Halaven 0.44mg/mL rastvor za injekciju

Lek Halaven je indikovan za lečenje odraslih pacijenata sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim karcinomom dojke kod kojih je bolest napredovala nakon najmanje jednog režima hemioterapije za uznapredovalu bolest (videti poglavlje 5.1). Preduslov je da je prethodna terapija sadržala antracikline i taksane kao adjuvantnu ili metastatsku terapiju, osim u slučaju da pacijenti nisu ispunjavali uslove da primaju takvu terapiju.

Halaven je indikovan za lečenje odraslih pacijenata sa neresektabilnim liposarkomom koji su prethodno primili terapiju koja sadrži antraciklin (osim ako nije bilo prikladno) zbog uznapredovale ili metastatske bolesti (videti poglavlje 5.1).

Lek Halaven se sme primenjivati samo pod kontrolom lekara obučenog za primenu odgovarajućih citotoksičnih lekova

Doziranje

Preporučena doza eribulina u obliku rastvora spremnog za primenu je 1,23 mg/m2, primenjuje se intravenski u trajanju od 2 do 5 minuta, 1. i 8. dana svakog ciklusa; ciklus traje 21 dan.

Napomena:

U Evropskoj uniji preporučena doza se bazira na aktivnoj supstanci (eribulin). Izračunavanje pojedinačne doze koja će biti primenjena kod pacijenta mora se bazirati na jačini eribulina kao rastvora spremnog za primenu koji sadrži 0,44 mg/mL eribulina i odobrenoj dozi od 1,23 mg/m2. Preporučena smanjenja doze navedena ispod takođe su prikazana u dozi eribulina koji se primenjuje na osnovu jačine rastvora spremnog za primenu.

U pivotalnim kliničkim ispitivanjima, objavljenim publikacijama i u nekim drugim zemljama (npr. SAD i Švajcarska), preporučena doza se zasniva na erubulinu u obliku soli (eribulin mesilat).

Kod pacijenata se mogu javiti mučnina i povraćanje. Treba uzeti u obzir profilaktičku primenu antiemetika uključujući kortikosteroide.

Odlaganje primene doze tokom terapije

Primenu leka Halaven 1. ili 8. dana treba odložiti zbog nekog od sledećih razloga:

• Apsolutni broj neutrofila <1 x 109/L
• Broj trombocita < 75 x 109/L
• Nehematološka toksičnost stepen 3 ili 4

Smanjenje doze tokom terapije

Preporuke za smanjenje doze kod ponovnog lečenja su prikazane u tabeli ispod:

Preporuke za smanjenje doze

Nemojte ponovo povećavati dozu eribulina nakon smanjenja.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Oštećenje funkcije jetre zbog metastaza:

Preporučena doza eribulina kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije (Child-Pugh A) iznosi 0,97 mg/m2 i primenjuje se intravenski u trajanju od 2 do 5 minuta 1. i 8. dana ciklusa koji traje 21 dan. Preporučena doza eribulina kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh B) iznosi 0,62 mg/m2 i primenjuje se intravenski u trajanju od 2 do 5 minuta 1. i 8. dana ciklusa koji traje 21 dan. Slučajevi teškog oštećenja funkcije jetre (Child-Pugh C) nisu proučavani, ali se očekuje da je neophodno značajnije smanjenje doze ukoliko se eribulin primenjuje kod ovih pacijenata.

Oštećenje funkcije jetre zbog ciroze:

Ova grupa pacijenata nije proučavana. Mogu se primenjivati gore navedene doze u slučajevima blagog ili umerenog oštećenja funkcije jetre, ali se savetuje pažljivo praćenje jer može biti potrebno dodatno prilagođavanje doza.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod nekih pacijenata sa umerenin ili teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 50 mL/min) može biti povećana izloženost eribulinu i može biti potrebno smanjenje doze. Optimalnu dozu kod ove grupe pacijenata tek treba utvrditi. Preporučuje se oprez i pažljivo praćenje pacijenata kod svih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (pogledati odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Ne postoje posebne preporuke o prilagođavanju doza na osnovu starosti pacijenta (videti poglavlje 4.8).

Pedijatrijski pacijenti

Ne postoji relevantna primena leka Halaven kod dece i adolescenata za indikaciju karcinom dojke.

Bezbednost i efikasnost leka Halaven kod dece od rođenja do uzrasta od 18 godina još uvek nisu ustanovljene kod sarkoma mekog tkiva. Nema dostupnih podataka.

Način primene

Halaven je namenjen za intravensku upotrebu.

Doza se može razblažiti u najviše 100 mL rastvora za injekciju, natrijum-hlorida od 0,9 mg/mL (0,9%). Lek se ne sme razblaživati sa 5%-nim rastvorom glukoze za infuziju. Uputstva o rastvaranju leka pre primene navedena su u poglavlju 6.6. Pre primene je neophodno obezbediti dobar pristup perifernoj veni ili imati postavljen centralni venski kateter. Nema dokaza o tome da li je eribulin-mesilat vezikant ili iritant. U slučaju ekstravazacije, treba sprovesti simptomatsko lečenje. Informacije o rukovanju citotoksičnim lekovima navedene su u poglavlju 6.6.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Dojenje

Hematologija

Mijelosupresija je dozno zavisna i primarno se manifestuje kao neutropenija (poglavlje 4.8). Potrebno je pratiti kompletnu laboratorijsku krvnu sliku kod svih pacijenata pre primene svake doze eribulina. Lečenje eribulinom se može započeti samo kod pacijenata kod kojih je apsolutni broj neutrofila ≥ 1,5 x 109/L i broj trombocita > 100 x 109/L.

Febrilna neutropenija se javila kod < 5% pacijenata koji su primali eribulin. Pacijente kod kojih se javi febrilna neutropenija, teška neutropenija ili trombocitopenija, treba lečiti u skladu sa preporukama datim u poglavlju 4.2.

Kod pacijenata kod kojih su vrednosti alanin aminotransferaze (AST) ili aspartat aminotransferaze (ALT) viši od trostrukih vrednosti gornjih granica normalnih vrednosti javila se i povećana incidenca neutropenije

4. stepena i febrilne neutropenije. Iako su podaci ograničeni, smatra se i da pacijenti sa povećanim vrednostima bilirubina, većim 1,5 puta od vrednosti gornjih granica normalnih vrednosti, imaju veću incidencu neutropenije 4. stepena i febrilne neutropenije.

Prijavljeni su slučajevi smrtnog ishoda zbog febrilne neutropenije, neutropenijske sepse, sepse i septičnog šoka.

Teška neutropenija se može kontrolisati primenom faktora rasta granulocitnih kolonija (G-CSF) ili sličnog leka po nalogu lekara u skladu sa odgovarajućim smernicama (videti poglavlje 5.1).

Periferna neuropatija

Pacijente treba pažljivo pratiti zbog pojave znakova periferne motorne i senzorne neuropatije. Razvoj teške periferne neurotoksičnosti, zahteva odlaganje ili smanjenje doze (videti poglavlje 4.2).

U kliničkim studijama su isključivani pacijenti koji su prethodno imali neuropatiju veću od 2. stepena. Međutim, kod pacijenata koji su prethodno imali neuropatiju 1. ili 2. stepena nije postojala veća verovatnoća za razvoj novih ili pogoršanje postojećih simptoma, u odnosu na pacijente koji u momentu uključivanja u studiju nisu imali neutropenije.

Produžavanje QT intervala

U otvorenoj EKG studiji bez kontrolne grupe kod 26 pacijenata osmog dana je primećeno produžavanje QT intervala, koje nije zavisilo od koncentracije eribulina, pri čemu ova pojava nije primećena prvog dana terapije. Praćenje EKG se preporučuje kada se terapija započinje kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, bradiaritmijama ili kod istovremene primene lekova za koje se zna da produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase Ia i III, kao i kod pacijenata sa poremećajem elektrolita. Pre započinjanja terapije lekom Halaven treba korigovati hipokalijemiju i hipomagnezijemiju i pratiti ove elektrolite periodično tokom terapije. Treba izbegavati primenu eribulina kod pacijenata sa kongenitalnim sindromom produženog QT intervala.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži malu količinu etanola (alkohola), manje od 100 mg po dozi.

Eribulin se uglavnom (do 70 %) izlučuje putem žuči. Nije poznato koji transportni protein učestvuje u ovom procesu. Eribulin nije supstrat proteina rezistencije karcinoma dojke (BCRP), transportera organskih anjona (OAT1, OAT3, OATP1B1, OATP1B3), proteina rezistentnih na više lekova (MRP2, MRP4) i transportera pumpe za izlučivanje žučnih soli (BSEP).

Ne očekuju se interakcije sa inhibitorima i induktorima CYP3A4. Izloženost eribulinu (PIK i Cmax) se nije menjala pod uticajem ketokonazola, koji je inhibitor CYP3A4 i P glikoproteina (Pgp), i rifampicina koji je induktor CYP3A4.

Uticaj eribulina na farmakokinetiku drugih lekova

In vitro podaci ukazuju na to da je eribulin, u manjoj meri, inhibitor enzima važnog za metabolizam lekova CYP3A4. In vivo podaci nisu dostupni. Preporučuje se oprez i praćenje neželjenih događaja kod istovremene primene sa supstancama koje imaju malu terapijsku širinu i uglavnom se metabolišu preko CYP3A4 metabolizma (npr. alfentanil, ciklosporin, ergotamin, fentanil, pimozid, hinidin, sirolimus, takrolimus).

Eribulin ne inhibiše CYP enzime CYP1A2, 2B6, 2C8, 2C9, 2C19, 2D6 ili 2E1 pri relevantnim kliničkim koncentracijama.

U klinički značajnim koncentracijama, eribulin nije inhibirao aktivnost posredovanu transporterima BCRP, OCT1, OCT2, OAT1, OAT3, OATP1B1 i OATP1B3.

Trudnoća

Nema podataka o primeni eribulina kod trudnica. Eribulin je embriotoksičan, fetotoksičan i teratogen kod pacova. Lek Halaven ne sme se primenjivati tokom trudnoće, osim ukoliko to nije neophodno, uz pažljivu procenu benefita za majku i rizika za fetus.

Žene u reproduktivnom periodu moraju izbegavati trudnoću dok su na terapiji ovim lekom ili dok je njihov partner na terapiji lekom Halaven. Neophodno je da koriste efikasne mere kontracepcije tokom i 3 meseca nakon terapije.

Dojenje

Ne postoje informacije o izlučivanju eribulina ili njegovih metabolita u mleko kod ljudi ili životinja. Budući da se ne može isključiti potencijalni rizik kod novorođenčadi ili odojčadi, lek Halaven se ne sme primenjivati tokom dojenja (videti poglavlje 4.3).

Fertilitet

Testikularna toksičnost je primećena kod pacova i pasa (videti poglavlje 5.3). Muškarci treba da potraže savet o mogućnostima konzerviranja sperme pre započinjanja terapije, zato što postoji opasnost od nastanka nepovratne neplodnosti usled terapije lekom Halaven.

Lek Halaven može da izazove neželjene reakcije kao što je umor i vrtoglavica, koje mogu da dovedu do blagih ili umerenih uticaja na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja

mašinama. Pacijente treba posavetovati da ne voze niti rukuju mašinama ukoliko osete umor ili vrtoglavicu.

Pregled bezbednosnog profila leka Halaven

Najčešća neželjena dejstva povezana sa primenom leka Halaven su supresija koštane srži koja se manifestuje kao neutropenija, leukopenija, anemija i trombocitopenija, uz pridruženu pojavu infekcija. Takođe je primećen i nastanak ili pogoršanje već postojeće periferne neuropatije. Gastrointestinalne toksičnosti, koje se javljaju u vidu anoreksije, mučnine, povraćanja, dijareje, konstipacije i stomatitisa, takođe su među prijavljenim neželjenim dejstvima. Ostala neželjena dejstva odnose se na zamor, alopeciju, povećane vrednosti enzima jetre sepsu i sindrom mišićno-koštanog bola.

Tabelarni pregled neželjenih dejstava

Ukoliko nije drugačije navedeno, tabela prikazuje stopu učestalosti neželjenih dejstava primećenih kod pacijenata sa karcinomom dojke i sarkomom mekog tkiva koji su primali preporučene doze eribulina u studijama faze II i III.

Neželjene reakcije su navedene po učestalosti na sledeći način: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do

<1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100), retke (≥1/10000 do <1/1000) i veoma retke (<1/10000). U okviru svake grupe, neželjene reakcije su navedene od najtežih do najblažih.

Kod reakcija 3. ili 4. stepena navedena je stvarna ukupna učestalost, kao i učestalost reakcija 3. i 4. stepena.

a uključuje događaje 5. stepena

b iz spontanih prijava

cuključuje i perifernu neuropatiju, perifernu motornu neuropatiju, polineuropatiju, paresteziju, perifernu senzornu neuropatiju, perifernu senzomotornu neuropatiju i demijelizovanu polineuropatiju

d nije bilo događaja 4. stepena

* retko

** nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Generalno, bezbednosni profili kod pacijenata sa karcinomom dojke i sarkomom mekog tkiva su bili slični. Opis izdvojenih neželjenih reakcija

Neutropenija

Prijavljena neutropenija je bila reverzibilna i nije bila kumulativna; prosečno vreme smanjenja broja neutrofila na najniže vrednosti iznosilo je 13 dana, a prosečno vreme do oporavka od teške neutropenije (<0,5 x 109/l) je iznosilo 8 dana.

Broj neutrofila manji od 0,5 x 109/L koji je trajao duže od 7 dana javio se kod 13% pacijenata sa karcinomom dojke koji su lečeni eribulinom u EMBRACE studiji.

Neutropenija je bila prijavljena kao neželjeni događaj tokom lečenja (engl. Treatment Emergent Adverse Event - TEAE) kod 151/404 (37,4% za sve stepene) pacijenta sa sarkomom u odnosu na 902/1559 (57,9% za sve stepene) kod pacijenata sa karcinomom dojke. Učestalost kombinovanih grupnih TEAE iznosila je 307/404 (76,0%), a abnormalnih laboratorijskih nalaza neutrofila bila je 1314/1559 (84,3%). Prosečno vreme lečenja iznosilo je 12,0 nedelja kod pacijenata sa sarkomom i 15,9 nedelja kod pacijenata sa karcinomom dojke.

Prijavljeni su slučajevi smrtnog ishoda zbog febrilne neutropenije, neutropenijske sepse, sepse i septičnog šoka. Kod 1963 pacijenta sa karcinomom dojke ili sarkomom mekog tkiva koji su u kliničkim ispitivanjima primali preporučenu dozu eribulina, bio je jedan slučaj sa smrtnim ishodom zbog neutropenijske sepse (0,1%) i jedan slučaj zbog febrilne neutropenije (0,1%). Osim toga, smrtni ishod imala su 3 slučaja sepse (0,2%) i jedan slučaj septičnog šoka (0,1%).

Teška neutropenija se može kontrolisati primenom G-CSF ili sličnog leka po nalogu lekara u skladu sa važećim smernicama. 18%, odnosno 13% pacijenata lečenih eribulinom primili su G-CSF u dve studije karcinoma dojke faze 3 (studije 305 i 301, redom). U studiji sarkoma faze 3 (studija 309) 26% pacijenata lečenih eribulinom je primilo G-CSF.

Kod < 1% pacijenata koji primaju eribulin, neutropenija je prouzrokovala prekid terapije.

Diseminovana intravaskularna koagulacija

Prijavljeni su slučajevi diseminovane intravaskularne koagulacije, obično povezani sa neutropenijom i/ili sepsom.

Periferna neuropatija

Kod 1559 pacijenata sa karcinomom dojke najčešće prijavljena neželjena reakcija koja je dovodila do prekida terapije eribulinom bila je periferna neuropatija (3,4%). Prosečno vreme do pojave periferne neuropatije 2. stepena bilo je 12,6 nedelja (nakon 4 ciklusa). Od 404 pacijenta sa sarkomom, 2 pacijenta su prekinula lečenje eribulinom zbog periferne neuropatije. Prosečno vreme do pojave periferne neuropatije

2. stepena iznosilo je 18,4 nedelja.

Kod 7,4 % pacijenata sa karcinomom dojke i 3,5% pacijenata sa sarkomom došlo je do razvoja periferne neuropatije 3. ili 4. stepena. U kliničkim ispitivanjima, pacijenti koji su prethodno imali neuropatiju imali su

istu sklonost ka nastanku novih ili pogoršavanju postojećih simptoma neuropatije kao i pacijenti koji nisu imali neuropatiju u vreme uključivanja u studiju.

Kod pacijenata sa karcinomom dojke koji su prethodno patili od periferne neuropatije 1. ili 2. stepena, učestalost periferne neuropatije 3. stepena je iznosila 14 %.

Hepatotoksičnost

Povećane vrednosti enzima jetre nakon započinjanja terapije prijavljene su kod pacijenata sa normalnim/abnormalnim vrednostima enzima jetre pre terapije eribulinom. Kod većine pacijenata ove promene javljale su se ubrzo nakon započinjanja terapije, u prvom ili drugom ciklusu, pa iako se smatralo da je kod većine u pitanju fenomen prilagođavanja jetre terapiji eribulinom, a ne znak značajne toksičnosti za jetru, hepatotoksičnost je takođe bila prijavljena.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Od 1559 pacijenta koji su lečeni preporučenom dozom eribulina, 283 pacijenta (18,2 %) bilo je starosti

≥ 65 godina. U populaciji od 404 pacijenta sa sarkomom, 90 pacijenata (22,3%) lečenih eribulinom bilo je starosti ≥ 65 godina. Profil bezbednosti eribulina kod starijih pacijenata (≥ 65 godina) bio je sličan onom kod pacijenata ≤ 65 godina starosti, osim u slučajevima astenije/zamora čiji se broj slučajeva povećavao sa godinama. Ne postoje preporuke za prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kod pacijenata sa povećanim vrednostima AST ili ALT većim od trostrukih vrednosti gornje granice normalnih vrednosti, javila se povećana incidenca neutropenije 4. stepena i febrilne neutropenije. Iako nema dovoljno podataka smatra se da i pacijenti sa povećanim vrednostima bilirubina, većim 1,5 puta od vrednosti gornjih granica normalnih vrednosti, imaju veću incidencu pojave neutropenije 4. stepena i febrilne neutropenije (videti poglavlje 4.2 i 5.2).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U jednom slučaju predoziranja, kod pacijenta koji je slučajno primio 7,6 mg eribulina (oko 4 puta više od planirane doze) 3. dana se razvila reakcija preosetljivosti (3. stepena), a 7. dana neutropenija (3. stepena). Obe neželjene reakcije su sanirane suportivnom negom.

Ne postoji poznat antidot u slučaju predoziranja eribulinom. U slučaju predoziranja, pacijente treba pažljivo pratiti. Lečenje predoziranja treba sprovesti primenom suportivnih medicinskih mera kojima se leče klinički simptomi predoziranja.

Farmakoterapijska grupa: Ostali antineoplastici

ATC šifra: L01XX41

Eribulin mesilat je inhibitor mikrotubularne dinamike koji pripada halihondrinskoj klasi antineoplastičnih lekova. To je strukturno pojednostavljen sintetički analog halihondrina B, prirodni proizvod dobijen iz morskog sunđera Halichondria okadai.

Eribulin inhibira fazu rasta mikrotubula i pritom ne utiče na fazu skraćivanja, već cepa tubulin u neproduktivne agregate. Eribulin ispoljava svoje dejstvo preko antimitotičkog mehanizma delovanja zasnovanog na tubulinu, dovodeći do blockade ćelijskog ciklusa u G2/M fazi, prekidom mitotičkog deobnog vretena i konačno do apoptotične smrti ćelije nakon produžene i ireverzibilne blokade mitoze.

Kliničko iskustvo

Kancer dojke

Efikasnost leka Halaven kod kancera dojke primarno je dokazana u fazi 3 dve komparativne, randomizovane studije.

U fazi 3 pivotalne EMBRACE studije (Studija 305), 762 pacijenta je imalo lokalni rekurentni ili metastatski karcinom dojke, a prethodno su primili najmanje dva, a najviše pet hemioterapijskih režima, koji su uključivali neki antraciklin i taksan (osim ukoliko nisu bili kontraindikovani). Postojao je uslov da je kod pacijenata bolest napredovala u roku od 6 meseci nakon poslednjeg hemioterapijskog režima. HER2 statusi pacijenata bili su sledeći: 16,1% pozitivni, 74,2% negativni i 9,7% nepoznati, dok je 18,9% pacijenata bilo trostruko negativno. Pacijenti su bili randomizovani u odnosu 2:1 grupu koja je primal lek Halaven ili grupu koja je primala terapiju po izboru lekara (TPC), i u kojoj je 97% pacijenata primalo hemioterapiju (26% vinorelbin, 18% gemcitabin, 18% kapecitabin, 16% taksan, 9% antraciklin, 10% ostali hemioterapijski lekovi), ili 3% pacijenata na hormonskoj terapiji.

Studija je ispunila svoj primarni cilj sa rezultatom ukupnog preživljavanja koji je bio značajno bolji u eribulin grupi u odnosu na TPC grupu u 55% slučajeva. Ovaj rezultat potvrđen je rezultatima ažurirane analize ukupnog preživljavanja kod 77% slučajeva.

Studija 305 – ažurirani podaci ukupnog preživljavanja (ITT populacija)

1.0

0.9

0.8

0.7

0.6

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0.0

VREME (meseci)

BROJ PACIJENATA SA RIZIKOM

U nezavisnom ispitivanju, medijana progresije slobodnog preživljavanja (PFS) bila je 3,7 meseci za eribulin u poređenju sa 2,2 meseca kod TPC grupe pacijenata (HR 0,865, 95% CI: 0,714, 1,048, p=0.137). Kod pacijenata kod kojih se mogao proceniti odgovor na terapiju, objektivna stopa odgovora na osnovu RECIST kriterijuma je iznosila 12,2% (95% CI: 9,4%, 15,5%) u grupi koja je primala eribulin u poređenju sa 4,7% (95% CI: 2,3%, 8,4%) u grupi lečenoj terapijom po izboru lekara.

Primećen je pozitivan uticaj na ukupno preživljavanje i kod pacijenata koji su reagovali na terapiju taksanima kao i kod onih koji nisu. U ažuriranoj analizi ukupnog preživljavanja, koeficijent rizika eribulina u odnosu na TPC je iznosio 0,90 (95% CI 0,71, 1,14) u korist eribulina kod pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju taksanima, a 0,73 (95% CI 0,56, 0,96) kod pacijenata čija bolest nije bila refraktorna na taksan.

Primećen je pozitivan uticaj na ukupno preživljavanje i kod pacijenata koji ranije nisu primali kapecitabin, kao i kod onih koji jesu. Ažurirana analiza ukupnog preživljavanja je pokazala bolje preživljavanje u eribulin grupi u poređenju sa TPC i kod pacijenata koji su ranije primali kapecitabin uz vrednost koeficijenta rizika od 0,787 (95% CI 0,645, 0,961), i kod onih koji nisu ranije primali kapecitabin uz odgovarajuću vrednost koeficijenta rizika od 0,865 (95% CI 0,606, 1,233).

Drugo ispitivanje faze 3 kod prethodno lečenih pacijenata sa metastatskim kancerom dojke, ispitivanje 301, bilo je randomizovano ispitivanje otvorenog tipa u kojem se kod pacijenata sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim kancerom dojke (n=1102) ispitivala efikasnost monoterapije lekom HALAVEN u poređenju sa monoterapijom kapecitabinom, u odnosu na ukupno preživljavanje i preživljavanje bez progresije bolesti kao koprimarnim ishodom. Pacijenti su prethodno primili do tri hemioterapijska režima, uključujući i antraciklin i taksan, a najviše dva za uznapredovalu bolest, s tim da je 0,1 ili 2 prethodne hemioterapije primilo 20,0%, odnosno 52,0% ili 27,2% pacijenata. Status HER2 bio je kod 15,3% pacijenata pozitivan, u 68,5% negativan i 16,2% nepoznat, dok je kod 25,8% pacijenata bio trostruko negativan.

Studija 301 – ukupno preživljavanje u populaciji predviđenoj za lečenje (ITT)

1.0

0.9

0.8

0.7

0.6

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0.0

VREME (meseci)

BROJ PACIJENATA POD RIZIKOM

HALAVEN 554 530 505 464 423 378 349 320 268 243 214 193 173 151 133 119 99 77 52 38 32 26 22 15 13 9 7 2 2 0

Kapecitabin 548 513 466 426 391 352 308 277 242 214 191 175 155 135 122 108 81 62 42 33 27 23 17 13 12 10 2 2 1 0

Preživljavanje bez progresije bolesti na temelju nezavisne procene bilo je slično između eribulina i kapecitabina sa medijanama od 4,1 mesec, odnosno 4,2 meseca (HR 1,08; [95% CI: 0,932,1,250]), redom. Objektivna stopa odgovora prema nezavisnoj proceni bila je takođe slična između eribulina i kapecitabina; 11, 0% (95% CI: 8, 5, 13 , 9) u grupi koja primala eribulin i 11, 5% (95% CI: 8 , 9, 14, 5) u grupi koja je primala kapecitabin.

Ukupno preživljavanje kod pacijenata sa HER2-negativnim i HER2-pozitivnim statusom u grupi koja je primala eribulin i kontrolnoj grupi u studiji 305 i studiji 301 prikazana je ispod:

Napomena: Istovremena anti-HER2 terapija nije bila uključena u Studije 305 i 301.

Liposarkom

Efikasnost eribulina u terapiji liposarkoma dokazana je pivotalnom studijom faze 3 (Studija 309). Pacijenti u ovom ispitivanju (n = 452) su imali jedan od dva podtipa lokalno rekurentnog, neoperabilnog i/ili metastatskog sarkoma mekog tkiva – leiomiosarkom ili liposarkom. Pacijenti su prethodno primili najmanje dva hemioterapijska režima, od kojih je jedan morao sadržavati antraciklin (ukoliko nije kontraindikovan).

Pacijenti su morali imati progresiju bolesti tokom 6 meseci od poslednjeg hemioterapijskog režima. Bili su randomizirani 1:1 u grupu koja je primala eribulin u dozi od 1,23 mg/m2 1. i 8. dana 21-dnevnog ciklusa ili grupu koja je primala dakarbazin u dozi od 850 mg/m2, 1000 mg/m2 ili 1200 mg/m2 (dozu je određivao istraživač prije randomizacije), svakih 21 dan.

U Studiji 309, kod pacijenata randomizovanih u grupu koja je primala eribulin primećeno je statistički značajno poboljšanje ukupnog preživljavanja u poređenju sa kontrolnom grupom. Ovo se odrazilo poboljšanjem medijane ukupnog preživljavanja za 2 meseca (13,5 meseci kod pacijenata lečenih eribulinom prema 11,5 meseci kod pacijenata lečenih dakarbazinom). Nije bilo značajne razlike u preživljavanju bez progresije bolesti ili ukupnom stepenu odgovora između ove dve terapijske grupe u celokupnoj populaciji.

Efekti lečenja eribulinom bili su ograničeni na pacijente sa liposarkomom (45% dediferenciranih, 37% miksoidnih/okruglih ćelija i 18% pleomorfnih u Studiji 309) zasnovano na prethodno planiranoj analizi podgrupa u pogledu ukupnog preživljavanja i preživljavanja bez progresije bolesti. Nije bilo razlike u efikasnosti između eribulina i dakarbazina kod pacijenata sa uznapredovalim ili metastatskim leiomiosarkomom.

Studija 309 – Ukupno preživljavanje u podgrupi pacijenata sa liposarkomom

Vreme (meseci)

BROJ PACIJENATA SA RIZIKOM:

Studija 309 – Preživljavanje bez progresije bolesti u podgrupi pacijenata sa liposarkomom

Vreme (meseci)

BROJ PACIJENATA SA RIZIKOM:

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove odbacila je obavezu podnošenja rezultata studija sa eribulinom kod svih podgrupa pedijatrijske populacije za indikaciju kancera dojke (videti poglavlje 4.2 za informacije o pedijatrijskoj populaciji ).

Evropska agencija za lekove odložila je obavezu podnošenja rezultata ispitivanja leka Halaven u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije u lečenju rabdomiosarkomskog i nerabdomiosarkomskog sarkoma mekog tkiva. Videti poglavlje 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni.

Distribucija

Farmakokinetika eribulina se odlikuje brzom fazom distribucije, koja je praćena produženom fazom eliminacije, sa prosečnim terminalnim poluvremenom eliminacije od približno 40 sati. Eribulin ima veliki volumen distribucije (opseg u proseku 43 do 114 L/m2).

Eribulin se slabo vezuje za proteine plazme. Vezivanje za proteine plazme eribulina (100-1000 nanograma/mL) kod ljudi je variralo u rasponu od 49% do 65%.

Biotransformacija

Nakon primene 14C označenog eribulina u plazmi je u najvećoj meri detektovan nepromenjeni eribulin. Koncentracija metabolita je iznosila <0,6% osnovne supstance, što potvrđuje činjenicu da eribulin nema aktivne metabolite pri primeni kod ljudi.

Eliminacija

Eribulin ima mali klirens (opseg u proseku 1,16 do 2,42 L/h/m2). Pri nedeljnoj primeni nije primećena značajna akumulacija eribulina. Farmakokinetička svojstva ne zavise od doze i vremena u opsegu doza eribulina od 0,22 do 3,53 mg/m2.

Eribulin se primarno eliminiše bilijarnom ekskrecijom. Nije poznato koji transportni protein je uključen u izlučivanje eribulina. Prekliničke in vitro studije ukazuju na to da se eribulin transportuje uz pomoć P- glikoproteina (Pgp). Međutim, pokazalo se da u kliničkim značajnim koncentracijama eribulin ne inhibira Pgp in vitro. Dodatno, in vivo, istovremena primena ketokonazola, inhibitora Pgp, nije imala uticaj na izloženost eribulinu (PIK i Cmax). Studije in vitro takođe su pokazale da eribulin nije supstrat za OCT1.

Nakon primene 14C označenog eribulina kod pacijenata, oko 82% doze se eliminiše putem fecesa i 9% putem urina što ukazuje da renalni klirens ne predstavlja značajni put eliminacije eribulina.

Najveći deo radioaktivno označenog eribulina u fecesu i urinu bio je u obliku nepromenjenog eribulina. Oštećenje funkcije jetre

Jedna studija je procenjivala farmakokinetiku eribulina kod pacijenata sa blagim (Child-Pugh A; n=7) i umerenim (Child-Pugh B; n=4) oštećenjem funkcije jetre usled metastaze na jetri. U poređenju sa pacijentima sa normalnom funkcijom jetre (n=6), izloženost eribulinu se povećala 1,8 puta kod pacijenata sa blagim i 3 puta kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre. Primena doze leka Halaven od 0,97 mg/m2 kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije jetre i doze od 0,62 mg/m2 kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre je dovela do nešto veće izloženosti eribulinu u odnosu na primenu doze od 1,23 mg/m2 kod pacijenata sa normalnom funkcijom jetre. Primena leka Halaven nije proučavana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh C). Ne postoje studije sa pacijentima koji imaju oštećenu funkciju jetre usled ciroze. U poglavlju 4.2 su navedene preporuke o doziranju kod ove grupe pacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod nekih pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega bila je zapažena povećana izloženost eribulina, uz visoku varijabilnost između ispitanika. Farmkokinetika eribulina je evaluirana u kliničkim ispitivanjima Faze 1 kod pacijanata sa normalnom bubrežnom funkcijom (klirens kreatinina je bio

≥ 80 mL/min: n=6), umereno (30-50 mL/min; n=7) ili teško(15<30mL/min; n=6) oštećenje funkcije bubrega. Klirens kreatinina je bio procenjen pomoću Cockroft-Gaultove formule. Kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega zapažen je 1,5 puta viši PIK (0-inf)(90%CI:0,9-2,5) normalizovan za dozu (videti odeljak 4.2 za preporuke o lečenju).

Eribulin nije pokazao mutagena svojstva in vitro u testu bakterijske reverzibilne mutacije (Ames-ov test). Eribulin je imao pozitivan nalaz u testu mutageneze limfoma kod miševa i pokazao je klastogena svojstva u mikronukleusnom testu in vivo kod pacova.

Nisu sprovedene studije karcinogenosti kod eribulina.

Reproduktivne studije nisu sprovođene sa eribulinom, ali na osnovu prekliničkih nalaza u studijama ponovljene doze, u kojima je primećena testikularna toksičnost kod pacova (smanjen broj ćelija seminifernog epitela praćena hipospermijom/aspermijom) i pasa, zaključeno je da plodnost kod muškaraca može biti ugrožena usled primene eribulina. Rezultati jedne studije koja je proučavala embriofetalni razvoj kod pacova su potvrdili toksično dejstvo i teratogeni potencijal erbulin mesilata. Kod skotnih ženki pacova je primenjivan eribulin-mesilat u dozama koje odgovaraju 0,009, 0,027, 0,088 i 0,133 mg/kg eribulina 8., 10. i

12. dana gestacije. Pri primeni doza ≥ 0,088 mg/kg primećeno je dozno zavisno povećanje broja resorpcija i smanjena težina fetusa, a povećana incidenca malformacija (nepostojanje donje vilice, jezika, želuca i slezine) je primećena pri dozi od 0,133 mg/kg.

Etanol, bezvodni Voda za injekcije

Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH vrednosti) Natrijum hidroksid (za podešavanje pH vrednosti).

Obzirom da studije kompatibilnosti leka eribulin nisu sprovođene, ovaj proizvod se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim onim navedenim u poglavlju 6.6.

Rok upotrebe: 5 godina.

Rok upotrebe nerazblaženog leka nakon otvaranja:

Sa mikrobiološke tačke gledišta ovaj proizvod treba upotrebiti odmah po otvaranju, osim ukoliko otvaranje proizvoda nije sprovedeno na način koji otklanja svaki rizik kontaminacije proizvoda. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja postaju odgovornost korisnika.

Ukoliko se ne upotrebi odmah po otvaranju, lek Halaven kao nerazblaženi rastvor u špricu ne treba čuvati duže od 4 sata na temperaturi od 25°C u osvetljenoj prostoriji, ili 24 sata na temperaturi od 2- 8°C.

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Razblaženi rastvor leka Halaven (0,018 mg/mL do 0,18 mg/mL u 0,9% rastvoru za injekciju natrijum-hlorida (9 mg/mL)) ne treba čuvati duže od 24 sata na temperaturi od 2- 8°C, osim ukoliko razblaživanje nije obavljeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja ili prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica hidrolitičke grupe I od 5 mL, sa zatvaračem od butil gume obloženim teflonom i flip-off aluminijumskim poklopcem, koje sadrže 2 mL rastvora.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena,bočica koja sadrži 2 mL rastvora i Uputstvo za lek.

Lek Halaven je citotoksičan lek za lečenje kancera i, kao i kod drugih toksičnih supstanci, neophodan je oprez pri rukovanju ovim lekom. Preporučuje se korišćenje rukavica, zaštitnih naočara i zaštitne odeće. Ukoliko koža dođe u kontakt sa rastvorom, treba je odmah detaljno isprati vodom i sapunom. Ukoliko dođe u kontakt sa sluzokožom, sluzokožu treba detaljno isprati vodom. Lek Halaven treba da pripremaju i

primenjuju samo osobe obučene za rad sa citotoksičnim lekovima. Ne savetuje se da trudnice rukuju lekom Halaven.

Primenom aseptične tehnike lek Halaven se može razblažiti do zapremine od 100 mL uz pomoć natrijum- hlorid 9 mg/mL (0,9%) rastvora za injekciju. Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima i ne treba se razblaživati u infuzionom rastvoru 5% glukoze.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Halaven sadrži aktivnu supstancu eribulin. On je antitumorski lek koji deluje tako što zaustavlja rast malignih ćelija i njihovo širenje

Primenjuje se kod odraslih za lečenje lokalno uznapredovalih ili metastatskih kancera dojke (kancer dojke koji su se proširio izvan prvobitno nastalog tumora) u slučajevima kada je prethodno primenjena najmanje jedna drugačija terapija, ali je prestala da deluje.

Osim toga, koristi se kod odraslih za lečenje uznapredovalog ili metastatskog liposarkoma (vrsta kancera koji nastaje iz masnog tkiva), kada je prethodno primenjena terapija ali se pokazala neuspešnom.

• ako ste alergični (preosetljivi) na eribulin-mesilat ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
• tokom dojenja.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primate lek Halaven:

• ukoliko imate problema sa jetrom,
• ukoliko imate povišenu telesnu temperaturu ili infekciju,
• ukoliko osetite trnjenje, mravinjanje ili bockanje, osetljivost na dodir ili slabost u mišićima
• ukoliko imate srčane tegobe.

Ukoliko imate bilo koji od navedenih problema, obratite se lekaru. Možda će biti potrebno da lekar prekine lečenje ili smanji dozu leka.

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se primena leka Halaven kod dece mlađe od 18 godina sa pedijatrijskim sarkomom usled nedovoljno podataka o efikasnosti u ovoj populaciji.

Drugi lekovi i Halaven

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Halaven može da izazove ozbiljne defekte kod novorođenčadi i ne treba ga primenjivati tokom trudnoće, osim ukoliko nije utvrđena jasna potreba za terapijom nakon pažljive procene rizika za majku i bebu.

Takođe, lek Halaven može da izazove nepovratne probleme sa plodnošću kod muškaraca koji ga primenjuju, pa se savetuje da se pre započinjanja terapije obrate lekaru za savet. Žene u reproduktivnom periodu moraju koristiti pouzdane mere kontracepcije tokom i do 3 meseca nakon primene terapije lekom Halaven.

Lek Halaven se ne sme primenjivati tokom dojenja zbog mogućih štetnih uticaja na odojče. Pre primene bilo kog leka, posavetujte se sa lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Halaven može da izazove neželjene reakcije kao što su umor (veoma često) i vrtoglavica (često). Ukoliko osetite umor ili vrtoglavicu, nemojte voziti niti rukovati mašinama.

Lek Halaven sadrži male količine etanola (alkohola).

Ovaj lek sadrži male količine etanola (alkohola), manje od 100 mg po bočici.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Lek Halaven primenjuje lekar ili medicinska sestra u vidu injekcije u venu, u trajanju od 2 do 5 minuta. Doza se određuje na osnovu površine tela (izražene u kvadratnim metrima, tj. m2) koja se izračunava na osnovu telesne mase i visine pacijenta Uobičajena doza leka Halaven iznosi 1,23 mg/m2, ali je lekar može prilagoditi na osnovu rezultata laboratorijskih testova krvi ili drugih faktora. Kako bi se obezbedila primena celokupne doze leka Halaven, preporučuje se ispiranje intravenske linije fiziološkim rastvorom nakon primene leka Halaven.

Koliko često se primenjuje lek Halaven?

Lek Halaven se obično primenjuje 1. i 8. dana svakog ciklusa lečenja koji traje 21 dan. Lekar će odlučiti koliko ciklusa terapije pacijent treba da primi. U zavisnosti od rezultata laboratorijskih testova krvi, lekar može da odloži primenu leka dok se rezultati ovih testova ne vrate na normalne vrednosti. Lekar može da odluči i da smanji dozu leka.

Ako ste primili više leka Halaven nego što treba

Lek Halaven ćete primiti pod strogim nadzorom medicinskog osoblja, tako da nije verovatno da ćete primiti previsoku dozu.. Ipak, ukoliko imate bilo kakva pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Ako naglo prestanete da primate lek Halaven

Nije primenljivo.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako osetite bilo koji od sledećih povremenih, ali ozbiljnih simptoma, prekinite uzimanje leka HALAVEN i odmah potražite pomoć lekara :

• groznica uz ubrzan srčani rad, ubrzano i plitko disanje, hladna, bleda, vlažna koža ili koža sa mrljama promenjene boje i/ili stanje konfuzije. Ovo mogu biti znaci sepse – teške i ozbiljne reakcije na infekciju. Sepsa se povremeno javlja (mogu se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek), može biti životno ugrožavajuća i može imati smrtni ishod.
• bilo kakvo otežano disanje ili otok lica, usta, jezika ili grla. To mogu biti znaci povremene alergijske reakcije (mogu se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).
• težak osip po koži sa pojavom plikova na koži, u ustima, očima i genitalnim organima. Ovo mogu biti znaci Stevens-Johnson-ovog sindroma/toksične epidermalne nekrolize. Učestalost ovih stanja nije poznata, ali mogu biti životno ugrožavajuća.

Ostale neželjene reakcije:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje broja belih krvnih ćelija ili crvenih krvnih ćelija
• umor ili slabost
• mučnina, povraćanje, otežano pražnjenje creva, proliv
• osećaj trnjenja, mravinjanja ili bockanja
• groznica
• smanjen apetit, gubitak telesne mase
• otežano disanje, kašalj
• bol u zglobovima, mišićima i leđima
• glavobolja
• gubitak kose

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje broja trombocita (koji može da dovede do pojave modrica i produženog zaustavljanja krvarenja)
• infekcije praćene povišenom telesnom temperaturom, zapaljenjem pluća, groznicom
• ubrzan srčani ritam, crvenilo
• vrtoglavica, nesvestica
• pojačano izlučivanje suza, konjunktivitis (crvenilo i osetljivost površine oka), krvarenje iz nosa
• dehidratacija, suva usta, herpes na usni, gljivice u ustima, problemi sa varenjem, gorušica, bol u abdomenu ili znojenje
• otok mekih tkiva, bolovi (posebno u grudima, leđima i kostima), spazam ili slabost mišića
• infekcije u ustima, respiratornom ili urinarnom traktu, bol pri mokrenje
• osetljivost grla, bol ili curenje iz nosa, simptomi slični gripu, bol u grlu (gušobolja)
• poremećeni rezultati laboratorijskih testova funkcije jetre, izmenjene vrednosti šećera, bilirubina, fosfata, kalijuma ili magnezijuma u krvi
• nesanica, depresija, poremećaj čula ukusa
• otežano disanje, kašalj, bol u grlu
• osip, svrab, problemi sa noktima, suvoća ili crvenilo kože
• prekomerno znojenje (uključujući i noćno znojenje)
• zujanje u ušima
• krvni ugrušci u plućima
• herpes zoster
• otok kože i utrnulost šaka i stopala

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• krvni ugrušci
• Poremećeni rezultati laboratorijskih testova funkcije jetre (hepatotoksičnost)
• oštećena funkcija bubrega, pojava krvi i proteina u urinu
• opsežno zapaljenje pluća koje može dovesti do stvaranja ožiljaka
• zapaljenje pankreasa (pancreatitis)
• ranice (ulkusi) u ustima

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Težak poremećaj zgrušavanja krvi koji dovodi do opsežnog stvaranja krvnih ugrušaka i unutrašnjeg krvarenja

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.

Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece!

Ne smete koristiti lek Halaven posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju („Važi do”). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rok upotrebe nerazblaženog leka nakon otvaranja:

Sa mikrobiološke tačke gledišta ovaj proizvod treba upotrebiti odmah po otvaranju, osim ukoliko otvaranje proizvoda nije sprovedeno na način koji otklanja svaki rizik kontaminacije proizvoda. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja postaju odgovornost korisnika.

Ukoliko se ne upotrebi odmah po otvaranju, lek Halaven kao nerazblaženi rastvor u špricu ne treba čuvati duže od 4 sata na temperaturi od 25°C u osvetljenoj prostoriji, ili 24 sata na temperaturi od 2- 8°C.

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Razblaženi rastvor leka Halaven (0,018 mg/mL do 0,18 mg/mL u 0,9% rastvoru za injekciju natrijum-hlorida (9 mg/mL)) ne treba čuvati duže od 24 sata na temperaturi od 2- 8°C, osim ukoliko razblaživanje nije obavljeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je eribulin.

Jedna bočica od 2 mL sadrži 0,88 mg eribulina (u obliku mesilata).

• Pomoćne supstance: etanol bezvodni, voda za injekcije, hlorovodonična kiselina, natrijum-hidroksid,

Kako izgleda lek Halaven i sadržaj pakovanja

Lek Halaven je bistar, bezbojan, vodeni rastvor za injekcije koji se nalazi u staklenim bočicama koje sadrže 2 mL rastvora.

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica hidrolitičke grupe I od 5 mL, sa zatvaračem od butil gume obloženim teflonom i flip-off aluminijumskim poklopcem, koje sadrže 2 mL rastvora.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena,bočica koja sadrži 2 mL rastvora i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

EWOPHARMA D.O.O. BEOGRAD

Borisavljevićeva 78, Beograd

Proizvođač

EISAI MANUFACTURING LIMITED

Mosquito Way, European Knowledge Centre, Hatfield, Velika Britanija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Broj i datum dozvole za lek Halaven, rastvor za injekciju, 1 x 2 mL (0,44 mg/mL): 515-01-01273-18-001 od 16.03.2019.

< >

Terapijske indikacije

Lek Halaven je indikovan za lečenje odraslih pacijenata sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim karcinomom dojke kod kojih je bolest napredovala nakon najmanje jednog režima hemioterapije za uznapredovalu bolest (videti poglavlje 5.1). Preduslov je da je prethodna terapija sadržala antracikline i taksane kao adjuvantnu ili metastatsku terapiju, osim u slučaju da pacijenti nisu ispunjavali uslove da primaju takvu terapiju.

Halaven je indikovan za lečenje odraslih pacijenata sa neresektabilnim liposarkomom koji su prethodno primili terapiju koja sadrži antraciklin (osim ako nije bilo prikladno) zbog uznapredovale ili metastatske bolesti (videti poglavlje Farmakodinamski podaci).

Doziranje i način primene

Lek Halaven se sme primenjivati samo pod kontrolom lekara obučenog za primenu odgovarajućih citotoksičnih lekova

Doziranje

Preporučena doza eribulina u obliku rastvora spremnog za primenu je 1,23 mg/m2, primenjuje se intravenski u trajanju od 2 do 5 minuta, 1. i 8. dana svakog ciklusa; ciklus traje 21 dan.

Napomena:

U Evropskoj uniji preporučena doza se bazira na aktivnoj supstanci (eribulin). Izračunavanje pojedinačne doze koja će biti primenjena kod pacijenta mora se bazirati na jačini eribulina kao rastvora spremnog za primenu koji sadrži 0,44 mg/mL eribulina i odobrenoj dozi od 1,23 mg/m2. Preporučena smanjenja doze

navedena ispod takođe su prikazana u dozi eribulina koji se primenjuje na osnovu jačine rastvora spremnog za primenu.

U pivotalnim kliničkim ispitivanjima, objavljenim publikacijama i u nekim drugim zemljama (npr. SAD i Švajcarska), preporučena doza se zasniva na erubulinu u obliku soli (eribulin mesilat).

Kod pacijenata se mogu javiti mučnina i povraćanje. Treba uzeti u obzir profilaktičku primenu antiemetika uključujući kortikosteroide.

Odlaganje primene doze tokom terapije

Primenu leka Halaven 1. ili 8. dana treba odložiti zbog nekog od sledećih razloga:

• Apsolutni broj neutrofila <1 x 109/L
• Broj trombocita < 75 x 109/L
• Nehematološka toksičnost stepen 3 ili 4

Smanjenje doze tokom terapije

Preporuke za smanjenje doze kod ponovnog lečenja su prikazane u tabeli ispod:

Preporuke za smanjenje doze

Nemojte ponovo povećavati dozu eribulina nakon smanjenja.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Oštećenje funkcije jetre zbog metastaza:

Preporučena doza eribulina kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije (Child-Pugh A) iznosi 0,97 mg/m2 i primenjuje se intravenski u trajanju od 2 do 5 minuta 1. i 8. dana ciklusa koji traje 21 dan. Preporučena doza eribulina kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh B) iznosi 0,62 mg/m2 i primenjuje se intravenski u trajanju od 2 do 5 minuta 1. i 8. dana ciklusa koji traje 21 dan. Slučajevi teškog

oštećenja funkcije jetre (Child-Pugh C) nisu proučavani, ali se očekuje da je neophodno značajnije smanjenje doze ukoliko se eribulin primenjuje kod ovih pacijenata.

Oštećenje funkcije jetre zbog ciroze:

Ova grupa pacijenata nije proučavana. Mogu se primenjivati gore navedene doze u slučajevima blagog ili umerenog oštećenja funkcije jetre, ali se savetuje pažljivo praćenje jer može biti potrebno dodatno prilagođavanje doza.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod nekih pacijenata sa umerenin ili teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 50 mL/min) može biti povećana izloženost eribulinu i može biti potrebno smanjenje doze. Optimalnu dozu kod ove grupe pacijenata tek treba utvrditi. Preporučuje se oprez i pažljivo praćenje pacijenata kod svih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (pogledati odeljak Farmakokinetički podaci ).

Stariji pacijenti

Ne postoje posebne preporuke o prilagođavanju doza na osnovu starosti pacijenta (videti poglavlje Neželjena dejstva).

Pedijatrijski pacijenti

Ne postoji relevantna primena leka Halaven kod dece i adolescenata za indikaciju karcinom dojke.

Bezbednost i efikasnost leka Halaven kod dece od rođenja do uzrasta od 18 godina još uvek nisu ustanovljene kod sarkoma mekog tkiva. Nema dostupnih podataka.

Način primene

Halaven je namenjen za intravensku upotrebu.

Doza se može razblažiti u najviše 100 mL rastvora za injekciju, natrijum-hlorida od 0,9 mg/mL (0,9%). Lek se ne sme razblaživati sa 5%-nim rastvorom glukoze za infuziju. Uputstva o rastvaranju leka pre primene navedena su u poglavlju 6.6. Pre primene je neophodno obezbediti dobar pristup perifernoj veni ili imati postavljen centralni venski kateter. Nema dokaza o tome da li je eribulin-mesilat vezikant ili iritant. U slučaju ekstravazacije, treba sprovesti simptomatsko lečenje. Informacije o rukovanju citotoksičnim lekovima navedene su u poglavlju Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Kontraindikacije

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci.
• Dojenje

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Hematologija

Mijelosupresija je dozno zavisna i primarno se manifestuje kao neutropenija (poglavlje 4.8). Potrebno je pratiti kompletnu laboratorijsku krvnu sliku kod svih pacijenata pre primene svake doze eribulina. Lečenje eribulinom se može započeti samo kod pacijenata kod kojih je apsolutni broj neutrofila ≥ 1,5 x 109/L i broj trombocita > 100 x 109/L.

Febrilna neutropenija se javila kod < 5% pacijenata koji su primali eribulin. Pacijente kod kojih se javi febrilna neutropenija, teška neutropenija ili trombocitopenija, treba lečiti u skladu sa preporukama datim u poglavlju Doziranje i način primene.

Kod pacijenata kod kojih su vrednosti alanin aminotransferaze (AST) ili aspartat aminotransferaze (ALT) viši od trostrukih vrednosti gornjih granica normalnih vrednosti javila se i povećana incidenca neutropenije

4. stepena i febrilne neutropenije. Iako su podaci ograničeni, smatra se i da pacijenti sa povećanim vrednostima bilirubina, većim 1,5 puta od vrednosti gornjih granica normalnih vrednosti, imaju veću incidencu neutropenije 4. stepena i febrilne neutropenije.

Prijavljeni su slučajevi smrtnog ishoda zbog febrilne neutropenije, neutropenijske sepse, sepse i septičnog šoka.

Teška neutropenija se može kontrolisati primenom faktora rasta granulocitnih kolonija (G-CSF) ili sličnog leka po nalogu lekara u skladu sa odgovarajućim smernicama (videti poglavlje Farmakodinamski podaci).

Periferna neuropatija

Pacijente treba pažljivo pratiti zbog pojave znakova periferne motorne i senzorne neuropatije. Razvoj teške periferne neurotoksičnosti, zahteva odlaganje ili smanjenje doze (videti poglavlje Doziranje i način primene).

U kliničkim studijama su isključivani pacijenti koji su prethodno imali neuropatiju veću od 2. stepena. Međutim, kod pacijenata koji su prethodno imali neuropatiju 1. ili 2. stepena nije postojala veća verovatnoća za razvoj novih ili pogoršanje postojećih simptoma, u odnosu na pacijente koji u momentu uključivanja u studiju nisu imali neutropenije.

Produžavanje QT intervala

U otvorenoj EKG studiji bez kontrolne grupe kod 26 pacijenata osmog dana je primećeno produžavanje QT intervala, koje nije zavisilo od koncentracije eribulina, pri čemu ova pojava nije primećena prvog dana terapije. Praćenje EKG se preporučuje kada se terapija započinje kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, bradiaritmijama ili kod istovremene primene lekova za koje se zna da produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase Ia i III, kao i kod pacijenata sa poremećajem elektrolita. Pre započinjanja terapije lekom Halaven treba korigovati hipokalijemiju i hipomagnezijemiju i pratiti ove elektrolite periodično tokom terapije. Treba izbegavati primenu eribulina kod pacijenata sa kongenitalnim sindromom produženog QT intervala.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži malu količinu etanola (alkohola), manje od 100 mg po dozi.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Eribulin se uglavnom (do 70 %) izlučuje putem žuči. Nije poznato koji transportni protein učestvuje u ovom procesu. Eribulin nije supstrat proteina rezistencije karcinoma dojke (BCRP), transportera organskih anjona (OAT1, OAT3, OATP1B1, OATP1B3), proteina rezistentnih na više lekova (MRP2, MRP4) i transportera pumpe za izlučivanje žučnih soli (BSEP).

Ne očekuju se interakcije sa inhibitorima i induktorima CYP3A4. Izloženost eribulinu (PIK i Cmax) se nije menjala pod uticajem ketokonazola, koji je inhibitor CYP3A4 i P glikoproteina (Pgp), i rifampicina koji je induktor CYP3A4.

Uticaj eribulina na farmakokinetiku drugih lekova

In vitro podaci ukazuju na to da je eribulin, u manjoj meri, inhibitor enzima važnog za metabolizam lekova CYP3A4. In vivo podaci nisu dostupni. Preporučuje se oprez i praćenje neželjenih događaja kod istovremene

primene sa supstancama koje imaju malu terapijsku širinu i uglavnom se metabolišu preko CYP3A4 metabolizma (npr. alfentanil, ciklosporin, ergotamin, fentanil, pimozid, hinidin, sirolimus, takrolimus).

Eribulin ne inhibiše CYP enzime CYP1A2, 2B6, 2C8, 2C9, 2C19, 2D6 ili 2E1 pri relevantnim kliničkim koncentracijama.

U klinički značajnim koncentracijama, eribulin nije inhibirao aktivnost posredovanu transporterima BCRP, OCT1, OCT2, OAT1, OAT3, OATP1B1 i OATP1B3.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nema podataka o primeni eribulina kod trudnica. Eribulin je embriotoksičan, fetotoksičan i teratogen kod pacova. Lek Halaven ne sme se primenjivati tokom trudnoće, osim ukoliko to nije neophodno, uz pažljivu procenu benefita za majku i rizika za fetus.

Žene u reproduktivnom periodu moraju izbegavati trudnoću dok su na terapiji ovim lekom ili dok je njihov partner na terapiji lekom Halaven. Neophodno je da koriste efikasne mere kontracepcije tokom i 3 meseca nakon terapije.

Dojenje

Ne postoje informacije o izlučivanju eribulina ili njegovih metabolita u mleko kod ljudi ili životinja. Budući da se ne može isključiti potencijalni rizik kod novorođenčadi ili odojčadi, lek Halaven se ne sme primenjivati tokom dojenja (videti poglavlje Kontraindikacije).

Fertilitet

Testikularna toksičnost je primećena kod pacova i pasa (videti poglavlje Pretklinički podaci o bezbednosti leka). Muškarci treba da potraže savet o mogućnostima konzerviranja sperme pre započinjanja terapije, zato što postoji opasnost od nastanka nepovratne neplodnosti usled terapije lekom Halaven.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek Halaven može da izazove neželjene reakcije kao što je umor i vrtoglavica, koje mogu da dovedu do blagih ili umerenih uticaja na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja

mašinama. Pacijente treba posavetovati da ne voze niti rukuju mašinama ukoliko osete umor ili vrtoglavicu.

Neželjena dejstva

Pregled bezbednosnog profila leka Halaven

Najčešća neželjena dejstva povezana sa primenom leka Halaven su supresija koštane srži koja se manifestuje kao neutropenija, leukopenija, anemija i trombocitopenija, uz pridruženu pojavu infekcija. Takođe je primećen i nastanak ili pogoršanje već postojeće periferne neuropatije. Gastrointestinalne toksičnosti, koje se javljaju u vidu anoreksije, mučnine, povraćanja, dijareje, konstipacije i stomatitisa, takođe su među prijavljenim neželjenim dejstvima. Ostala neželjena dejstva odnose se na zamor, alopeciju, povećane vrednosti enzima jetre sepsu i sindrom mišićno-koštanog bola.

Tabelarni pregled neželjenih dejstava

Ukoliko nije drugačije navedeno, tabela prikazuje stopu učestalosti neželjenih dejstava primećenih kod pacijenata sa karcinomom dojke i sarkomom mekog tkiva koji su primali preporučene doze eribulina u studijama faze II i III.

Neželjene reakcije su navedene po učestalosti na sledeći način: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do

<1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100), retke (≥1/10000 do <1/1000) i veoma retke (<1/10000). U okviru svake grupe, neželjene reakcije su navedene od najtežih do najblažih.

Kod reakcija 3. ili 4. stepena navedena je stvarna ukupna učestalost, kao i učestalost reakcija 3. i 4. stepena.

a uključuje događaje 5. stepena

b iz spontanih prijava

cuključuje i perifernu neuropatiju, perifernu motornu neuropatiju, polineuropatiju, paresteziju, perifernu senzornu neuropatiju, perifernu senzomotornu neuropatiju i demijelizovanu polineuropatiju

d nije bilo događaja 4. stepena

* retko

** nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Generalno, bezbednosni profili kod pacijenata sa karcinomom dojke i sarkomom mekog tkiva su bili slični. Opis izdvojenih neželjenih reakcija

Neutropenija

Prijavljena neutropenija je bila reverzibilna i nije bila kumulativna; prosečno vreme smanjenja broja neutrofila na najniže vrednosti iznosilo je 13 dana, a prosečno vreme do oporavka od teške neutropenije (<0,5 x 109/l) je iznosilo 8 dana.

Broj neutrofila manji od 0,5 x 109/L koji je trajao duže od 7 dana javio se kod 13% pacijenata sa karcinomom dojke koji su lečeni eribulinom u EMBRACE studiji.

Neutropenija je bila prijavljena kao neželjeni događaj tokom lečenja (engl. Treatment Emergent Adverse Event - TEAE) kod 151/404 (37,4% za sve stepene) pacijenta sa sarkomom u odnosu na 902/1559 (57,9% za sve stepene) kod pacijenata sa karcinomom dojke. Učestalost kombinovanih grupnih TEAE iznosila je 307/404 (76,0%), a abnormalnih laboratorijskih nalaza neutrofila bila je 1314/1559 (84,3%). Prosečno vreme lečenja iznosilo je 12,0 nedelja kod pacijenata sa sarkomom i 15,9 nedelja kod pacijenata sa karcinomom dojke.

Prijavljeni su slučajevi smrtnog ishoda zbog febrilne neutropenije, neutropenijske sepse, sepse i septičnog šoka. Kod 1963 pacijenta sa karcinomom dojke ili sarkomom mekog tkiva koji su u kliničkim ispitivanjima primali preporučenu dozu eribulina, bio je jedan slučaj sa smrtnim ishodom zbog neutropenijske sepse (0,1%) i jedan slučaj zbog febrilne neutropenije (0,1%). Osim toga, smrtni ishod imala su 3 slučaja sepse (0,2%) i jedan slučaj septičnog šoka (0,1%).

Teška neutropenija se može kontrolisati primenom G-CSF ili sličnog leka po nalogu lekara u skladu sa važećim smernicama. 18%, odnosno 13% pacijenata lečenih eribulinom primili su G-CSF u dve studije karcinoma dojke faze 3 (studije 305 i 301, redom). U studiji sarkoma faze 3 (studija 309) 26% pacijenata lečenih eribulinom je primilo G-CSF.

Kod < 1% pacijenata koji primaju eribulin, neutropenija je prouzrokovala prekid terapije.

Diseminovana intravaskularna koagulacija

Prijavljeni su slučajevi diseminovane intravaskularne koagulacije, obično povezani sa neutropenijom i/ili sepsom.

Periferna neuropatija

Kod 1559 pacijenata sa karcinomom dojke najčešće prijavljena neželjena reakcija koja je dovodila do prekida terapije eribulinom bila je periferna neuropatija (3,4%). Prosečno vreme do pojave periferne neuropatije 2. stepena bilo je 12,6 nedelja (nakon 4 ciklusa). Od 404 pacijenta sa sarkomom, 2 pacijenta su prekinula lečenje eribulinom zbog periferne neuropatije. Prosečno vreme do pojave periferne neuropatije

2. stepena iznosilo je 18,4 nedelja.

Kod 7,4 % pacijenata sa karcinomom dojke i 3,5% pacijenata sa sarkomom došlo je do razvoja periferne neuropatije 3. ili 4. stepena. U kliničkim ispitivanjima, pacijenti koji su prethodno imali neuropatiju imali su istu sklonost ka nastanku novih ili pogoršavanju postojećih simptoma neuropatije kao i pacijenti koji nisu imali neuropatiju u vreme uključivanja u studiju.

Kod pacijenata sa karcinomom dojke koji su prethodno patili od periferne neuropatije 1. ili 2. stepena, učestalost periferne neuropatije 3. stepena je iznosila 14 %.

Hepatotoksičnost

Povećane vrednosti enzima jetre nakon započinjanja terapije prijavljene su kod pacijenata sa normalnim/abnormalnim vrednostima enzima jetre pre terapije eribulinom. Kod većine pacijenata ove promene javljale su se ubrzo nakon započinjanja terapije, u prvom ili drugom ciklusu, pa iako se smatralo da je kod većine u pitanju fenomen prilagođavanja jetre terapiji eribulinom, a ne znak značajne toksičnosti za jetru, hepatotoksičnost je takođe bila prijavljena.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Od 1559 pacijenta koji su lečeni preporučenom dozom eribulina, 283 pacijenta (18,2 %) bilo je starosti

≥ 65 godina. U populaciji od 404 pacijenta sa sarkomom, 90 pacijenata (22,3%) lečenih eribulinom bilo je starosti ≥ 65 godina. Profil bezbednosti eribulina kod starijih pacijenata (≥ 65 godina) bio je sličan onom kod pacijenata ≤ 65 godina starosti, osim u slučajevima astenije/zamora čiji se broj slučajeva povećavao sa godinama. Ne postoje preporuke za prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kod pacijenata sa povećanim vrednostima AST ili ALT većim od trostrukih vrednosti gornje granice normalnih vrednosti, javila se povećana incidenca neutropenije 4. stepena i febrilne neutropenije. Iako nema dovoljno podataka smatra se da i pacijenti sa povećanim vrednostima bilirubina, većim 1,5 puta od vrednosti gornjih granica normalnih vrednosti, imaju veću incidencu pojave neutropenije 4. stepena i febrilne neutropenije (videti poglavlje Doziranje i način primene i Farmakokinetički podaci).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

U jednom slučaju predoziranja, kod pacijenta koji je slučajno primio 7,6 mg eribulina (oko 4 puta više od planirane doze) 3. dana se razvila reakcija preosetljivosti (3. stepena), a 7. dana neutropenija (3. stepena). Obe neželjene reakcije su sanirane suportivnom negom.

Ne postoji poznat antidot u slučaju predoziranja eribulinom. U slučaju predoziranja, pacijente treba pažljivo pratiti. Lečenje predoziranja treba sprovesti primenom suportivnih medicinskih mera kojima se leče klinički simptomi predoziranja.

Lista pomoćnih supstanci

Etanol, bezvodni Voda za injekcije

Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH vrednosti) Natrijum hidroksid (za podešavanje pH vrednosti).

Inkompatibilnost

Obzirom da studije kompatibilnosti leka eribulin nisu sprovođene, ovaj proizvod se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim onim navedenim u poglavlju Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rok upotrebe

Rok upotrebe: 5 godina.

Rok upotrebe nerazblaženog leka nakon otvaranja:

Sa mikrobiološke tačke gledišta ovaj proizvod treba upotrebiti odmah po otvaranju, osim ukoliko otvaranje proizvoda nije sprovedeno na način koji otklanja svaki rizik kontaminacije proizvoda. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja postaju odgovornost korisnika.

Ukoliko se ne upotrebi odmah po otvaranju, lek Halaven kao nerazblaženi rastvor u špricu ne treba čuvati duže od 4 sata na temperaturi od 25°C u osvetljenoj prostoriji, ili 24 sata na temperaturi od 2- 8°C.

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Razblaženi rastvor leka Halaven (0,018 mg/mL do 0,18 mg/mL u 0,9% rastvoru za injekciju natrijum-hlorida (9 mg/mL)) ne treba čuvati duže od 24 sata na temperaturi od 2- 8°C, osim ukoliko razblaživanje nije obavljeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja ili prvog otvaranja leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica hidrolitičke grupe I od 5 mL, sa zatvaračem od butil gume obloženim teflonom i flip-off aluminijumskim poklopcem, koje sadrže 2 mL rastvora.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena,bočica koja sadrži 2 mL rastvora i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lek Halaven je citotoksičan lek za lečenje kancera i, kao i kod drugih toksičnih supstanci, neophodan je oprez pri rukovanju ovim lekom. Preporučuje se korišćenje rukavica, zaštitnih naočara i zaštitne odeće. Ukoliko koža dođe u kontakt sa rastvorom, treba je odmah detaljno isprati vodom i sapunom. Ukoliko dođe u kontakt sa sluzokožom, sluzokožu treba detaljno isprati vodom. Lek Halaven treba da pripremaju i primenjuju samo osobe obučene za rad sa citotoksičnim lekovima. Ne savetuje se da trudnice rukuju lekom Halaven.

Primenom aseptične tehnike lek Halaven se može razblažiti do zapremine od 100 mL uz pomoć natrijum- hlorid 9 mg/mL (0,9%) rastvora za injekciju. Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima i ne treba se razblaživati u infuzionom rastvoru 5% glukoze.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.