Fasenra® 30mg rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Lek Fasenra je indikovan kao dodatna terapija održavanja kod odraslih pacijenta sa teškom eozinofilnom astmom koja nije dovoljno adekvatno kontrolisana uprkos lečenju velikim dozama inhalacionih kortikosteroida i dugodelujućim β-agonistima (videti odeljak 5.1).

Lek Fasenra treba da propišu lekari sa iskustvom u dijagnostikovanju i lečenju teške astme. Doziranje

Preporučena doza benralizumaba je 30 mg i primenjuje se supkutanom injekcijom svake 4. nedelje

za prve 3 doze, a zatim na svakih 8 nedelja. Ako se na planirani datum propusti injekcija benralizumaba, doziranje treba nastaviti što je pre moguće prema propisanom režimu doziranja. Ne sme se primeniti dvostruka doza kako bi se nadoknadila propuštena doza.

Lek Fasenra je namenjen za dugotrajno lečenje. Najmanje jednom godišnje potrebno je doneti odluku o nastavku lečenja na osnovu težine bolesti, nivoa kontrole egzacerbacije i broja eozinofila u krvi.

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenta (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Fasenra kod dece uzrasta od 5 do 18 godina nisu ustanovljene.

Nema dostupnih podataka za decu uzrasta od 5 do 11 godina. Trenutno dostupni podaci o primeni kod dece uzrasta od 12 do manje od 18 godina opisani su u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, ali nije moguće dati preporuku o doziranju.

Način primene

Lek Fasenra primenjuje zdrastveni radnik supkutanom injekcijom.

Lek Fasenra treba injektovati u nadlakticu, bedra ili abdomen. Ne sme se injektovati u područja gde je koža osetljiva na dodir, prekrivena modricama, eritematozna ili tvrda (videti odeljak 6.6).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Lek Fasenra ne sme se koristiti za lečenje akutnih egzacerbacija astme.

Pacijente treba uputiti da se obrate lekaru za savet ako im je astma i dalje nekontrolisana ili ako se pogorša nakon početka lečenja.

Ne preporučuje se nagli prekid primene kortikosteroida nakon uvođenja lečenja lekom Fasenra. Ako je potrebno, doze kortikosteroida treba smanjivati postupno i pod nadzorom lekara.

Reakcije preosetljivosti

Nakon primene benralizumaba (videti odeljak 4.8) javile su se akutne sistemske reakcije uključujući anafilaktičke reakcije i reakcije preosetljivosti (npr. urtikarija, papulozna urtikarija, osip). Te reakcije se mogu javiti unutar nekoliko sati nakon primene, ali u nekim slučajevima nastupaju kasnije (tj. nakon nekoliko dana).

Anafilaksa u istoriji bolesti koja nije povezana sa benralizumabom, može biti rizičan faktor za pojavu anafilakse nakon primene leka Fasenra (videte odeljak 4.3).

Pacijente treba pratiti tokom odgovarajućeg vremena nakon primene leka Fasenra. Ako nastupi reakcija preosetljivosti, mora se trajno prekinuti lečenje lekom Fasenra.

Parazitska (helmintska) infekcija

Eozinofili mogu biti uključeni u imunološki odgovor na neke infekcije helmintima. Pacijentima sa poznatim infekcijama helmintima nisu bili uključeni u klinička ispitivanja. Nije poznato može li lek Fasenra da utiče na pacijentov odgovor protiv infekcija helmintima.

Pacijente sa postojećim infekcijama helmintima treba lečiti pre uvođenja leka Fasenra u terapiju. Ako se pacijenti zaraze dok primaju lek Fasenra i ne odgovaraju na lečenje antihelminticima, lečenje lekom Fasenra treba prekinuti dok se infekcija ne povuče.

Nisu sprovedena formalna ispitivanja interakcija između lekova. Ne očekuje se da će benralizumab uticati na farmakokinetiku istovremeno primenjenih lekova (videti odeljak 5.2).

Enzimi citohroma P450, efluksne pumpe i mehanizmi vezivanja proteina ne učestvuju u klirensu benralizumaba. Nema dokaza ekspresije IL-Rα na hepatocitima. Deplecija eozinofila ne dovodi do hroničnih sistemskih promena proinflamatornih citokina.

Trudnoća

Podaci o primeni benralizumaba kod trudnica su ograničeni (manje od 300 ishoda trudnoća).

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videte odeljak 5.3).

Monoklonska antitela, kao što je benralizumab, linearno se prenose kroz placentu kako trudnoća odmiče; stoga će potencijalna izloženost ploda verovatno biti veća tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće.

Poželjno je izbegavati primenu leka Fasenra tokom trudnoće. Njegovu primenu kod trudnica treba razmotriti samo ako je očekivana korist za majku veća od bilo kojeg mogućeg rizika za plod.

Dojenje

Nije poznato da li se benralizumab ili njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko kod ljudi ili životinja. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče.

Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija lekom Fasenra mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za ženu.

Plodnost

Nema podataka o uticaju na plodnost kod ljudi. Studije na životinjama nisu pokazale neželjena dejstva benralizumaba na plodnost (videti odeljak 5.3).

Lek Fasenra nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljene neželjene reakcije tokom lečenja su glavobolja (8%) i faringitis (3%). Prijavljene su anafilaktičke reakcije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Ukupno je 2514 pacijenta, od kojih je njih 1663 imalo tešku nekontrolisanu eozinofilnu astmu, primalo benralizumab tokom kliničkih ispitivanja u trajanju od 48 do 56 nedelja.

Učestalost neželjenih reakcija definisana je korišćenjem sledeće konvencije: veoma često (≥ 1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000)

i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su predstavljene u opadajućem nizu prema ozbiljnosti.

Tabela 1. Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

*Pojam faringitis obuhvatao je sledeće grupisane preporučene pojmove: 'faringitis', 'bakterijski faringitis', 'virusni faringitis', 'streptokokni faringitis'.

**Pojam reakcije preosetljivosti obuhvatao je sledeće grupisane preporučene pojmove: 'urtikarija', 'papulozna urtikarija' i 'osip'. Za primere prijavljivanja manifestacija povezanih sa lekom i opis vremena do pojave, videti odeljak 4.4.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Reakcije na mestu primene injekcije

U placebo kontrolisanim ispitivanjima, reakcije na mestu primene injekcije (npr. bol, eritem, pruritus, papule) javile su se kod 2,2% pacijenata lečenih preporučenom dozom benralizumaba u poređenju sa 1,9% onih koji su primali placebo.

Pedijatrijska populacija

Postoje ograničeni podaci o primeni kod pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak 5.1). Primećeno je da su učestalost, vrsta i težina neželjenih reakcija u adolescentnoj populaciji bile slične onima koje su uočene kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U kliničkim ispitivanjima pacijentima sa eozinofilnom astmom date su supkutane doze do 200 mg bez znakova toksičnosti povezane sa dozom.

Nema specifičnog lečenja za predoziranje benralizumabom. Ako dođe do predoziranja, pacijenta treba lečiti adekvatnom suportivnom terapijom sa odgovarajućim nadzorom, ako je potreban.

Farmakoterapijska grupa: lekovi koji se primenjuju u opstruktivnim bolestima disajnih puteva; ostali lekovi za sistemsku primenu u opstruktivnim bolestima disajnih puteva

ATC šifra: R03DX10 Mehanizam dejstva

Benralizumab je humanizovano, afukozilirano, monoklonsko antitelo koje deluje protiv eozinofila (IgG1, kapa). Sa visokim afinitetom i specifičnošću vezuje se za alfa podjedinicu humanog receptora inteleukina-5 (IL-5Rα). Receptor IL-5 specifično se eksprimira na površini eozinofila i bazofila. Odsutnost fukoze u Fc domenu benralizumaba dovodi do većeg afiniteta za FcɣRIII receptore na imunskim ćelijama “ubicama”, kao što su NK (engl. natural killer) ćelije. To dovodi do apoptoze eozinofila i bazofila putem pojačane ćelijske citotoksičnosti zavisne od antitela (engl. antibody-dependent cell-mediated cytotoxicity, ADCC), koja smanjuje eozinofilno zapaljenje.

Farmakodinamska dejstva

Dejstvo na eozinofile u krvi

Lečenje benralizumabom dovodi do gotovo potpune deplecije eozinofila u krvi unutra 24 sata nakon prve doze, koja se zatim održava tokom celog perioda lečenja. Depleciju eozinofila u krvi prati smanjenje serumskih eozinofilnih granularnih proteina, eozinofilnog neurotoksina (engl. eosinophil derived neurotoxin, EDN) i eozinofilnog katjnskog proteina (engl. eosinophil cationic protein, ECP), kao i smanjenje broja bazofila u krvi.

Dejstvo na eozinofile u sluzokoži disajnih puteva

Dejstvo benralizumaba na eozinofile u sluzokoži disajnih puteva pacijenata sa astmom koji imaju povećan broj eozinofila u sputumu (najmanje 2,5%) procenjivano je u 12-nedeljnoj randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji faze 1, u kojem se benralizumab primenjivao u supkutanoj dozi od 100 mg ili 200 mg. U toj studiji medijana smanjenja početnog broja eozinofila u sluzokoži disajnih puteva je iznosila 96% u grupi lečenoj benralizumabom u poređenju sa 47% smanjenja u grupi koja je primala placebo (p=0,039).

Klinička efikasnost

Efikasnost leka Fasenra procenjivala se u 3 randomizovana, dvostruko slepa, placebom kontrolisana klinička ispitivanja sa paralelnom grupom u trajanju od 28 do 56 nedelja, koja su sprovedena kod pacijenata u životnoj dobi od 12 do 75 godina.

U tim studijama, lek Fasenra primenjivao se kao dodatak osnovnoj terapiji u dozi od 30 mg jedanput svake 4 nedelje za prve 3 doze, a zatim na svakih 4 ili 8 nedelja, a procenjivao se se u odnosu na placebo.

Dva ispitivanja dejstava na egzacerbaciju, SIROCCO (Ispitivanje 1) i CALIMA (Ispitivanje 2), uključila su ukupno 2510 pacijenata sa teškom nekontrolisanom astmom; 64% pacijenata bile su žene, a srednja vrednost uzrasta iznosila je 49 godina. Pacijenti su imali 2 ili više egzacerbacije astme (srednja vrednost je 3) koje su zahtevale primenu oralnih ili sistemskih kortikosterida tokom proteklih 12 meseci, 1,5 ili više bodova na Upitniku za ocenu kontrole astme (engl. Asthma Control Questionnaire-6, ACQ-6) i smanjenje funkcije pluća na početku ispitivanja (srednja vrednost procenjenog forsiranog izdisajnog volumena u 1 sekundi [FEV1] pre primene bronhodilatatora bila je 57,5%), uprkos redovnom lečenju sa velikim dozama inhalacionih kortikosteroida (IKS) (Ispitivanje 1), odnosno sa umerenim do velikim dozama IKS-a (Ispitivanje 2) i sa dugodelujućim β-agonistom (engl. long-acting β-agonist, LABA); primenjen je najmanje jedan dodatni lek za terapiju održavanja kod 51% pacijenata u Ispitivanju 1 i 41% u Ispitivanju 2.

U ispitivanju smanjenja primene oralnih kortikosteroida (OKS) pod nazivom ZONDA (Ispitivanje 3) bilo je uključeno ukupno 220 pacijenata sa astmom (61% žene, a srednja vrednost životne dobi iznosila je 51 godinu); svakodnevno su primali OKS (u dozi od 8 do 40 mg na dan; medijana 10 mg) kao dodatak redovnoj terapiji velikim dozama IKS-a i LABA lekom, u kombinaciji sa najmanje jednim dodatnim lekom za održavanje kontrole astme u 53% slučajeva. Ispitivanje je uključivalo 8-nedeljni uvodni period, tokom koga se doza OKS-a titrirala do minimalne efektivne doze kojom se ne gubi kontrola astme. Pacijenti su imali broj eozinofila u krvi ≥ 150 ćelija/mikrolitar i najmanje jednu egzacerbaciju u proteklih 12 meseci.

Iako su se u ispitivanjima 1, 2 i 3 procenjivala 2 režima doziranja, preporučeni režim doziranja za primenu leka Fasenra svake 4. nedelje za prve 3 doze, a zatim na svakih 8 nedelja (videte odeljak 4.2), jer od učestalije primene nije primećena dodatna korist. Sažeti rezultati u tekstu u nastavku odnose se na preporučeni režim doziranja.

Ispitivanja egzacerbacije

Primarni parametar efikasnosti bio je godišnja stopa klinički značajnih egzacerbacija astme kod pacijenata kojima je broj eozinofila u krvi na početku ispitivanja iznosio ≥ 300 ćelija/mikrolitar i koji su uzimali velike doze IKS-a kao i LABA. Klinički značajna egzacerbacija astme definisana je kao pogoršanje astme koje je zahtevalo primenu oralnih/sistemskih kortikosteroida tokom najmanje 3 dana i/ili javljanje hitnoj službi koji je zahtevao primenu oralnih/sistemskih kortikosteroida i/ili hospitalizaciju. Kod pacijenata na terapiji održavanja oralnim kortikosteroidima, definisano je kao privremeno povećanje stabilne doze oralnih/sistemskih kortikosteroida tokom najmanje 3 dana ili injekcija jedne doze depo kortikosteroida.

U oba ispitivanja, pacijenti koji su imali vrednost eozinofila u krvi ≥ 300 ćelija/mikrolitar i koji su primali lek Fasenra doživeli su značajna smanjenja godišnjih stopa egzacerbacija u odnosu na pacijente koji su primali placebo. Nadalje, promena srednje vrednosti FEV1 u odnosu na početnu vrednost pokazala je korisna dejstva počevši već od 4. nedelje, što se održalo sve do kraja lečenja (Tabela 2).

Smanjenja stopa egzacerbacija primećena je nezavisno od početnog broja eozinofila; međutim, veći broj eozinofila na početku lečenja utvrđen je kao potencijalni pokazatelj boljeg odgovora na lečenje, posebno za FEV1.

Tabela 2. Rezultati za godišnju stopu egzacerbacija i plućnu funkciju na kraju lečenja u Ispitivanjima 1 i 2 prema broju eozinofila.

a Populacija predviđena za lečenje (pacijenti lečeni velikim dozama IKS-a kojima je broj eozinofila u krvi iznosio ≥ 300 ćelija/mikrolitar).

b Nema statističku snagu za otkrivanje razlike između lečenja kod pacijenata kojima je broj eozinofila < 300 ćelija/mikrolitar.

Objedinjeni podaci iz ispitivanja 1 i 2 pokazali su brojčano veće smanjenje stope egzacerbacija i veća poboljšanja vrednosti FEV1 kod većih početnih vrednosti eozinofila u krvi.

Stopa egzacerbacija koje su zahtevale hospitalizaciju i/ili posetu hitnoj službi među pacijentima lečenim lekom Fasenra u odnosu na one koji su primali placebo u Ispitivanju 1 iznosila je 0,09 naspram 0,25 (odnos stopa: 0,37%; 95% CI: 0,20; 0,67, p < 0,001), dok je u Ispitivanju 2 iznosila 0,12 naspram 0,10 (odnos stopa: 1,23; 95% CI: 0,64; 2,35, p = 0,538). U ispitivanju 2 zabeležen je premali broj događaja u grupi koja je primala placebo da bi se mogli doneti zaključci o egzacerbacijama koje su zahtevale hospitalizaciju ili posetu hitnoj službi.

I u ispitivanju 1 i u ispitivaju 2, pacijenti koji su primali lek Fasenra doživeli statistički značajna smanjenja simptoma astme (ukupan rezultat za astmu) u odnosu na pacijente koji su primali placebo. Slična poboljšanja u korist leka Fasenra primećena su i za rezultat Upitnika o kontroli astme ACQ-6, pa je rezultat Standardizovanog upitnika o kvalitetu života kod astme za osobe uzrasta od 12 i više godina (engl. Standardised Asthma Quality of Life Questionnaire for 12 Years and Older, AQLQ(S) +12) (Tabela 3).

Tabela 3. Razlika između lečenja s obzirom na srednju vrednost promena ukupnih rezultata za simptome astme (ACQ-6 i AQLQ(s)+12) od početka ispitivanja do kraja lečenja - pacijenti lečeni velikim dozama IKS-a kojima je broj eozinofila u krvi iznosio ≥ 300 ćelija/mikrolitar

a Broj pacijenata (n) neznatno se razlikuje zbog broja pacijenata za koje su bili dostupni podaci za svaku pojedinu varijablu. Navedeni podaci zasnovani su na poslednjim dostupnim podacima za svaku varijablu.

b Skala za ocenjivanje simptoma astme: ukupan rezultat kreće se od 0 (najmanje) do 6 (najviše), dok se rezultat za dnevne i noćne simptome astme kreće od 0 (najmanje) do 3 (najviše). Pojedinačni rezultati za dnevne i noćne simptome bili su slični.

Analiza podgrupe prema egzacerbacijama u istoriji bolesti

Analiza podgrupe iz Ispitivanja 1 i 2 pokazale su da je veći broj egzacerbacija u istoriji bolesti pacijenata potencijalni prediktor boljeg odgovora na lečenje. Kada se razmatraju samostalno ili u kombinaciji sa početnim brojem eozinofila u krvi, ti faktori mogu dodatno ukazati na pacijente koji bi mogli ostvariti bolji odgovor na lečenje benralizumabom (Tabela 4).

Tabela 4. Stopa egzacerbacija i plućna funkcija (FEV1) na kraju lečenja prema broju egzacerbacija u prethodnih godinu dana - pacijenti lečeni velikim dozama IKS-a kojima je broj eozinofila u krvi iznosio ≥ 300 ćelija/mikrolitar

Ispitivanje smanjenja doze oralnih kortikosteroida

U Ispitivanju 3 procenjivala se efikasnost leka Fasenra na smanjenje primene oralnih kortikosteroida u terapiji održavanja. Primarni parametar efikasnosti bio je procentno smanjenje od početne do završne doze OKS-a tokom 24. – 28. nedelje, uz održanu kontrolu astme. Rezultati Ispitivanja 3 sažeto su prikazani u Tabeli 5.

Tabela 5. Dejstvo leka Fasenra na smanjenje doze OKS-a, Ispitivanje 3

* Samo pacijenti sa optimizovanom početnom dozom OKS-a od 12,5 mg ili manje bili su kandidati za 100%- tno smanjenje doze OKS-a tokom ispitivanja.

U Ispitivanju 3 takođe su se procenjivali plućna funkcija, rezultati za simptome astme, kao i rezultati upitnika ACQ-6 i AQLQ(S)+12 i rezultati su bili slični onima iz Ispitivanja 1 i 2.

Imunogenost

Sveukupno su se antitela na lek, koja se javljaju tokom lečenja, razvila kod 107 od 809 (13%) pacijenata lečenih preporučenim režimom primene leka Fasenra tokom perioda lečenja u trajanju od 48 do 56 nedelja u ispitivanjima egzacerbacije. Većina antitela bila je neutralna i perzistentna. Kod pacijenata sa visokim titrom antitela na lek, antitela na benralizumab bila su povezana sa povećanim klirensom benralizumaba i povećanim brojem eozinofila u krvi u odnosu na pacijente koji su bili negativni na antitela; u retkim slučajevima, krvne ćelije eozinofila vratile su se na broj ćelija koji je bio pre lečenja. Na osnovu dosadašnjeg praćenja pacijenata, nisu pronađeni dokazi veze između antitela na lek i efikasnosti ili bezbednosti.

Pedijatrijska populacija

U ispitivanjima faze 3 učestvovalo je 108 adolescenata sa astmom uzrasta od 12 do 17 godina (Ispitivanje 1: n = 53; Ispitivanje 2: n = 55). Među njima je njih 46 primilo placebo, 40 je primalo lek Fasenra svake 4. nedelje za prve 3 doze, a zatim na svakih 8 nedelja, dok su 22 pacijenata primala lek Fasenra svake 4. nedelje. U tim ispitivanjima stopa egzacerbacija astme kod adolescentnih pacijenata lečenih preporučenim režimom doziranja leka Fasenra iznosila je 0,70 (n = 40; 95% CI: 0,42; 1,18), u poređenju sa placebom gde je iznosila 0,41 (n = 46; 95% CI: 0,23; 0,73) [odnos stopa: 1,70; 95% CI: 0,78; 3,69]. Nije moguće doneti zaključke o efikasnosti kod pedijatrijske populacije sa astmom.

Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja leka Fasenra u pedijatrijskoj populaciji uzasta od rođenja do manje od 5 godina za astmu (videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji).

Evropska agencija za lekove odložila je obavezu podnošenja rezultata ispitivanja leka Fasenra u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije za astmu (videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji).

Farmakokinetika benralizumaba kod pacijenata sa astmom nakon supkutane primene doza u rasponu od 2 do 200 mg bila je proporcionalna dozi.

Resorpcija

Nakon supkutane primene pacijentima sa astmom, poluvreme resorpcije iznosilo je 3,5 dana. Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, procenjena apsolutna bioraspoloživost iznosila je približno 59%, a nije bilo klinički značajne razlike u relativnoj bioraspoloživosti kada se lek primenio u abdomen, bedro ili nadlakticu.

Distribucija

Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, centralni i periferni volumen distribucije benralizumaba kod osobe telesne mase 70 kg iznosio je 3,1 L, odnosno 2,5 L.

Biotransformacija

Benralizumab je humanizovano IgG1 monoklonsko antitelo koje razgrađuju proteolitički enzimi koji su rasprostranjeni po celom telu i nisu ograničeni na tkivo jetre.

Eliminacija

Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, benralizumab je pokazivao linearnu farmakokinetiku, bez dokaza klirensa posredovanog ciljnim receptorom. Procenjeni sistemski klirens benralizumaba iznosio je 0,29 L na dan. Poluvreme eliminacije nakon supkutane primene iznosilo je približno 15,5 dana.

Posebne populacije

Stariji pacijenti (≥ 65 godina)

Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, životno doba ne utiče na klirens benralizumaba. Međutim, nema dostupnih podataka za pacijente starije od 75 godina.

Pedijatrijska populacija

Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, farmakokinetika benralizumaba kod adolescenata uzrasta od 12 do 17 godina bila je u skladu sa onom koja je primećena kod odraslih. Benralizumab nije ispitivan kod dece (uzrasta od 5 do 11 godina) (videte odeljak 4.2).

Pol, rasa

Populaciona farmakokinetička analiza pokazala je da pol i rasa ne utiču značajno na klirens benralizumaba.

Oštećenje funkcije bubrega

Nisu sprovedene formalne kliničke studije koje bi ocenila uticaj benralizumaba na oštećenje funkcije bubrega. Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, klirens benralizumaba bio je uporediv kod ispitanika kojima je klirens kreatinina iznosio 30 i 80 mL/min i onih sa normalnom funkcijom bubrega. Dostupni su ograničeni podaci o primeni kod ispitanika sa klirenskom kreatinina manjim od 30 mL/min; međutim, klirens benralizumaba ne odvija se putem bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Nisu sprovedene formalne kliničke studije koje bi ocenila uticaj benralizumaba na oštećenje funkcije jetre. Budući da se klirens IgG monoklonskih antitela ne odvija primarno putem jetre, ne očekuje se da će promena funkcije jetre uticati na klirens benralizumaba. Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, početne vrednosti biomarkera funkcije jetre (ALT, AST i bilirubin) nisu imale klinički značajni efekat na klirens benralizumaba.

Interakcije između lekova

Nisu sprovedene formalne studije interakcija između lekova. Ne očekuje se da će benralizumab uticati na farmakokinetiku istovremeno primenjenih lekova. Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, lekovi koji se često primenjuju istovremeno (montelukast, paracetamol, inhibitori protonske pumpe, makrolidi i teofilin/aminofilin) ne utiču na klirens benralizumaba kod pacijenata sa astmom.

Budući da je benralizumab monoklonsko antitelo, nisu sprovedene studije genotoksičnosti ni karcinogenosti. Toksikologija i/ili farmakologija kod životinja

Pretklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik za ljude na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije ili toksičnosti ponovljenih doza na majmunima. Intravenska i supkutana primena kod makaki majmuna bila je povezana sa smanjenjem broja eozinofila u perifernoj krvi i koštanoj srži, ali nisu pronađeni znakovi toksičnosti.

Trudnoća

U ispitivanju prenatalnog i postnatalnog razvoja sprovedenom na trudnim ženkama makaki majmuna nisu primećeni štetna dejstva benralizumaba na majku, embrion, plod ni postnatalni razvoj.

Plodnost

Nisu sprovedene posebne studije na životinjama. Nisu primećena štetna dejstva benralizumaba na parametre reprodukcije kod mužjaka i ženki makaki majmuna. Ispitivanje na surogat markere plodnosti (uključujući težinu organa i histopatologiju reproduktivnih tkiva) kod životinja na terapiji benralizumabom ne ukazuje na smanjenje plodnosti. Međutim, kod mladunaca ženki majmuna kojima je davan lek za vreme trudnoće, primećeno je smanjenje eozinofila.

Histidin

Histidin-hidrohlorid, monohidrat Trehaloza, dihidrat

Polisorbat 20 Voda za injekcije

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

3 godine

Čuvati u frižideru (na temperature od 2 °C do 8 °C). Napunjeni injekcioni špric čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati. Ne tresti.

Unutrašnje pakovanje leka je napunjeni injekcioni špric izrađen od stakla tipa I, sa pričvršćenom iglom od nerđajućeg čelika veličine 29G i 12,7 mm (pola inča), čvrstim štitnikom za iglu i čepom klipa od brombutil gume obloženog FluoroTec filmom

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 napunjeni injekcioni špric u blisteru i Uputstvo za lek.

Lek Fasenra, rastvor za injekciju nalazi se u sterilnom napunjenom injekcionom špricu za jednokratnu upotrebu namenjen za samo jednu osobu. Ne sme se tresti. Ne sme se upotrebiti ako je bio zamrznut.

Upustvo za primenu

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Fasenra sadrži aktvnu supstancu benralizumab, koja je monoklonsko antitelo, jedna vrsta proteina koji prepoznaje i vezuje se za specifičnu ciljnu supstancu u telu. Specifična ciljna supstanca benralizumaba je protein koji se zove receptor interleukina 5, koji se posebno nalazi na vrsti belih krvnih ćelija koje se zovu eozinofili.

Čemu je namenjen lek Fasenra

Lek Fasenra se koristi za lečenje teške eozinofilne astme kod odraslih osoba. Eozinofilna astma je vrsta astme kod koje pacijenti imaju previše eozinofila u krvi ili plućima.

Lek Fasenra se koristi u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje astme (velikim dozama „inhalacionih kortikosteroida” i drugim lekovima za astmu) kada bolest nije dovoljno dobro kontrolisana tim drugim lekovima.

Kako lek Fasenra deluje

Eozinofili su bele krvne ćelije koje su uključene u zapaljenjske procese u astmi. Vezivanjem za eozinofile, lek Fasenra pomaže u smanjenju njihovog broja.

Koje su koristi lečenje lekom Fasenra

Lek Fasenra može smanjiti broj napada astme koji se pojavljuju, pomoćiće Vam da lakše dišete i smanjiti Vaše simptome astme. Ako uzimate lekove koji se zovu „oralni kortikosteroidi”, korišćenje leka Fasenra takođe može pomoći da se smanji dnevna doza ili prekine uzimanje kortikosteroida koji su Vam potrebni da biste atmu držali pod kontrolom.

• ako ste alergični (preosetljivi) na benralizumab ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Proverite sa svojim lekarom, medicinskom sestrom ili farmaceutom ako misliste da bi se to moglo odnositi na Vas.

Upozorenje i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, medicinskom sestrom ili farmaceutom pre nego što primite lek Fasenra:

• ako imate parazitsku infekciju ili ako živite u području gde su parazitske infekcije česte ili putujete u takva područja. Ovaj lek može oslabiti sposobnosti tela da se bori protiv određenih vrsta parazitskih infekcija,
• ako ste u prošlosti možda imali alergijsku reakciju na neku injekciju ili lek (vidite odeljak 4 za simptome alergijske reakcije).

Takođe, razgovarajte sa svojim lekarom, medicinskom sestrom ili farmaceutom kada primate lek Fasenra:

• ako Vam je astma i dalje nekontrolisana ili ako se pogorša tokom lečenja ovim lekom.
• ako imate bilo koji od simptoma alergijske reakcije (vidite odeljak 4). Kod pacijenata koji su primali ovaj lek uočene su alergijske reakcije.

Drugi lekovi za astmu

Nemojte odjednom prestati da uzimati druge lekove za sprečavanje napada astme nakon što počnete da primate lek Fasenra.

Ako Vaš odgovor na lečenje dozvoljava, Vaš lekar pokušaće da smanji dozu nekih od tih lekova, posebno onih koji se nazivaju „kortikosteroidi”. To je potrebno učiniti postepeno, pod direktnim nadzorom Vašeg lekara.

Drugi lekovi i Fasenra

Obavestite svog lekara ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove pre nego što primite lek Fasenra.

Deca i adolescenti

Bezbednost i korist primene ovog leka kod dece mlađe od 18 godina nisu poznate.

Trudnoća i dojenje

Ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se svom lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Nemojte primate lek Fasenra ako ste trudni, osim ako Vam lekar ne kaže drugačije. Nije poznato da li lek Fasenra može naškoditi plodu.

Nije poznato da li se supstance iz leka Fasenra mogu izlučiti u majčino mleko. Ako dojite ili planirate da dojite, obratite se svome lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da će lek Fasenra uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Fasenra daće Vam lekar, medicinska sestra ili neki drugi zdrastveni radnik injekcijom neposredno ispod kože („supkutanom injekcijom”).

Preporučena doza je injekcija od 30 mg. Prve 3 injekcije daju se svake 4. nedelje. Nakon toga, dozu od 30 mg primaćete na svakih 8 nedelja.

Ako ste zaboravili da primite lek Fasenra

Obratite se svom zdrastvenom radniku ili idite u bolnicu što je pre moguće kako biste dogovorili novi termin.

Ako naglo prestanete da primate lek Fasenra

Nemojte da prestajete sa lečenjem lekom Fasenra osim ako Vam to ne savetuje lekar. Privremeni ili trajni prekid lečenja lekom Fasenra može dovesti do povratka simptoma i napada astme.

Ako Vam se simptomi astme pogoršaju dok primate injekcije leka Fasenra, javite se svom lekaru.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ozbiljne alergijske reakcije

Odmah potražite pomoć lekara ako mislite da možda imate alergijsku reakciju. Te reakcije mogu se javiti unutar nekoliko sati ili dana nakon injekcije.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• anafilaksa

simptomi obično uključuju:

• oticanje Vašeg lica, jezika ili usta
• probleme sa disanjem
• gubitak svesti, vrtoglavica, osećaj ošamućenost (zbog pada krvnog pritiska)

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• koprivnjača
• osip

Ostale neželjene reakcije:

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja
• faringitis (zapaljenje ždrela)
• groznica (visoka telesna temperatura)
• reakcija na mestu primene injekcije (npr. bol, crvenilo, svrab, oticanje blizu mesta primene injekcije) Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Fasenra posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Čuvati u frižideru (2 °C – 8 °C). Lek se mora bacati ako ostane izvan frižidera duže od 24 sata. Ne tresti i ne zamrzavati.

Lek Fasenra je namenjen isključivo za jednokratnu upotrebu.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Fasenra

Aktivna supstanca je benralizumab. Jedan napunjeni injekcioni špric sadrži 30 mg benralizumaba u 1 mL.

Pomoćne supstance su: histidin; histidin-hidrohlorid, monohidrat; trehaloza, dihidrat; polisorbat 20 i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Fasenra i sadržaj pakovanja

Lek Fasenra je bistar do opalescentan, bezbojan do žut rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, koji može sadržati prozirne ili bele do skoro bele čestice.

Unutrašnje pakovanje leka je napunjeni injekcioni špric izrađen od stakla tipa I, sa pričvršćenom iglom od nerđajućeg čelika veličine 29G i 12,7 mm (pola inča), čvrstim štitnikom za iglu i čepom klipa od brombutil gume obloženog FluoroTec filmom

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 napunjeni injekcioni špric u blisteru i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

PREDSTAVNIŠTVO ASTRAZENECA UK LIMITED BEOGRAD

Bulevar Vojvode Mišića 15 A, Beograd - Savski venac

Proizvođač

MEDIMMUNE UK LTD.

6 Renaissance Way Liverpool

Velika Britanija

MEDIMMUNE PHARMA B.V.

Lagelandsweg 78 Nijmegen Holandija

Napomena: štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04297-18-004 od 03.12.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Upustvo za primenu