Farin® 5mg tableta

Profilaksa sistemske embolije kod pacijenata sa reumatskom srčanom bolešću i sa atrijalnom fibrilacijom. Profilaksa nakon ugradnje veštačkih srčanih zalistaka.

Profilaksa i lečenje venske tromboze i plućne embolije. Tranzitorni atak cerebralne ishemije.

Doziranje

Odrasli: Uobičajena početna doza varfarina je 10 mg dnevno tokom dva dana, ali dozu bi trebalo prilagoditi individualnim potrebama pacijenta. Dnevna doza održavanja je uobičajeno 3 do 9 mg, uzeta u isto vreme svakog dana. Tačna doza održavanja zavisi od protrombinskog vremena i rezultata drugih testova koagulacije.

Ukoliko je potrebna doza koja se ne može postići ovom formulacijom, potražiti druge formulacije leka.

Uzeti u obzir koje se doze mogu postići ovom formulacijom i ukoliko ne zadovoljavaju navedeni opseg (3 mg – 9 mg), potražiti druge formulacije koje sadrže odgovarajuće količine aktivne supstance.

Kontrolne testove treba sprovoditi u redovnim intervalima i dozu održavanja treba prilagoditi prema dobijenim rezultatima. Kada se jednom ustanovi doza održavanja, retko je potrebno menjati je.

U hitnim stanjima, antikoagulantnu terapiju treba započeti heparinom i varfarinom zajedno. Istovremena terapija heparinom utiče na rezultate kontrolnih testova i potrebno ju je prekinuti najmanje 6 sati pre izvođenja prvog testa.

Stariji pacijenti: Kao kod odraslih, ali će doze možda biti manje.

Pedijatrijska populacija: Doziranje za decu nije ustanovljeno. Način primene:

Oralna upotreba.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Hemoragijski moždani udar (za više detalja videti odeljak 4.4).
• Klinički značajno krvarenje.
• Unutar 72 sata od opsežne hirurške intervencije sa rizikom od nastanka ozbiljnog krvarenja (za informacije o drugim operacijama videti odeljak 4.4).
• Unutar 48 sati od porođaja.
• Trudnoća (prvi i treći trimestar, videti odeljak 4.6).
• Primena onih lekova gde interakcije mogu dovesti do značajnog povećanja rizika od krvarenja (videti odeljak 4.5).

Najčešće su neželjeni događaji vezani za primenu varfarina rezultat prekomernog sprečavanja koagulacije, te je stoga važno redovno razmotriti potrebu za lečenjem i terapiju prekinuti kada više nije potrebna.

Započinjanje terapije

Monitoring

Kada se terapija varfarinom započinje standardnim dozama, svakog ili svakog drugog dana u prvim danima lečenja treba određivati vrednosti INR. Jednom kada se INR stabilizuje u zacrtanom opsegu, može da se određuje i u dužim vremenskim intervalima.

Vrednosti INR treba kontrolisati češće kod pacijenata sa povećanim rizikom od prekomerne koagulacije, npr. pacijenti sa teškom hipertenzijom, bolestima jetre ili bubrega.

Pacijente kod kojih može biti otežana saradnja (loša adherenca), potrebno je češće kontrolisati.

Trombofilija

Pacijenti sa nedostatkom C proteina su pod rizikom od razvoja nekroze kože kada započinju lečenje varfarinom. Kod ovih pacijenata, lečenje treba započeti bez pune početne doze varfarina iako je heparin već dat.

Pacijenti sa nedostatkom S proteina, takođe mogu biti pod rizikom i u ovim okolnostima se preporučuje sporo uvođenje terapije varfarinom.

Rizik od krvarenja

Najčešće neželjeno dejstvo svih antikoagulanasa je krvarenje. Varfarin treba davati oprezno pacijentima kod kojih postoji rizik od ozbiljnih krvarenja (npr. istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova, nedavni ishemijski moždani udar, bakterijski endokarditis, ranije gastrointestinalno krvarenje).

Faktori rizika za nastanak krvarenja uključuju visok intenzitet antikoagulacije (INR > 4,0), životno doba ≥ 65, izuzetno promenljive vrednosti INR, krvarenje iz gastrointestinalnog trakta u anamnezi, nekontrolisanu hipertenziju, cerebrovaskularnu bolest, ozbiljno srčano oboljenje, rizik od padanja, anemiju, malignitet, traumu, bubrežnu insuficijenciju, istovremenu primenu drugih lekova (videti odeljak 4.5). Kod svih pacijenata koji se leče varfarinom potrebno je redovno praćenje INR. Kod onih kod kojih je rizik od krvarenja povećan, potrebno je češće kontrolisanje INR, pažljivo prilagođavanje doze ka željenom INR i kraće trajanje terapije. Pacijentima treba ukazati na preduzimanje mera za minimiziranje rizika od krvarenja kao i na to da odmah obaveste lekara o znacima i simptomima krvarenja.

Proveravanje vrednosti INR i smanjenje i preskakanje doza zavisno od vrednosti INR je ključno, nakon konsultacija ako je neophodno. Ukoliko je vrednost INR previsoka, treba smanjiti dozu ili prekinuti lečenje varfarinom; ponekad će biti neophodno preokrenuti antikoagulaciju. INR je potrebno proveravati unutar 2 - 3 dana da bi se sa sigurnošću utvrdilo da njegova vrednost pada.

Bilo kakva istovremena primena sa drugim antitrombocitnim lekovima zahteva oprez zbog povećanog rizika od krvarenja.

Krvarenje

Krvarenje može da ukaže na prekomernu dozu unetog varfarina. Za savet u vezi sa lečenjem krvarenja videti odeljak 4.9.

Neočekivano krvarenje kod davanja terapijskih doza treba uvek ispitati i pratiti vrednosti INR. Ishemijski moždani udar

Antikoagulaciona terapija nakon ishemijskog moždanog udara povećava rizik od sekundarnog krvarenja u delu mozga koji je zahvaćen infarktom. Kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom, dugotrajno lečenje varfarinom je korisno, ali postoji mali rizik od rane rekurentne embolije i stoga je opravdan prekid u lečenju nakon ishemijskog moždanog udara. Lečenje varfarinom treba ponovo započeti 2-14 dana nakon ishemijskog moždanog udara, u zavisnosti od veličine infarktne zone i od krvnog pritiska. Kod pacijenata sa velikim embolijskim udarom ili kod onih sa nekontrolisanom hipertenzijom, lečenje varfarinom treba prekinuti tokom 14 dana.

Kalcifilaksa

Kalcifilaksa je redak sindrom vaskularne kalcifikacije sa nekrozom kože, udružen sa visokom stopom mortaliteta. Stanje je uglavnom primećeno kod pacijenata u terminalnom stadijumu bubrežne bolesti na dijalizi ili kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika kao što su nedostatak proteina C ili S, hiperfosfatemija, hiperkalcemija ili hipoalbuminemija. Retki slučajevi kalcifilakse su prijavljeni kod pacijenata koji uzimaju varfarin, takođe u odsustvu bubrežne bolesti. U slučaju dijagnoze kalcifilakse, treba započeti odgovarajuće lečenje i razmotriti prekid terapije varfarinom.

Operacije

Operativni zahvati kod kojih ne postoji rizik od teškog krvarenja, mogu se sprovesti kada je INR < 2,5. Kod operacija sa rizikom od teškog krvarenja, primenu varfarina treba prekinuti 3 dana pre operacije.

Tamo gde je neophodno nastaviti sa antikoagulantnom terapijom, kao npr. kod rizika od po život opasne tromboembolije, treba smanjiti vrednost INR na < 2,5 i treba započeti primenu heparina.

Ukoliko je operacija neophodna, a lečenje varfarinom se ne može prekinuti 3 dana pre nje, antikoagulantno dejstvo se može preokrenuti niskim dozama vitamina K.

Vreme ponovne primene varfarina nakon operacije zavisi od rizika od postoperativnog krvarenja. U najvećem broju slučajeva, lečenje varfarinom se može ponovo započeti onda kada je pacijent sposoban za oralnu primenu leka.

Oralna hirurgija

Primenu varfarina ne treba prekinuti pre rutinske oralne hirurgije, npr. vađenja zuba. Aktivni peptički ulkus

Zbog visokog rizika od krvarenja, pacijente sa aktivnim peptičnim ulkusom treba lečiti sa oprezom. Ove pacijente treba redovno pregledati i informisati o tome kako da prepoznaju krvarenje i šta da čine u slučaju da se to desi.

Interakcije

Mnogi lekovi i sastojci hrane reaguju sa varfarinom i utiču na protrombinsko vreme (videti odeljak 4.5). Svaka promena u terapiji, uključujući lekove koje pacijent sam uzima, opravdava pojačano kontrolisanje INR. Pacijente treba savetovati da pre započinjanja uzimanja bilo kog drugog leka (uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta, biljne lekove i vitaminske preparate) o tome obaveste svog lekara.

Poremećaji tireoidne žlezde

Brzina metabolizma varfarina zavisi od stanja tireoidne žlezde. Zbog toga pacijente sa hiper- ili hipotireoidizmom treba pažljivo pratiti kod započinjanja terapije varfarinom.

Dodatne okolnosti kada su možda potrebne promene u doziranju

Sledeće situacije mogu da dovedu do pojačanog dejstva varfarina i neophodnog smanjenja doze:

• Smanjenje telesne mase
• Akutna bolest
• Prestanak pušenja

Sledeće situacije mogu da dovedu do smanjenja dejstva varfarina i neophodnog povećanja doze leka:

• Povećanje telesne mase
• Dijareja
• Povraćanje

Nefropatija povezana sa antikoagulansima

Kod pacijenata sa izmenjenom funkcijom glomerula ili sa bubrežnim poremećajima u anamnezi, može doći do akutne bubrežne insuficijencije, verovatno kao posledica prekomerne antikoagulacije i hematurije. Zabeleženo je nekoliko slučajeva kod pacijenata bez prethodnog oboljenja bubrega. Kod pacijenata sa supraterapijskim vrednostima INR-a i hematurijom (uključujući mikroskopsku) preporučuje se pažljivo praćenje pacijenta, uključujući procenu bubrežne funkcije.

Ostala upozorenja

Na stečenu ili urođenu rezistenciju na varfarin treba posumnjati ukoliko su za postizanje željenog antikoagulantnog dejstva varfarina potrebne veće dnevne doze od uobičajenih.

Genetske informacije

Genetska varijabilnost, pogotovo u vezi sa CYP2C9 i VKORC1, može značajno da utiče na doziranje varfarina. Neophodan je poseban oprez kada se ovaj polimorfizama javlja kod članova porodice.

Pomoćne supstance:

Ovaj lek sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Varfarin ima usku terapijsku širinu, pa je kod istovremene primene drugih lekova neophodan oprez. Treba se upoznati sa Sažetkom karakteristika leka za svaki novi istovremeno primenjen lek, kao posebnim vodičem za prilagođavanje doze varfarina i terapijski monitoring. Ukoliko informacije nisu dostupne, treba računati na mogućnost interakcija. Pojačanu kontrolu potrebno je uzeti u obzir kod započinjanja bilo koje nove terapije ako postoji bilo kakva sumnja na interakcije.

Farmakodinamske interakcije

Lekovi čija je primena kontraindikovana

Istovremena primena lekova koji se koriste u lečenju ili prevenciji tromboze ili primena drugih lekova sa neželjenim dejstvom na hemostazu, može povećati farmakološko dejstvo varfarina, povećavajući tako rizik od krvarenja.

Fibrinolitici poput streptokinaze i alteplaze, kontraindikovani su kod pacijenata koji uzimaju varfarin. Lekovi koje bi trebalo izbeći, ako je moguće

Sledeće lekove bi trebalo izbeći ili primenjivati sa oprezom uz pojačanu kliničku i laboratorijsku kontrolu:

• Klopidogrel
• NSAIL (uključujući acetilsalicilnu kiselinu i COX-2 specifične NSAIL)
• Sulfinpirazon
• Inhibitori trombina, kao što su bivalirudin, dabigatran
• Dipiridamol
• Nefrakcionisani heparini i derivati heparina, heparini male molekulske mase
• Fondaparinuks, rivaroksaban
• Antagonisti glikoprotein IIb/IIIa receptora, kao što su eptifibatid, tirofiban i abciksimab
• Prostaciklin
• Antidepresivi (SSRI i SNRI)
• Ostali lekovi koji inhibiraju hemostazu, zgrušavanje krvi ili dejstvo trombocita

Niske doze aspirina sa varfarinom mogu da imaju ulogu kod nekih pacijenata, ali je veći rizik od nastanka gastrointestinalnih krvarenja. Varfarin se može dati zajedno sa heparinom na samom početku terapije dok se ne uspostavi odgovarajuća vrednost INR.

Metaboličke interakcije

Varfarin je mešavina enantiomera koji se metabolišu pomoću različitih citohroma CYPP450. R-varfarin se metaboliše prvenstveno pomoću CYP1A2 i CYP3A4. S-varfarin se metaboliše prvenstveno preko CYP2C9. Na efikasnost varfarina najviše utiče izmenjen metabolizam S-varfarina.

Lekovi koji stupaju u kompeticiju kao supstrati za ove citohrome ili inhibiraju njihovu aktivnost, mogu povećati koncentracije varfarina u plazmi i INR, potencijalno povećavajući rizik od krvarenja. Kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno, treba smanjiti dozu varfarina i pojačati kontrolu terapije.

Nasuprot gore navedenom, lekovi koji indukuju ove metaboličke puteve mogu smanjiti koncentracije varfarina u plazmi i INR, vodeći ka slabijem dejstvu. Kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno, treba povećati dozu varfarina i pojačati kontrolu terapije.

Postoje male podgrupe lekova za koje je poznato da ulaze u interakcije; međutim njihovo kliničko dejstvo na INR je različito. U tim slučajevima se savetuje pojačan monitoring kod započinjanja i prekidanja terapije.

Treba takođe voditi računa u slučaju prestanka primene ili smanjenja doze metaboličkog inhibitora ili induktora zbog tzv. offset efekta.

U nastavku su navedeni lekovi za koje je poznato da klinički značajno interaguju sa varfarinom.

Interakcije sa ostalim lekovima

Antibiotici širokog spektra mogu pojačati dejstvo varfarina dovodeći do smanjenja digestivne flore koja stvara vitamin K. Slično tome, orlistat može da smanji resorpciju K vitamina. Moguće je da holestiramin i sukralfat smanjuju resorpciju varfarina.

Povećana vrednost INR je zabeležena kod pacijenata koji su uzimali glukozamin i varfarin. Ova kombinacija lekova se ne preporučuje.

Interakcije sa biljnim preparatima

Biljni preparati koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) se ne smeju uzimati tokom primene varfarina zbog dokazanog rizika od smanjenja koncentracije varfarina u plazmi i slabljenja njegovog kliničkog dejstva.

Mnogi drugi biljni proizvodi imaju teorijski uticaj na varfarin, međutim većina ovih interakcija nije dokazana. Uopšteno govoreći, pacijenti koji koriste varfarin, trebalo bi da izbegavaju istovremenu primenu biljnih lekova i dodataka ishrani. Treba im reći da potraže savet lekara ako uzimaju nešto od navedenog, pošto se u tom slučaju preporučuje češći monitoring.

Alkohol

Akutna ingestija velike količine alkohola može da inhibira metabolizam varfarina i poveća vrednost INR. Nasuprot tome, hronični unos velikih količina alkohola može da indukuje metabolizam varfarina. Umereno konzumiranje alkohola se može dozvoliti.

Interakcije sa hranom i dodacima ishrani

Individualni slučajevi ukazuju na moguće interakcije varfarina i soka od brusnice; u većini slučajeva vode ka povećanju INR ili epizodi krvarenja. Pacijente treba savetovati da izbegavaju proizvode od brusnice. Pojačan

nadzor i kontrolu INR treba uzeti u obzir za svakog pacijenta koji koristi varfarin i redovno uzima sok od brusnice.

Ograničeni dokazi ukazuju na to da sok od grejpfruta može da uzrokuje blag porast vrednosti INR kod nekih pacijenata koji uzimaju varfarin.

Neke vrste hrane kao što su: džigerica, brokoli, prokelj i zeleno lisnato povrće, sadrže velike količine vitamina K. Iznenadne promene u ishrani mogu potencijalno da utiču na kontrolu antikoagulacije. Stoga, pacijente treba informisati o potrebi da potraže savet lekara pre nego što uvedu velike izmene u ishrani.

Podaci o mogućim interakcijama sa glukozaminom su ograničeni, ali je zabeležen porast INR sa oralnim antagonistima vitamina K. Pažljivije treba pratiti pacijente koji su na oralnoj terapiji antagonistima vitamina K u vreme započinjanja ili prekida terapije glukozaminom.

Mnogi drugi dodaci ishrani (suplementi) imaju teorijski uticaj na varfarin; međutim većina ovih interakcija nije dokazana. Uopšteno govoreći, pacijenti koji koriste varfarin, trebalo bi da izbegavaju istovremenu primenu dodataka ishrani. Treba im reći da potraže savet lekara ako uzimaju neki od dodataka ishrani, pošto se u tom slučaju preporučuje češći monitoring.

Laboratorijski testovi

Heparini i danaparoid mogu da produže protrombinsko vreme, pa je potreban dovoljan vremenski interval nakon njihove primene da bi se izveo test.

Trudnoća

Na osnovu iskustva kod ljudi, varfarin dovodi do kongenitalnih malformacija i smrti ploda kada se upotrebljava u toku trudnoće.

Varfarin je kontraindikovan za vreme trudnoće u prvom i trećem trimestru.

Žene u reproduktivnom periodu koje uzimaju varfarin moraju da koriste efektivnu kontracepciju tokom terapije.

Dojenje

Varfarin se izlučuje u majčino mleko u maloj količini. Međutim, ne očekuje se da će terapijske doze varfarina imati dejstvo na odojče. Varfarin se može koristiti u toku dojenja.

Plodnost

Nema raspoloživih podataka.

Varfarin ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sledeće neželjene reakcije su klasifikovane po klasama sistema organa i rangirane po učestalosti, koja je definisana kao: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Korist od pražnjenja želuca nije sigurna. Ukoliko se pacijent pojavio u roku od jednog sata od unosa više od 0,25 mg/kg leka ili više nego što je njegova terapijska doza, razmotriti primenu aktivnog uglja (50 g kod odraslih; 1 g/kg kod dece).

U slučaju krvarenja opasnih po život

Prekinuti primenu varfarina, dati koncentrat protrombinskog kompleksa (faktori II, VII, IX i X) 30-50 jedinica/kg ili (ako koncentrat nije dostupan) svežu smrznutu plazmu 15 mL/kg. Konsultovati hematologa ili Nacionalni centar za trovanje ili oboje.

Kod krvarenja koja ne ugrožavaju život pacijenta

Kada se antikoagulantno dejstvo može obustaviti, daje se fitomenadion (vitamin K1) u vidu spore i.v. injekcije, 10- 20 mg kod odraslh (250 mikrograma/kg kod dece).

Tamo gde je poželjna brza ponovna antikoagulacija (npr. kod zamene srčanih zalistaka), dati koncentrat protrombinskog kompleksa (faktori II, VII, IX i X) 30- 50 jedinica/kg ili (ako koncentrat nije dostupan) svežu smrznutu plazmu 15 mL/kg.

Pratiti INR da bi se odredilo kada ponovo započeti normalnu terapiju. INR kontrolisati najmanje 48 sati nakon predoziranja.

Kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji varfarinom i bez velikih krvarenja

Kada je INR > 8,0, bez krvarenja ili je ono malo, prekida se primena varfarina, daje se fitomenandion (vitamin K1), 0,5-1 mg za odrasle, 0,015-0,030 mg/kg (15-30 mikrograma/kg) za decu, sporom i.v. injekcijom ili 5 mg oralno (za delimičnu reverziju antikoagulacije dati niže oralne doze fitomenandiona, npr. 0,5-2,5 mg koristeći intravenski preparat oralno); ponoviti dozu fitomenandiona ako je INR previsok i nakon 24 sata. Visoke doze fitomenandiona mogu u potpunosti preokrenuti dejstvo varfarina i učiniti da ponovno uspostavljanje antikoagulantnog dejstva bude otežano.

Kada je INR 6,0-8,0, bez krvarenja ili je ono malo, prekida se primena varfarina, ponovo se nastavlja kad je INR < 5,0.

Kada je INR < 6,0 ali više od 0,5 jedinica iznad ciljne vrednosti, smanjuje se ili prekida primena varfarina, ponovo se nastavlja kad je INR < 5,0.

Kod pacijenata koji nisu na dugotrajnoj terapiji varfarinom i nemaju velika krvarenja

Odrediti INR (protrombinsko vreme) po dolasku i potom svakih 24-48 sati nakon ingestije, zavisno od početne doze i početnog INR.

Ako INR ostaje normalan u toku 24-48 sati i ne postoje dokazi o krvarenju, nema potrebe za daljim monitoringom.

Dati vitamin K1 (fitomenandion) ako:

• nema aktivnog krvarenja i pacijent je uneo više od 0,25 mg/kg ili
• protrombinsko vreme je već znatno produženo (INR > 4,0).

Doze vitamina K1 za odrasle su 10-20 mg oralno (250 mikrograma/kg telesne mase za decu). Odložiti oralnu primenu vitamina K1 najmanje 4 sata nakon davanja aktivnog uglja. Ponoviti INR za 24 sata i razmotriti dalju primenu K1 vitamina.

Farmakoterapijska grupa: Antikoagulansi, antagonisti vitamina K

ATC šifra: B01AA03 Mehanizam dejstva

Varfarin je sintetski kumarinski oralni antikoagulans koji inhibira sintezu aktivnih faktora koagulacije II, VII, IX i X.

Resorpcija

Varfarin se brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta.

Distribucija

Poluvreme eliminacije je oko 40 sati.

Biotransformacija Metaboliše se u jetri.

Eliminacija

Izlučuje se putem urina uglavnom u vidu metabolita.

Nema dodatnih podataka od značaja.

Laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; celuloza, mikrokristalna; povidon;

magnezijum-stearat.

Nije primenljivo.

5 godina.

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je blister od Alu/PVC trake i tvrde PVC trake sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Farin sadrži aktivnu supstancu varfarin, koja pripada grupi lekova koji se nazivaju antikoagulansi. Deluje tako što smanjuje zgrušavanje krvi i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka u krvnim sudovima.

Lek Farin se upotrebljava za sprečavanje nastanka i lečenje krvnih ugrušaka koji se stvaraju u nogama, plućima, mozgu ili srcu.

• ako ste alergični (preosetljivi) na varfarin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako ste trudni, ukoliko planirate trudnoću ili ste se porodili u poslednjih 48 sati;
• ako imate ili ste nekada imali probleme sa krvarenjem;
• ako ste nedavno imali moždani udar zbog krvarenja u mozgu;
• ako ste imali hiruršku intervenciju u prethodna 72 sata ili treba da se podvrgnete hirurškoj intervenciji u naredna 72 sata;
• ako uzimate nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) uključujući acetilsalicilnu kiselinu ili lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi, jer to može da poveća rizik od krvarenja (videti odeljak

„Drugi lekovi i lek Farin“).

Ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, nemojte uzimati ovaj lek dok lekar ponovo ne razmotri Vašu terapiju.

Upozorenja i mere opreza

Pre primene leka obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako imate:

• veoma povišen krvni pritisak koji nije kontrolisan lekovima;
• čir želuca ili dvanaestopalačnog creva (ili ako ste ga nekada imali);
• ako ste ranije imali krvarenje iz gastrointestinalnog trakta (organa za varenje);
• ako ste u skorije vreme imali šlog (ishemijski moždani udar, zbog blokade krvnih sudova u mozgu);
• infektivno oboljenje srca (bakterijski endokarditis);
• problem sa moždanom cirkulacijom (cerebrovaskularnu bolest);
• probleme sa štitastom žlezdom;
• teško srčano oboljenje, problem sa jetrom ili bubrezima;
• stanje u kome postoji sklonost ka stvaranju krvnih ugrušaka (trombofilija);
• anemiju (niske vrednosti hemoglobina dovode do lakog zamaranja, gubitka daha, slabe otpornosti prema infekcijama);
• tumor ili kancer (rak);
• ranu ili povredu u skorije vreme;
• povišen rizik od krvarenja, npr. stariji ste od 65 godina, nestabilni ste na nogama i lakše padnete i povredite se.

Ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, obavestite svog lekara ili farmaceuta pre nego što počnete da uzimate lek, jer će možda biti potrebne češće kontrole.

Redovni testovi krvi

Radiće Vam se redovni testovi krvi da se vidi koliko je vremena potrebno da dođe do zgrušavanja krvi.

Ovi testovi su veoma važni da biste bili sigurni da uzimate odgovarajuću dozu leka. Ovi testovi će se sprovoditi češće ukoliko se doza varfarina menjala, ako ste započeli ili prekinuli uzimanje nekog drugog leka ili ako imate problema sa jetrom ili bubrezima.

Šta sve utiče na dejstvo leka Farin

Mnogo toga utiče na zgrušavanje krvi i stoga može uticati na terapiju varfarinom. Da biste bili sigurni da varfarin deluje kako treba i da je njegova primena bezbedna, važno je slediti dole navedene savete:

Obavestite uvek bilo kog lekara, hirurga, medicinsku sestru, stomatologa ili farmaceuta kod koga idete, da uzimate lek Farin.

Hirurške intervencije (operacije)

Zbog rizika od krvarenja možda će biti potrebno smanjenje doze leka pre operacije ili pre vađenja zuba. Treba da prekinete uzimanje leka varfarin 72 sata pre i nakon hirurške intervencije kod koje postoji rizik od ozbiljnog krvarenja. Obavezno recite lekaru ili stomatologu da uzimate ovaj lek.

Drugi lekovi i lek Farin

Mnogi lekovi utiču na dejstvo varfarina. Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, biljne lekove i vitaminske preparate.

Ne uzimajte varfarin i obavestite lekara ako uzimate sledeće lekove:

• alteplazu, reteplazu, streptokinazu, tenekteplazu, urokinazu (fibrinolitički lekovi za lečenje i sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka);
• kantarion (Hypericum perforatum), biljni lek protiv depresije.

Proverite sa lekarom pre nego što počnete da uzimate sledeće lekove:

• nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) protiv bola i zapaljenja, uključujući acetilsalicilnu kiselinu, ibuprofen, celekoksib, diklofenak, indometacin, meloksikam;
• klopidogrel, abciksimab, dipiridamol, eptifibatid, tirofiban (lekovi protiv slepljivanja trombocita i koji sprečavaju stvaranje ili razbijaju krvne ugruške);
• heparin ili lekove koji sadrže heparin, bivalirudin, fondaparinuks, dabigatran, rivaroksaban, danaparoid, prostaciklin (drugi antikoagulansi);
• sulfinpirazon (protiv gihta);
• glukozamin (protiv osteoartritisa);
• antidepresive (SSRI i SNRI) kao što su citalopram, fluoksetin, paroksetin, venlafaksin.

Dejstvo nekih antikoagulantnih lekova (npr. varfarin, dikumarol, fenprokumon, acenokumarol i fluidion) može biti jači kada se istovremeno uzimaju sa glukozaminom. Pacijente koji su na terapiji sa pomenutom kombinacijom treba pažljivo pratiti na početku ili završetku terapije glukozaminom.

Lekovi koji pojačavaju dejstvo varfarina (obavestite svog lekara ili farmaceuta):

• produžena, redovna primena paracetamola (protiv bolova ili zapaljenja);
• antibiotici kao što su amoksicilin, levofloksacin i tetraciklin;
• alopurinol (protiv gihta);
• kapecitabin, erlotinib, tamoksifen (za lečenje kancera);
• disulfiram (za lečenje zavisnosti od alkohola);
• ketokonazol, flukonazol, itrakonazol (za lečenje gljivičnih infekcija);
• omeprazol (za lečenje čira na želucu);
• propafenon, amjodaron, hinidin (za lečenje srčanih oboljenja);
• metilfenidat (kod poremećaja nedostatka pažnje);
• zafirlukast (za lečenje astme);
• bezafibrat, ciprofibrat, fenofibrat, gemfibrozil (za snižavanje vrednosti masnoća u krvi);
• statini, kao što je fluvastatin (za sniženje vrednosti holesterola). Ovo ne uključuje pravastatin;
• eritromicin, sulfametoksazol, metronidazol (za lečenje bakterijskih infekcija);
• orlistat (protiv gojaznosti).

Lekovi koji smanjuju dejstvo varfarina (obavestite svog lekara ili farmaceuta):

• barbiturati (sedativi);
• primidon, fenitoin, karbamazepin (za lečenje epilepsije);
• grizeofulvin (za lečenje gljivičnih infekcija);
• oralni kontraceptivi (pilule za kontracepciju);
• rifampicin (za lečenje tuberkuloze);
• azatioprin (kod zapaljenja debelog creva, reumatoidnog artritisa i za sprečavanje odbacivanja transplantiranog organa);
• sukralfat (za lečenje čira na želucu);
• holestiramin (za sniženje vrednosti holesterola)
• vitamin K (povećan unos vitamina K može smanjiti dejstvo varfarina).

Lekovi koji različito utiču na dejstvo varfarina (obavestite svog lekara ili farmaceuta):

• kortikosteroidi (za zapaljenjske i mnoge druge bolesti);
• nevirapin, ritonavir (kod HIV infekcije)

Uzimanje leka Farin sa hranom, pićima i alkoholom

Pacijenti treba da potraže medicinski savet pre sprovođenja velikih izmena u načinu ishrane za vreme uzimanja leka Farin. Treba ih savetovati da izbegavaju proizvode od brusnice. Unošenje velike količine alkohola za kratko vreme može da inhibira metabolizam varfarina i poveća vrednost INR. Nasuprot tome, hronično konzumiranje većih količina alkohola može da indukuje metabolizam varfarina.

Trudnoća i dojenje

Ne uzimajte ovaj lek ako ste trudni, ukoliko možete da zatrudnite ili ste se porodili u poslednjih 48 sati. Odmah se javite lekaru ako ste zatrudneli dok ste uzimali ovaj lek.

Malo je verovatno da će varfarin, ako se uzima u uobičajenim dozama tokom dojenja, štetno delovati na odojče.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Varfarin ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Farin sadrži laktozu

Ukoliko Vam je lekar rekao da imate intoleranciju na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će odrediti odgovarajuću dozu leka u zavisnosti od rezultata testova koji se sprovode radi utvrđivanja zgrušavanja krvi.

Kada se stabilizuje Vaš odgovor na lek, doze održavanja su od 3 do 9 mg dnevno. Uzimajte lek svakog dana u isto vreme.

Ako ste uzeli više leka Farin nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Farin nego što bi trebalo, odmah se javite svom lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu! Ponesite sa sobom pakovanje leka.

Simptomi predoziranje su krvarenje, stolica crna kao katran, krv u mokraći, obilno krvarenje iz posekotina i rana ili neuobičajeno obilno menstrualno krvarenje.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Farin

Ukoliko uobičajeno uzimate Farin tabletu uveče i zaboravili ste da je popijete, ako se istog dana pre ponoći setite, uzmite propuštenu dozu. Ako je prošla ponoć, ne uzimajte dozu leka. Zabeležite da ste propustili tu dozu i lek uzmite sledećeg dana u uobičajeno vreme.

Ukoliko uobičajeno uzimate Farin tabletu ujutro i zaboravili ste da je popijete, savet je sledeći:

• ako je prošlo manje od dva sata, uzmite lek čim se setite i sutradan nastavite u uobičajeno vreme;
• ako kasnite sa uzimanjem leka više od dva sata, uzmite lek čim se setite i sutradan nastavite u uobičajeno vreme.

Međutim, ako je blizu vreme za uzimanje sledeće doze, preskočite propuštenu dozu leka.

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek! Zabeležite da ste propustili jednu dozu leka.

Ako niste sigurni šta da radite, posavetujte se sa lekarom.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Farin

Ne smete naglo prestati sa uzimanjem leka bez konsultacije sa svojim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Nemojte biti zabrinuti zbog spiska neželjenih dejstava. Možda se kod Vas neće pojaviti nijedno, ali je važno da znate šta da radite u slučaju pojave nekog neželjenog dejstva.

Prestanite sa uzimanjem leka i odmah idite u bolnicu:

• ukoliko imate retku alergijsku reakciju kao što je oticanje lica, jezika, usana, grla, otežano disanje, težak svrab kože sa koprivnjačom. Potrebna Vam je hitna medicinska pomoć.
• ukoliko padnete ili se povredite tokom lečenja, posebno ako udarite glavom. Potrebno je da potražite medicinsku pomoć. Lekar će Vas pregledati zbog povećanog rizika od krvarenja.

Odmah se javite lekaru ako se kod Vas javi neko od sledećih neželjenih dejstava: Sledeća neželjena dejstva su takođe prijavljena, ali njihova učestalost nije poznata:

• neočekivano krvarenje ili znaci krvarenja (ovo bi moglo da znači da se krv sporije zgrušava i da dozu leka treba korigovati):
• neobjašnjivo krvarenje iz nosa, krvarenje desni
• neobjašnjiva pojava modrica ili crvenih tačkica po koži
• obilno krvarenje iz posekotina i rana
• ružičasta, tamnocrvena ili braon boja mokraće (ovo je možda zbog krvarenja u mokraćnoj bešici ili bubrezima)
• stolica crna kao katran, povraćanje krvi ili komadića kao talog kafe (znaci krvarenja u želucu ili crevima), krvarenje iz donjih partija creva (rektuma)
• iskašljavanje krvi
• kod žena, neuobičajeno obilno menstrualno krvarenje
• zamagljen vid, otežan govor, nemogućnost pokreta, trnjenje, ošamućenost, glavobolja, osećaj mučnine, gubitak svesti (mogu biti znaci krvarenja u mozgu)
• bolni, plavičasto-ljubičasto prebojeni nožni prsti
• žuta prebojenost kože i beonjača (žutica)
• jak bol u gornjem delu trbuha (znak zapaljenja pankreasa)
• otežano disanje, bol u grudima zbog nakupljanja krvi u grudnom košu
• bolni osip po koži. U retkim prilikama varfarin može dovesti do teških stanja kože uključujući kalcifilaksu koja može početi sa bolnim osipom po koži ali može dovesti i do drugih teških komplikacija. Ove neželjene reakcije se češće pojavljuju kod pacijenata sa hroničnom bolešću bubrega.
• oštećenje bubrežne funkcije, koje se javlja sa prekomernom antikoagulacijom i prisustvom krvi u urinu (nefropatija povezana sa antikoagulansima).

Obratite se svom lekaru ili farmaceutu ukoliko bilo koje neželjeno dejstavo dugo traje, pogoršava se ili primetite bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno:

• osećaj mučnine, povraćanje, proliv
• opadanje kose
• osip po koži
• groznica
• smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, hemoglobina (pokazano u krvnoj slici) Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Farin posle isteka roka upotrebe naznačenog na blisteru i spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca:

Jedna tableta sadrži 5 mg varfarin-natrijuma.

Pomoćne supstance: laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; celuloza, mikrokristalna; povidon; magnezijum- stearat.

Kako izgleda lek Farin i sadržaj pakovanja

Izgled:

Okrugle, bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje, sa naznačenom podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Pakovanje:

Unutrašnje pakovanje je blister od Alu/PVC trake i tvrde PVC trake sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD

Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-00101-22-002 od 24.02.2023.