Fraxiparine® 3800i.j./0.4mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

• Perioperativna tromboprofilaksa:
• primarna profilaksa perioperativne i postoperativne duboke venske tromboze kod pacijenata sa niskim, umerenim ili visokim rizikom od tromboembolije;
• primarna profilaksa perioperativne i postoperativne duboke venske tromboze kod pacijenata koji se podvrgavaju većim ortopedskim hirurškim zahvatima (kao što je elektivna hirurgija kuka).
• Prevencija venske tromboembolijske bolesti kod pacijenata sa akutnim oboljenjima (kao što su akutna insuficijencija srca, respiratorna insuficijencija, teška infekcija ili reumatske bolesti) i ograničenom pokretljivošću sa povećanim rizikom od venske tromboembolije.
• Terapija duboke venske tromboze.
• Profilaksa tromboze i sprečavanje koagulacije vezane za ekstrakorporalnu cirkulaciju u toku hemodijalize i hemofiltracije.

Način primene

Kada se lek Fraxiparine primenjuje supkutano, uobičajeno mesto primene injekcije je lateralni zid abdomena; alternativno se može primeniti u butinu. Igla se vertikalno uvodi u nabor kože podignut palcem i kažiprstom, koji se mora pažljivo, ali čvrsto, držati dok se ne završi ubrizgavanje. Ne masirati mesto primene injekcije. Lek Fraxiparine se u toku hemodijalize daje u arterijsku liniju.

Doziranje

Perioperativna tromboprofilaksa:

Primarna profilaksa perioperativne i postoperativne duboke venske tromboze

• kod pacijenata sa niskim, umerenim i visokim rizikom od tromboembolije:

0,3 mL (2850 i.j. anti-Xa) supkutano 2 sata pre operacije, a nakon toga 0,3 mL (2850 i.j. anti-Xa) supkutano svakog jutra do postizanja pune pokretljivosti, ali u toku najmanje 7 dana.

• kod pacijenata koji se podvrgavaju većem ortopedskim hirurškom zahvatima (kao što je elektivna hirurgija kuka):

Početne doze treba primeniti 12 sati pre operacije i 12 sati nakon operacije. Ove doze i kasnije doze koje se primenjuju jednom dnevno moraju se prilagoditi prema telesnoj masi, u skladu sa tabelom u nastavku. Terapiju treba nastaviti sve dok postoji rizik od tromboze, a najmanje 10 dana.

Prevencija venske tromboembolijske bolesti kod pacijenata sa akutnim oboljenjima (kao što su akutna srčana insuficijencija, respiratorna insuficijencija, teška infekcija ili reumatske bolesti) i ograničenom pokretljivošću sa povećanim rizikom od venske tromboembolije.

Nadroparin se primenjuje supkutano jednom dnevno. Dozu treba prilagoditi prema telesnoj masi u skladu sa tabelom u nastavku. Terapiju treba nastaviti sve dok postoji rizik od tromboembolije.

Kod starijih pacijenata može biti potrebno smanjenje doze na 0,3 mL (2850 i.j. anti-Xa ).

Terapija duboke venske tromboze

Lek Fraxiparine se primenjuje supkutano dva puta dnevno (na svakih 12 sati), obično tokom 10 dana i u dozama prilagođenim prema telesnoj masi pacijenta (videti tabelu u nastavku). Primenu oralnih antikoagulanasa treba započeti od prvog dana. Terapija lekom Fraxiparine traje najmanje 5 dana, a potrebno ju je nastaviti sve dok se ne uspostavi odgovarajuće sprečavanje koagulacije oralnom antikoagulantnom terapijom.

Za pacijente kod kojih je u skladu sa njihovom telesnom masom potrebno primeniti dozu od 0,2 mL, odnosno 0,5 mL, doza se može pravilno odmeriti korišćenjem napunjenog šprica zapremine 0,6 mL uz odbacivanje volumena od 0,4 mL (za dobijanje doze od 0,2 mL), odnosno 0,1 mL (za dobijanje doze od 0,5 mL) pre primene leka. Pri odmeravanju doze veće od 0,6 mL, mora se koristiti najveći dostupan volumen od 0,6 mL u kombinaciji sa dodatnim volumenom do dostizanja željene doze. Odbacivanje zapremine iz dodatnog šprica mora se uraditi pre primene leka. Samo špricevi od 0,6 mL se mogu koristiti za prilagođavanje doze, jer jedino oni imaju imaju graduisanu skalu.

Sprečavanje koagulacije tokom hemodijalize i hemofiltracije

Doziranje se mora optimizovati za svakog pacijenta. Lek Fraxiparine se obično daje kao pojedinačna doza u arterijsku liniju na početku svake dijalize. U tabeli u nastavku prikazana je preporučena početna doza za pacijente koji nemaju povećan rizik od krvarenja. Ukoliko dijaliza traje duže od 4 sata, manja dodatna doza se može dati tokom dijalize. Doziranje se, u zavisnosti od dejstva u toku prve dijalize, na odgovarajući način koriguje u narednim dijalizama.

Praćenje terapije

Zbog rizika od heparinom izazvane trombocitopenije savetuje se redovna provera broja trombocita tokom čitavog perioda terapije lekom Fraxiparine. Provera broja trombocita se preporučuje pre početka primene, prvog dana terapije, a zatim redovno svaka 3 do 4 dana, kao i na kraju terapije.

Povremeno se može razviti blaga prolazna trombocitopenija (tip I) na početku terapije uz broj trombocita između 100000 po mikrolitru i 150000 po mikrolitru usled privremene aktivacije trombocita. U ovakvim slučajevima se obično ne javljaju komplikacije, pa se terapija može nastaviti.

U retkim slučajevima je primećena antitelima posredovana teška trombocitopenija (tip II) uz broj trombocita ispod 100000 po mikrolitru ili brzo opadanje na manje od 50% od početnog broja. Smanjenje broja trombocita kod pacijenata koji nisu senzibilisani uglavnom se javlja između 6. i 21. dana od početka terapije. To se kod pacijenata senzibilisanih prethodnom primenom može desiti u roku od nekoliko sati. Teška forma trombocitopenije može biti povezana sa arterijskom ili venskom trombozom/tromboembolijom, diseminovanom intravaskularnom koagulacijom, mogućom nekrozom kože na mestu primene injekcije, petehijama, purpurom i melenom. U tim slučajevima smesta se prekida primena leka Fraxiparine i razmatra terapija lekom iz druge grupe antitrombotika. Pacijenta treba informisati o

činjenici da ubuduće ne sme da prima lekove koji sadrže heparin.

Pedijatrijska populacija

Primena nadroparina kod dece i adolescenata se ne preporučuje jer nema dovoljno podataka o efikasnosti i bezbednosti leka da bi se odredilo doziranje kod pacijenata mlađih od 18 godina.

Stariji pacijenti

Nije neophodno prilagođavanje doze kod primene leka starijim pacijentima (starijim od 65 godina), osim ukoliko je prisutno oštećenje funkcije bubrega. Pre otpočinjanja terapije, preporučuje se ispitivanje funkcije bubrega (videti Oštećenje funkcije bubrega u tekstu u nastavku ispod i odeljak 5.2).

Prevencija venske tromboembolijske bolesti kod pacijenata sa akutnim oboljenjima (kao što su akutna insuficijencija srca, respiratorna insuficijencija, teška infekcija ili reumatske bolesti) i ograničenom pokretljivošću sa povećanim rizikom od venske tromboembolije.

Kod starijih pacijenata može biti potrebno smanjenje doze na 0,3 mL (2850 i.j. anti-Xa ).

Oštećenje funkcije jetre

Nisu sprovedene studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Oštećenje funkcije bubrega

Umereno i teško oštećenje funkcije bubrega je povezano sa povećanom izloženošću nadroparinu. Kod ovih pacijenata je povećan rizik od nastanka tromboembolizma i hemoragije.

• Terapija duboke venske tromboze

Prilikom terapije duboke venske tromboze kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega (videti i odeljak 4.3), potrebno je pratiti laboratorijske vrednosti, najbolje na osnovu merenja koncentracije anti-Xa (amidolitičkom metodom sa hromogenim supstratom). Aktivnost anti-Xa se može pratiti 2. i 4. dana, približno 3 sata nakon supkutane primene i treba da bude u rasponu 0,5-1,2 i.j. anti-Xa/mL.

• Profilaksa tromboembolijskih poremećaja

Kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina ≥50 mL/min) ne zahteva se smanjivanje doze.

Kod pacijenata sa umerenim poremećajem funkcije bubrega (kada je klirens kreatinina ≥30 mL/min, a

<50 mL/min), ukoliko lekar koji propisuje lek smatra da je potrebno smanjiti dozu, uzimajući u obzir individualne faktore rizika za nastanak hemoragije i tromboembolizma, dozu je potrebno smanjiti za 25% do 33% (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Nadroparin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 30 mL/min) (videti odeljak 4.3).

Nadroparin se ne koristi kod pacijenata sa:

• preosetljivosti na aktivnu supstancu nadroparin-kalcijum, heparin ili derivate heparina, uključujući druge nisko molekularne heparine, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• postojeće ili prethodne trombocitopenije povezane sa heparinom (tip II); ili poznate trombocitopenije u istoriji bolesti zbog primene nadroparina (videti odeljak 4.4);
• intraokularnog krvarenja ili drugog aktivnog krvarenja ili povećanog rizika za nastanak hemoragije, u usled poremećaja normalne hemostaze (hemoragijska dijateza, deficit faktora koagulacije, teška trombocitopenija), osim kod diseminovane intravaskularne koagulacije koja nije uzrokovana upotrebom heparina;
• organske lezije koje imaju tendenciju da krvare, kao što su akutni ulkus želuca i duodenuma, cerebralna hemoragija ili cerebralna aneurizma;
• hemoragični moždani udar;
• akutnim infektivnim endokarditisom;
• teške, hipertenzije rezistentne na terapiju;
• teškog oštećenja funkcije jetre;
• teškog oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina <30 mL/min), osim u toku hemodijalize;
• oštećenja ili hirurške intervencije na centralnom nervnom sistemu, očima ili ušima;
• retinopatije, hemoragije u staklastom telu;
• pretećeg abortusa;
• kod terapije duboke venske tromboze: regionalna anestezija (spinalna ili epiduralna anestezija), lumbalna punkcija

Zbog mogućnosti nastanka trombocitopenije indukovane heparinom, tokom čitavog trajanja terapije nadroparinom potrebno je pratiti broj trombocita.

Postoje prijavljeni retki slučajevi trombocitopenije indukovane heparinom, ponekad i teški, koji mogu biti udruženi sa arterijskom ili venskom trombozom. Takvu dijagnozu treba razmotriti u sledećim slučajevima:

• trombocitopenija;
• bilo koje značajno smanjenje broja trombocita (30% do 50% u poređenju sa početnim vrednostima);
• pogoršanje početne tromboze uprkos trajanju terapije;
• tromboza koja se pojavi za vreme trajanja terapije;
• diseminovana intravaskularna koagulacija.

U tim slučajevima, mora se obustaviti primena nadroparina.

Ovakvi događaji su verovatno imunološki posredovani (alergijske prirode), i u slučaju primene terapije po prvi put, najčešće su prijavljeni između 5. i 21. dana terapije, ali se mogu pojaviti i znatno ranije ukoliko u istoriji bolesti pacijenta postoji trombocitopenija uzrokovana heparinom.

Ukoliko u istoriji bolesti postoji trombocitopenija koja se javila tokom primene heparina (bilo standardnog ili niskomolekularnog), primena nadroparina se može razmotriti ukoliko je neophodna. U takvim slučajevima, potrebno je pažljivo kliničko praćenje pacijenta, a kontrolisanje broja trombocita bi trebalo obavljati najmanje jednom dnevno. Ukoliko dođe do nastanka trombocitopenije, odmah treba prestati sa primenom leka.

Ukoliko nastane trombocitopenija povezana sa primenom heparina (bilo standardnog ili niskomolekularnog heparina), treba razmotriti primenu leka iz druge grupe antitrombotika. Ukoliko ne postoji takva mogućnost, terapija drugim niskomolekularnim heparinom se može razmotriti ukoliko je primena heparina neophodna. U takvim slučajevima, potrebno je kontrolisati broj trombocita najmanje jednom dnevno, a terapiju treba prekinuti što je pre moguće, jer su opisani slučajevi nastavljanja inicijalne trombocitopenije po primeni zamenske terapije (videti odeljak 4.3).

In vitro testovi agregacije trombocita imaju samo ograničeni značaj u dijagnozi trombocitopenije uzrokovane heparinom.

Potreban je oprez kada se nadroparin primenjuje u nastavku navedenim slučajevima, jer oni mogu biti povezani sa povećanim rizikom od krvarenja:

• insuficijencija jetre;
• teška arterijska hipertenzija;
• peptički ulkus u istoriji bolesti, kada se sumnja na intrakranijalne tumore sa tendencijom krvarenja ili druge lezije organasa tendencijom krvarenja;
• vaskularni horioretinalni poremećaji;
• tokom postoperativnog perioda nakon hirurških zahvata na mozgu, kičmenoj moždini ili oku;
• istovremena terapija oralnim antikoagulansima.

Lek Fraxiparine treba isključivo uz oprez primenjivati kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili pankreasa, sa nefrolitijazom i/ili ureterolitijazom, kod pacijenata koji primenjuju lekove koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu, kao i kod pacijenata koji su nedavno imali hirurški zahvat i koji primenjuju velike doze leka Fraxiparine.

Hiperkalemija

Heparin može da suprimira lučenje aldosterona iz kore nadbubrega što dovodi do hiperkalemije, naročito kod pacijenata sa već povećanim koncentracijama kalijuma u plazmi ili kod kojih postoji rizik za povećanje koncentracije kalijuma u plazmi, poput pacijenata sa dijabetes melitusom, hroničnom insuficijencijom bubrega, prethodno postojećom metaboličkom acidozom ili koji uzimaju lekove koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u plazmi (npr. inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE), nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)).

Rizik od hiperkalemije se izgleda povećava kada terapija duže traje, ali je obično reverzibilna. Kod pacijenata sa povećanim rizikom treba pratiti koncentraciju kalijuma u plazmi.

Spinalna/epiduralna anestezija/lumbalna punkcija i istovremena primena drugih lekova

Usled rizika za nastanak hematoma koji može da dovede do produženog neurološkog deficita ili paraplegije, kod pacijenata koji dobijaju terapiju lekom Fraxiparine kontraindikovana je lumbalna punkcija, spinalna ili epiduralna anestezija (videti odeljak 4.3). Kod pacijenata koji dobijaju preventivnu terapiju i podvrgavaju se lumbalnoj punkciji, spinalnoj ili epiduralnoj anesteziji lek Fraxiparine treba primeniti uz oprez i nakon pažljive procene rizika i koristi. Rizik od spinalnih/epiduralnih hematoma se povećava ugradnjom trajnih epiduralnih katetera ili istovremenom primenom drugih lekova koji mogu uticati na zgrušavanje krvi kao što su NSAIL, inhibitori agregacije trombocita ili drugi antikoagulansi. Izgleda da se rizik povećava i traumatskom ili ponovljenom epiduralnom ili spinalnom punkcijom. Trenutno nema podataka iz randomizovanih kontrolisanih kliničkih studija koji dokazuju bezbednu primenu većih doza leka Fraxiparine (npr. primenjenih radi profilakse duboke venske tromboze kod pacijenata sa visokim rizikom od oboljevanja od tromboembolije) i istovremene primene spinalnih i epiduralnih anestetika.

Dakle, za istovremenu primenu neuraksijalne blokade i antikoagulantne terapije treba se odlučiti tek nakon pažljivog razmatranja individualnog odnosa koristi i rizika, u sledećim slučajevima:

• kod pacijenata koji su već na antikoagulantnoj terapiji, mora se pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika od primene neuraksijalne blokade;
• kod pacijenata kod kojih je planiran elektivni hirurški zahvat uz primenu neuraksijalne blokade, mora se pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika od primene neuraksijalne blokade.

U slučaju lumbalne punkcije, spinalne anestezije ili epiduralne anestezije; potrebno je da prođe najmanje 12 sati (kod primene nadroparina u profilaktičkim dozama), odnosno 24 sata (kod primene nadroparina u terapijskim dozama) između primene injekcije nadroparina i postavljanja odnosno uklanjanja spinalnog/epiduralnog katetera ili igle, uzimajući u obzir karakteristike proizvoda i profil pacijenta. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, mogu se razmotriti duži intervali. Narednu dozu ne treba primeniti pre nego što protekne najmanje četiri sata. Ponovnu primenu nadroparina treba odložiti do završetka hirurškog zahvata.

Potrebno je često proveravati prisustvo znakova i simptoma neuroloških poremećaja kod pacijenata, kao što su bol u leđima, senzorni i motorni deficiti (utrnulost ili slabost donjih ekstremiteta), poremećaj rada creva ili mokraćne bešike. Ukoliko se primeti neurološki poremećaj, neophodno je hitno lečenje. Medicinsko osoblje treba da bude obučeno da prepozna takve znakove i simptome. Pacijenta treba uputiti da ukoliko oseti bilo šta od navedenog, odmah obavesti svog lekara.

Ukoliko se sumnja na znakove ili simptome spinalnog hematoma, treba započeti hitnu dijagnozu i terapiju, uključujući i dekompresiju kičmene moždine.

Ukoliko prilikom postavljanja katetera nastane značajno ili očigledno krvarenje, pre započinjanja/nastavljanja terapije heparinom treba pažljivo proceniti odnos koristi i rizika.

Salicilati, nesteroidni antiinflamatorni lekovi i antitrombocitni lekovi

Tokom profilakse ili lečenja venskih tromboembolijskih poremećaja, i kod prevencije zgrušavanja tokom hemodijalize, ne preporučuje se istovremena primena acetilsalicilne kiseline, drugih salicilata, nesteroidnih antiinflamatornih lekova i antitrombocitnih lekova, jer oni mogu povećati rizik za nastanak krvarenja. Ukoliko nije moguće izbeći takve kombinacije, potrebno je pažljivo praćenje kliničkih i bioloških parametara.

Deca i adolescenti

Ne postoje klinička iskustva u primeni leka Fraxiparine kod dece i adolescenata. Lek Fraxiparine se, dakle, ne preporučuje za upotrebu kod dece i adolescenata sve dok ne budu dostupne dodatne informacije.

Stariji pacijenti

Pre započinjanja terapije preporučuje se provera funkcije bubrega (videti odeljak 4.3).

Gojazni pacijenti

Kod gojaznih pacijenata rizik od tromboembolijskih događaja je povećan. Bezbednost i efikasnost profilaktičkih doza kod gojaznih pacijenata (BMI >30 kg/m2) nije potpuno procenjena i ne postoji konsenzus u vezi sa prilagođavanjem doze. Zbog toga ove pacijente treba pažljivo pratiti, da bi se na vreme uočili znakovi i simptomi tromboembolijskih događaja. (videti Tabelu o doziranju prema telesnoj masi u odeljku 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Poznato je da se nadroparin u najvećoj meri izlučuje putem bubrega, što kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega dovodi do povećane izloženosti nadroparinu (videti odeljak 5.2). Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega postoji povećan rizik od krvarenja i potrebno je lečiti ih sa oprezom.

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina ≥30 mL/min i

<60 mL/min) koji primaju terapiju, treba razmotriti smanjenje doza (videti odeljak 4.2). Kod pacijenata koji primaju profilaktičku terapiju i imaju klirens kreatinina ≥30 mL/min i <50 mL/min, odluka o smanjenju doze leka treba da bude zasnovana na medicinskoj proceni rizika za svakog pojedinačnog pacijenta od nastanka krvarenja naspram rizika od nastanka tromboembolizma (videti odeljak 4.2).

Nekroza kože

Postoje prijavljeni slučajevi nekroze kože kod primene standardnog ili niskomolekularnog heparina, koji su veoma retki. Nekroza kože se obično javlja na mestu primene injekcije, u nekim slučajevima joj prethodi purpura ili infiltrirane ili bolne eritematozne mrlje, sa ili bez opštih znakova. U takvim slučajevima odmah treba prekinuti terapiju.

Alergija na lateks

Zaštitni deo igle napunjenog injekcionog šprica može sadržati suvu prirodnu lateks gumu koja može izazvati teške alergijske reakcije kod osoba osetljivih na lateks.

Način primene

Lek Fraxiparine se ne sme primenjivati intramuskularnom ili intravenskom injekcijom.

Usled rizika od nastanka hematoma u toku terapije lekom Fraxiparine treba izbegavati intramuskularnu injekciju drugih lekova.

Nadroparin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji su na terapiji oralnim antikoagulantnim lekovima, sistemskim (gluko) kortikosteroidima i dekstranima.

Ne preporučuje se istovremena primena sa acetilsalicilnom kiselinom (ili drugim salicilatima), nesteroidnim antiinflamatornim lekovima i antitrombocitnim lekovima, jer oni mogu povećati rizik za nastanak krvarenja (videti odeljak 4.4).

Interakcija heparina sa intravenski primenjenim nitroglicerinom (koji može dovesti do smanjenja efikasnosti heparina) ne može se isključiti kod leka Fraxiparine. Mora se obezbediti izuzetno pažljiv medicinski nadzor pacijenata kada se lek Fraxiparine primenjuje zajedno sa lekovima koji povećavaju koncentraciju kalijuma u krvi.

Kada pacijenati koji su na terapiji lekom Fraxiparine prelaze na oralnu antikoagulantnu terapiju, terapija lekom Fraxiparine treba da se nastavi sve dok se internacionalni normalizovan odnos (eng. Internatonal Normalized Ratio, INR) ne stabilizuje na željenoj vrednosti.

Plodnost:

Ne postoje kliničke studije o uticajima nadroparina na plodnost.

Trudnoća:

Studije na životinjama nisu pokazale teratogeni ili fetotoksični uticaj. Međutim, postoje samo ograničeni klinički podaci koji se odnose na prolazak ovog leka kroz placentu kod ljudi. Podaci dobijeni na osnovu ograničenog broja primena kod trudnica, ne ukazuju na neželjeni uticaj nadroparina na trudnoću ili na zdravlje fetusa/novorođenčeta. Nisu dostupni dodatni epidemiološki podaci.

Zbog toga se upotreba leka Fraxiparine u toku trudnoće ne preporučuje, osim ukoliko terapijska korist za majku prevazilazi moguće rizike po fetus.

Dojenje:

Informacije o izlučivanju nadroparina u majčino mleko su ograničene. Zato se ne savetuje upotreba leka Fraxiparine tokom dojenja.

Ne postoje podaci o uticaju nadroparina na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Najčešće neželjene reakcije su hemoragijske manifestacije, manji hematom na mestu primene injekcije, komplikacije sa spoljašnjim ili unutrašnjim krvarenjem (naročito iz kože, sluzokože, rana, u oblasti gastrointestinalnog trakta, urogenitalnog trakta), povećanje vrednosti transaminaza, reakcije na mestu primene injekcije, povećanje koncentracije kalijuma u serumu i povećanje vrednosti aminotransferaza, gama-GT, LDH i lipaze.

Približno 3% pacijenata koji su primali ovaj lek u profilaktičke svrhe primeti neku neželjenu reakciju.

Neželjene reakcije su navedena u tabeli (u nastavku) u skladu sa MedDRA klasom sistema organa i učestalosti.

Neželjena dejstava su prema učestalosti javljanja definisana na osnovu sledeće konvencije: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Postoje prijavljeni slučajevi ozbiljnih neželjenih reakcija na lek kao što su intrakranijalna hemoragija i intraokularna hemoragija.

Epiduralna hemoragija u lumbalnoj regiji, koja dovodi do paralize uočena je nakon spinalne anestezije sa epiduralnim kateterom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kod pacijenata koji su na hemodijalizi i kod akutne terapije duboke venske tromboze, produženje aPPT vrednosti (aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme) treba uzeti u obzir samo kao meru utvrđivanja ozbiljnosti predoziranja. Povećanje doze sa namerom da se produži aPPT može podrazumevati rizik od predoziranja i krvarenja. Krvarenje je glavni simptom predoziranja. Preporučuju se redovno određivanje broja trombocita i drugih parametara koagulacije.

Manje krvarenje retko zahteva specifično lečenje, a često je dovoljno smanjenje ili odlaganje sledeće primene leka Fraxiparine. Upotrebu protamin-sulfata treba razmotriti samo ukoliko je stanje pacijenta ozbiljno.

Antikoagulantno dejstvo leka Fraxiparine se u značajnoj meri neutrališe, ali ostaje određena aktivnost anti- Xa (približno 25%). 0,6 mL protamin-sulfata neutrališe približno 950 i.j. anti-Xa nadroparina. Prilikom određivanja potrebne količine protamina za injekciju, potrebno je uzeti u obzir vreme proteklo od primene injekcije heparina, uz smanjenje doze protamina ukoliko je potrebno.

Farmakoterapijska grupa: Antitrombotička sredstva (antikoagulansi); heparinski antikoagulansi

ATC šifra: B01AB06

Lek Fraxiparine je kalcijumova so nadroparina, heparina sa malom molekulskom masom, čija je srednja molekulska masa približno 4500 Da (daltona); proizvodi se depolimerizacijom standardnog heparina. Po strukturi je glikozaminoglikan. Nadroparin primarno inhibira faktor Xa, a u manjoj meri i trombin. Inhibicija se odvija delimično preko inhibitora proteaze u plazmi, antitrombina III. Nadroparin u poređenju sa heparinom ima manje dejstvo na funkciju trombocita i agregaciju trombocita, a samo neznatno dejstvo na primarnu hemostazu. Ne postoji test kojim bi se biološke aktivnosti različitih niskomolekularnih heparina iskazale na način koji bi omogućio poređenje doza između različitih lekova.

Farmakokinetički parametri su određeni merenjem aktivnosti anti-Xa u plazmi. Maksimalna aktivnost anti- Xa (Cmax) posle supkutane primene dostiže se za približno 3 sata (Tmax). Poluvreme eliminacije nakon supkutane primene iznosi približno 3,5 sata. Maksimalna koncentracija anti-Xa u plazmi nakon intravenske injekcije dostiže se za manje od 10 minuta, a poluvreme eliminacije iznosi približno 2 sata. Bioraspoloživost u pogledu aktivnosti anti-Xa je gotovo potpuna (približno 98%).

Oštećenje funkcije bubrega

U kliničkoj studiji koja je ispitivala farmakokinetiku nadroparina primenjenog intravenski kod pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije bubrega, utvrđena je povezanost između klirensa nadroparina i klirensa kreatinina.

U poređenju sa zdravim ispitanicima, kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 36-43 mL/min), srednja vrednost PIK je bila povećana za 52%, dok je poluvreme eliminacije bilo produženo za 39%. Kod ovih pacijenata, srednja vrednost plazma klirensa nadroparina je bila smanjena na 63% normalne vrednosti. U studiji su uočene velike interindividualne fluktuacije. U poređenju sa zdravim ispitanicima, kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 10-20 mL/min), srednja vrednost PIK je bila povećana za 95%, dok je poluvreme eliminacije bilo produženo za 112%. Plazma klirens kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega bio je umanjen za 50% u poređenju sa pacijentima sa očuvanom funkcijom bubrega. U poređenju sa zdravim ispitanicima, kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 3-6 mL/min) koji su na hemodijalizi, srednja vrednost PIK je bila povećana za 62%, dok je poluvreme eliminacije bilo produženo za 65%. Plazma klirens kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega na hemodijalizi bio je umanjen na 67% u poređenju sa pacijentima sa očuvanom funkcijom bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Relevantne informacije navedene su u drugim odeljcima Sažetka karakteristika leka.

-Kalcijum-hidroksid ili hlorovodonična kiselina, razblažena (za podešavanje pH);

-Voda za injekcije.

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

3 godine

Čuvati na temperaturi do 30 °C.

Fraxiparine, 2850 i.j./0,3 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu:

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric za jednokratnu upotrebu.

Špric se sastoji od: cilindričnog staklenog tela (tip I, zapremine 1 mL); igle od nerđajućeg čelika (G27) koja je pričvršćena za telo šprica polimerizabilnim jednokomponentnim adhezivom na kojoj se nalazi gumeni štitnik; plastičnog klipa sa crnim gumenim čepom od hlorobutil gume koji je u kontaktu sa rastvorom i zaštitne plastične navlake koja omogućava da igla bude pokrivena nakon upotrebe.

Jedan špric je upakovan u PVC blister; po dva PVC blistera su spojena i mogu se odvojiti po perforaciji.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 negraduisanih napunjenih injekcionih špriceva (jedan špric sadrži 0,3 mL rastvora za injekciju) i Uputstvo za lek.

Fraxiparine, 3800 i.j./0,4 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu:

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric za jednokratnu upotrebu.

Špric se sastoji od: cilindričnog staklenog tela (tip I, zapremine 1 mL); igle od nerđajućeg čelika (G27) koja je pričvršćena za telo šprica polimerizabilnim jednokomponentnim adhezivom na kojoj se nalazi gumeni štitnik; plastičnog klipa sa crnim gumenim čepom od hlorobutil gume koji je u kontaktu sa rastvorom i zaštitne plastične navlake koja omogućava da igla bude pokrivena nakon upotrebe.

Jedan špric je upakovan u PVC blister; po dva PVC blistera su spojena i mogu se odvojiti po perforaciji.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 negraduisanih napunjenih injekcionih špriceva (jedan špric sadrži 0,4 mL rastvora za injekciju) i Uputstvo za lek.

Fraxiparine, 5700 i.j./0,6 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu:

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric za jednokratnu upotrebu.

Špric se sastoji od: cilindričnog staklenog tela (tip I, zapremine 1 mL); igle od nerđajućeg čelika (G27) koja je pričvršćena za telo šprica polimerizabilnim jednokomponentnim adhezivom na kojoj se nalazi gumeni štitnik; plastičnog klipa sa crnim gumenim čepom od hlorobutil gume koji je u kontaktu sa rastvorom i zaštitne plastične navlake koja omogućava da igla bude pokrivena nakon upotrebe.

Jedan špric je upakovan u PVC blister; po dva PVC blistera su spojena i mogu se odvojiti po perforaciji.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 graduisanih napunjenih injekcionih špriceva (jedan špric sadrži 0,6 mL rastvora za injekciju) i Uputstvo za lek.

Pre primene izvršiti vizuelni pregled da nema čestica i gubitka boje. Odbaciti rastvor ukoliko je došlo do promene u izgledu.

Samo za jednokratnu upotrebu. Neiskorištenu količinu leka bacite.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Fraxiparine sadrži aktivnu supstancu nadroparin-kalcijum, koja pripada grupi antitrombotičkih lekova i predstavlja heparin male molekulske mase.

Lek Fraxiparine se primenjuje

• Za sprečavanje nastanka tromboze pre, tokom i posle operacija:
• Za primarno sprečavanje nastanka duboke venske tromboze (stvaranje tromba u krvnom sudu), pre i posle operacije, kod pacijenata:
• sa niskim, umerenim i visokim rizikom od tromboembolije (začepljenje krvnog suda trombom),
• kod pacijenata koji se podvrgavaju većem ortopedskom hirurškom zahvatu (kao što je elektivna hirurgija kuka (operacija zamena kuka)).
• Sprečavanje stvaranja krvnog ugruška u Vašoj krvi ukoliko imate akutnu bolest i suočeni ste sa ograničenom pokretljivošću;
• Za lečenje duboke venske tromboze;
• Za sprečavanje nastanka tromboze i sprečavanje stvaranja krvnog ugruška u krvi, van tela tokom hemodijalize i hemofiltracije.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na nadroparin-kalcijum, heparin ili slične proizvode (kao što su enoksaparin, bemiparin, dalteparin), ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko imate ili ste imali smanjen broj trombocita (krvnih pločica) koji se dovodi u vezu sa primenom heparina (tip II trombocitopenija) ili ste imali smanjen broj trombocita prilikom primene nadroparina
• ukoliko imate oštećenje organa koje je sklono krvarenju, npr.:
• čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu
• krvarenje u mozgu ili
• poremećaj zida krvnog suda u mozgu (aneurizma);
• u slučaju poremećaja zgrušavanja krvi (sklonost ka krvarenju, nedostatak faktora koagulacije, izrazito smanjenje broja trombocita);
• u slučaju moždanog udara uzrokovanog krvarenjem u mozgu;
• u slučaju teške nekontrolisane hipertenzije (povišenog krvnog pritiska);
• u slučaju teškog oštećenja funkcije jetre;
• u slučaju teškog oštećenja funkcije bubrega (kada je vrednost klirensa kreatinina manja od 30 mL/min) osim tokom hemodijalize;
• u slučaju infekcije unutrašnjeg sloja srca (endokarditis);
• u slučaju povrede ili hirurške intervencije na centralnom nervnom sistemu, očima ili ušima;
• u slučaju krvarenja u oku ili drugih krvarenja;
• ukoliko imate poremećaj mrežnjače (retinopatiju) ili krvarenje u staklastom telu oka;
• u slučaju neposrednog pobačaja;
• u slučaju lečenja duboke venske tromboze: regionalna anestezija (spinalna ili epiduralna anestezija), lumbalna punkcija.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom, pre nego što primenite lek Fraxiparine ako primetite nešto od navedenog:

• ukoliko imate smanjen broj ili poremećaj funkcije trombocita,
• ukoliko imate izmenjenu funkciju bubrega, jetre ili pankreasa,
• ukoliko ste preterano gojazni. Kod gojaznih pacijenata rizik od tromboembolijskih događaja je povećan. Ukoliko ste gojazni bićete pažljivo praćeni tokom primene ovog leka, kako bi se na vreme uočili znaci i simptomi tromboembolijskih događaja,
• ukoliko imate nekontrolisan, visok krvni pritisak (hipertenziju),
• ukoliko ste ranije imali čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu,
• kod sumnje na maligno oboljenje sa sklonošću ka krvarenju,
• ukoliko imate oboljenje krvnih sudova oka,
• ukoliko ste nedavno imali operaciju mozga, kičmene moždine ili oka,
• ukoliko imate probleme sa kamenom u bubregu i/ili mokraćnim putevima,
• ukoliko treba da se podvrgnete lumbalnoj punkciji,
• ukoliko treba da se podvrgnete spinalnoj ili epiduralnoj anesteziji,
• ukoliko istovremeno uzimate lekove koji povećavaju vrednost kalijuma u serumu i (oralne) lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi (antikoagulansi) ili sprečavaju slepljivanje krvnih pločica

(npr. acetilsalicilna kiselina),

• ako ste primili veliku dozu nadroparina prilikom nedavnog hirurškog zahvata,
• ukoliko ste stariji od 65 godina,
• ukoliko ste mlađi od 18 godina.

Lek Fraxiparine treba primeniti sa oprezom i nakon pažljivog ispitivanja koristi i rizika kod pacijenata koji treba da budu podvrgnuti lumbalnoj punkciji, spinalnoj ili epiduralnoj anesteziji koji su primali lek Fraxiparine u preventivne svrhe zbog postojanja rizika od komplikacija koje mogu da nastanu kao posledica krvarenja i koje vode do neuroloških poremećaja ili potpune paralize udova (paraplegija).

Ne postoje podaci iz randomizovanih, kontrolisanih kliničkih ispitivanja koji ukazuju na bezbednu primenu većih doza leka Fraxiparine (npr. kod sprečavanja nastanka duboke venske tromboze kod pacijenata sa visokim rizikom za nastanak tromboembolije) istovremeno sa anestezijom koja se primenjuje blizu kičmene moždine. Nakon anestezije primenjene blizu kičmene moždine, treba pažljivo pratiti neurološko stanje pacijenta, sa posebnim osvrtom na nastanak produženo oslabljene osetljivosti ili pokretljivosti, jer lek Fraxiparin može dovesti do krvarenja u kičmenu moždinu na mestu primene.

Lek Fraxiparine može dovesti do smanjenja broja krvnih pločica uzrokovanog heparinom, tokom trajanja terapije potrebno je redovno proveravati broj trombocita.

Preporučuje se da se određivanje broja trombocita obavi pre početka terapije, prvog dana terapije, a zatim svakog trećeg ili četvrtog dana kao i na kraju lečenja.

Povremeno je primećena blaga prolazna trombocitopenija (tip I) na početku lečenja uz broj trombocita između 100000/mikrolitru i 150000/mikrolitru usled privremene aktivacije trombocita. Po pravilu se ne javljaju komplikacije u ovom slučaju. Zato se lečenje može nastaviti.

U retkim slučajevima je primećena teška trombocitopenija koja je prouzokovana antitelima (tip II) uz broj trombocita značajno ispod 100000/mikrolitru ili brzo opadanje na manje od 50% od početnog broja.

Smanjenje broja trombocita kod pacijenata koji nisu senzibilisani uglavnom se javlja između 6. i 21. dana nakon početka lečenja. To se kod senzibilisanih pacijenata može desiti u roku od nekoliko sati. Ova teška trombocitopenija se može povezati sa arterijskom ili venskom trombozom/tromboembolijom, diseminovanom intravaskularnom koagulacijom, mogućom nekrozom kože na mestu primene injekcije, prisustvom tačkastih ili mrljastih prebojenosti kože (petehije, purpura) i stolicom koja je prebojena crno zbog prisustva krvi (melena). U tim slučajevima odmah treba prekinuti upotrebu leka Fraxiparine i treba razmotriti lečenje lekom iz druge grupe antitrombotika. Pacijenta treba informisati o činjenici da ubuduće mora da izbegava i uzimanje lekova koji sadrže heparin.

Heparin može da suprimira lučenje hormona aldosterona iz kore nadbubrega što dovodi do povećanja vrednosti kalijuma u plazmi, naročito kod pacijenata sa već povećanim vrednostima kalijuma u plazmi ili kod kojih postoji rizik za povećanje vrednosti kalijuma u plazmi, poput pacijenata sa šećernom bolesti, hronično teško oštećenom funkcijom bubrega, prethodno postojećom metaboličkom acidozom ili koji uzimaju lekove koji mogu povećati vrednost kalijuma u plazmi (npr. inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori), nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)). Rizik od povećanja vrednosti kalijuma u krvi se izgleda povećava sa trajanjem lečenja, ali je obično prolaznog karaktera. Kod rizičnih pacijenata treba pratiti vrednost kalijuma u plazmi.

Ukoliko se lek Fraxiparine primenjuje za lečenje duboke venske tromboze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti i odeljak „Lek Fraxiparine ne smete primenjivati”) potrebno je vršiti praćenje laboratorijskih vrednosti, najbolje na osnovu određivanja vrednosti anti-Xa (amidolitičkom metodom sa hromogenim supstratom). Aktivnost anti-Xa se može pratiti 2. i 4. dana, približno 3 (tri) sata nakon supkutane (potkožne) primene, i treba da bude u rasponu 0,5-1,2 i.j. anti-Xa/mL.

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (koji imaju klirens kreatinina ≥30 i

<60 mL/min) trebalo bi razmotriti smanjenje doze leka (videti odeljak „Kako se primenjuje lek Fraxiparine“).

Obratite pažnju:

Lek Fraxiparine se ne sme primenjivati injekcijom u mišić (intramuskularno - i.m.) ili venu (intravenski - i.v.).

Usled rizika od stvaranja modrica u toku lečenja lekom Fraxiparine treba izbegavati intramuskularnu primenu drugih lekova.

U veoma retkim slučajevima može nastati oštećenje kože, koje se obično nalazi na mestu primene injekcije. Toj promeni prethodi crvenilo (purpura) ili bolne zapaljene (infiltrirane) mrlje. U takvim slučajevima odmah treba prekinuti lečenje.

Sadržaj napunjenog šprica leka Fraxiparine se, u nedostatku odgovarajućih studija, ne sme mešati sa drugim lekovima.

Zaštitni deo igle napunjenog injekcionog šprica može sadržati suvu prirodnu lateks gumu koja može izazvati alergijske reakcije kod pacijenata osetljivih na lateks. Ukoliko ste osetljivi na lateks Vaš lekar treba da bude obavešten o tome pre nego što Vam primeni lek Fraxiparine.

Deca i adolescenti

Zbog nedostatka kliničkih podataka u primeni leka Fraxiparine kod dece, primena leka Fraxiparine se ne preporučuje.

Stariji pacijenti

Nije neophodno prilagođavanje doze kod primene leka starijim pacijentima, osim ukoliko je prisutno oštećenje funkcije bubrega. Pre otpočinjanja lečenja, preporučuje se ispitivanje funkcije bubrega.

Sprečavanje stvaranja krvnog ugruška u Vašoj krvi ukoliko imate akutnu bolest i suočeni ste sa ograničenom pokretljivošću.

Kod starijih pacijenata može biti potrebno smanjenje doze na 0,3 mL (2850 anti-Xa i.j.).

Drugi lekovi i lek Fraxiparine

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko primenjujete, donedavno ste primenjivali ili ćete možda

primenjivati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se izdaju bez lekarskog recepta.

Sledeći lekovi mogu da pojačaju dejstvo leka Fraxiparine i povećaju rizik od nastanaka krvarenja:

• Lekovi koji utiču na zgrušavanje krvi (oralni antikoagulansi),
• Acetilsalicilna kiselina (ili drugi salicilati),
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL),
• Antitrombocitni lekovi (lekovi koji sprečavaju slepljivanja trombocita, čime smanjuju mogućnost stvaranja ugruška),
• Sistemski primenjeni hormoni kore nadbubrežne žlezde ((gluko)kortikosteroidi),
• Dekstran.

Mogućnost interakcije sa intravenski primenjenim nitroglicerinom (koji može dovesti do smanjenja efikasnosti heparina) se ne može isključiti kod primene leka Fraxiparine.

Lekovi koji povećavaju vrednost kalijuma u serumu mogu se istovremeno uzimati samo uz izuzetno pažljiv medicinski nadzor.

Kada se kod pacijenata koji dobijaju lek Fraxiparine započne oralna antikoagulantna terapija, lečenje lekom Fraxiparine će se nastaviti sve dok se International Normalized Ration (INR) ne stabilizuje na željenoj vrednosti.

Zapamtite da se ove napomene odnose i na bilo koje lekove koje ste nedavno koristili.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća:

Studije na životinjama nisu pokazale da ovaj lek prouzrokuje štetne uticaje na plod. Međutim, postoje samo ograničeni klinički podaci koji se odnose na prolazak ovog leka kroz placentu kod ljudi. Podaci dobijeni na osnovu ograničenog broja primena kod trudnica, ne ukazuju na neželjeni uticaj nadroparina na trudnoću ili na zdravlje ploda/novorođenčeta. S obzirom na to da je kliničko iskustvo sa ovim lekom ograničeno, upotreba leka Fraxiparine tokom trudnoće se ne preporučuje, osim ukoliko terapijska korist za majku prevazilazi moguće rizike po plod.

Dojenje:

Informacije o prolasku nadroparina u majčino mleko su ograničene. Zato se ne savetuje upotreba leka Fraxiparine tokom dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nema podataka o uticaju leka Fraxiparine na psihofizičke sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje leka

Zavisno od željene doze, potrebno je iskoristiti odgovarajuću zapreminu leka, između 0,2 i 1,0 mL.

Pacijenti koji u skladu sa svojom telesnom masom treba da primene dozu od 0,2 mL, odnosno 0,5 mL, to mogu pravilno odmeriti korišćenjem prethodno napunjenog šprica zapremine 0,6 mL uz odbacivanje volumena od 0,4 mL (za dobijanje doze od 0,2 mL), odnosno 0,1 mL (za dobijanje doze od 0,5 mL) pre primene leka. Pri primeni doze veće od 0,6 mL, pacijenti moraju koristiti najveći dostupan volumen od 0,6 mL u kombinaciji sa dodatnim volumenom do dostizanja željene doze. Odbacivanje zapremine iz dodatnog šprica mora se uraditi pre primene leka. Samo špricevi od 0,6 mL se mogu koristiti za prilagođavanje doze, jer jedino oni imaju graduisanu skalu.

Profilaksa tromboze u toku hirurškog zahvata

Primarna profilaksa duboke venske tromboze neposredno pre i posle operacije kod pacijenata:

• sa niskim, umerenim i visokim rizikom od tromboembolije:

0,3 mL (2850 i.j. anti-Xa) supkutano (potkožno) 2 sata pre operacije, a nakon toga 0,3 mL (2850 i.j. anti- Xa) supkutano svakog jutra do postizanja pune pokretljivosti, ali u toku najmanje 7 dana.

• koji se podvrgavaju većem ortopedskom hirurškom zahvatu (kao što je elektivna hirurgija kuka (operacija zamene kuka)):

Početnu dozu treba primeniti 12 sati pre operacije i 12 sati nakon operacije. Ove doze i kasnije doze jednom dnevno moraju se korigovati u skladu sa telesnom masom, prema tabeli u nastavku. Lečenje treba nastaviti tokom čitavog perioda rizika, a najmanje 10 dana.

Sprečavanje stvaranja krvnog ugruška u Vašoj krvi ukoliko imate akutnu bolest i suočeni ste sa ograničenom pokretljivošću.

Nadroparin se primenjuje ubrizgavanjem pod kožu jednom dnevno. Dozu treba prilagoditi telesnoj masi u skladu sa tabelom u nastavku. Lečenje treba nastaviti tokom perioda rizika od tromboembolije.

Kod starijih pacijenata može biti potrebno smanjenje doze na 0,3 mL (2850 anti-Xa i.j.).

Lečenje duboke venske tromboze

Lek Fraxiparine se mora primenjivati supkutano dva puta dnevno (na svakih 12 sati), obično tokom 10 dana i u dozama korigovanim u skladu sa telesnom masom prema tabeli u nastavku.

Oralnu terapiju protiv zgrušavanja (antikoagulantna terapija) krvi treba započeti što je pre moguće (od prvog dana). Lečenje lekom Fraxiparine treba da traje najmanje 5 dana i sve dok se ne uspostavi odgovarajuće sprečavanje koagulacije oralnom antikoagulantnom terapijom.

Sprečavanje zgrušavanja krvi tokom hemodijalize i hemofiltracije

Doza se mora prilagoditi za svakog pacijenta. Lek Fraxiparine se obično primenjuje kao pojedinačna doza u arterijsku liniju na početku svake dijalize. U tabeli u nastavku prikazana je preporučena početna doza za pacijente bez povećanog rizika od krvarenja. Manja dodatna doza se može dati ukoliko dijaliza traje duže od 4 sata. Doza se u zavisnosti od dejstva u toku prve dijalize, na odgovarajući način koriguje u narednim dijalizama.

Način primene leka

Napunjeni špricevi su namenjeni za supkutanu injekciju.

Lek Fraxiparine u napunjenom špricu se primenjuje kao injekcija pod kožu (supkutana injekcija). Uobičajeno mesto davanja injekcije je spoljni zid trbuha; kao alternativno mesto može se koristiti butina.

Igla se vertikalno uvodi u podignut nabor kože, koji nastaje kada se palcem i kažiprstom uhvati koža. Nabor se mora pažljivo, ali čvrsto, držati dok se ne završi ubrizgavanje. Ne masirajte mesto davanja injekcije.

Lek Fraxiparine se u toku hemodijalize daje u arterijsku liniju.

Dužina lečenja

Dužinu lečenja će odrediti Vaš lekar, za svakog pacijenta ponaosob i zavisno od indikacije (videti Doziranje leka).

Ako ste primenili više leka Fraxiparine nego što treba

Kod pacijenata koji su na hemodijalizi i kod akutnog lečenja duboke venske tromboze, produženje aPPT vrednosti (aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme) se koristi samo kao mera utvrđivanja predoziranja. Povećanje doze sa namerom da se produži aPPT može podrazumevati rizik od predoziranja i krvarenja. Krvarenje je glavni simptom predoziranja. Preporučuju se određivanje broja trombocita i druge analize. Manje krvarenje retko zahteva specifično lečenje, a često je dovoljno smanjenje ili odlaganje sledeće primene leka Fraxiparine. Upotrebu protamin-sulfata treba razmotriti samo ukoliko je stanje pacijenta ozbiljno. Antikoagulantno dejstvo leka Fraxiparine se u značajnoj meri neutrališe, ali ostaje određena aktivnost anti-Xa (približno 25%). 0,6 mL protamin sulfata neutrališe oko 950 i.j. anti-Xa nadroparina.

Ako ste zaboravili da primenite lek Fraxiparine

Ukoliko je propuštena doza leka Fraxiparine, potrebno je nastaviti sa primenom dnevne doze. Ni pod kojim okolnostima nemojte primeniti dve injekcije, jednu za drugom.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Fraxiparine

Od suštinskog značaja za pouzdanu zaštitu od nastanka tromboze je da primenjujete injekcije u trajanju koje Vam je preporučio lekar. Ukoliko to nije moguće, na primer zbog pojave neželjenog dejstva, odmah se posavetujte sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Potrebno je obratiti pažnju na sledeće pojave

Alergijske reakcije: Retko se javljaju kod primene leka Fraxiparine. Znaci koji se mogu javiti u tom slučaju:

• osip koji je izdignut i praćen svrabom (koprivnjača)
• nastanak otoka, ponekad u predelu lica i usta (angioedem), koji uzrokuje otežano disanje

Oštećenje kože na mestu primene leka.

U slučaju pojave navedenih tegoba, odmah obavestite Vašeg lekara i prestanite sa primenom leka. U cilju klasifikovanja učestalosti pojave neželjenih dejstava korišćena je dalje navedena terminologija: Veoma česta (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek) Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Neželjena dejstva

Približno 3% pacijenata koji su primali ovaj lek u profilaktičke svrhe je primetilo neka neželjena dejstva. Do sada su uočena sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva:

• Zgrušavanje krvi (mali hematom) na mestu primene leka, u nekim slučajevima je prisutan i čvor (granulom)
• Nastanak krvarenja na različitim mestima

Česta neželjena dejstva:

• Reakcija na mestu primene injekcije
• Komplikacije sa očiglednim ili skrivenim krvarenjem (naročito iz kože, sluzokože, rana, u oblasti gastrointestinalnog trakta, urogenitalnog trakta), koje mogu dovesti do anemije (hemoragijske anemije)
• Povećanje vrednosti enzima jetre (aminotransferaza, gama-GT), LDH i lipaze
• Povećanje vrednosti kalijuma u serumu

Povremena neželjena dejstva:

• Blago, prolazno smanjenje broj trombocita (trombocitopenija tip I) (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza“)

Retka neželjena dejstva:

• Taloženje kalcijuma (kalcinoza) na mestu primene injekcije, posebno kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega
• Alergijske reakcije sa simptomima kao što su mučnina, povraćanje, povećanje telesne temperature, glavobolja, koprivnjača (urtikarija), svrab (pruritus), otežano disanje (dispnea), suženje gornjih disajnih puteva (bronhospazam), pad krvnog pritiska
• Prolazno smanjenje vrednosti hormona aldosterona (hipoaldosteronizam)
• Teška antitelima posredovana trombocitopenija uzrokovana heparinom (tip II) (videti odeljak

„Upozorenja i mere opreza“)

• Povećanje broja krvnih pločica (trombocitoza)
• Povećanje broja određenih belih ćelija krvi (eozinofilija)
• Anafilaktoidne reakcije, anafilaktički šok, angioedem
• Osip, crvenilo (eritem)
• Gubitak kose (alopecija)
• Oštećenje kože (nekroza kože) na mestu primene injekcije (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza“)

Veoma retka neželjena dejstva:

• povećanje broja krvnih pločica (trombocitemija), iznad 1000000/mm3, koja se uglavnom primećuje nakon operacije
• Reakcije preosetljivosti (uključujući i reakcije na koži)
• Stalna i bolna erekcija penisa (prijapizam)
• Oštećenje tkiva na mestu primene (nekroza)

Nepoznato:

• Glavobolja
• Migrena

Prijavljeni su slučajevi teških neželjenih dejstava, npr. krvarenje unutar lobanje i oka. Prijavljen je periduralni lumbalni hematom koji dovodi do paraplegije (oduzetost donjih ekstremiteta) nakon spinalne anestezije sa epiduralnim kateterom.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili ukoliko primetite pojavu neželjenog dejstva koje nije navedeno u ovom uputstvu.

Krvarenje

Krvarenje je glavni znak predoziranja. Ukoliko primetite problem u vidu krvarenja ili posledica krvarenja, obavestite Vašeg lekara.

Manje krvarenje retko zahteva specifično lečenje, a često je dovoljno smanjenje ili odlaganje sledeće primene leka Fraxiparine.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Fraxiparine posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Nemojte mešati lek Fraxiparine sa drugim lekovima.

Ukoliko primetite promenu boje ili zamućenje rastvora, nemojte primeniti injekciju leka Fraxiparine. Injekciju primenite samo ukoliko je rastvor bistar. Samo za jednokratnu upotrebu.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

- Aktivna supstanca je nadroparin-kalcijum.

Fraxiparine, 2850 i.j./0,3mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu:

0,3 mL rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom špricu sadrži 2850 i.j. aktivnosti anti-Xa nadroparin-kalcijuma.

Fraxiparine, 3800 i.j./0,4 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu:

0,4 mL rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom špricu sadrži 3800 i.j. aktivnosti anti-Xa nadroparin-kalcijuma.

Fraxiparine, 5700 i.j./0,6 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu:

0,6 mL rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom špricu sadrži 5700 i.j. aktivnosti anti-Xa nadroparin-kalcijuma.

- Pomoćne supstance su: kalcijum-hidroksid ili hlorovodonična kiselina, razblažena (za podešavanje pH), voda za injekcije.

Kako izgleda lek Fraxiparine i sadržaj pakovanja

Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu.

Bistar do slabo opalescentan, bezbojan ili slabožut ili slabosmeđ ili slabožutosmeđ rastvor.

Fraxiparine, 2850 i.j./0,3 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu:

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric za jednokratnu upotrebu.

Špric se sastoji od: cilindričnog staklenog tela (tip I, zapremine 1 mL); igle od nerđajućeg čelika (G27) koja je pričvršćena za telo šprica polimerizabilnim jednokomponentnim adhezivom na kojoj se nalazi gumeni štitnik, plastičnog klipa sa crnim gumenim čepom od hlorobutil gume koji je u kontaktu sa rastvorom i zaštitne plastične navlake koja omogućava da igla bude pokrivena nakon upotrebe.

Jedan špric je upakovan u PVC blister; po dva PVC blistera su spojena i mogu se odvojiti po perforaciji. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 negraduisanih napunjenih injekcionih špriceva (jedan špric sadrži 0,3 mL rastvora za injekciju) i Uputstvo za lek.

Fraxiparine, 3800 i.j./0,4 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu:

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric za jednokratnu upotrebu.

Špric se sastoji od: cilindričnog staklenog tela (tip I, zapremine 1 mL); igle od nerđajućeg čelika (G27) koja je pričvršćena za telo šprica polimerizabilnim jednokomponentnim adhezivom na kojoj se nalazi gumeni štitnik, plastičnog klipa sa crnim gumenim čepom od hlorobutil gume koji je u kontaktu sa rastvorom i zaštitne plastične navlake koja omogućava da igla bude pokrivena nakon upotrebe.

Jedan špric je upakovan u PVC blister; po dva PVC blistera su spojena i mogu se odvojiti po perforaciji. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 negraduisanih napunjenih injekcionih špriceva (jedan špric sadrži 0,4 mL rastvora za injekciju) i Uputstvo za lek.

Fraxiparine, 5700 i.j./0,6 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu:

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric za jednokratnu upotrebu.

Špric se sastoji od: cilindričnog staklenog tela (tip I, zapremine 1 mL); igle od nerđajućeg čelika (G27) koja je pričvršćena za telo šprica polimerizabilnim jednokomponentnim adhezivom na kojoj se nalazi gumeni štitnik, plastičnog klipa sa crnim gumenim čepom od hlorobutil gume koji je u kontaktu sa rastvorom i zaštitne plastične navlake koja omogućava da igla bude pokrivena nakon upotrebe.

Jedan špric je upakovan u PVC blister; po dva PVC blistera su spojena i mogu se odvojiti po perforaciji. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 graduisanih napunjenih injekcionih špriceva (jedan špric sadrži 0,6 mL rastvora za injekciju) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

VIATRIS HEALTHCARE D.O.O.

Bulevar Mihajla Pupina 115a Beograd – Novi Beograd

Proizvođač:

ASPEN NOTRE DAME DE BONDEVILLE

1, rue de l’Abbaye, Notre Dame de Bondeville, Francuska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

Fraxiparine, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 10 x (2850 i.j./0,3mL):

515-01-02700-20-002 od 13.05.2021.

Fraxiparine, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 10 x (3800 i.j./0,4mL):

515-01-04690-22-001 od 19.10.2023.

Fraxiparine, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 10 x (5700 i.j./0,6mL):

515-01-02701-20-002 od 13.05.2021.

UPUTSTVO ZA UPOTREBU

Delovi napunjenog injekcionog šprica leka Fraxiparine su: