Fortecortin® 8mg/2mL rastvor za injekciju

Sistemska primena :

• Otok mozga kod tumora mozga, neurohirurških intervencija, bakterijskog meningitisa, apscesa mozga.
• Politraumatski šok / prevencija posttraumatskog šoka pluća
• Težak akutni napad astme
• Inicijalna parenteralna terapija ekstenzivnog teškog akutnog napada kožnih bolesti, kao što su eksfolijativni dermatitis, pemfigus vulgaris, akutni ekcem
• Inicijalna parenteralna terapija autoimunih bolesti kao što je sistemski eritemski lupus (naročito visceralnih oblika)
• Aktivni reumatoidni artritis sa teškim progresivnim tokom, na primer rapidne destruktivne forme i/ili ekstraartikularne manifestacije
• Teške infektivne bolesti sa toksičnim stanjima (na primer tuberkuloza, tifusna gruznica), samo uz istovremenu primenu antiinfektivne terapije
• Palijativna terapija malignih tumora
• Prevencija i terapija postoperativnog ili citostaticima uzrokovanog povraćanja kao deo antiemetičkog režima

Lokalna primena:

• Intraartikularne injekcije: perzistentna upala jednog ili manjeg broja zglobova nakon sistemskog lečenja hroničnih zapaljenskih oboljenja zglobova, aktivirane artroze, akutni oblici humeroskapularne periartropatije
• Infiltraciona terapija (samo ukoliko je strogo indikovana): nebakterijski tendovaginitis i burzitis, periartropatije, insercione tendinopatije
• Oftalmologija (samo Fortecortin, rastvor za injekciju, 4 mg/mL): subkonjunktivalna primena kod neinfektivnih keratokonjunktivitisa, skleritisa (izuzev nekrotizirajućeg skleritisa), prednjeg i intermedijalnog uveitisa

Doziranje zavisi od tipa i težine bolesti i od individualnog odgovora pacijenta na terapiju. Načelno, početne doze su relativno visoke, pri čemu kod akutnih teških oblika bolesti moraju biti značajno više nego kod hroničnih bolesti.

Ukoliko nije drugačije propisano, preporučuje se sledeće doziranje:

Sistemske indikacije:

• Otok mozga:

Zavisno od uzroka i težine, početna doza od 8-10 mg (do 80 mg) i.v., zatim 16-24 mg (do 48 mg)/dan podeljeno u 3-4 (do 6) pojedinačnih doza i.v. tokom 4-8 dana. Duži period primene nižih doza leka Fortecortin, rastvor za injekciju, može biti potreban tokom radioterapije, kao i kod konzervativnog lečenja inoperabilnih tumora mozga.

• Otok mozga uzrokovan bakterijskim meningitisom:

0,15 mg/kg telesne težine svakih 6 h tokom 4 dana, kod dece 0,4 mg/kg telesne težine svakih 12 h tokom 2 dana; započeti pre primene prve doze antibiotika.

• Posttraumatski šok / prevencija posttraumatskog šoka pluća:

Početno 40-100 mg (deca 40mg) i.v., ponavljanje doze posle 12 časova ili davanje 16-40 mg na 6 sati tokom 2-3 dana.

• Anafilaktički šok:

Primarno injekcija Epinefrina i.v., zatim 40-100 mg (deca 40 mg) i.v., po potrebi ponoviti injekciju.

• Težak akutni napad astme.

Odrasli: što je pre moguće 8-20 mg i.v., zatim po potrebi ponovljene injekcije od 8 mg svaka 4 h.

Deca: 0,15-0,3 mg/kg telesne mase i.v. kao bolus ili per os tj. 1,2 mg/kg telesne mase inicijalno, zatim 0,3 mg/kg na svakih 4-6 sati. Aminofilin i sekretolitici se mogu dodatno administrirati.

• Akutne kožne bolesti:

Zavisno od tipa i težine bolesti, dnevne doze od 8-40mg i.v., u pojedinačnim slučajevima do 100 mg praćeno oralnim lečenjem nižim dozama.

• Aktivne faze sistemskih reumatskih oboljenja:

Sistemski eritemski lupus 6-16mg/dan.

• Aktivni reumatoidni artritis sa teškim progresivnim tokom:

12-16 mg/dan kod rapidnih destruktivnih oblika, 6-12 mg/dan kod ekstraartikularnih manifestacija.

• Teške infektivne bolesti, toksična stanja (na primer tuberkuloza, tifusna groznica; samo uz primenu odgovarajuće antiinfektivne terapije):
• 4-20 mg/dan i.v., u pojedinačnim slučajevima (na primer tifusna groznica) inicijalno do 200 mg.
• Palijativna terapija malignih tumora:

8-16 mg/dan inicijalno, 4-12 mg/dan kod dugotrajnog lečenja.

• Prevencija i terapija povraćanja uzrokovanog citostaticima kao deo antiemetičkog režima:

10–20 mg i.v. ili per os pre započinjanja hemioterapije, zatim ukoliko je potrebno 4-8 mg 2-3 puta dnevno tokom 1-3 dana (kod umereno emetogene hemioterapije), tj. do 6 dana (kod visoko emetogene hemioterapije).

• Prevencija i terapija postoperativnog povraćanja:

jednokratna doza od 8-20 mg i.v. pre početka operacije, kod dece od 2 godine starosti 0,15-0,5 mg/kg telesne težine (maks. 16mg).

Lokalna primena:

Lokalna infiltraciona ili injekciona terapija se uobičajeno sprovodi sa 4-8 mg; kod primene injekcije u male zglobove i subkonjuktivalno dovoljna je doza od 2 mg deksametazon 21-dihidrogen-fosfata.

Način primene

Fortecortin, rastvor za injekciju, se daje sporom (2–3 min) intravenoznom injekcijom ili infuzijom, premda se može davati i intramuskularno ukoliko postoji problem sa venama, a cirkulatorna funkcija pacijenta je očuvana. Fortecortin 4 mg/mL, 8 mg/2mL se takođe može dati infiltracijom, intraartikularno, ili subkonjunktivalno (samo Fortecortin, rastvor za injkeciju, 4 mg/mL). Dužina trajanja terapije zavisi od indikacija.

Srazmerno niže doze mogu biti dovoljne ili može biti potrebna redukcija doze kod pacijenata sa hipotiroidizmom ili cirozom jetre.

Intraartikularne injekcije treba tretirati kao otvorenu hirurgiju zglobova i moraju se davati pod striktno aseptičnim uslovima. Po pravilu je dovoljna jednokratna primena intraartikularne injekcije za uspešno olakšanje simptoma. Ukoliko je neophodno ponovno davanje injekcije, to treba sprovesti najranije nakon 3- 4 nedelje. Broj injekcija po zglobu mora biti ograničen na 3 do 4. Medicinsko praćenje zgloba je neophodno naročito nakon ponavljanih injekcija.

Infiltracija: Fortecortin, rastvor za injekciju, 4 mg/mL, 8 mg/2mL se infiltrira u područje najvećeg bola ili na mestu pripoja tetiva. Oprez, zabranjeno je davati injekciju u tetivu! Davanje injekcija u kratkim razmacima treba izbegavati, preduzimanje mera za obezbeđivanje striktnih aseptičnih uslova je nophodno.

Napomene u vezi sa korišćenjem rastvora

Smeju se koristiti samo bistri rastvori. Sadržaj ampule je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Preostalu količinu rastvora treba uništiti.

Za detalje o kompatibilnosti sa infuzionim rastvorima pogledati odeljak 6.6.

Fortecortin rastvor za injekciju je kontraindikovan kod preosetljivosti na deksametazon ili na bilo koji od ekscipijenasa.

Intraartikularna injekcija je kontraindikovana kod:

• infekcija zgloba ili neposredne okoline zgloba kojeg treba tretirati
• bakterijskog artritisa
• nestabilnosti zgloba koji treba lečiti tretirati
• sklonosti ka krvavljenju (spontanim ili zbog antikoagulanasa )
• periartikularne kalcifikacije
• avaskularne osteonekroze
• rupture tetive
• Šarko-ovog zgloba

Infiltracija bez dodatne kauzalne terapije je kontraindikovana kod postojanja infekcija područja koje treba tretirati ; isto se odnosi na subkonjuktivalnu primenu kod oboljenja očiju izazvanih virusima, bakterijama i gljivicama i kod kornealnih povreda i ulceracija.

Teške anafilaktičke reakcije sa cirkulatornim kolapsom, zastojem rada srca, aritmijama, bronhospazmom i/ili sniženjem ili povišenjem krvnog pritiska zapažene su kod pojedinačnih slučejeva kod davanja Fortecortin, rastvora za injekciju.

Terapija lekom Fortecortin, rastvor za injekciju, može povećati rizik od bakterijskih, virusnih, gljivičnih, parazitarnih i oportunističkih infekcija zbog imunosupresivnog delovanja. Simptomi postojeće infekcije ili infekcije u nastajanju se mogu maskirati i na taj način se može otežati dijagnostika. Latentne infekcije, kao što su tuberkuloza i hepatitis B, mogu se ponovo aktivirati.

Ukoliko tokom terapije lekom Fortecortin, rastvor za injekciju, dođe do značajnih fizički stresnih situacija (udes, hirurška intervencija, porođaj, i dr.), privremeno povećanje doze može biti potrebno.

U sledećim bolestima, tretman sa lekom Fortecortin, rastvor za injekciju, treba sprovoditi samo ukoliko je to strogo indikovano i, ukoliko je potrebno, uz primenu specifične antiinfektivne terapije:

• Akutne virusne infekcije (hepatitis B, herpes zoster, herpes simpleks, varičele, herpetični keratitis)
• HBsAg-pozitivni, hronični aktivni hepatitis
• Približno 8 nedelja pre do 2 nedelje nakon profilaktičke vakcinacije živim atenuisanim vakcinama
• Sistemske mikoze i parazitoze (na primer nematode).
• Kod pacijenata sa suspektnom ili potvrđenom strongiloidazom glukokortikosteroidi mogu izazvati aktiviranje i masivno širenje infekcije.
• Poliomijelitis
• Limfadenitis posle BCG vakcinacije
• Akutne i hronične bakterijske infekcije
• Kod postojanja tuberkuloze u anamnezi primena samo uz zaštitu tuberkulostaticima.

Poremećaj vida

Poremećaj vida može da bude prijavljen kod sistemske i topikalne primene kortikosteroida. Ako se kod pacijenta jave simptomimi kao što je zamućen vid ili drugi poremećaji vida, pacijenta treba uzeti u obzir za upućivanje kod oftalmologa radi procene mogućih uzroka koji mogu da uključuju kataraktu, glaukom ili retke bolesti, poput centralne serotske horioretinopatije (CSCR) koja je bila prijavljena nakon primene sistemskih i lokalnih kortikosteroida.

Dodatno, terapiju lekom Fortecortin, rastvor za injekcije, treba sprovoditi samo u slučaju postojanja strogih indikaciija i po potrebi uz dodatnu specifičnu terapiju

• Peptičkih ulkusa
• Osteoporoze
• Teške srčane insuficijencije
• Hipertenzije koju je teško regulisati
• Dijabetes mellitus-a kojeg je teško regulisati
• Psijhijatrijskih oboljenja (i anamnestički) uključujući i suicidalnost : savetuje se neurološko ili psihijatrijsko praćenje
• Glaukoma uzanog i širokog ugla: savetuje se oftalmološko praćenje i prateća terapija praćenje
• Kornealnih ulceracija ili povreda: savetuje se oftalmološko praćenje i prateća terapija

Zbog postojanja rizika od perforacije creva, Fortecortin, rastvor za injekcije, treba koristiti samo u slučaju vitalnih indikacija i uz odgovarajući nadzor kod:

• teških ulceroznih kolitisa sa pretećom perforacijom i bez peritonealne iritacije
• divertikulitisa
• enteroanastomoza (odmah posle operacije)

Kod pacijenata koji primaju visoke doze glukokortikosteroida, mogu izostati znaci peritonealne iritacije nakon gastrointestinalne perforacije.

Neophodno je imati u vidu da pacijenti sa dijabetesom koji primaju lek Fortecortin, rastvor za injekciju, mogu imati potrebe za većim dozama insulina ili oralnih antidijabetika.

Potrebno je redovno praćenje krvnog pritiska tokom lečenja lekom Fortecortin, rastvor za injekciju, naročito u slučajevima primene visokih doza i kod pacijenata sa hipertenzijom koju je teško regulisati. Pacijenti sa teškom srčanom insuficijencijom se moraju intenzivno pratiti zbog rizika od pogoršanja njihovog stanja.

Tokom davanja visokih doza deksametazona može nastupiti bradikardija. Mogu nastupiti teške anafilaktičke reakcije.

Istovremena upotreba fluorohinolona i kortikosteroida povećava rizik za pojavu problema sa tetivama, kao što su tendinitisi i rupture tetiva.

U toku terapije lekom, Fortecortin, rastvor za injekcije, može inicijalno doći do pogoršanja postojeće mijastenije gravis.

Vakcnacija mrtvim vakcinama je u načelu moguća. Mora se međutim uzeti u obzir da se imuni odgovor inhibira visokim dozama kortikosteroida, a samim tim potencijalno remeti i uspešnost vakcinacije. Ukoliko se daju visoke doze, treba obezbediti odgovarajući unos kalijuma i voditi računa o restrikciji natrijuma i pratiti vrednosti kalijuma u serumu.

Nagli prekid terapije koja je trajala više od 10 dana može dovesti do pogoršanja, tj. recidiva osnovnog oboljenja, kao i nastanka sindroma adrenokortikalne insuficijencije. Zbog toga, kod planiranog prekida terapije dozu treba smanjivati postepeno.

Specifične virusne bolesti (varičela, morbili) mogu poprimiti posebno težak oblik kod pacijenata tretiranih glukokortikosteroidima. Naročito su ugroženi pacijenti sa oslabljenim imunim sistemom (imunokompromitovani) koji nisu preležali male boginje (morbili) ili varičele Ukoliko tokom terapije lekom Fortecortin, rastvor za injekciju, ovi pacijenti dođu u kontakt sa obolelim od malih boginja ili varičela treba ukoliko je to potrebno započeti profilaktičko lečenje.

U postmarketinškom izveštaju kod pacijenata sa hematološkim malignim oboljenjima nakon upotrebe dekasmetazona samog ili u komabinaciji sa hemoterapijom zabeležen je sindrom lize tumora (TLS). Pacijenti sa viskim rizikom od TLS, kao što su pacijenti sa visokim stepenom proliferacije, velikom zahvaćenosti tumorom i visokom osetljivosti na citotoksične agense, moraju biti pažljivo praćeni i moraju se preuzeti odgovarajuće mere predostrožnosti.

Prilikom intravenske primene, lek treba injektovati polako (u trajanju od 2-3 minuta), jer se prilikom brzog davanja mogu javiti bezopasna, kratkotrajna sporedna dejstva, koja traju do 3 minuta u vidu trnjenja ili parestezija, naročito ukoliko je davanje previše brzo.

Fortecortin, rastvor za injekciju, je lek namenjen za kratkotrajnu upotrebu. Ukoliko se ovaj lek neadekvatno koristi tokom dužeg vremenskog perioda, neophodne su dodatne mere predostrožnosti i opreza, koje su opisane za dugotrajnu upotrebu lekova koji sadrže glukokortikosteroide. Prilikom lokalne primene mora se voditi računa o mogućim neželjenim sistemskim dejstvima i interakcijama.

Intraartikularno davanje glukokortikosteroida povećava rizik od infekcije zgloba. Dugotrajno i ponavljano davanje glukokortikosteroida u zglobove koji nose telesnu težinu može dovesti do pogoršanja degenerativnih promena u zglobu. Mogući razlog tome je preterano opterećenje zgloba nakon prestanka bolova ili drugih simptoma.

Očna upotreba (odnosi se samo na Fortecortin®, rastvor za injekciju, 4mg/1mL): Kušingov sindrom i/ili adrenalna supresija povezana je sa sistemskom apsorpcijom okularno primenjenog deksametazona, nakon intenzivne i dugotrajne upotrebe terapije kod predisponiranih pacijenata, uključujući decu I pacijente tretirane sa CYP3A4 inhibitorima (uključujući ritonavir i cobicistat). U ovom slučaju, terapija se naglo obustavlja.

Pedijatrisjka populacija

Prevremeno rođena deca:

Raspoloživi podaci ukazuju na razvoj dugoročnih neuroloških neželjenih reakcija nakon ranog tretmana (<96 sati) kod prevremeno rođene dece sa hroničnom bolesti pluća ukoliko je korišćena inicijalna doza 0,25mg/kg dva puta na dan.

U fazi rasta dece treba pažljivo odmeriti odnos između rizika i koristi kod terapije Fortecortinom, injekcija za rastvor.

Stariji pacijenti

Kod starijih osoba koje imaju povećan rizik od osteoporoze, Fortecortin može da se koristi samo nakon procene odnosa između rizika i koristi za pacijenta.

Primena Fortecortin, rastvor za injekcije, može da dovede do pozitivnih nalaza kod doping kontrole..

Estrogeni (na primer inhibitori ovulacije) mogu produžiti poluvreme raspada glukokortikoida pa kortikoidni efekat može biti pojačan.

Lekovi koji indukuju CYP3A4, kao što su rifampicin, fenitoin, karbamazepin, barbiturati i primidon: efekti kortikosteroida mogu biti umanjeni.

Lekovi koji inhibiraju CYP3A4 (ketokonazol, itrakonazol, ritonavir i kobicistat) smanjuju klirens deksametazona što rezultira povećanjem efekta deksametazona i supresiju adrenalina/ Kušingov sindrom. Ovu kombinaciju treba izbegavati osim ukoliko je korist primene veća od rizika, ali u tom slučaju treba obavezno pratiti sistemsko dejstvo kortikosteroida

Lekovi koji inhibiraju CYP3A4, kao što su ketokonazol i itrakonazol: kortikoidni efekti mogu biti pojačani.

Efedrin: metabolizam glukokortikosteroida se može ubrzati i tako redukovati njihova efikasnost. ACE inhibitori: povećan rizik od nastanka promena u krvnoj slici.

Kardiotonički glikozidi: glikozidni efekat se može potencirati kao rezultat nedostatka kalijuma. Saluretici/laksativi: može se povećati ekskrecija kalijuma.

Antidijabetici: hipoglikemijski efekat može biti redukovan.

Derivati kumarina: antikoagulantni efekat može biti umanjen ili povećan. Prilagođavanje doze antikoagulansa može biti potrebno kod istovremenog davanja oba leka.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi/antireumatici (NSAIL), salicilati i indometacin: povećan rizik od gastrointestinalne ulceracije i hemoragije.

Nedepolarizujući miorelaksanti: mišićna relaksacija može biti produžena.

Atropin, drugi antiholinergici: dodatno povećanje intraokularnog pritiska prilikom istovremenog uzimanja sa lekom Fortecortin je moguće.

Prazikvantel: moguć je pad koncentracije prazikvantela u krvi.

Hlorokin, hidroksihlorokin, meflokvin: postoji povećan rizika za pojavu miopatija, kardiomiopatija. Protirelin: povećanje TSH može biti smanjeno kod primene protirelina

Imunosupresivne supstance povećana sklonost ka infekcijama i moguće pogoršanje ili manifestacija latentnih infekcija (Dodatno za cikolosportin: postoji povećan rizik od cerebralnih konvulzija.

Fluorohinoloni mogu povećati rizik od pojave problema sa tetivama. Uticaj na testove: kožne reakcije na alergijske testove mogu biti smanjene.

Trudnoća:

Deksametazon prolazi kroz placentu. Tokom trudnoće, naročito u prva tri meseca, tretman može biti započet samo posle pažljive procene odnosa između rizika i koristi.

Kod dugotrajnog lečenja glukokortikosteroidima tokom trudnoće nije moguće isključiti poremećaje rasta Davanje kortikosteroida skotnim životinjama može izazvati abnormalnosti u fetalnom razvoju uključujući rascep nepca, intrauterini zastoj u rastu i može uticati na rast i razvoj mozga. Nema dokaza da kortikosteroidi mogu dovesti do povećane učestalosti urođenih anomalija kao što su rascep nepca/usne kod čoveka. Videti odeljak 5.3 Sažetka karakteristika leka.

U slučaju terapije na kraju trudnoće, postoji rizik od atrofije kore nadbubrega fetusa što može zahtevati davanje supstitucione terapije kod novorođenceta koju treba postepeno smanjivati.

Dojenje:

Deksametazon prolazi u mleko majke. Nije utvrđeno do danas da to može naškoditi novorođenčetu. Uprkos tome, indikacije u periodu dojenja moraju biti stroge. Ukoliko su zbog bolesti potrebne veće doze treba prekinuti sa dojenjem.

Do danas nije utvrđeno da lek Fortecortin, rastvor za injekciju, utiče na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Isto se odnosi na rad bez čvrstog oslonca.

Rizik od pojave neželjenih dejstava je mali kod kratkotrajne terapije deksametazonom, osim kod terapije visokim pareneteralnim dozama kada treba imati u vidu mogućnost nastanka elektrolitnog disbalansa, pojave otoka, povišenog krvnog pritiska, akutne srčane insuficijencije, poremećaja srčanog ritma ili grčeva kao i klinički manifestne infekcije čak i kod kratkotrajne administracije. Pažnju treba takođe obratiti na pojavu peptičkih ulkusa (često izazvane stresom), koji mogu imati asimptomatski tok zbog tretmana kortikoidima, kao i na smanjenu toleranciju na glukozu.

Mogu nastati sledeća neželjena dejstva, koja veoma zavise od doze i dužine tretmana i čija učestalost zbog toga ne može biti navedena:

Infekcije i infestacije:

Maskiranje infekcija, manifestacija, egzacerbacija ili reaktivacija virusnih, gljivičnih, bakterijskih, infekcija uzrokovanih parazitima, kao i oportunističkih infekcija, aktivacija strongiloidaze (vidi poglavlje 4.4).

Poremećaji krvi i limfnog sistema:

Umerena leukocitoza, limfopenija, eozinopenija, policitemija. Poremeáji imunskog sistema:

Reakcije preosetljivosti (npr. egzantem kao reakcija na lek), teške anafilaktičke reakcije, kao što su aritmija, bronhospazam, porast ili pad krvnog pritiska, cirkulatorni kolaps, srčani zastoj, slabljenje imunog odgovora. Endokrini poremećaji:

Adrenalna supresija i indukcija Kušingov sindrom (tipični simptomi facies lunata, gojaznost trupa i pletora), adrenalna supresija (Videti odeljak 4.4.)

Poremećaji metabolizma i ishrane:

Zadržavanje natrijuma sa nastankom otoka, povećano izlučivanje kalijuma (pažnja: poremećaji srčanog ritma), povećanje telesne težine, smanjena tolerancija na glukozu, diabetes mellitus, hiperholesterolemija i hipertrigliceridemija, povećanje apetita.

Psihijatrijska oboljenja :

Depresije, iritabilnost, euforija, povećan nagon, psihoze, manije, , halucinacije, afektivna labilnost, anksioznost, poremećaj spavanja, suicidalnost. Oboljenja nervnog sistema:

Pseudotumor mozga (naročito kod dece), manifestacija latentne epilepsije i povećana sklonost ka konvulzijama kod pacijenata sa manifestnom epilepsijom.

Poremećaji oka:

Katarakta, posebno sa posteriornim subkapsularnim zamućenjem, glaukom, pogoršanje simptoma kornealne ulceracije, pospešivanje virusnog, gljivičnog i bakterijskog zapaljenja oka, pogoršanje bakterijskih infekcija kornee, ptoza, midrijaza, hemoza, jatrogene perforacije sklere, Horioretinopatija. U retkim slučajevima reverzibilni egzoftalmus, kod subkonjuktivalne primene i herpes simplex keratitis, kornealna perforacija kod postojećeg keratitisa, zamućen vid (takođe videte odeljak 4.4).

Vaskularni poremećaji :

Hipertenzija, povećanje rizika od arterioskleroze i tromboze, vaskulitis (takođe kao posledica prekida terapije posle dugotrajnog tretmana), povećana kapilarna fragilnost.

Gastrointestinalni poremećaji:

Peptički ulkusi, gastrointestinalne hemoragije, pankreatitis, stomačne tegobe. Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Striae rubrae, atrofije, teleangiektazije, petehije, ekhimoze, hipertrihoza, steroidne akne, , dermatitis nalik rozacei (peroralni), promene u pigmentaciji kože.

Poremećaj mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva:

Miopatija, mišićna atrofija i slabost, osteoporoza (dozno-zavisna, moguća prilikom samo kratkotrajne primene), aseptične nekroze, tegobe sa tetivama, tendinitis, ruptura tetive, epiduralna lipomatoza, inhibicija rasta kod dece.

Poremećaji reproduktivnih organa i dojki:

Poremećaj sekrecije seksualnih hormona (kao posledica čega nastaju neredovne menstruacije sve do amenoreje, hizuitizam, impotencija)

Opšta oboljenja i poremećaji na mestu administracije:

Usporeno zarastanje rane.

Lokalna primena: Lokalna iritacija i simptomi intolerancije su mogući (osećaj toplote, produženi bol), posebno kod okularne primene. Razvoj atrofije kože i potkožnog tkiva se ne može isključiti ukoliko se kortikosteroidi ne injektuju pažljivo u zglobnu šupljinu.

Prijavljivanje neželjene rekacije:

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi:

Akutne intoksikacije sa deksametazonom nisu poznate. Hronično predoziranje može pojačati neželjene efekte (pogledati odeljak 4.8.), naročito one koje se odnose na endokrini sistem, metabolizam i balans elektrolita.

Farmakoterapijska grupa: Glukokortikosteroidi

ATC kod: H02AB02

Deksametazon je monofluorni glukokortikosteroid sa izraženim antialergijskim, antiinflamatornim i efektom stabilizacije ćelijske membrane i takođe efektima na metabolizam ugljenih hidrata, belančevina i masti.

Glukokortikosteroidni efekat deksametazona je oko 7,5 puta jači od prednizolona i prednizona i 30 puta jači od hidrokortizona; deksametazon nema mineralokortikoidne efekte.

Glukokortikosteroidi slični deksametazonu ispoljavaju svoju biološku aktivnost aktiviranjem transkripcije kortikosteroid-senzitivnih gena. Antiinflamatorni, imunosupresivni i antiproliferativni efekti postižu se redukcijom stvaranja, oslobađanja i aktivnosti inflamatornih medijatora i preko inhibicije specifičnih funkcija i migracije inflamatornih ćelija. Uz to, kortikosteroidi mogu da inhibišu efekte senzibilisanih Tlimfocita i makrofaga na ciljne ćelije.

Ukoliko je potrebna dugotrajna terapija kortikosteroidima, mora se uzeti u obzir moguća indukcija tranzitorne adrenokortikalne insuficijencije. Supresivnost hipotalamus-pituitarne-adrenokortikalne osovine pored ostalog zavisi i od individualnih činilaca.

• Farmakokinetički podaci

Deksametazon se dozno zavisno vezuje za albumine plazme. U vrlo visokim dozama, najveći deo cirkuliše slobodno u krvi. U hipoalbuminemiji koncentracija nevezanog (aktivnog) kortikosteroida raste. Nakon i.v. administracije radioaktivno obeleženog deksametazona kod ljudi su registrovane maksimalne vrednosti deksametazona u cerebrospinalnoj tečnosti nakon 4 sata, koje su iznosile oko jedne šestine njegove istovremene koncentracije u plazmi.

Sa biološkim poluživotom od preko 36 časova, deksametazon pripada grupi glukokortikosteroida sa veoma dugim delovanjem. Zbog dugog delovanja deksametazon kod svakodnevne kontinuirane primene može dovesti do kumulacije i predoziranja.

Prosečno poluvreme eliminacije (iz seruma) deksametazona kod odraslih iznosi približno 250 min (+ 80 min). Deksametazon se najvećim delom eliminiše preko bubrega u obliku slobodnog deksametazonskog alkohola. Delom se metaboliše; metaboliti se takođe izlučuju najvećim delom preko bubrega, u obliku glukuronata ili sulfata. Oštećena bubrežna funkcija ne utiče značajno na eliminaciju deksametazona. Kod težih oboljenja jetre, s druge strane, poluvreme eliminacije je produženo.

• Pretklinički podaci o bezbednosti leka

Akutna toksičnost

U okviru prvih 7 dana LD50 za deksametazon posle jednokratne oralne primene iznosi 16 g/kg telesne težine kod miša i preko 3g/kg telesne težine kod pacova. Posle jednokratne subkutane aplikacije LD50 u prvih 7 dana iznosi preko 700mg/kg telesne težine kod miša i približno 120mg/kg telesne težine kod pacova.

Praćenje tokom 21 dana je pokazalo da se ove vrednosti pomeraju naniže, što se može tumačiti kao posledica teških infekcija usled imunosupresije izazvane hormonima. Hronična toksičnost

Nema dostupnih podataka o hroničnoj toksičnosti kod ljudi i životinja. Nisu poznati simptomi intoksikacije izazvani kortikosteroidima. Kod dugotrajne terapije dozama preko 1,5mg/dan mora se očekivati pojava izraženih neželjenih dejstava (videti odeljak 4.8).

Mutageni i tumorogeni potencijal

Dostupni podaci iz istraživanja na glukokortikosteroidima ne pokazuju bilo kakav dokaz o postojanju klinički releventnih genotoksičnih svojstava.

Reproduktivna toksičnost

U eksperimentima na životinjama deksametazon je izazivao rascep nepca i, u manjoj meri, druge malformacije kod miševa, pacova, hrčaka, zečeva i pasa. Uočeni su intrauterini poremećaji rasta . U studijama na životinjama rascep nepca primećen je kod pacova, miševa, hrčkova, zečeva, pasa i primata; a nije kod konja i ovaca. U nekim slučajevima ovaj defekat se javlja u kombinaciji sa poremećajima nervnog sistema i srca. Šta više poremećaji su viđeni na mozgu kod primata odmah nakon izlaganja leku. Takođe, intrauterine rast može biti odložen. Svi ovi defekti su se manifestovali kao posledica visokih doza.

Dinatrijum-edetat, Kreatinin, Natrijum- citrat,

Natrijum hidroksid, rastvor 1 mol/l, Voda za injekcije.

Lek ne treba mešati sa drugim medicinskim proizvodima. Za detalje o kompatibilnosti sa infuzionim rastovirma pogledati odeljak 6.6.

Rok upotrebe: 3 godine.

Lek treba upotrebiti odmah nakon otvaranja ampule.

Ovaj lek se ne sme koristiti posle isteka roka trajanja naznačenog na pakovanju

Čuvati lek na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Fortecortin, rastvor za injekciju, 4 mg/mL:1 mL rastvora za injekciju u ampulama od bezbojnog stakla tipa I. Pakovanje sadrži 3 ampule (1 mL)

Fortecortin, rastvor za injekciju, 8 mg/2mL: 2 mL rastvora za injekciju u ampulama od bezbojnog stakla tipa

I. Pakovanje sadrži 3 ampule (2 mL)

Ukoliko je moguće, Fortecortin, rastvor za injekciju, 4 mg/mL i 8 mg/2mL treba davati direktno intravenski ili injektovano u infuzionu cev. Injekcioni rastvori su kompatibilni sa sledećim infuzionim rastvorima (250 i 500 mL svaki) i namenjeni za upotrebu u toku 24h. Hemijska i fizička stabilnost razblaženog leka sa infuzionim rastvorima: izotoničan rastvor natrijum-hlorida, Ringerov rastvor i rastvor glukoze 5%, potvrđena je za 24 sata na sobnoj temepraturi. S mikrobiološke tačke gledišta razblažen rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperature od 2-8°C)

• Izotoničan rastvor natrijum-hlorida
• Ringerov rastvor
• Rastvor glukoze 5%

Kada se koristi u kombinaciji sa infuzionim rastvorima, mora se voditi računa o informaciji koju daje proizvođač o svom infuzionom rastvoru, kao i o kompatibilnosti, kontraindikacijama, neželjenim dejstvima i interakcijama.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Fortecortin je sintetski glukokortikoid (adrenokortikalni hormon) koji utiče na metabolizam, elektrolitni balans i funkcije tkiva.

Fortecortin, rastvor za injekciju, se koristi kod:

Bolesti koje zahtevaju lečenje glukokortikosteroidima. Ovo obuhvata, u zavisnosti od vrste i težine kliničke slike:

Sistemska primena

• Edem (otok) mozga: izazvan tumorom mozga, nakon neurohirurške operacije, izazvan apscesom (ograničena gnojna kolekcija) mozga usled: bakterijskog meningitisa (zapaljenje moždanih opni)
• Stanja šoka posle teških povreda, za preventivno lečenje šoka pluća
• Težak akutni napad astme
• Početno lečenje teških akutnih izraženih kožnih bolesti kao što su eksfolijativni dermatitis, pemfigus vulgaris, akutni ekcem
• Lečenje sistemskih reumatskih bolesti (reumatske bolesti koje mogu zahvatiti unutrašnje organe) kao što je sistemski eritemski lupus
• Aktivni reumatoidniartritis zapaljenje zglobova) sa teškim progresivnim tokom, na primer oblici koji vode ka brzoj destrukciji zglobova i/ili kada su zahvaćena druga tkiva van zglobova
• Teške infektivne bolesti sa toksičnim stanjima (na primer tuberkuloza, tifusna groznica); samo uz primenu odgovarajuće antiinfektivne terapije
• Palijativna terapija malignih tumora
• Prevencija i lečenje povraćanja posle hirurške intervencije ili citostaticima izazvanog povraćanja kao deo antiemetičkog režima.

Lokalna primena

• Injekcije direktno u zglob: zapaljenje jednog ili više zglobova koje se održava posle sistemskog lečenja hroničnog zapaljenja zglobova, aktivirane artroze, akutni oblici humeroskapularne periartropatije
• Infiltraciona terapija (samo ukoliko je apsolutno neophodna): nebakterijski tendovaginitis(zapaljenje omotača tetiva) i burzitis (zapaljenje serozne kese), periartropatije, insercione tendinopatije (tegobe na mestu pripoja tetiva)
• Oftalmologija (samo za Fortecortin, 4mg/mL, rastvor za injekciju: injekcije ispod konjunktive kod neinfektivnih upala rožnjače i konjuktive, sklere, dužice i cilijarnog tela, srednjeg očnog segmenta (uveitis).

Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na deksametazon ili na bilo koji drugi sastojak leka Fortecortin, rastvor za injekciju

Teške reakcije preosetljivosti (anafilaktičke reakcije) sa kolapsom cirkulacije, zastojem rada srca, poremećajem ritma, poremećajem disanja(bronhospazam) i/ili padom ili povišenjem krvnog pritiska registrovani su u izolovanim slučajevima tokom davanja leka Fortecortin, rastvor za injekciju.

Injekcija direktno u zglob nije dozvoljena kod:

• infekcije zgloba ili neposrednog okolnog tkiva koje treba tretirati
• bakterijskog zapaljenja zgloba
• nestabilnosti zgloba kojeg treba lečiti
• sklonost za krvarenje (spontanoili usled primene lekova , koji sprečavaju zgrušavanje krvi)
• periartikularne kalcifikacije
• avaskularne osteonekroze
• rupture tetiva
• Šarkoovog zgloba

Infiltracija bez dodatne uzročne terapije nije dozvoljena je kada je mesto koje treba tretirati inficirano; isto se odnosi na subkonjunktivalnu upotrebu kod oboljenja izazvanih virusima, bakterijama i gljivicama i kod povreda oštećenja rožnjače.

Upozorenja i mere opreza

Ukoliko se tokom terapije lekom Fortecortin, rastvor za injekciju, desi posebna fizički stresna situacija (udes, hirurška intervencija, porođaj), može biti potrebno da se doza privremeno poveća.

Fortecortin, rastovor za injekcije, može maskirati znake infekcije i na taj način otežati dijagnostiku postojeće ili infekcije u inkubaciji.

U sledećim bolestima, terapiju lekom Fortecortin, rastvor za injekciju, treba započeti samo ukoliko Vaš lekar smatra da je njegova upotreba apsolutno neophodna. Gde je potrebno, treba uporedo davati specifične lekove protiv odgovarajućih mikroorganizama:

• Akutne virusne infekcije ( hepatitis B, varičela, herpes zoster, herpes simpleks infekcije, zapaljenje rožnjače izazvano herpes virusima) HBsAg-pozitivan, hronični aktivni hepatitis (infektivno zapaljenje jetre)

-Približno 8 nedelja pre i sve do 2 nedelje posle preventivne vakcinacije oslabljenim živim vakcinama

-Akutne i hronične bakterijske infekcije

-Mikoze i parazitoze koje pogađaju unutrašnje organe

-Pojedine bolesti uzrokovane parazitima (infekcije izazvane amebama, glistama)

-Dečija paraliza (poliomijelitis)

-Upala limfnih čvorova posle vakcinacije protiv tuberkuloze

-Kod pacijenata kod kojih postoji podatak o tuberkulozi, primenjivati samo uz zaštitu tuberkulostaticima. Kod sledećih bolesti, lek Fortecortin, rastvor za injekciju, se može koristiti samo ukoliko lekar smatra njegovu primenu apsolutno neophodnom i samo ukoliko se ove bolesti istovremeno adekvatno leče:

• Peptički ulkusi
• Osteoporoza
• Hipertenzija koju je teško regulisati
• Dijabetes melitusa koji je teško regulisati
• Psijhijatrijska oboljenja (takođe u anamnezi pacijenta) uključujući rizik od suicida. Preporučuje se praćenje pacijenta od neurologa ili psihijatra.
• Povišeni očni pritisak (glaukoma zatvorenog i otvorenog ugla). Preporučuje se uzimanje odgovarajuće uporedne terapije i praćenje od strane očnog lekara.
• Povrede ili oštećenja rožnjače. Preporučuje se uzimanje odgovarajuće uporedne terapije i praćenje od strane očnog lekara.

Ukoliko Vam se javi zamućen vid ili drugi problemi sa vidom, obratite se svom lekaru.

Zbog postojanja rizika od perforacije creva, lek Fortecortin, rastvor za injekciju, treba koristiti samo u vitalnim indikacijama i uz odgovarajući nadzor kod:

• Teških upala debelog creva (ulcerozni kolitis) sa pretećom perforacijom, sa apscesima ili gnojnim zapaljenjem.
• Divertikulitisa (kesasto proširenjeu zidu creva).
• Odmah nakon određenih operacija creva (enteroanastomoza).

Kod pacijenata koji primaju visoke doze glukokortikoida, mogu izostati znaci nadražaja trbušne maramice posle gastrointestinalne perforacije.

Kod postojećeg dijabetesa, mora se redovno kontrolisati metabolizam, pošto ovi pacijenti mogu imati potrebe za većim dozama insulina ili oralnih antidijabetika.

Pacijenti sa teškom hipertenzijom i/ili teškom srčanom insuficijencijom se moraju intenzivno pratiti zbog rizika od pogoršanja njihovog stanja. Kod visokih doza može doći do usporenja pulsa.

Mogu nastati teške anafilaktičke reakcije (prejako reagovanje imunog sistema)

Rizik od nastanka tegoba u vezi sa tetivama, upala tetiva i kidanja tetiva povećan je, kada se fluorohinoloni (određena vrsta antibiotika) primenjuju istovremeno sa lekom Fortecortin, rastvor za injekcije.

Lečenje jednog određenog oblika mišićne paralize (Myasthenia gravis) može na početku da dovede do pogoršanja simptoma.

Upotreba vakcina sa ubijenim mikroorganizmima (mrtvih vakcina) je u načelu moguća. Međutim mora se uzeti u obzir da visoke doze kortikoida ometaju imuni odgovor, a samim tim se može poremetiti i uspešnost vakcinacije.

Posebno kod dugotrajnog lečenja visokim dozama leka Fortecortin, rastvor za injekciju, treba obezbediti odgovarajući unos kalijuma (na primer povrća, banana), i ograničiti unos kuhinjske soli i pratiti nivo kalijuma u serumu.

Virusne bolesti (kao što su morbili i varičela) mogu poprimiti posebno težak oblik kod pacijenata tretiranih lekom Fortecortin, rastvor za injekciju. Deca sa smanjenom otpornošću i osobe koje nisu preležale male boginje (morbili) ili varičelu su posebno izloženi riziku. Ukoliko tokom terapije lekom Fortecortin, rastvor za injekciju, ovi pacijenti dođu u kontakt sa obolelim od malih boginja ili varičele, treba odmah konsultovati njihovog lekara koji koji u slučaju potrebe može da savetuje preventivno lečenje.

Ukoliko pati od hematoloških bolesti mogu se pojaviti simptomi lize tumora kao što su grčevi u mišićima, mišićna slabost, konfuzija, gubitak ili poremećaj vida i otežano disanje.

Prilikom intravenske primene, lek treba injektovati polako (2-3 minuta), jer se kod prebrzog davanja mogu javiti bezopasni kratkotrajni (do 3 minuta) sporedni efekti, u formi trnjenja ili parestezija

Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, je namenjen za kratkotrajnu upotrebu. Ukoliko se ovaj lek neadekvatno koristi tokom dužeg vremenskog perioda moraju se uzeti u obzir dodatne mere predostrožnosti i opreza, koje su navedene za dugotrajni tretman lekovima koji sadrže glukokortikosteroide.

Prilikom lokalne primene, obratite pažnju na moguća sistemska neželjena dejstva i interakcije.

Davanje leka Fortecortin, rastvor za injekciju, u zglob povećava rizik od infekcija zglobova. Dugotrajno i ponavljano davanje glukokortikosteroida u zglobove koji nose telesnu težinu može dovesti do pogoršanja degenerativnih promena u zglobu. Razlog tome može biti preterano opterećenje zgloba posle otklanjanja bola ili drugih simptoma.

Lokalna upotreba u oftamologiji:

Obratite se Vašem lekaru ukoliko Vam se pojavi otok ili povećanje telesne težine na Vašem trupu ili licu, jer su to obično prvi znaci Kušingovog sindroma. Nakon prekida dugotrajne terapije sa visokom dozom a Fortekortinom može doći do pojave renalne supresije. Posebno treba obratiti pažnju na ovaj rizik kod dece i pacijenata koji su na terapiji lekovima ritonavir ili cobiscistat.

Deca i adolescenti

Deksametazon ne bi trebalo rutinski koristiti kod novorođenčadi, koji su imali problema sa plućima.

Zbog rizika od zaustavljanja rasta, lek Fortecortin, rastvor za injekciju, se može davati deci samo ukoliko postoje ozbiljni razlozi i uz redovno praćenje njihove visine u uslovima dugotrajne primene glukokortikosteroidne terapije.

Starija populacija

I kod starijih pacijenata, odnos između rizika i koristi se mora pažljivo odmeriti zbog rizika od osteoporoze.

Drugi lekovi i Fortecortin

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate ili ste u skorije vreme uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji nisu izdati na recept.

Molimo informišite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate ili ste uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji nisu izdati na recept.

Kako drugi lekovi utiču na aktivnost leka Fortecortin, rastvor za injekciju:

• Lekovi koji ubrzavaju metabolizam u jetri, kao što su određeni hipnotici (barbiturati), antikonvulzivi (fenitoin, karbamazepin, primidon) kao i određeni lekovi protiv tuberkuloze (rifampicin), mogu umanjiti kortikoidni efekat.
• Lekovi koji usporavaju metabolizam u jetri, kao što su pojedini lekovi protiv gljivičnih oboljenja (ketokonazol, itrakonazol), mogu pojačati kortikoidni efekat.
• Pojedini ženski seksualni hormoni, kao npr. oni koji se koriste u kontracepciji (“pilula”) mogu pojačati kortikoidni efekat.
• Lekovi koji sadrže efedrin za smanjenje otoka sluzokoža, mogu ubrzati razgradnju glukokortikosteroida i tako smanjiti njihovu efikasnost.
• Efedrin (može npr. biti sadržanim u lekovima protiv hipotonije, bronhitisa, napada astme i smanjenje otoka sluzokože kod kijavice, kao i sredstvima za smanjenje apetita) može smanjiti dejstvo leka Fortecortin, rastvor za injekciju.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko primenjujete ritonavir ili cobicistat jer ova kombinacija može povećati koncentraciju deksametazona u krvi.

Kako lek Fortecortin, rastvor za injekciju utiče, na efikasnost drugih lekova:

• Istovremena upoteba leka Fortecortin, rastvora za injekciju, i pojedinih lekova za snižavanje krvnog pritiska (ACE inhibitori) povećava rizik od promena u krvnoj slici.
• Zbog nedostatka kalijuma, lek Fortecortin, rastvor za injekciju, može da pojača efekat lekova koji povećavaju kontraktilnost srca (kardiotonični glikozidi).
• Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, može da poveća izlučivanje kalijuma uslovljenog diureticima (saluretici) ili laksativima.
• Lek Fortecortin, rastvor za injekciju može umanjiti efekat oralnih antidijabetika i insulina na smanjenje nivoa šećera u krvi.
• Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, može umanjiti ili povećati efekat lekova koji utiču na zgrušavanje krvi (oralnih antikoagulanata, kumarina). Vaš lekar će odlučiti da li je neophodno prilagođavanje doze lekova koji sprečavaju zgrušavanje.
• Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, može kod istovremene upotrebe sa lekovima protiv zapaljenja i reume (salicilati, indometacin i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi), povećati rizik od oštećenja sluzokože želuca ili krvarenja u gastrointestinalnom traktu.
• Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, može produžiti efekat opuštanja mišića izazvan pojedinim lekovima (nedepolarizujući mišićni relaksanti).
• Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, može uzrokovati dodatno povećanje očnog pritiska izazvanog pojedinim lekovima (atropin i drugi antiholinergici).
• Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, može umanjiti efekat lekova protiv parazita (prazikvantel).
• Lek Fortecortin, rastvor za injekcije, može kod istovremene upotrebe sa lekovima protiv malarije ili reumatskih bolesti (hlorokin, hidroksihlorokin, meflokvin), povećati rizik za nastanak bolesti mišića i srčanog mišića (miopatija, kardiomiopatija).
• Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, može smanjiti nivo hormona koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH) posle davanja protirelina (TRH, hormon koji proizvodi hipothalamus).
• Davanje visokih doza leka Fortecortin, rastvora za injekciju, može umanjiti efekat hormona rasta (somatotropina).
• Lek Fortercortin, rastvor za injekciju, može kod istovremenog davanja lekova koji umanjuju sopstvene odbrambene mehanizme (imunosupresivne supstance) povećati sklonost ka infekcijama, i pogoršati već postojeće infekcije, koje se možda još nisu ispoljile.
• Dodatno za ciklosporin (lek za smanjenje sopstvenih odbrambenih mehanizama): Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, može povećati koncentraciju ciklosporina u krvi i tako povećati rizik od konvulzija.
• Fluorohinoloni, određena grupa antibiotika, mogu povećati rizik za kidanje tetiva.
• Uticaj na testiranje: glukokortikosteroidi mogu smanjiti reakciju kože na alergijske testove.

Uticaj na testiranje:

Glukokortikoidi mogu umanjiti reakciju kože na alergijske testove.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre upotrebe ovog leka.

Trudnoća

Tokom trudnoće, posebno u prva tri meseca, terapiju treba započeti samo posle pažljive procene odnosa rizika i koristi. Žene treba da informišu svog lekara ukoliko su trudne ili nameravaju da zatrudne tokom lečenja. Dugotrajna terapija glukokortikosteroidima tokom trudnoće može izazvati poremećaj rasta fetusa. Glukokortikosteroidi koji se koriste tokom poslednjih meseci trudnoće mogu uzrokovati smanjenje funkcije kore nadbubrežne žlezde kod novorođenčeta.

Dojenje

Glukokortikosteroidi, koji sadrže deksametazonizlučuju se u majčino mleko. Štetan uticaj na novorođenče do sada nije utvrđen. Do danas nije utvrđeno da ovo izaziva bilo kakva oštećenja kod deteta. Uprkos tome, davanje ovog leka tokom perioda dojenja treba da usledi samo ukoliko je to neophodno. Ukoliko su zbog bolesti neophodne visoke doze, treba prekinutu sa dojenjem.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Do danas nije utvrđeno da lek Fortecortin, rastvor za injekciju, utiče na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. Isto se odnosi na rad bez čvrstog oslonca.

Važne informacije o nekim sastojcima leka Fortecortin

Nema posebnih upozorenja.

Uvek uzimajte lek Fortecortin, rastvor za injekciju, tačno kako Vam je Vaš lekar propisao. Vaš lekar će odrediti Vašu individualnu dozu. Molimo da se pridržavate ovih uputstava pažljivo, u suprotnom lek Fortecortin, rastvor za injekciju, ne može imati odgovarajući efekat. Konsultujte Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko niste sigurni.

Način primene

Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, se daje direktno u venu ili injekcijom u mišić ili tkivo.

Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, se daje polako (tokom 2–3 minuta) u venu. Ukoliko davanje u venu nije moguće, a cirkulatorna funckija je očuvana, ovaj lek se može dati i u mišić. Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, se, takođe, može dati infiltracijom, intraartikularno, ili subkonjunktivalno.

Direktnoj intravenskoj primeni ili injekciji direktno u infuziono crevo treba dati prednost u odnosu na infuziju.

Injekciju u zglob (intraartikularnaa injekcija) treba tretirati kao otvorenu hiruršku intervenciju zgloba i sprovoditi je pod strogim aseptičnim uslovima. Jedna intraartikularna injekcija je po pravilu dovoljna za uspešno olakšanje tegoba. Ukoliko je potrebno ponavljanje injekcije, istu treba dati najranije posle 3 ili 4

nedelje. Broj injekcija po zglobu se mora ograničiti na 3 do 4. Savetuje se lekarski pregled zgloba naročito posle ponavljanih injekcija.

Infiltracija: Lek Fortecortin, rastvor za injekciju, se infiltrira u predeo najvećeg bola ili na mesto pripoja tetiva. Oprez, zabranjeno je injektovanje u tetivu! Injektovanje u kratkim vremenskim razmacima teba izbegavati, primenjivati stroge aseptične uslove.

Napomene o upotrebljivosti rastvora:

Smeju se koristiti samo bistri rastvori. Sadržaj ampule je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Sva preostala količina rastvora za injekciju mora biti uništena.

Za detalje o kompatibilnosti infuzije pogledajte odeljak 5.

Uobičajena doza je: Sistemske indikacije

• Otok mozga: u akutnim stanjima i u zavisnosti od uzroka i težine, početna doza od 8-10 mg (do 80 mg) u venu (i.v.), zatim 16-24 mg (do 48 mg)/dan podeljeno u 3-4 (do 6) pojedinačnih doza u venu tokom 4-8 dana.
• Otok mozga uzrokovan bakterijskom upalom moždane ovojnice: 0,15 mg/kg svakih 6 sati tokom 4 dana, kod dece 0,4 mg/kg telesne težine svakih 12h tokom 2 dana, započeti pre davanja prve doze antibiotika.
• Stanje šoka posle teških povreda: početno 40-100 mg (deca 40mg) i.v., ponavljanje doze posle 12 sati ili davanje 16-40 mg u 6-časovnim intervalima tokom 2-3 dana.
• Težak oblik napada astme: što je pre moguće 8-20 mg i.v., u slučaju potrebe ponovno davanje 8 mg na svaka 4 h . Deca: 0,15-0,3 mg deksametazona/kg telesne težine, tj. 1,2 mg/kg telesne težine i.v. kao bolus, zatim 0,3 mg/kg na svakih 4-6 h.
• - Akutne kožne bolesti: zavisno od tipa i težine bolesti, dnevne doze od 8-40mg i.v., u pojedinačnim slučajevima do 100 mg. Nakon toga nastaviti lečenjem tabletama sa smanjivanjem doze.
• Sistemski eritemski lupus 6-16mg.
• Aktivni reumatoidni artritis sa teškim progresivnim tokom, na primer oblici koji vode brzoj destrukciji zgloba: 12-16 mg, ako su zahvaćena tkiva oko zgloba 6-12 mg.
• Teške infektivne bolesti sa stanjima sličnim trovanjima: 4-20 mg/dan i.v. tokom nekoliko dana samo uz primenu odgovarajuće antiinfektivne terapije; u pojedinačnim slučajevima (na primer tifusna groznica) na početku do 200 mg i.v., zatim smanjivati dozu.
• Pomoćna terapija kod malignih tumora: 8-16 mg/dan inicijalno, 4-12 mg/dan kod dugotrajnijeg lečenja.
• Prevencija i terapija povraćanja kod lečenja citostaticima: 10–20 mg i.v. pre započinjanja hemioterapije, zatim po potrebi 2-3 puta dnevno 4-8 mg tokom 1-3 dana (kod hemioterapije koja izaziva umereno povraćanje) ili do 6 dana (kod hemioterapije koja izaziva jakopovraćanje).
• Prevencija i terapija postoperativnog povraćanja: jednokratna doza od 8-20 mg pre početka operacije, kod dece od 2 godine starosti 0,15-0,5 mg/kg telesne težine (maks. 16 mg).

Lokalna primena

Lokalna infiltracija ili injekciona terapija se uobičajeno sprovodi sa 4-8 mg; 2 mg deksametazon dihidrogen fosfata je dovoljno u slučaju davanja injekcije u male zglobove i ispod konjuktive.

Primena

Dnevnu dozu treba, kada je moguće, davati ujutru kao jednokratnu dozu. Kod bolesti kod kojih je neophodno davati visoke doze, može biti neophodno višekratno dnevno davanje.

Trajanje lečenja zavisi od osnovne bolesti i njenog toka. Vaš lekar određuje terapijsku shemu koje se morate strogi pridržavati. Čim se postigne zadovoljavajući terapijski efekat, doza se redukuje na dozu održavanja ili se ukida.

Niske doze mogu biti dovoljne ili može biti potrebna redukcija doze kod pacijenata sa hipotireoidizmom ili cirozom jetre.

Ako ste uzeli više leka nego što je trebalo

Uopšteno, Lek Fortecortin, rastvor za injekciju uglavnom se dobro podnosi bez komplikacija čak i u slučaju kratkotrajnog lečenja velikim dozama. Nisu potrebne posebne mere predostrožnosti. Ukoliko osetite pojačane ili neobične sporedne efekte, konsultujte se sa Vašim lekarom.

Ako ste zaboravili da uzmete lek

Preskočena doza može se nadoknaditi istog dana, a sledećeg dana nastavlja se sa uobičajenom dozom koju je propisao Vaš lekar. Ukoliko je propušteno nekoliko doza, između ostalog može doći do ponovonog javljanja ili pojačavanja bolesti koja se leči U takvim slučajevima, obratite se Vašem lekaru koji će proveriti i, ukoliko je neophodno, prilagoditi terapijsku shemu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek

Uvek se pridržavajte doznog režima koji vam je propisao Vaš lekar. Nikada ne prekidajte terapiju lekom Fortecortin, rastvor za injekciju, na svoju ruku, naročito zbog toga što dugotrajna terapija može dovesti do supresije proizvodnje glukokortikosteroida u Vašem organizmu (nedostatak funkcije nadbubrežne žlezde). Stanje izraženog fizičkog stresa može biti opasno po život bez odgovarajuće proizvodnje glukokortikosteroida.

Ukoliko imate dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, molimo Vas da se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, i lek Foretcortin, rastvor za injekciju, može imati neželjene efekte.

Rizik od pojave neželjenih dejstava je mali kod kratkotrajne terapije deksametazonom; izuzetak čini kod terapija visokim parenteralnim dozama, kada može doći do poremećaja ravnoteže elektrolita, pojave otoka, povišenog krvnog pritiska, akutne srčane insuficijencije, poremećaji ritma, ili spastičnih grčeva kao i kliničkog ispoljavanja infekcija čak i kod kratkotrajnog davanja. Pažnju treba, takođe, obratiti na pojavu peptičkih ulkusa (često zbog stresa), koji zbog tretmana kortikoidima mogu proći bez značajnih simptoma, kao i na smanjenu toleranciju glukoze. U veoma retkim slučajevima lek Foretcortin, rastvor za injekciju, može izazvati alergijske reakcije do anafilaktičkog šoka.

Kod dugotrajne primene tretmana, naročito visokih doza, neželjeni efekti različitog intenziteta se mogu očekivati kao redovna pojava.

Infekcije i parazitarna oboljenja:

Maskiranje infekcija, pojava i pogoršanje virusnih, gljivičnih i bakterijskih infekcija, kao i parazitarnih ili infekcija kod osoba sa oslabljenim imunitetom (oportunustičke infekcije), aktiviranje infekcije izazvane glistama

Oboljenja krvi i limfnog sistema:

Promene u krvnoj slici (povećanje broja belih krvnih zrnaca ili svih krvnih ćelija, smanjenje broja određenih belih krvnih zrnaca)

Oboljenja imunskog sistema:

Reakcije preosetljivosti (npr. osip kao reakcija na lek), teške alergijske reakcije, kao npr. poremećaji ritma, bronhospazmi (grčevi glatke muskulature bronhija), previsok ili prenizak krvni pritisak, kolaps cirkulacije, zastoj srčanog rada, slabljenje imunog odgovora.

Oboljenja hormonskog sistema:

Razvoj tzv. Kušingovog sindroma (tipični znaci su mesečasto lice, gojaznost trupa i crvenilo lica), nedovoljnost ili atrofija kore nadbubrega.

Poremećaji metabolizma i ishrane:

Povećanje telesne težine, povećanje vrednosti šećera u krvi, šećerna bolest, povećanje masti u krvi (holesterola i triglicerida), povećan nivo natrijuma praćen otocima tkiva (edemi), nedostatak kalijuma usled povećanog izlučivanja kalijuma (može dovesti do poremećaja srčanog ritma), povećanje apetita.

Psihijatrijska oboljenja :

Depresije, razdražljivost, euforija, povećan nagon, psihoze, manije, halucinacije (kada vidite, čujete ili osetite stvari koje nisu prisutne), poremećaj raspoloženja, osećaj straha, poremećaj spavanja, sklonost ka samoubistvu.

Oboljenja nervnog sistema:

Povišen pritisak u glavi, pojava prethodno neprepoznate epilepsije, i povećana sklonost ka epileptičnim napadima kod pacijenata sa dijagnostifikovanom epilepsijom.

Oboljenja kože i potkožnog tkiva:

Linearni kožni ožiljci (strije), stanjivanje kože (“pergamentska koža”), proširenje krvnih sudova kože, sklonost ka podlivima, tačkasta ili obimnija kožna krvarenja, povećana dlakavost tela, akne, usporeno zarastanje rana, zapaljenske promene lice , naročito oko usta, nosa i očiju, promene u pigmentaciji kože.

Poremećaji oka:

Povećanje intraokularnog pritiska (glaukom), zamućenje sočiva (katarakta), pogoršanje oštećenja rožnjače, pospešivanje nastanka ili pogoršanje virusnog, bakterijskog ili gljivičnog zapaljenja oka, pogoršanje bakterijskog zapaljenja rožnjače, otok vežnjače, padajući kapak, proširenje zenica, pucanje beonjače, poremećaj ili gubitak vida. U retkim slučajevima prolazno izbočenje očne jabučice, kod subkonjuktivalne primene i herpes-simplex infekcija rožnjače, pucanje rožnjače kod postojanja upale rožnjače, zamućen vid.

Vaskularna oboljenja:

Hipertenzija, povećan rizik od arterioskleroze i tromboze, zapaljenje krvnih sudova (takođe kao posledica prekida terapije posle dugotrajnog tretmana), povećana krtost krvnih sudova.

Gastrointestinalni poremećaji:

Peptički ulkus (čir), gastrointestinalno krvarenje, pankreatitis (zapaljenje gušterače), stomačne tegobe.

Mišićnoskeletni i poremećaji vezivnog tkiva:

Mišićna oboljenja, mišićna atrofija i slabost, gubitak koštane mase (osteoporoza) su zavisni od doze i mogući su i kod samo kratkotrajne primene, drugi oblici razgradnje kostiju (nekroza kostiju kostiju), tegobe sa tetivama, upale tetiva, rupture tetiva, nagomilavanje masti u predelu kičmenog stuba (epiduralna lipomatoza), inhibicija rasta kod dece.

Oboljenja polnih organa i mlečne žlezde:

Poremećaj sekrecije seksualnih hormona (kao posledica čega nastaju neredovne menstruacije sve do gubitka mentruacije, pojačana maljavosti, impotencija)

Opšta oboljenja i poremećaji na mestu administracije:

Usporeno zarastanje rane.

Kod lokalne primene: lokalna iritacija i nepodnošljivost su mogući (osećaj toplote, produženi bol). Razvoj atrofije kože i potkožnog tkiva na mestu injekcije ne mogu se isključiti ukoliko se kortikosteroidi ne daju pažljivo u zglobnu šupljinu.

Molimo konsultujte Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko primetite bilo koje od nabrojanih neželjenih dejstava ili bilo koje drugo neželjeno dejstvo tokom lečenja lekom Fortecortin, rastvor za injekciju. Nemojte, ni pod kakvim okolnostima, prekidati sa lečenjem samoinicijativno.

Molimo obavestite Vašeg lekara odmah ukoliko osetite gastrointestinalne smetnje, bolove u leđima ili ramenu, bol u predelu kuka, psihičke smetnje, značajne promene u nivou šećera u krvi ako ste dijabetičar, ili druge smetnje.

Ukoliko ste primetili bilo koje neželjeno dejstvo koje nije spomenuto u ovom uputstvu, molimo da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ,farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Nemojte koristiti ovaj lek posle isteka roka upotrebe koji je odštampan na unutrašnjem i spoljašnjem pakovanju.

Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Upotrebiti odmah nakon otvaranja.

Lek Fortecortin, rastvor za injekciju je kompatibilan sa sledećim infuzionim rastvorima (250 i 500mL svaki) i namenjen za upotrebu unutar 24 sata. Hemijska i fizička stabilnost razblaženog leka sa infuzionim rastvorima: izotoničan rastvor natrijum-hlorida, Ringerov rastvor i rastvor glukoze 5%, potvrđena je za 24 sata na sobnoj temperaturi. S mikrobiološke tačke gledišta, razblažen rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na sobnoj temperature 2-8°C.

• Izotoničnan rastvor natrijum- hlorida
• Ringerov rastvor
• Rastvor glukoze 5%

Kada se koristi u kombinaciji sa infuzionim rastvorima, mora se voditi računa o informaciji koju daje proizvođač o svom rastvoru, i posebno obratiti pažnja na kompatibilnost, kontraindikacije, neželjene efekte i interakcije.

Aktivna supstanca: deksametazon-natrijum-fosfat.

Aktivna supstanca je deksametazon-natrijum-fosfat, hormon nadbubrežne žlezde.

1 ampula leka Fortecortin, rasvor za injekciju 8mg/2mL sadrži: 8,74 mg deksametazon-natrijuma-fosfat, što odgovara 8mg/2mL deksametazon- 21-dihidrogen-fosfata.

1 ampula leka Fortecortin, rastvor za injekciju, 4mg/mL sadrži: 4,37 mg deksametazon-natrijuma-fosfat, što odgovara 4 mg/mL deksametazon- 21-dihidrogen-fosfata.

1 ampula leka Fortecortin, rastvor za injekciju, 4mg/mL sadži 1 mL rastvora za injekciju. 1 ampula leka Fortecortin, rastvor za injekciju, 8mg/2mL sadži 2 mL rastvora za injekciju.

Pomoćne supstance: dinatrijum edetat, kreatinin, natrijum- citrat, natrijum hidroksid rastvor 1 mol/L, voda za injekciju.

Kako izgleda lek Fortecortin i sadržaj pakovanja

Fortecortin, rastvor za injekciju, 8 mg/2mL:

2 mL rastvora za injekciju u ampulama od bezbojnog stakla tipa I. Pakovanje sadrži 3 ampule (2 mL)

Fortecortin, rastvor za injekciju, 4 mg/mL:

1 mL rastvora za injekciju u ampulama od bezbojnog stakla tipa I. Pakovanje sadrži 3 ampule (1 mL)

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

MERCK D.O.O. BEOGRAD

Omladisnkih brigada 90v 11070 Novi Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Fortecortin, rastvor za injekciju, 4mg/mL: 515-01-04555-18-001 od 12.08.2019. Fortecortin, rastvor za injekciju, 8mg/2mL: 515-01-04560-18-001 od 12.08.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Sistemska primena :

• Otok mozga kod tumora mozga, neurohirurških intervencija, bakterijskog meningitisa, apscesa mozga.
• Politraumatski šok / prevencija posttraumatskog šoka pluća
• Težak akutni napad astme
• Inicijalna parenteralna terapija ekstenzivnog teškog akutnog napada kožnih bolesti, kao što su eksfolijativni dermatitis, pemfigus vulgaris, akutni ekcem
• Inicijalna parenteralna terapija autoimunih bolesti kao što je sistemski eritemski lupus (naročito visceralnih oblika)
• Aktivni reumatoidni artritis sa teškim progresivnim tokom, na primer rapidne destruktivne forme i/ili ekstraartikularne manifestacije
• Teške infektivne bolesti sa toksičnim stanjima (na primer tuberkuloza, tifusna gruznica), samo uz istovremenu primenu antiinfektivne terapije
• Palijativna terapija malignih tumora
• Prevencija i terapija postoperativnog ili citostaticima uzrokovanog povraćanja kao deo antiemetičkog režima

Lokalna primena:

• Intraartikularne injekcije: perzistentna upala jednog ili manjeg broja zglobova nakon sistemskog lečenja hroničnih zapaljenskih oboljenja zglobova, aktivirane artroze, akutni oblici humeroskapularne periartropatije
• Infiltraciona terapija (samo ukoliko je strogo indikovana): nebakterijski tendovaginitis i burzitis, periartropatije, insercione tendinopatije
• Oftalmologija (samo Fortecortin, rastvor za injekciju, 4 mg/mL): subkonjunktivalna primena kod neinfektivnih keratokonjunktivitisa, skleritisa (izuzev nekrotizirajućeg skleritisa), prednjeg i intermedijalnog uveitisa

Doziranje i način primene Doziranje

Doziranje zavisi od tipa i težine bolesti i od individualnog odgovora pacijenta na terapiju. Načelno, početne doze su relativno visoke, pri čemu kod akutnih teških oblika bolesti moraju biti značajno više nego kod hroničnih bolesti.

Ukoliko nije drugačije propisano, preporučuje se sledeće doziranje:

Sistemske indikacije:

• Otok mozga:

Zavisno od uzroka i težine, početna doza od 8-10 mg (do 80 mg) i.v., zatim 16-24 mg (do 48 mg)/dan podeljeno u 3-4 (do 6) pojedinačnih doza i.v. tokom 4-8 dana. Duži period primene nižih doza leka Fortecortin, rastvor za injekciju, može biti potreban tokom radioterapije, kao i kod konzervativnog lečenja inoperabilnih tumora mozga.

• Otok mozga uzrokovan bakterijskim meningitisom:

0,15 mg/kg telesne težine svakih 6 h tokom 4 dana, kod dece 0,4 mg/kg telesne težine svakih 12 h tokom 2 dana; započeti pre primene prve doze antibiotika.

• Posttraumatski šok / prevencija posttraumatskog šoka pluća:

Početno 40-100 mg (deca 40mg) i.v., ponavljanje doze posle 12 časova ili davanje 16-40 mg na 6 sati tokom 2-3 dana.

• Anafilaktički šok:

Primarno injekcija Epinefrina i.v., zatim 40-100 mg (deca 40 mg) i.v., po potrebi ponoviti injekciju.

• Težak akutni napad astme.

Odrasli: što je pre moguće 8-20 mg i.v., zatim po potrebi ponovljene injekcije od 8 mg svaka 4 h.

Deca: 0,15-0,3 mg/kg telesne mase i.v. kao bolus ili per os tj. 1,2 mg/kg telesne mase inicijalno, zatim 0,3 mg/kg na svakih 4-6 sati. Aminofilin i sekretolitici se mogu dodatno administrirati.

• Akutne kožne bolesti:

Zavisno od tipa i težine bolesti, dnevne doze od 8-40mg i.v., u pojedinačnim slučajevima do 100 mg praćeno oralnim lečenjem nižim dozama.

• Aktivne faze sistemskih reumatskih oboljenja:

Sistemski eritemski lupus 6-16mg/dan.

• Aktivni reumatoidni artritis sa teškim progresivnim tokom:

12-16 mg/dan kod rapidnih destruktivnih oblika, 6-12 mg/dan kod ekstraartikularnih manifestacija.

• Teške infektivne bolesti, toksična stanja (na primer tuberkuloza, tifusna groznica; samo uz primenu odgovarajuće antiinfektivne terapije):
• 4-20 mg/dan i.v., u pojedinačnim slučajevima (na primer tifusna groznica) inicijalno do 200 mg.
• Palijativna terapija malignih tumora:

8-16 mg/dan inicijalno, 4-12 mg/dan kod dugotrajnog lečenja.

• Prevencija i terapija povraćanja uzrokovanog citostaticima kao deo antiemetičkog režima:

10–20 mg i.v. ili per os pre započinjanja hemioterapije, zatim ukoliko je potrebno 4-8 mg 2-3 puta dnevno tokom 1-3 dana (kod umereno emetogene hemioterapije), tj. do 6 dana (kod visoko emetogene hemioterapije).

• Prevencija i terapija postoperativnog povraćanja:

jednokratna doza od 8-20 mg i.v. pre početka operacije, kod dece od 2 godine starosti 0,15-0,5 mg/kg telesne težine (maks. 16mg).

Lokalna primena:

Lokalna infiltraciona ili injekciona terapija se uobičajeno sprovodi sa 4-8 mg; kod primene injekcije u male zglobove i subkonjuktivalno dovoljna je doza od 2 mg deksametazon 21-dihidrogen-fosfata.

Način primene

Fortecortin, rastvor za injekciju, se daje sporom (2–3 min) intravenoznom injekcijom ili infuzijom, premda se može davati i intramuskularno ukoliko postoji problem sa venama, a cirkulatorna funkcija pacijenta je očuvana. Fortecortin 4 mg/mL, 8 mg/2mL se takođe može dati infiltracijom, intraartikularno, ili subkonjunktivalno (samo Fortecortin, rastvor za injkeciju, 4 mg/mL). Dužina trajanja terapije zavisi od indikacija.

Srazmerno niže doze mogu biti dovoljne ili može biti potrebna redukcija doze kod pacijenata sa hipotiroidizmom ili cirozom jetre.

Intraartikularne injekcije treba tretirati kao otvorenu hirurgiju zglobova i moraju se davati pod striktno aseptičnim uslovima. Po pravilu je dovoljna jednokratna primena intraartikularne injekcije za uspešno olakšanje simptoma. Ukoliko je neophodno ponovno davanje injekcije, to treba sprovesti najranije nakon 3- 4 nedelje. Broj injekcija po zglobu mora biti ograničen na 3 do 4. Medicinsko praćenje zgloba je neophodno naročito nakon ponavljanih injekcija.

Infiltracija: Fortecortin, rastvor za injekciju, 4 mg/mL, 8 mg/2mL se infiltrira u područje najvećeg bola ili na mestu pripoja tetiva. Oprez, zabranjeno je davati injekciju u tetivu! Davanje injekcija u kratkim razmacima treba izbegavati, preduzimanje mera za obezbeđivanje striktnih aseptičnih uslova je nophodno.

Napomene u vezi sa korišćenjem rastvora

Smeju se koristiti samo bistri rastvori. Sadržaj ampule je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Preostalu količinu rastvora treba uništiti.

Za detalje o kompatibilnosti sa infuzionim rastvorima pogledati odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lista pomoćnih supstanci

Dinatrijum-edetat, Kreatinin, Natrijum- citrat,

Natrijum hidroksid, rastvor 1 mol/l, Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Lek ne treba mešati sa drugim medicinskim proizvodima. Za detalje o kompatibilnosti sa infuzionim rastovirma pogledati odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rok upotrebe

Rok upotrebe: 3 godine.

Lek treba upotrebiti odmah nakon otvaranja ampule.

Ovaj lek se ne sme koristiti posle isteka roka trajanja naznačenog na pakovanju

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati lek na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Fortecortin, rastvor za injekciju, 4 mg/mL:1 mL rastvora za injekciju u ampulama od bezbojnog stakla tipa I. Pakovanje sadrži 3 ampule (1 mL)

Fortecortin, rastvor za injekciju, 8 mg/2mL: 2 mL rastvora za injekciju u ampulama od bezbojnog stakla tipa

I. Pakovanje sadrži 3 ampule (2 mL)

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Ukoliko je moguće, Fortecortin, rastvor za injekciju, 4 mg/mL i 8 mg/2mL treba davati direktno intravenski ili injektovano u infuzionu cev. Injekcioni rastvori su kompatibilni sa sledećim infuzionim rastvorima (250 i 500 mL svaki) i namenjeni za upotrebu u toku 24h. Hemijska i fizička stabilnost razblaženog leka sa infuzionim rastvorima: izotoničan rastvor natrijum-hlorida, Ringerov rastvor i rastvor glukoze 5%, potvrđena je za 24 sata na sobnoj temepraturi. S mikrobiološke tačke gledišta razblažen rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperature od 2-8°C)

• Izotoničan rastvor natrijum-hlorida
• Ringerov rastvor
• Rastvor glukoze 5%

Kada se koristi u kombinaciji sa infuzionim rastvorima, mora se voditi računa o informaciji koju daje proizvođač o svom infuzionom rastvoru, kao i o kompatibilnosti, kontraindikacijama, neželjenim dejstvima i interakcijama.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.