nervoza, depresija, bol, hiperhidroza i vrtoglavica. Ovi simptomi mogu ukazivati na zavisnost od leka. Pacijenta o tome treba obavestiti na početku lečenja. Što se tiče prekida dugotrajnog lečenja pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu povezani sa dozom (videti odeljke 4.2 i 4.4 ).

Pedijatrijska populacija

Bezbednosni profil pregabalina, praćen u pet pedijatrijskih studija kod pacijenata sa parcijalnim napadima, sa ili bez sekundarne generalizacije (studija efikasnosti i bezbednosti u trajanju od 12 nedelja kod pacijenata uzrasta od 4 do 16 godina, n=295; studija efikasnosti i bezbednosti u trajanju od 14 dana kod pacijenata uzrasta od 1 meseca do manje od 4 godine, n=175; studija koja ispituje farmakokinetiku i podnošljivost, n=65; i dve jednogodišnje otvorene studije praćenja bezbednosti, n=54 i n=431) bio je sličan onom koji je primećen u studijama sa odraslim pacijentima sa epilepsijom. Najčešći neželjeni događaji zabeleženi u studiji sa pregabalinom u trajanju od 12 nedelja bili su pospanost, pireksija, infekcija gornjeg dela respiratornog trakta, povećan apetit, povećanje telesne mase i nazofaringitis. Najčešći neželjeni događaji zabeleženi u studiji sa pregabalinom u trajanju od 14 dana bili su pospanost, infekcija gornjeg dela respiratornog trakta i pireksija (videti odeljke 4.2, 5.1 i 5.2).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Tokom postmarketinškog praćenja, najčešće prijavljene neželjene reakcije kod predoziranja pregabalinom uključuju somnolenciju, stanje konfuzije, agitaciju i nemir. Takođe su prijavljeni i epileptički napadi.

U retkim prilikama, prijavljeni su slučajevi kome.

Terapija predoziranja pregabalinom treba da obuhvati opšte suportivne mere i može uključiti hemodijalizu ukoliko je to potrebno (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Farmakoterapijska grupa: antiepileptici, ostali antiepileptici

ATC šifra: N03AX16

Aktivna supstanca, pregabalin, je analog gama-amino buterne kiseline [(S)-3-(aminometil)-5-metil heksanoična kiselina].

Mehanizam dejstva

Pregabalin se vezuje za pomoćnu subjedinicu (2- protein) voltažno-zavisnih kalcijumovih kanala u centralnom nervnom sistemu.

Klinička efikasnost i bezbednost

Neuropatski bol

Efikasnost je pokazana u ispitivanjima kod pacijenata sa dijabetesnom neuropatijom, postherpetičnom neuralgijom i povredom kičmene moždine. Efikasnost nije ispitivana kod drugih vrsta neuropatskog bola.

Pregabalin je ispitivan u 10 kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima je primenjivan dva puta dnevno, u trajanju do 13 nedelja i tri puta dnevno, u trajanju do 8 nedelja. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta dnevno i tri puta dnevno su bili slični.

U kliničkim ispitivanjima koja su trajala do 12 nedelja, i za periferni i za centralni neuropatski bol, smanjenje bola zapaženo je u toku prve nedelje i održavalo se tokom čitavog perioda lečenja.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod perifernog neuropatskog bola 35% pacijenata lečenih pregabalinom i 18% pacijenata koji su primali placebo imalo je poboljšanje od 50% na skali procene bola. Za pacijente koji nisu imali somnolenciju, ovo poboljšanje zapaženo je kod 33% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 18% pacijenata koji su primali placebo. Za pacijente koji su imali somnolenciju, procenat onih koji su odgovorili na lečenje je bio 48% u grupi koja je primala pregabalin i 16% u grupi koja je primala placebo.

U kontrolisanom kliničkom ispitivanju za indikaciju centralni neuropatski bol, 22% pacijenata lečenih pregabalinom i 7% pacijenata koji su primali placebo je imalo poboljšanje od 50% na skali procene bola.

Epilepsija

Dodatna terapija

Pregabalin je ispitivan u 3 kontrolisana klinička ispitivanja u trajanju od 12 nedelja, sa režimom doziranja dva puta dnevno ili tri puta dnevno. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta dnevno i tri puta dnevno su bili slični.

Smanjenje učestalosti konvulzija je zapaženo već od prve nedelje. Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost pregabalina kao dodatne terapije za lečenje epilepsije kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 12 godina i adolescenata nisu utvrđene. U studiji koja je ispitivala farmakokinetiku i podnošljivost kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 16 godina (n=65) sa parcijalnim napadima, neželjeni događaji su bili slični onima koji su primećeni kod odraslih. Rezultati placebo kontrolisane studije u trajanju od 12 nedelja koja je uključivala 295 pedijatrijskih pacijenata, uzrasta od 4 do 16 godina i placebo kontrolisane studije u trajanju od 14 dana koja je uključivala 175 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine, sprovedenih radi procene efikasnosti i bezbednosti pregabalina kao dodatne terapije za lečenje parcijalnih napada i dve jednogodišnje otvorene studije bezbednosti kod 54 i 431 pedijatrijskog pacijenta, uzrasta od 3 meseca do 16 godina sa epilepsijom, ukazuju da su neželjeni događaji pireksija i infekcije gornjeg respiratornog trakta primećeni češće nego u studijama sprovedenim na odraslim pacijentima sa epilepsijom (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.2).

U placebo kontrolisanoj studiji u trajanju od 12 nedelja, pedijatrijskim pacijentima (uzrasta od 4 do 16 godina) je dat pregabalin u dozi od 2,5 mg/kg/dan (maksimalno 150 mg/dan), pregabalin u dozi od 10 mg/kg/dan (maksimalno 600 mg/dan) ili placebo. Procenat ispitanika sa najmanje 50%-tnom redukcijom parcijalnih napada u poređenju sa početnim bio je 40,6% ispitanika koji su primali pregabalin u dozi od 10 mg/kg/dan (p=0,0068 u poređenju sa placebo grupom), 29,1% ispitanika lečenih pregabalinom u dozi od 2,5 mg/kg/dan (p=0,2600 u poređenju sa placebo grupom) i 22,6% ispitanika u grupi koja je primala placebo.

U placebo kontrolisanoj studiji u trajanju od 14 dana, pedijatrijskim pacijentima (uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine) je dat pregabalin u dozi od 7 mg/kg/dan, pregabalin u dozi od 14 mg/kg/dan ili placebo. Medijane 24-satnih učestalosti napada na početku i prilikom poslednje posete su iznosile 4,7 i 3,8 za pacijente koji su primali pregabalin u dozi od 7 mg/kg/dan, 5,4 i 1,4 za pacijente koji su primali pregabalin u dozi od 14 mg/kg/dan i 2,9 i 2,3 za pacijente koji su primali placebo. Primena pregabalina u dozi od 14 mg/kg/dan značajno je smanjila logaritamski transformisanu učestalost parcijalnih napada u odnosu na placebo (p=0,0223); primena pregabalina u dozi od 7 mg/kg/dan nije dovela do poboljšanja u poređenju sa placebom.

U placebo kontrolisanoj studiji u trajanju od 12 nedelja, kod ispitanika sa primarno generalizovanim tonično- kloničnim napadima, 219 ispitanika (uzrasta od 5 do 65 godina, od kojih je 66 bilo uzrasta od 5 do 16 godina) je primalo pregabalin u dozi od 5 mg/kg/dan (maksimalno 300 mg/dan), pregabalin u dozi od 10 mg/kg/dan (maksimalno 600 mg/dan) ili placebo kao dodatnu terapiju. Procenat ispitanika sa najmanje 50%-tnom redukcijom primarno generalizovanih tonično-kloničnih napada je bio 41,3% u grupi koja je primala pregabalin u dozi od 5 mg/kg/dan, 38,9% u grupi koja je primala pregabalin u dozi od 10 mg/kg/dan i 41,7% u grupi koja je primala placebo.

Monoterapija (novodijagnostikovani pacijenti)

Pregabalin je ispitivan u jednom kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju od 56 nedelja sa režimom doziranja dva puta dnevno. Pregabalin nije postigao neinferiornost u poređenju sa lamotriginom u odnosu na parametar efikasnosti - odsustvo epileptičkog napada u toku 6 meseci. Pregabalin i lamotrigin su pokazali sličan profil bezbednosti i podnošljivosti.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Pregabalin je ispitivan u 6 kontrolisanih ispitivanja, koja su trajala 4-6 nedelja, u jednom ispitivanju kod starijih pacijenata u trajanju od 8 nedelja i jednom dugotrajnom ispitivanju prevencije relapsa sa dvostruko slepom fazom prevencije relapsa, u trajanju od 6 meseci.

Ublažavanje simptoma generalizovanog anksioznog poremećaja, prema skali HAM-A (engl. Hamilton Anxiety Rating Scale, HAM-A) zapaženo je u toku prve nedelje.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (trajanje 4-8 nedelja) 52% pacijenata lečenih pregabalinom i 38% pacijenata koji su primali placebo je na kraju ispitivanja imalo najmanje 50%-tno poboljšanje ukupnog rezultata na HAM-A skali u odnosu na početne vrednosti.

U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila nastavljanjem terapije.

U oftalmološkom testiranju u sklopu kontrolisanih kliničkih ispitivanja (uključujući testiranje oštrine vida, formalno ispitivanje vidnog polja i pregled očnog dna nakon širenja zenica) bilo je obuhvaćeno preko 3600 pacijenata. Kod ovih pacijenata, smanjenje oštrine vida zabeleženo je kod 6,5% pacijenata lečenih pregabalinom i 4,8% pacijenata koji su primali placebo. Promene vidnog polja su zabeležene kod 12,4% pacijenata lečenih pregabalinom i 11,7% pacijenata koji su primali placebo. Promene na očnom dnu primećene su kod 1,7% pacijenata lečenih pregabalinom i 2,1% pacijenata koji su primali placebo.

Farmakokinetika pregabalina u stanju ravnoteže je slična kod zdravih dobrovoljaca, pacijenata sa epilepsijom koji primaju antiepileptike i pacijenata sa hroničnim bolom.

Resorpcija

Pregabalin se brzo resorbuje kada se primeni u stanju gladovanja i dostiže maksimalne koncentracije u plazmi u roku od 1 sata nakon primene jedne ili više doza leka. Procenjuje se da bioraspoloživost pregabalina posle oralne primene iznosi ≥ 90% i ne zavisi od doze. Posle ponovljene primene, stanje ravnoteže postiže se u roku od 24 do 48 sati. Kada se pregabalin uzima sa hranom smanjuje se stepen resorpcije što dovodi do smanjenja Cmax za oko 25-30% i odlaganja tmax na oko 2,5 sata. Primena pregabalina sa hranom, međutim, nema klinički značajan uticaj na stepen resorpcije pregabalina.

Distribucija

U pretkliničkim studijama, pokazano je da pregabalin prolazi krvno-moždanu barijeru kod miševa, pacova i majmuna. Pokazano je da pregabalin prolazi kroz placentu kod pacova i prisutan je u mleku pacova u laktaciji. Kod ljudi, prividni volumen distribucije pregabalina posle oralne primene iznosi oko 0,56 L/kg. Pregabalin se ne vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Metabolizam pregabalina kod ljudi je zanemarljiv. Nakon doze pregabalina obeleženog radioaktivnim izotopom, približno 98% radioaktivnosti otkrivene u urinu poticalo je od nepromenjenog pregabalina. Glavni metabolit pregabalina, N-metil derivat pregabalina, nađen je u urinu i predstavlja 0,9% doze. U pretkliničkim studijama, nije bilo znakova racemizacije S-enantiomera u R-enantiomer pregabalina.

Eliminacija

Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije uglavnom putem bubrega u nepromenjenom obliku.

Prosečno poluvreme eliminacije pregabalina iznosi 6,3 sata. Plazma klirens i bubrežni klirens pregabalina su direktno srazmerni klirensu kreatinina (videti odeljak 5.2 Oštećenje funkcije bubrega). Neophodno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Linearnost/nelinearnost

Farmakokinetika pregabalina je linearna u preporučenom rasponu dnevnih doza. Interindividualna varijabilnost farmakokinetike pregabalina je mala ( 20%). Iz podataka dobijenih na osnovu primene jednokratne doze može se predvideti farmakokinetika višestrukih doza. Zbog toga, nema potrebe za rutinskim praćenjem koncentracije pregabalina u plazmi.

Pol

Klinička ispitivanja ukazuju da pol nema klinički značajan uticaj na koncentracije pregabalina u plazmi.

Oštećenje funkcije bubrega

Klirens pregabalina je direktno srazmeran klirensu kreatinina. Dodatno, pregabalin se efikasno uklanja iz plazme pomoću hemodijalize (nakon 4 sata hemodijalize, terapijske koncentracije pregabalina u plazmi smanjuju se za oko 50%). Kako je eliminacija putem bubrega glavni put eliminacije, potrebno je smanjiti dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i dati dopunsku dozu nakon hemodijalize (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Oštećenje funkcije jetre

Nisu sprovedene specifične farmakokinetičke studije kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Pošto se pregabalin samo neznatno metaboliše i uglavnom se izlučuje nepromenjen u urinu, ne očekuje se da oštećenje funkcije jetre može značajno da promeni koncentracije pregabalina u plazmi.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika pregabalina je procenjivana u studiji koja je ispitivala farmakokinetiku i podnošljivost kod pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom (uzrasne grupe: od 1 do 23 meseca, od 2 do 6 godina, od 7 do 11 godina i od 12 do 16 godina) pri dozama od 2,5, 5, 10 i 15 mg/kg dnevno.

Uopšteno, nakon oralne primene pregabalina natašte kod pedijatrijskih pacijenata, vreme do postizanja najviše koncentracije u plazmi je bilo slično u svim uzrasnim grupama i nastupilo je 30 minuta do 2 sata nakon primene doze.

Parametri Cmax i PIK za pregabalin su se linearno povećavali sa povećanjem doze u okviru svake uzrasne grupe. PIK je bio niži za 30% kod pedijatrijskih pacijenata sa telesnom masom manjom od 30 kg zbog povećanog klirensa od 43% prilagođenog telesnoj masi za te pacijente, u poređenju sa pacijentima čija je telesna masa ≥ 30 kg.

Terminalno poluvreme eliminacije pregabalina je u proseku oko 3 do 4 sata kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta do 6 godina i od 4 do 6 sati kod onih uzrasta od 7 godina i starijih.

Populaciona farmakokinetička analiza je pokazala da je klirens kreatinina bio značajna kovarijabla klirensa pregabalina nakon oralne primene, telesna masa je bila značajna kovarijabla prividnog volumena distribucije pregabalina nakon oralne primene, a ovi odnosi su bili slični kod pedijatrijskih i odraslih pacijenata.

Farmakokinetika pregabalina kod pacijenata mlađih od 3 meseca nije ispitivana (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.1).

Stariji pacijenti

Sa starenjem se klirens pregabalina smanjuje. Ovo smanjenje klirensa pregabalina primenjenog oralno je u skladu sa smanjenjem klirensa kreatinina povezanim sa starenjem. Smanjenje doze pregabalina može biti neophodno kod pacijenata kod kojih je funkcija bubrega kompromitovana usled starosti (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Dojilje

Farmakokinetika pregabalina primenjenog u dozi od 150 mg svakih 12 sati (dnevna doza od 300 mg) je procenjivana kod 10 žena u periodu dojenja, najmanje 12 nedelja nakon porođaja. Dojenje je imalo mali ili neznatan uticaj na farmakokinetiku pregabalina. Pregabalin se izlučivao u majčino mleko u koncentracijama koje su u proseku iznosile 76% koncentracije leka u plazmi majke u stanju ravnoteže. Procenjena doza koja dospeva iz majčinog mleka u organizam odojčeta (uz pretpostavku da je dnevni unos mleka 150 mL/kg/dan) iznosila bi 0,31 mg/kg/dan kada majka prima dozu od 300 mg/dan, odnosno 0,62 mg/kg/dan kada majka prima maksimalnu dozu od 600 mg/dan. Ove procenjene doze iznose približno 7% od ukupne dnevne doze izražene u mg/kg koju majka prima.

U konvencionalnim farmakološkim studijama bezbednosti na životinjama, pregabalin se dobro podnosio u klinički značajnim dozama. U studijama toksičnosti ponovljenih doza kod pacova i majmuna primećena su dejstva na CNS, uključujući hipoaktivnost, hiperaktivnost i ataksiju. Često je zapažen i porast učestalosti atrofije retine kod starijih albino pacova posle dugotrajne izloženosti pregabalinu, i to pri izloženosti  5 puta u odnosu na srednju izloženost kod ljudi pri maksimalnim preporučenim kliničkim dozama.

Pregabalin nije pokazao teratogeno dejstvo kod miševa, pacova ni kunića. Fetalna toksičnost kod pacova i kunića uočena je samo kod izlaganja znatno većim dozama od onih koje se koriste kod ljudi. U studijama prenatalne/postnatalne toksičnosti, pregabalin je izazvao poremećaje u razvoju mladunaca pacova pri izloženosti dozama koje su 2 puta veće od maksimalnih preporučenih terapijskih doza kod ljudi.

Neželjena dejstva na plodnost mužjaka i ženki pacova zapažena su tek pri izloženosti dovoljno većoj od terapijske izloženosti. Neželjena dejstva na reproduktivne organe mužjaka i parametre sperme su bila reverzibilna i javljala su se tek pri izloženosti dovoljno većoj od terapijske izloženosti ili su bila povezana sa spontanim degenerativnim procesima na muškim reproduktivnim organima kod pacova. Zato se smatra da ova dejstva imaju mali ili nemaju klinički značaj.

Na osnovu rezultata niza in vitro i in vivo testova je pokazano da pregabalin nije genotoksičan.

Sprovedene su dvogodišnje studije karcinogenosti pregabalina na pacovima i miševima. Nije zapažena pojava tumora kod pacova pri izloženosti do 24 puta većoj od srednje izloženosti kod ljudi pri maksimalno preporučenoj kliničkoj dozi od 600 mg/dnevno. Nije uočena povećana učestalost tumora kod miševa, pri izloženosti sličnoj srednjoj izloženosti kod ljudi, mada je zapažen porast učestalosti hemangiosarkoma pri izloženosti velikim dozama. Negenotoksični mehanizam nastanka tumora indukovan pregabalinom kod miševa obuhvata promene na trombocitima i sa tim udruženu proliferaciju ćelija endotela. Ovakve promene trombocita nisu prisutne kod pacova, kao ni kod ljudi na osnovu podataka iz kratkotrajnih i ograničenih podataka iz dugotrajnih kliničkih studija. Nema dokaza koji ukazuju na posledični rizik za ljude.

Kod mladih pacova vrste toksičnosti ne razlikuju se kvalitativno od onih zapaženih kod odraslih pacova. Ipak, mladi pacovi su osetljiviji. Pri izlaganju terapijskim dozama, postojali su dokazi o kliničkim znakovima dejstva na CNS u smislu hiperaktivnosti i bruksizma i izvesne promene u rastu (prolazna supresija porasta telesne mase). Zapažena su i dejstva na menstrualni ciklus pri izloženosti 5 puta većoj od terapijske izloženosti kod ljudi. Smanjen odgovor na akustični nadražaj je uočen kod mladih pacova nakon 1-2 nedelje

izlaganja dozama koje su >2 puta u odnosu na terapijsku izloženost kod ljudi. Devet nedelja nakon izlaganja, to dejstvo više nije bilo uočljivo.

Elumela, 50 mg, kapsule, tvrde

Sadržaj kapsule:

• prerađeni skrob (StarCap 1500): skrob, kukuruzni; skrob, kukuruzni, preželatinizirani
• manitol
• talk.

Sadržaj omotača kapsule:

Kapa kapsule:

• želatin
• titan-dioksid (E171). Telo kapsule:
• želatin
• titan-dioksid (E171).

Boja za štampu:

• šelak
• gvožđe(III)-oksid, crni (E172)
• kalijum-hidroksid.

Elumela, 75 mg, kapsule, tvrde

Sadržaj kapsule:

• prerađeni skrob (StarCap 1500): skrob, kukuruzni; skrob, kukuruzni, preželatinizirani
• manitol
• talk.

Sadržaj omotača kapsule:

Kapa kapsule:

• želatin
• gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)
• titan-dioksid (E171). Telo kapsule:
• želatin
• titan-dioksid (E171).

Boja za štampu:

• šelak
• gvožđe(III)-oksid, crni (E172)
• kalijum-hidroksid.

Elumela, 150 mg, kapsule, tvrde

Sadržaj kapsule:

• prerađeni skrob (StarCap 1500): skrob, kukuruzi; skrob, kukuruzni, preželatinizirani
• manitol
• talk.

Sadržaj omotača kapsule:

Kapa kapsule:

• želatin
• titan-dioksid (E171). Telo kapsule:
• želatin
• titan-dioksid (E171).

Boja za štampu:

• šelak
• gvožđe(III)-oksid, crni (E172)
• kalijum-hidroksid.

Nije primenljivo.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 30ºC.

Unutrašnje pakovanje leka je Al/PVC blister koji sadrži 7 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 8 blistera sa po 7 kapsula, tvrdih (ukupno 56 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Elumela spada u grupu lekova koji se koriste za lečenje epilepsije, perifernog i centralnog neuropatskog bola i generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) kod odraslih.

Periferni i centralni neuropatski bol: Lek Elumela se koristi za lečenje dugotrajnog bola izazvanog oštećenjem nerava. Veliki broj oboljenja može izazvati periferni neuropatski bol, kao što su šećerna bolest (dijabetes) ili herpes zoster. Senzacije bola mogu se opisati kao osećaj toplote, žarenja, pulsiranja, žiganja, probadanja, oštrog bola, grčeva, stalnog tupog bola, mravinjanja, utrnulosti, „trnci i žmarci“. Periferni i centralni neuropatski bol može takođe biti povezan sa promenama raspoloženja, poremećajem sna, zamorom (iscrpljenošću) i može uticati na fizičke i društvene aktivnosti, kao i na sveukupni kvalitet života.

Epilepsija: Lek Elumela se koristi za lečenje nekih oblika epilepsije (parcijalni napadi sa ili bez sekundarne generalizacije) kod odraslih osoba. Vaš lekar će Vam propisati lek Elumela za lečenje epilepsije ukoliko Vaše stanje nije pod kontrolom sa postojećom terapijom. Lek Elumela se uzima kao dodatak postojećoj terapiji. Lek Elumela nije predviđen da se koristi sam, već se uvek koristi u kombinaciji sa drugim antiepilepticima.

Generalizovani anksiozni poremećaj: Lek Elumela se koristi za lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. Simptomi generalizovanog anksioznog poremećaja su produžena prenaglašena anksioznost (uznemirenost) i zabrinutost koje je teško kontrolisati. Generalizovani anksiozni poremećaj može takođe da prouzrokuje nemir ili osećaj da je osoba na ivici izdržljivosti, da se lako zamara, da ima poteškoće sa koncentracijom ili prisećanjem, razdražljivost, napetost u mišićima ili poremećaj sna. Ove reakcije se razlikuju od stresova i napetosti u svakodnevnom životu.

Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na pregabalin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Elumela.

• Kod nekih pacijenata koji su uzimali pregabalin prijavljeni su simptomi koji ukazuju na alergijsku reakciju. Ti simptomi obuhvataju oticanje lica, usana, jezika i grla, kao i kožni osip po celom telu. Ukoliko osetite neki od navedenih simptoma, potrebno je da odmah potražite pomoć Vašeg lekara.
• Tokom lečenja pregabalinom prijavljeni su ozbiljni osipi na koži, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Prestanite da uzimate pregabalin i odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko primetite bilo koji od simptoma povezanih sa ozbiljnim kožnim reakcijama opisanim u odeljku 4.
• Pregabalin se povezuje sa pojavom vrtoglavice i pospanosti, što može povećati pojavu slučajnih povreda (padova) kod starijih pacijenata. Kod nekih pacijenata prijavljeni su slučajevi gubitka svesti, zbunjenosti i mentalnih poremećaja. Zbog toga treba da budete obazrivi, dok se ne naviknete na sva moguća dejstva leka.
• Pregabalin može da izazove pojavu zamućenog vida ili gubitak vida ili druge poremećaje vida, od kojih je većina privremena. Ukoliko primetite bilo koji poremećaj vida, odmah obavestite Vašeg lekara.
• Nekim pacijentima sa dijabetesom koji dobijaju na telesnoj masi dok uzimaju pregabalin, možda će biti potrebna promena terapije za dijabetes.
• Određena neželjena dejstva, kao što je pospanost, mogu biti češća pošto pacijenti sa povredom kičmene moždine mogu da uzimaju druge lekove za lečenje, npr. bola ili ukočenosti, koji imaju slična neželjena dejstva kao pregabalin, tako da težina ovih neželjenih dejstava može biti povećana kada se uzimaju zajedno.
• Kod nekih pacijenata koji su uzimali pregabalin, uglavnom starijih sa kardiovaskularnim bolestima, prijavljeni su slučajevi srčane insuficijencije (slabosti). Pre nego što počnete lečenje ovim lekom, obavestite Vašeg lekara ako bolujete od neke bolesti srca.
• Kod nekih pacijenata koji su uzimali pregabalin, prijavljeni su slučajevi slabosti bubrega. Ukoliko primetite da je u toku lečenja došlo do smanjenog izlučivanja mokraće, obavestite o tome Vašeg lekara, zato što prekid terapije može da poboljša stanje.
• Kod malog broja osoba lečenih antiepileptičkim lekovima kao što je pregabalin, pojavile su se misli o samopovređivanju ili o samoubistvu. Ukoliko Vam se u bilo kom trenutku pojave takve misli, odmah obavestite Vašeg lekara.
• Ukoliko se lek Elumela uzima sa drugim lekovima koji mogu da izazovu otežano pražnjenje creva (kao što su neki lekovi protiv bolova), moguća je pojava gastrointestinalnih problema (npr. otežano pražnjenje creva, prekid prolaska hrane kroz creva ili paraliza creva). Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate otežano pražnjenje creva, naročito ukoliko ste skloni tom problemu.
• Pre uzimanja ovog leka morate da obavestite Vašeg lekara ako ste ikad zloupotrebljavali i bili zavisni od alkohola, prepisanih lekova ili ilegalnih droga; to može da znači da ste u povećanom riziku od zavisnosti od leka Elumela.
• Prijavljeni su slučajevi pojave napada (konvulzija) u toku ili ubrzo posle prekida lečenja pregabalinom. Ukoliko Vam se jave konvulzije, odmah kontaktirajte Vašeg lekara.
• Kod nekih pacijenata koji su uzimali pregabalin dok su se lečili od nekih drugih bolesti, prijavljeni su slučajevi smanjenja moždane funkcije (encefalopatija). Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste imali bilo koju ozbiljnu bolest, uključujući bolesti jetre ili bubrega.
• Prijavljene su poteškoće sa disanjem. Ukoliko imate oboljenja nervnog sistema, disajnih puteva, oštećenje funkcije bubrega ili ste stariji od 65 godina, Vaš lekar Vam može propisati drugačiji režim doziranja. Obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite otežano ili plitko disanje.

Zavisnost

Neki ljudi mogu razviti zavisnost od leka Elumela (potrebu da stalno uzimaju lek). Oni mogu imati simptome obustave kada prestanu da uzimaju lek Elumela (videti odeljak 3, “Kako se uzima lek Elumela” i “Ako naglo prestanete da uzimate lek Elumela”). Ako se brinete da možete postati zavisni od leka Elumela, važno je da razgovarate sa Vašim lekarom.

Ako primetite neki od sledećih simptoma dok uzimate lek Elumela, to može biti znak da ste postali zavisni:

• Imate potrebu da uzimate lek duže nego što Vam je lekar savetovao.
• Osećate da imate potrebu da uzimate više od preporučene doze.
• Uzimate lek iz drugih razloga, ne samo za ono za šta Vam je prepisan.
• Imali ste ponovljene, neuspešne pokušaje da prekinete ili kontrolišete upotrebu leka.
• Kada prestanete da uzimate lek osećate se loše, i osećate se bolje čim ponovo popijete lek.

Ako primetite nešto od navedenog, recite Vašem lekaru da razmotri najbolji plan lečenja za Vas, uključujući i to kada je najbolje da prestanete da uzimate lek i kako da to uradite na bezbedan način.

Deca i adolescenti

Bezbednost i efikasnost pregabalina kod dece i adolescenata (mlađih od 18 godina) nisu ustanovljene, zbog toga pregabalin ne treba koristiti u ovoj uzrasnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Elumela

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Lek Elumela i neki drugi lekovi mogu uticati jedni na druge (interakcija). Kada se uzima istovremeno sa nekim drugim lekovima koji imaju sedativni efekat (uključujući opioide), lek Elumela može pojačati neželjena dejstva tih lekova i dovesti do oslabljene funkcije disajnih organa, kome i smrti. Stepen vrtoglavice, pospanosti i pada koncentracije mogu biti pojačani ukoliko se lek Elumela uzima istovremeno sa drugim lekovima koji sadrže:

Oksikodon (upotrebljava se protiv bolova). Lorazepam (koristi se za lečenje uznemirenosti). Alkohol.

Lek Elumela se može uzimati sa oralnim kontraceptivima.

Uzimanje leka Elumela sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Elumela se može uzimati nezavisno od obroka (sa hranom ili bez hrane). Preporučuje se da ne pijete alkohol dok uzimate lek Elumela.

Trudnoća i dojenje

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Elumela ne bi trebalo uzimati u toku trudnoće ili dojenja, osim ukoliko Vam lekar nije rekao drugačije. Upotreba leka Elumela u prvom trimestru trudnoće može izazvati ozbiljne urođene mane kod nerođenog deteta koje zahtevaju medicinski tretman. Podaci iz opservacione studije sprovedene kod žena u Nordijskim zemljama koje su uzimale pregabalin u prva tri meseca trudnoće, 6 beba na svakih 100 je imalo ove urođene mane, u odnosu na 4 bebe na svakih 100 koje su rodile žene koje nisu uzimale pregabalin tokom studije. Prijavljene su malformacije lica (orofacijalni rascep), očiju, nervnog sistema (uključujući i mozak), bubrega i genitalija.

Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivnu kontracepciju.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Elumela može da izazove vrtoglavicu, pospanost i pad koncentracije. Ne treba da vozite niti da upravljate složenim mašinama, kao ni da se bavite potencijalno opasnim aktivnostima sve dok ne saznate da li ovaj lek utiče na Vašu sposobnost da obavljate ove aktivnosti.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će odrediti odgovarajuću dozu za Vas. Lek Elumela je namenjen samo za oralnu upotrebu.

Lek Elumela se može uzimati sa hranom ili bez hrane.

Periferni i centralni neuropatski bol, epilepsija ili generalizovani anksiozni poremećaj:

• Uzmite onoliki broj kapsula koliko Vam je odredio Vaš lekar.
• Doza, koja je prilagođena Vama i Vašem stanju, obično će iznositi između 150 mg i 600 mg dnevno.
• Vaš lekar će Vam reći da li da uzimate lek Elumela dva ili tri puta dnevno. Ako uzimate lek Elumela dva puta dnevno, to treba da bude jednom ujutru i jednom uveče, otprilike u isto vreme svakog dana. Ako uzimate lek Elumela tri puta dnevno, to treba da bude jednom ujutru, jednom posle podne i jednom uveče, približno u isto vreme svakog dana.

Ukoliko je potrebno primeniti dozu od 25 mg pregabalina, treba koristiti odgovarajući lek dostupan na tržištu Republike Srbije.

Ukoliko imate utisak da je dejstvo leka Elumela prejako ili preslabo, razgovarajte o tome sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ukoliko ste stariji pacijent (iznad 65 godina), treba da uzimate lek Elumela na uobičajen način, izuzev u slučaju da imate probleme sa bubrezima.

Ukoliko imate probleme sa bubrezima, Vaš lekar Vam može propisati drugačiji režim doziranja i/ili dozu. Kapsule progutajte cele sa vodom.

Nastavite da uzimate lek Elumela sve dok Vam Vaš lekar ne kaže da prestanete.

Ako ste uzeli više leka Elumela nego što treba

Odmah pozovite Vašeg lekara ili idite u najbližu službu hitne pomoći. Ponesite sa sobom svoju kutiju sa kapsulama leka Elumela. Možete osetiti pospanost, zbunjenost, razdražljivost ili nemir kao posledicu uzimanja više leka nego što bi trebalo. Prijavljeni su takođe i epileptički napadi, a retko i slučajevi kome.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Elumela

Važno je da redovno uzimate lek Elumela, svakog dana u isto vreme. Ako zaboravite da uzmete dozu, uzmite je čim se setite, osim ukoliko već nije vreme za sledeću dozu. U tom slučaju samo nastavite sa sledećom dozom kao i obično. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Elumela

Ne prekidajte naglo sa uzimanjem leka Elumela, osim ukoliko Vam to ne kaže Vaš lekar. Prekidanje lečenja treba obaviti postepeno u toku najmanje nedelju dana.

Ukoliko prekinete uzimanje leka Elumela bilo nakon kratkotrajnog ili dugotrajnog lečenja, potrebno je da znate da možete imati određena neželjena dejstva, takozvane simptome obustave leka. Ona uključuju poremećaj spavanja, glavobolju, mučninu, osećaj uznemirenosti, proliv, simptome slične gripu, napade (konvulzije), nervozu, depresiju, bol, pojačano znojenje i vrtoglavicu. Ovi simptomi mogu da se javljaju češće ili da budu teži ukoliko ste uzimali lek Elumela u dužem vremenskom periodu. Ako primetite simptome obustave, trebalo bi da se javite Vašem lekaru.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica, pospanost, glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• povećanje apetita
• osećaj uzbuđenja, zbunjenost, dezorijentacija, smanjenje seksualne želje, razdražljivost
• poremećaj pažnje, nespretnost, poremećaj pamćenja, gubitak pamćenja, nevoljno drhtanje (tremor), problemi sa govorom, osećaj peckanja, utrnulost, sedacija (stanje smirenosti ili pospanosti), letargija (bezvoljnost), nesanica, zamor, neuobičajeni osećaji
• zamućen vid, duple slike
• vertigo (osećaj okretanja ili nestabilnosti), problemi sa ravnotežom, padovi
• suvoća usta, otežano pražnjenje creva, povraćanje, gasovi, proliv, mučnina, otečen trbuh
• teškoće sa postizanjem erekcije
• otoci na telu, uključujući oticanje ruku i nogu
• osećaj opijenosti, neuobičajen način hodanja
• povećanje telesne mase
• grčevi mišića (uključujući mišiće vrata), bol u zglobovima, bol u leđima, bol u rukama i nogama
• zapaljenje sluzokože grla i nosa (nazofaringitis).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• gubitak apetita, gubitak telesne mase, nizak nivo šećera u krvi, visok nivo šećera u krvi
• promena percepcije sopstvene ličnosti (depersonalizacija), nemir, depresija, uznemirenost, promene raspoloženja, poteškoće sa izražavanjem, halucinacije (vidne, slušne obmane ili opažanje stvari koje realno ne postoje), neuobičajeni snovi, napadi panike, apatija (ravnodušnost), agresija, euforično raspoloženje, slabljenje mentalnih sposobnosti, otežano razmišljanje, povećanje seksualne želje, problemi sa seksualnom aktivnošću uključujući nemogućnost postizanja orgazma, odložena ejakulacija
• gubitak perifernog vida, neuobičajeni i nevoljni pokreti očiju, poremećaji vida koji uključuju suženje vidnog polja i smanjenu oštrinu vida, privid bleska svetlosti, nevoljni pokreti, oslabljeni refleksi, povećana aktivnost, vrtoglavica prilikom ustajanja, preterana osetljivost kože, gubitak čula ukusa, osećaj žarenja, nevoljni pokreti pri kretanju, sniženje nivoa svesti, gubitak svesti, kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa), povećana osetljivost na buku, loše opšte stanje
• suvoća očiju, oticanje očiju, bol u oku, brzo zamaranje očiju, suzne oči, iritacija oka
• različiti poremećaji srčanog ritma (uključujući ubrzan rad srca, usporen rad srca, nepravilne otkucaje srca i druge poremećaje), nizak krvni pritisak, visok krvni pritisak, srčana slabost
• naleti crvenila, naleti vrućine
• otežano disanje, suvoća nosne sluzokože, zapušen nos
• pojačano lučenje pljuvačke, gorušica, utrnulost sluzokože usta
• pojačano znojenje, osip, jeza, groznica
• trzaji mišića, otoci zglobova, ukočenost mišića, bol uključujući bol u mišićima, bol u vratu
• bolne dojke
• teškoće ili bol pri mokrenju, nemogućnost zadržavanja mokraće
• slabost, žeđ, stezanje u grudima
• promene u laboratorijskim nalazima analize krvi i funkcije jetre (povećane koncentracije kreatin fosfokinaze u krvi, povećane vrednosti alanin aminotransferaze, povećane vrednosti aspartat aminotransferaze, smanjenje broja krvnih pločica – trombocita, smanjenje broja jedne vrste belih krvnih ćelija (neutropenija), povećane koncentracije kreatinina u krvi, smanjene koncentracije kalijuma u krvi)
• preosetljivost, otok lica, svrab, koprivnjača, curenje iz nosa, krvarenje iz nosa, kašalj, hrkanje
• bolne menstruacije
• hladne ruke i stopala.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaj čula mirisa, nemogućnost fokusiranja slike, promenjeno opažanje dubine, blještanje pred očima, gubitak vida
• proširene zenice, razrokost
• hladan znoj, stezanje u grlu, otok jezika
• zapaljenje gušterače
• otežano gutanje
• usporeni ili umanjeni pokreti tela
• poteškoće sa pravilnim pisanjem
• povećano nakupljanje tečnosti u trbuhu
• tečnost u plućima
• konvulzije (napadi)
• promene na zapisu električnih promena u srcu (EKG) koje ukazuju na poremećaj srčanog ritma
• oštećenje mišića
• iscedak iz dojke, uvećanje dojke, uvećanje grudi kod muškaraca
• poremećaj menstrualnog ciklusa
• slabost bubrega, smanjena količina urina, zadržavanje urina
• smanjenje broja belih krvnih zrnaca
• neprimereno ponašanje, suicidalno ponašanje, suicidalne misli
• alergijske reakcije (koje mogu obuhvatiti otežano disanje, zapaljenje rožnjače (keratitis) i ozbiljne kožne reakcije koje karakterišu crvenkaste mrlje nalik meti ili kružnog oblika u ravni kože, na trupu, često sa plikovima u sredini, ljuštenje kože, bol, čirevi usta, grla, nosa, genitalija i očiju). Ovim ozbiljnim osipima na koži mogu prethoditi povišena telesna temperatura (groznica) i simptomi nalik gripu (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza).
• oticanje lica, usana, jezika i/ili grla (angioedem)
• žutica (žuta prebojenost kože i beonjača)
• parkinsonizam, odnosno simptomi koji podsećaju na Parkinsonovu bolest, kao što su tremor (drhtanje), bradikinezija (smanjena sposobnost kretanja) i rigidnost (ukočenost mišića).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• oslabljena funkcija jetre
• hepatitis (zapaljenje jetre).

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Zavisnost od leka.

Nakon prekida‚ bilo kratkotrajne ili dugotrajne terapije lekom Elumela, potrebno je da znate da Vam se mogu javiti određena neželjena dejstva, takozvani simptomi obustave leka (videti odeljak “Ako naglo prestanete da uzimate lek Elumela”)

Ukoliko primetite otok lica ili jezika ili ako dođe do pojave crvenila kože, plikova ili perutanja kože, potrebno je da odmah potražite savet lekara.

Određena neželjena dejstva mogu biti češća, kao što je pospanost, pošto pacijenti sa povredom kičmene moždine mogu da uzimaju druge lekove za lečenje, npr. bola ili ukočenosti, koji imaju slična neželjena dejstva kao pregabalin, tako da težina ovih dejstava može biti povećana kada se uzimaju zajedno.

Sledeće neželjeno dejstvo je prijavljeno tokom postmarketinškog praćenja: poteškoće sa disanjem, plitko disanje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Elumela posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30ºC.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Elumela, 50 mg, kapsule, tvrde

Aktivna supstanca je pregabalin.

Jedna kapsula, tvrda sadrži 50 mg pregabalina.

Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule:

• prerađeni skrob (StarCap 1500): skrob, kukuruzni; skrob, kukuruzni, preželatinizirani
• manitol
• talk.

Sadržaj omotača kapsule:

Kapa kapsule:

• želatin
• titan-dioksid (E171). Telo kapsule:
• želatin
• titan-dioksid (E171). Boja za štampu:
• šelak
• gvožđe(III)-oksid, crni (E172)
• kalijum-hidroksid.

Elumela, 75 mg, kapsule, tvrde

Aktivna supstanca je pregabalin.

Jedna kapsula, tvrda sadrži 75 mg pregabalina. Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule:

• prerađeni skrob (StarCap 1500): skrob, kukuruzni; skrob, kukuruzni, preželatinizirani
• manitol
• talk.

Sadržaj omotača kapsule:

Kapa kapsule:

• želatin
• gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)
• titan-dioksid (E171). Telo kapsule:
• želatin
• titan-dioksid (E171). Boja za štampu:
• šelak
• gvožđe(III)-oksid, crni (E172)
• kalijum-hidroksid.

Elumela, 150 mg, kapsule, tvrde

Aktivna supstanca je pregabalin.

Jedna kapsula, tvrda sadrži 150 mg pregabalina.

Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule:

• prerađeni skrob (StarCap 1500): skrob, kukuruzbi; skrob, kukuruzni, preželatinizirani
• manitol
• talk.

Sadržaj omotača kapsule:

Kapa kapsule:

• želatin
• titan-dioksid (E171). Telo kapsule:
• želatin
• titan-dioksid (E171). Boja za štampu:
• šelak
• gvožđe(III)-oksid, crni (E172)
• kalijum-hidroksid.

Kako izgleda lek Elumela i sadržaj pakovanja

Elumela, 50 mg, kapsule, tvrde

Tvrde želatinske kapsule bele kape i belog tela veličine 3 sa oznakom PGB 50 i crnom linijom na telu kapsule.

Elumela, 75 mg, kapsule, tvrde

Tvrde želatinske kapsule narandžaste kape i belog tela veličine 4 sa oznakom PGB 75 na telu kapsule.

Elumela, 150 mg, kapsule, tvrde

Tvrde želatinske kapsule bele kape i belog tela veličine 2 sa oznakom PGB 150 na telu kapsule.

Unutrašnje pakovanje leka je Al/PVC blister koji sadrži 7 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 8 blistera sa po 7 kapsula, tvrdih (ukupno 56 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Elumela, 50 mg, kapsule, tvrde: 515-01-04209-21-001 od 15.12.2022.

Elumela, 75 mg, kapsule, tvrde: 515-01-04211-21-001 od 15.12.2022.

Elumela, 150 mg, kapsule, tvrde: 515-01-04212-21-001 od 15.12.2022.