Gluformin® 500mg gastrorezistentna tableta

Lek Gluformin je indikovan u terapiji tip II dijabetes melitusa, naročito kod pacijenata koji su gojazni i kod kojih se adekvatna kontrola glikemije ne može postići samo dijetom i fizičkom aktivnošću.

• Kod odraslih, lek Gluformin se može primenjivati kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim oralnim antidijabeticima ili insulinom.
• Kod dece starije od 10 godina i kod adolescenata, lek Gluformin se može primenjivati kao monoterapija ili u kombinaciji sa insulinom.

Smanjenje komplikacija dijabetesa pokazano je kod odraslih gojaznih pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 lečenih metforminom kao terapijom prvog izbora, nakon što dijetetski režim nije dao rezultat (videti odeljak 5.1).

Doziranje

Odrasli sa normalnom bubrežnom funkcijom (GFR ≥ 90 mL/min)

Monoterapija i kombinovana terapija sa drugim oralnim antidijabeticima:

Preporučena početna doza je 500 mg metformin-hidrohlorida, 2 do 3 puta dnevno, u toku ili nakon jela.

Posle 10 do 15 dana, dozu treba prilagoditi na osnovu merenja koncentracije glukoze u krvi. Postepeno povećanje doze može poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost leka.

Maksimalna preporučena dnevna doza iznosi 3 g metformin-hidrohlorida, podeljena u 3 pojedinačne doze.

Ukoliko se metformin želi primeniti kao zamena za drugi oralni antidijabetik, treba prekinuti primenu drugog leka i započeti terapiju metforminom uobičajenim početnim dozama.

Kombinovana terapija sa insulinom:

Metformin i insulin se mogu primeniti u kombinaciji kako bi se postigla bolja kontrola koncentracije glukoze u krvi. U tim slučajevima, metformin se primenjuje u uobičajenoj početnoj dozi od 500 mg 2-3 puta dnevno, dok se doza insulina prilagođava na bazi merenja koncentracije glukoze u krvi.

Starije osobe

Usled mogućnosti postojanja poremećaja funkcije bubrega kod starijih osoba, dozu metformina treba prilagoditi na osnovu renalne funkcije. Potrebna je redovna kontrola funkcije bubrega (videti 4.4. "Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka").

Oštećenje bubrežne funkcije:

Funkciju glomerularne filtracije treba proceniti pre početka terapije metforminom i najmanje jednom godišnje kasnije. Kod pacijenata koji imaju povećan rizik od dalje progresije oštećenja bubrežne funkcije kao i kod starijih osoba, treba češće procenjivati bubrežnu funkciju, npr. na svakih 3-6 meseci.

Pedijatrijska populacija

Monoterapija ili kombinovana terapija sa insulinom:

Gluformin se može primenjivati kod dece počev od 10 godina starosti i kod adolescenata. Uobičajena početna doza je 500 mg jednom dnevno, uz ili nakon obroka.

Posle 10-15 dana dozu treba prilagoditi na osnovu merenja koncentracije u krvi. Postepeno povećanje doze

može poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost. Maksimalna preporučena dnevna doza metformina je 2 g dnevno, podeljeno u 2 ili 3 pojedinačne doze.

• Preosetljivost na metformin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci u odeljku 6.1;
• Bilo koji tip akutne metaboličke acidoze (kao što su laktatna acidoza, dijabetička ketoacidoza);
• Dijabetična pre-koma
• Teška bubrežna insuficijencija (GFR  30 mL/min);
• Akutna stanja koja mogu dovesti do poremećaja funkcije bubrega, kao što su: dehidracija, teška infekcija, šok;
• Bolesti koje mogu izazvati hipoksiju tkiva (posebno akutna bolest ili pogoršanje hronične bolesti), kao što su: dekompenzovana srčana ili respiratorna insuficijencija, nedavni infarkt miokarda, šok;
• Insuficijencija jetre, akutno trovanje alkoholom, alkoholizam.

Laktatna acidoza

Laktatna acidoza je veoma retka, ali ozbiljna metabolička komplikacija, koja se najčešće može javiti pri akutnom pogoršanju bubrežne funkcije ili kardiorespiratornog oboljenja ili tokom sepse. Tokom akutnog pogoršanja bubrežne funkcije dolazi do akumulacije metformina i povećanog rizika od nastanka laktatne acidoze.

U slučaju dehidracije (teška dijareja ili povraćanje, povišena telesna temperatura ili smanjen unos tečnosti), treba privremeno prekinuti terapiju metforminom i konsultovati lekara.

Terapiju lekovima koji mogu akutno pogoršati bubrežnu funkciju (kao što su antihipertenzivni lekovi, diuretici i NSAIL) treba započeti sa oprezom kod pacijenata koji su na terapiji metforminom. Drugi faktori rizika za nastanak laktatne acidoze su prekomeran unos alkohola, insuficijencija jetre, nedovoljno kontrolisani dijabetes, ketoacidoza, dugotrajno gladovanje ili stanja udružena sa hipoksijom, kao i istovremena primena lekova koji mogu izazvati laktatnu acidozu (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Pacijente i/ili osobe koje ih neguju treba upoznati sa mogućim rizikom od nastanka laktatne acidoze. Laktatnu acidozu karakterišu acidozna dispneja, abdominalni bol, grčevi mišiča, astenija i hipotermija praćena komom. Ako se posumnja na metaboličku acidozu, pacijent treba odmah da prekine terapiju metforminom i zatraži hitnu medicinsku pomoć. Dijagnostički laboratorijski nalazi su: smanjen pH krvi (˂ 7,35), povećana koncentracija laktata u plazmi (˃ 5 mmol/L) i povećan anjonski “gap” (razlika zbira serumskih koncentracija jona natrijuma i kalijuma, i zbira serumskih koncentracija jona hlora i bikarbonata) i odnos piruvati/laktati.

Bubrežna funkcija

Funkciju glomerularne filtracije treba proceniti pre početka terapije i redovno posle toga (videti odeljak 4.2). Metformin je kontraindikovan kod pacijenata sa vrednostima GFR ˂ 30 mL/min i treba ga privremeno obustaviti u prisustvu stanja koja dovode do promene bubrežne funkcije (videti odeljak 4.3).

Srčana funkcija

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom su u većem riziku od nastanka hipoksije i bubrežne insuficijencije. Kod pacijenata sa kompenzovanom hroničnom srčanom insuficijencijom, metformin se može primenjivati uz redovno praćenje srčane i bubrežne funkcije. Kod pacijenata sa akutnom i dekompenzovanom srčanom insuficijencijom, metformin je kontraindikovan (videti odeljak 4.3).

Primena jodnih kontrastnih sredstava

Intravaskularna primena jodnih kontrastnih sredstava za radiološku dijagnostiku može dovesti do nefropatije indukovane kontrastnim sredstvima, što kao posledicu može imati akumulaciju metformina i povećan rizik od nastanka laktatne acidoze. Sa primenom metformina treba prekinuti pre ili u vreme pregleda, i terapiju nastaviti tek posle 48 sati i to samo posle procene funkcije bubrega, koja treba da bude u granicama normale (videti odeljke 4.2 i 4.5).

Hirurške intervencije

Terapiju metforminom treba prekinuti u vreme hirurške intervencije pod opštom, spinalnom ili epiduralnom anestezijom. Sa terapijom se može nastaviti tek posle 48 sati posle intervencije ili prelaska na oralnu ishranu i pod uslovom da je utvrđeno da je funkcija bubrega, posle prethodne procene, stabilna.

Pedijatrijska populacija

Dijagnozu dijabetes melitusa tip 2 treba potvrditi pre početka lečenja metforminom.

U kontrolisanim kliničkim studijama koje su trajale godinu dana pokazano je da metformin nema dejstva na rast i na pubertet, ali dugoročno dejstvo leka na ove specifične karakteristike nije poznato. Stoga se preporučuje pažljivo praćenje ovih parametara kod dece koja se leče metforminom, naročito kod dece pred pubertetom.

Deca uzrasta 10 do 12 godina

Samo je 15-oro dece između 10 i 12 godina bilo uključeno u kontrolisana klinička ispitivanja dece i adolescenata. Iako se efikasnost i bezbednost primene metformina kod dece mlađe od 12 godina nije razlikovala od bezbednosti i efikasnosti kod starije dece i adolescenata, poseban oprez se preporučuje kada se metformin propisuje deci uzrasta između 10 i 12 godina.

Ostala upozorenja

Svi pacijenti treba da se drže propisane dijete sa pravilno raspoređenim unošenjem ugljenih hidrata tokom dana. Gojazni pacijenti treba da se drže propisane dijete sa smanjenim unosom kalorija.

Dijabetes treba redovno pratiti uobičajenim laboratorijskim testovima.

Sam metformin nikada ne izaziva hipoglikemiju, ali se preporučuje oprez kada se primenjuje u kombinaciji sa insulinom ili drugim oralnim antidijabeticima (npr. derivatima sulfonilureje ili meglitinidima).

Kombinacije koje se ne preporučuju Alkohol

U akutnom trovanju alkoholom povećan je rizik od laktatne acidoze, posebno u slučaju ako je udružen sa

gladovanjem, neuhranjenošću ili insuficijencijom jetre.

Jodna kontrastna sredstva

Primenu metformina treba prekinuti pre ili u vreme ovih pregleda, a terapija metforminom se može nastaviti tek kada prođe 48 sati posle primene kontrasta sa jodom, i to samo posle provere funkcije bubrega, koja treba da bude normalna (videti odeljke 4.2 i 4.4.).

Kombinacije koje zahtevaju poseban oprez

Neki lekovi mogu negativno da utiču na bubrežnu funkciju što može dovesti do povećanog rizika od nastanka laktatne acidoze, npr. NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze II, ACE inhibitore, antagoniste receptora angiotenzina II, posebno diuretike Henleove petlje. Kada se započinje terapija navedenim lekovima u kombinaciji sa metforminom, neophodno je pažljivo praćenje bubrežne funkcije.

Lekovi sa intrinsičkom hiperglikemijskom aktivnošću (npr. glukokortikoidi – primenjeni sistemski i lokalno kao i simpatomimetici)

Potrebno je češće kontrolisati koncentraciju glukoze u krvi, naročito na početku terapije. Ako je potrebno, može se prilagoditi doza metformina sve dok traje terapija i neposredno posle prekidanja terapije ovim lekovima.

Organski transporteri katjona (OCT)

Metformin je substrat oba tipa transportera (OCT1 i OCT2).

Istovremena primena metformina sa

• Inhibitorima OCT1 (kao što je verapamil) može smanjiti efikasnost metformina.
• Induktorima OCT1 (kao što je rifampicin) mogu povećati gastrointestinalnu resorpciju i efikasnost metformina.
• Inhibitorima OCT2 (kao što su cimetidin, dolutegravir, ranolazin, trimetoprim, vandetanib, isavukonazol) može smanjiti bubrežnu eliminaciju metformina i tako dovesti do povećanja koncentracije metformina u plazmi.
• Inhibitori OCT1 i OCT2 (kao što su krizotinib, olaparib) mogu uticati na efikasnost i renalnu eliminaciju metformina.

Prema tome, savetuje se oprez, pri istovremenoj primeni navedenih lekova sa metforminom, posebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, jer može doći do povećanja koncentracije metformina u plazmi. Ukoliko je neophodno, može se razmotriti prilagođavanje doze metformina jer OCT inhibitori/induktori mogu uticati na efikasnost metformina.

Trudnoća

Nekontrolisani dijabetes tokom trudnoće (gestacioni ili stalni) je udružen sa povećanim rizikom od kongenitalnih malformacija i perinatalne smrtnosti.

Ograničeni podaci o primeni metformina kod trudnica ne ukazuje na povećan rizik od kongenitalnih malformacija. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na štetno delovanje metformina na trudnoću, embrionalni ili fetalni razvoj, na tok porođaja ili na postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).

Kada pacijentkinja planira trudnoću, kao i za vreme trudnoće, preporučuje se da se dijabetes ne leči metforminom nego insulinom kako bi se nivo glukoze u krvi održavao što je moguće bliže normalnim vrednostima, i time smanjio rizik od malformacija fetusa.

Dojenje

Metformin se izlučuje u mleko dojilja. Nisu primećeni neželjeni efekti kod novorođenčadi/odojčadi hranjenih majčinim mlekom. Međutim, kako su dostupni samo ograničeni podaci, dojenje se ne preporučuje tokom terapije metforminom. Odluku o tome da li prekinuti dojenje treba doneti imajući u vidu korist od dojenja i potencijalni rizik od pojave neželjenih efekata kod deteta.

Plodnost

Na plodnost mužjaka i ženki pacova metformin nije imao uticaja kada je primenjen u dozama do 600 mg/kg/dan, što je približno tri puta više od maksimalno preporučenih doza kod ljudi računato u odnosu na površinu tela.

Monoterapija metforminom ne izaziva hipoglikemiju i prema tome nema uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.

Međutim, pacijente treba upozoriti na rizik od nastanka hipoglikemije kada se metformin primenjuje u kombinaciji sa drugim antidijabeticima (npr. derivati sulfonilureje, insulin ili meglitinidi).

Na početku terapije, najčešće neželjene reakcije su mučnina, povraćanje, dijareja, abdominalni bol i gubitak apetita koji se spontano povlače u većini slučajeva. U cilju prevencije nastanka ovih neželjenih efekata, preporučuje se uzimanje metformina u 2 ili 3 dnevne doze kao i postepeno povećanje doze.

Sledeća neželjene reakcije se mogu javiti tokom primene metformina. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često: (≥1/10); često (≥ 1/100 do <1/10); povremeno (≥ 1/1000 do <1/100); retko (≥ 1/10000 do <1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji metabolizma i ishrane Veoma retko:

• Laktatna acidoza (videti odeljak 4.4).
• Smanjenje resorpcije vitamina B12 sa smanjenjem koncentracije u serumu za vreme dugotrajne terapije metforminom. Treba imati na umu ovaj etiološki faktor ako se kod pacijenta dijagnostikuje megaloblastna anemija.

Poremećaji nervnog sistema Često:

• Poremećaj čula ukusa.

Gastrointestinalni poremećaji Veoma često:

Gastrointestinalni poremećaji kao što su nauzeja, povraćanje, dijareja, bol u abdomenu i gubitak apetita, najčešće se javljaju u početku terapije i u najvećem broju slučajeva spontano prestaju. Da bi se to sprečilo, preporučuje se da se metformin uzima u 2 ili 3 dnevne doze uz ili nakon obroka. Postepeno povećanje doze može poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost.

Hepatobilijarni poremećaji Veoma retko:

• Izolovani slučajevi poremećaja vrednosti funkcionalnih testova jetre ili hepatitisa koji nestaju po prekidu terapije metforminom.

Promene kože i potkožnog tkiva Veoma retko:

• Reakcije kože kao što su eritem, svrab, urtikarija.

Pedijatrijska populacija

Publikovani i postmarketinški podaci kao i podaci iz kontrolisanih kliničkih studija u trajanju od 1 godine na ograničenom broju pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 10-16 godina, pokazuju da je vrsta i učestalost prijavljenih neželjenih događaja bila slična kao kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Hipoglikemija nije primećena nakon primene metformin-hidrohlorida u dozama do 85 g, iako je bilo slučajeva laktatne acidoze. Veliko predoziranje metformina ili postojanje faktora rizika može dovesti do laktatne acidoze.

Laktatna acidoza je urgentno stanje koje se mora lečiti u bolnici. Najefikasnija terapija je uklanjanje laktata i metformina hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji snižavaju glukozu u krvi, isključujući insuline. Bigvanidini

ATC šifra: A10BA02

Mehanizam dejstva

Metformin je bigvanid sa antihiperglikemijskim dejstvom, koji smanjuje bazalnu i postprandijalnu koncentraciju glukoze u krvi. Ne stimuliše sekreciju insulina i stoga ne dovodi do hipoglikemije.

Metformin deluje putem tri mehanizma: (1) smanjenjem produkcije glukoze u jetri, inhibicijom glukoneogeneze i glikogenolize; (2) u mišićnom tkivu, povećava osetljivost na insulin, poboljšava periferno preuzimanje i potrošnju glukoze, (3) odlaganjem resorpcije glukoze u crevima.

Metformin stimuliše intracelularnu sintezu glikogena preko glikogen sintaze.

Metformin povećava kapacitet transporta svih tipova membranskih transportera glukoze (GLUT).

Farmakodinamsko dejstvo

U kliničkim studijama, primena metformina je bila udružena ili sa održanjem ili blagim gubitkom telesne mase.

Kod ljudi, nezavisno od dejstva na glikemiju, metformin ima povoljan uticaj na metabolizam lipida. Ovo je pokazano pri terapijskim dozama u kontrolisanim, srednje dugim ili dugotrajnim kliničkim studijama: metformin smanjuje vrednost ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida.

Klinička efikasnost

Prospektivna randomizovana studija (UKPDS) je utvrdila dugotrajnu korist intenzivnog kontrolisanja glukoze u krvi kod odraslih pacijenata sa dijabetesom tip 2.

Analiza rezultata za gojazne pacijente koji su bili na terapiji metforminom nakon što dijeta nije dala rezultate pokazala je:

• značajno smanjenje apsolutnog rizika od bilo koje komplikacije vezane za dijabetes u grupi na metforminu (29,8 događaja/1000 pacijent-godina) u odnosu na grupu koja je bila samo na dijeti (43,3 događaja/1000 pacijent-godina), p=0,0023 i u odnosu na grupe sa kombinovanom terapijom sulfonilurejom odnosno insulinskom monoterapijom (40,1 događaja/1000 pacijent-godina), p=0,0034;
• značajno smanjenje apsolutnog rizika od smrtnosti povezane sa dijabetesom: metformin 7,5 događaja/1000 pacijent-godina, samo dijeta 12,7 događaja/1000 pacijent-godina, p=0,017;
• značajno smanjenje apsolutnog rizika od ukupne smrtnosti: metformin 13,5 događaja/1000 pacijent- godina u odnosu na samo dijetu 20,6 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,011), i u odnosu na grupe sa kombinovanom terapijom sulfonilurejom odnosno insulinskom monoterapijom 18,9 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,021);
• značajno smanjenje apsolutnog rizika od infarkta miokarda: metformin 11 događaja/1000 pacijent- godina, samo dijeta 18 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,01).

Nije pokazana klinička korist od primene metformina kao terapije drugog izbora, u kombinaciji sa sulfonilurejom.

Kod dijabetesa tip 1, kombinacija metformina i insulina je primenjena kod određenih pacijenata, ali klinička korist nije formalno utvrđena.

Pedijatrijska populacija

Kontrolisana klinička ispitivanja u ograničenoj pedijatrijskoj populaciji uzrasta 10 – 16 godina, na terapiji u trajanju od 1 godine su pokazala sličan rezultat glikemijske kontrole kao kod odraslih pacijenata.

Resorpcija

Posle unošenja oralne doze tablete metformin-hidrohlorida maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) se postiže za oko 2,5 sata (tmax). Apsolutna bioraspoloživost tablete metformin-hidrohlorida od 500 mg ili 850

mg kod zdravih osoba je oko 50-60%. Posle jedne oralne doze, neresorbovana frakcija u fecesu bila je 20- 30%.

Posle oralnog unošenja, resorpcija metformina je saturabilna i nepotpuna. Predpostavlja se da farmakokinetika resorpcije metformina nije linearna.

Pri uobičajenom doziranju, ravnotežne koncentracije u plazmi se postižu za 24-48 sati, obično su manje od 1 mikrogram/mL. U kontrolisanim kliničkim studijama, maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) i posle maksimalnih doza ne prelazi 5 mikrogram/mL.

Hrana smanjuje i u manjoj meri usporava resorpciju oralno primenjenog metformina. Posle oralne primene doze od 850 mg primećeno je smanjenje za 40% maksimalne koncentracije u plazmi, smanjenje za 25% vrednosti PIK - površina ispod krive (eng. AUC – area under the curve)) i produženje od 35 minuta vremena do postizanja najviše koncentracije u plazmi su primećeni. Klinički značaj ovih pojava je nepoznat.

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je zanemarljivo. Metformin se vezuje za eritrocite. Maksimalna koncentracija u krvi je manja nego u plazmi, a pojavljuje se približno u isto vreme. Eritrociti najverovatnije predstavljaju sekundarni prostor distribucije metformina. Prosečan volumen distribucije (Vd) je između 63-276 L.

Metabolizam

Metformin se izlučuje nepromenjen urinom. Kod ljudi nisu identifikovani metaboliti.

Eliminacija

Renalni klirens metformina je > 400 mL/min, što ukazuje da se metformin eliminiše procesom glomerularne filtracije i tubularne sekrecije. Posle jedne oralne doze, poluvreme eliminacije u terminalnoj fazi je oko 6,5 časova.

U bubrežnoj insuficijenciji, renalni klirens je smanjen proporcionalno klirensu kreatinina, čime je produženo i poluvreme eliminacije, što može dovesti do povećanja koncentracije metformina u plazmi.

Oštećenje funkcije bubrega

Raspoloživi podaci kod pacijenata sa umerenom bubrežnom insuficijencijom su oskudni i ne mogu se izvesti pouzdane procene o sistemskoj izloženosti metformina u ovoj populaciji u poređenju sa populacijom sa normalnom bubrežnom funkcijom. Prema tome, dozu treba modifikovati posle razmatranja odnosa kliničke efikasnosti/podnošljivosti (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja sa pojedinačnom dozom: Posle primene pojedinačnih doza metformin-hidrohlorida od 500 mg kod pedijatrijskih pacijenata, farmakokinetički profil je bio sličan kao kod zdravih odraslih osoba.

Ispitivanja saponovljenim dozama: Podaci su dobijeni iz samo jedne studije. Posle ponovljenih doza od 500 mg, 2 puta na dan tokom 7 dana kod pedijatrijskih pacijenata maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax) i sistemska izloženost (PIK0-t), su bile manje za 33% i 40% respektivno, u odnosu na odrasle pacijente koji boluju od dijabetes melitusa, a primali su doze od 500 mg metformin-hidrohlorida dva puta dnevno tokom 14 dana. Pošto su doze titrirane individualno prema kontroli glikemije, ovi podaci imaju ograničen klinički značaj.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, gentoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Jezgro tablete:

Povidon K 90 Skrob, kukuruzni Krospovidon Talk

Magnezijum-stearat

Film tablete:

Metakrilna kiselina-metilakrilat kopolimer (1:1) Makrogol 6000

Titan-dioksid (C.I. 77891, E 171) Talk

Nema podataka o inkompatibilnosti.

3 godine.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje leka je PVC/PVDC-Alu blister. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera sa po 10 gastrorezistentnih tableta i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skalu sa važećim propisima.

Lek Gluformin sadrži aktivnu supstancu metformin, lek za lečenje šećerne bolesti (dijabetes melitus). Pripada grupi lekova koji se zovu bigvanidi.

Insulin je hormon koji proizvodi gušterača (pankreas) i koji omogućava organizmu da preuzima glukozu (šećer) iz krvi.

Vaše telo koristi glukozu za stvaranje energije ili je čuva za buduću upotrebu.

Ukoliko imate šećernu bolest, u Vašoj gušterači ne nastaje dovoljno insulina ili Vaše telo nije u stanju da koristi insulin koji je nastao u dovoljnoj meri. Sve ovo dovodi do povećane koncentracije glukoze u Vašoj krvi. Lek Gluformin pomaže da se koncentracija glukoze u krvi smanji do vrednosti koje su što bliže normalnim vrednostima.

Ukoliko ste odrasla gojazna osoba, uzimanje leka Gluformin u dužem vremenskom periodu takođe smanjuje rizik od komplikacija šećerne bolesti.

Primena leka Gluformin je udružena ili sa stabilnom telesnom masom ili umerenim gubitkom telesne mase. Lek Gluformin se koristi za lečenje pacijenata obolelih od dijabetesa tipa 2 (koji se još zove i „insulin nezavisni dijabetes”) kada dijeta ili fizička aktivnost nisu dovoljne da se postigne odgovarajuća kontrola koncentracije šećera u krvi. Pre svega se koristi kod gojaznih pacijenata.

Odrasle osobe mogu u terapiji dijabetesa da uzimaju samo lek Gluformin ili u kombinaciji sa drugim lekovima (lekovi koji se uzimaju oralno ili insulin).

Deca uzrasta 10 godina i više, kao i adolescenti mogu da uzimaju samo lek Gluformin, ili u kombinaciji sa insulinom.

• ste alergični (preosetljivi) na metformin-hidrohlorid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.)
• imate problema sa jetrom
• imate teško oštećenu funkciju bubrega
• imate nekontrolisan dijabetes melitus, sa npr. teškom hiperglikemijom (visoka koncentracija glukoze u krvi), mučninom, povraćanjem, dehidratacijom (veliki gubitak vode iz organizma), brzim gubitkom telesne mase ili ketoacidozom. Ketoacidoza je stanje u kome se supstance koje se nazivaju „ketonska tela” nagomilavaju u krvi i koje može da dovede do dijabetičke prekome. Simptomi uključuju bol u stomaku, brzo i duboko disanje, pospanost ili neobičan (acetonski) zadah
• ste izgubili suviše vode iz organizma (dehidratacija), na primer posle dugotrajnog ili teškog proliva ili ukoliko ste povraćali nekoliko puta za redom. Dehidratacija može dovesti do bubrežnih problema koji mogu povećati rizik od pojave laktatne acidoze (videti u odeljku Upozorenja i mere opreza)
• imate tešku infekciju kao što je infekcija pluća ili bronhija ili bubrega. Teške infekcije mogu dovesti do bubrežnih problema koji mogu povećati rizik od pojave laktatne acidoze (videti u odeljku Upozorenja i mere opreza)
• se lečite zbog srčane slabosti (srčana insuficijencija) ili ste nedavno imali srčani udar (infarkt miokarda), imate ozbiljnih problema sa cirkulacijom ili imate problem sa disanjem. Ovo može dovesti do smanjenja snabdevenosti tkiva kiseonikom i povećan rizik od pojave laktatne acidoze (videtu u odeljku Upozorenja i mere opreza)
• konzumirate velike količine alkohola

Ukoliko se bilo koji od navedenih slučajeva odnosi na Vas, obratite se svom lekaru pre nego što počnete sa uzimanjem ovog leka.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Gluformin.

Obavezno se obratite lekaru za savet ukoliko

• imate pregled kao što je rentgensko snimanje ili snimanje skenerom koje podrazumeva ubrizgavanje u krvotok kontrastnih sredstava koje sadrže jod
• imate operaciju pod opštom anestezijom

Morate prestati sa uzimanjem leka Gluformin određeni vremenski period pre i posle pregleda ili operacije. Vaš lekar će odlučiti da li Vam je neophodna neka druga terapija u toku ovog perioda. Važno je da precizno pratite instrukcije Vašeg lekara.

Kada uzimate lek Gluformin posebno vodite računa ukoliko:

Lek Gluformin sam po sebi ne izaziva hipoglikemiju (smanjenu koncentraciju glukoze u krvi). Međutim, ako uzimate lek Gluformin zajedno sa drugim lekovima (derivati sulfonilureje, insulin, meglitinidi) za terapiju dijabetesa, može doći do pojave hipoglikemije. Ako osetite simptome hipoglikemije kao što su slabost, vrtoglavica, pojačano znojenje, ubrzan rad srca, poremećaje vida ili poteškoće u koncentraciji, pomoći će Vam ako pojedete ili popijete nešto sa visokim sadržajem šećera.

Tokom lečenja lekom Gluformin ,Vaš doktor će proveriti finkciju Vaših bubrega, najmanje jednom godišnje ili češće ukoliko ste starija osoba i/ili ukoliko imate pogoršanje funkcije buibrega.

Drugi lekovi i Gluformin

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ukoliko treba da Vam se u krvotok ubrizgaju kontrastna sredstva koja sadrže jod, na primer prilikom pregleda kao što su snimanje rentgenom ili skenerom, morate prestati sa korišćenjem leka Gluformin određeni vremenski period pre i posle pregleda. Vaš lekar će odlučiti kada morate prekinuti, a kada nastaviti sa uzimanjem leka Gluformin.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko koristite bilo koji od sledećih lekova i Gluformin u isto vreme. Možda će biti neophodna češča kontrola koncentracije glukoze u krvi, ili će Vaš lekar prilagoditi dozu leka Gluformin.

• lekovi koji mogu da utiču na funkciju bubrega (npr. lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze tip II, ACE inhibitori, antagonisti angiotenzin II receptora, diuretici, posebno diuretici Henleove petlje)
• lekovi koji mogu da utiču na koncentraciju šećera u krvi (kortikosteroidi, simpatomimetici)
• lekovi koji mogu da utiču na organske transportere katjona tako što inhibiraju ili pojačavaju njihovu aktivnost (kao što su verapamil, rifampicin, cimetidin, dolutegravir, ranolazin, trimetoprim, vandetanib, isavukonazol, krizotinib, olaparib)

Uzimanje leka Gluformin sa hranom, pićima i alkoholom

Izbegavajte uzimanje alkohola tokom uzimanja leka Gluformin. To može povećati rizik od pojave laktatne acidoze (videti odeljak Upozorenja i mere opreza).

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Insulin je lek izbora za kontrolu dijabetesa tokom trudnoće. Obavestite lekara ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, tako da Vam lekar može promeniti terapiju.

Ne preporučuje se primena metformina tokom dojenja ili ukoliko planirate da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Gluformin sam po sebi ne izaziva hipoglikemiju (smanjena koncentracija šečera u krvi). To znači da lek Gluformin nema uticaja na sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanje mašinama.

Ipak, povedite posebno računa ukoliko koristite lek Gluformin zajedno sa drugim lekovima u terapiji dijabetesa koji mogu da izazovu hipoglikemiju (kao što su derivati sulfonilureje, insulin, meglitinidi).

Simptomi hipoglikemije uključuju slabost, vrtoglavicu, pojačano znojenje, ubrzan rad srca, poremećaje vida ili poteškoće sa koncentracijom.

Nemojte upravljati motornim vozilom ili rukovati mašinama ukoliko osetite ove simptome.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek Gluformin se dozira individualno, sa postepenim povećanjem doze ukoliko je potrebno.

Odrasli

Monoterapija i kombinovana terapija sa drugim oralnim antidijabeticima:

Uobičajena početna doza je 500 mg 2 do 3 puta dnevno, a posle 10 do 15 dana, dozu treba prilagoditi na osnovu merenja koncentracije glukoze u krvi. Maksimalna preporučena dnevna doza leka Gluformin iznosi 3 g, podeljena u 3 pojedinačne doze.

Kombinovana terapija sa insulinom:

Lek Gluformin i insulin se mogu primeniti u kombinaciji kako bi se postigla bolja kontrola koncentracije glukoze u krvi. U tim slučajevima, lek Gluformin se primenjuje u uobičajenoj početnoj dozi od 500 mg, 2-3 puta dnevno, dok se doza insulina prilagođava na bazi merenja koncentracije glukoze u krvi.

Starije osobe

Usled mogućnosti postojanja poremećaja funkcije bubrega kod starijih osoba, dozu leka Gluformin treba prilagoditi bubrežnoj funkciji. Potrebna je redovna kontrola funkcije bubrega tokom terapije.

Deca i adolescenti

Monoterapija ili kombinovana terapija sa insulinom:

Lek Gluformin se može primenjivati kod dece počev od uzrasta od 10 godina i kod adolescenata.

Uobičajena početna doza je 500 mg jednom dnevno, a posle 10-15 dana dozu treba prilagoditi na osnovu merenja koncentracije glukoze u krvi. Maksimalna preporučena dnevna doza leka Gluformin je 2 g dnevno, podeljena u 2 ili 3 pojedinačne doze.

Medicinsko praćenje

• Vaš lekar će Vam redovno kontrolisati koncentraciju glukoze u krvi kako bi prilagodio dozu leka Gluformin toj koncentraciji. Vodite računa o tome da se redovno konsultujete sa svojim lekarom. Ovo je naročito važno kod dece i adolescenata ili ukoliko ste starija osoba.
• Lekar će Vam takođe, najmanje jednom godišnje proveravati funkciju bubrega. Ukoliko ste starija osoba ili ukoliko Vam bubrezi ne funkcionišu normalno, ova ispitivanja ćete morati češće da vršite.

Dozu Gluformina treba uzeti tokom ili nakon obroka sa dovoljnom količinom vode. Nemojte lomiti niti žvakati tabletu. Tabletu progutajte celu sa dovoljnom količinom vode.

• Ukoliko Vam je propisano uzimanje leka u jednoj dozi, najbolje je da je uzimate ujutru (uz doručak)
• Ukoliko Vam je propisano uzimanje leka u dve doze, prvu dozu uzmite ujutru (uz doručak) a drugu uveče (uz večeru)
• Ukoliko Vam je propisano uzimanje leka u tri doze, prvu dozu uzmite ujutru (uz doručak), drugu u podne (uz ručak) a treću uveče (uz večeru)

Ukoliko, posle određenog vremena imate utisak da lek na Vas deluje ili suviše jako ili suviše slabo, obavezno se obratite svom lekaru.

Ako ste uzeli više leka Gluformin nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka Gluformin nego što treba mogu se pojaviti simptomi laktatne acidoze. Simptomi laktatne acidize su nespecifični kao što su povraćanje, bolovi u stomaku sa grčenjem mišića, opšta slabost sa izraženim osećajem umora i otežanim disanjem. Dodatni simptomi mogu biti snižena telesna temperature i usporen srčani rad. Ako osetite neke od ovih simtoma, odmah potražite medicinsku pomoć, budući da laktatna acidoza može dovesti do kome. Odmah prekinite sa uzimanjem leka, kontaktirajte lekara ili najbližu bolnicu.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Gluformin

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu. Sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Gluformin

Čak i ako se dobro osećate, nemojte prestati da uzimate lek bez konsultacije sa lekarom. Važno je da se pridržavate uputstva koje Vam je dao Vaš lekar.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Sledeća neželjena dejstva se mogu javiti tokom terapije lekom Gluformin:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina, povraćanje, proliv, bol u stomaku i gubitak apetita (najčešće se javljaju na početku lečenja i u najvećem broju slučajeva spontano prestaju).Od pomoći je ako se doze podele tokom dana i ako uzimate tablete tokom ili odmah nakon obroka. Ako se simptomi nastave, odmah prekinite da uzimate lek Gluformin i kontaktirajte Vašeg lekara.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Promene čula ukusa

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Laktatna acidoza. Ovo je veoma retka ali ozbiljna komplikacija posebno ako bubrezi ne funkcionišu normalno. Ukoliko dođe do ove komplikacije, neophodno je hitno lečenje. Simptomi laktatne acidoze su povraćanje, bol u stomaku sa grčevima u mišićima, opšta slabost sa izraženim osećajem umora i otežanim disanjem.

Ukoliko Vam se ovo desi, odmah prestanite sa uzimanjem leka Gluformin i odmah kontaktirajte Vašeg lekara.

• Poremećaji vrednosti funkcionalnih testova jetre ili hepatitis (zapaljenje jetre; koje može prouzrokovati umor, gubitak apetita, gubitak u telesnoj masi, sa ili bez pojave žute prebojenosti kože ili beonjača).

Ukoliko Vam se ovo desi, verovatno vam je potrebno hitno lečenje, pošto laktatna acidoza može dovesti do kome.

Odmah prestanite sa uzimanjem leka Gluformin i odmah kontaktirajte Vašeg lekara ili najbližu zdravstvenu ustanovu.

• Reakcije na koži kao što je crvenilo, svrab ili osip koji svrbi (koprivnjača).
• Smanjena koncentracija vitamina B12 u krvi.

Deca i adolescenti

Ograničena iskustva pokazuju da su priroda i ozbiljnost neželjenih dejstava koja se javljaju kod dece i adolescenata slična onima koja se javljaju kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Gluformin posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je: metformin-hidrohlorid

Jedna gastrorezistentna tableta sadrži 500 mg metformin-hidrohlorida. Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete:

Povidon K 90, skrob, kukuruzni; krospovidon, talk, magnezijum-stearat.

Film tablete:

Metakrilna kiselina-etilakrilat kopolimer (1:1), makrogol 6000, titan-dioksid (C.I. 77891 E 171), talk.

Kako izgleda lek Gluformin i sadržaj pakovanja

Okrugle, bikonveksne, gastrorezistentne tablete, bele boje.

Unutrašnje pakovanje leka je PVC/PVDC-Alu blister. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera sa po 10 gastrorezistentnih tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01023-18-001 od 07.03.2019.