Hemomycin® 500mg prašak za koncentrat za rastvor za infuziju

Lek Hemomycin, prašak za koncentrat za rastvor za infuziju, indikovan je za terapiju:

Vanbolnički stečene pneumonijekod pacijenata čije lečenje zahteva inicijalnu intravensku terapiju, a posebno u slučajevima pneumonije izazvane atipičnim agensima, uključujući Legionella pneumophila.

Azitromicin se može dati pacijentima preosetljivim na penicilin ili u slučajevima kada penicilin ne predstavlja odgovarajuću terapiju.

Urogenitalne infekcije kao što su endometritis i salpingitis uzrokovane bakterijom Chlamydia trachomatis ili gonokokne infekcije kod pacijenata čije lečenje zahteva inicijalnu intravensku terapiju.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične farmakoterapijske vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.

Doziranje

Vanbolnički stečena pneumonija

Preporučena doza je 500 mg, u obliku intravenske infuzije, jednom dnevno, tokom najmanje 2 dana, koja se nastavlja oralnom primenom azitromicina od 500 mg jednom dnevno, do kraja terapije u trajanju od 7 do 10 dana.

Urogenitalne infekcije poput endometritisa i salpingitisa

Preporučena doza je 500 mg u obliku intravenske infuzije, jednom dnevno, koja se nastavlja oralnom primenom azitromicina od 250 mg jednom dnevno, do kraja terapije, u trajanju od7 dana.

Vreme prelaska na oralnu terapiju određuje lekar u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta.

1 od 16

Starije osobe

Kod starijih pacijenata primenjuje se ista doza kao kod odraslih. Budući da stariji pacijenti mogu biti pacijenti sa proaritmijskimstanjima, preporučuje se poseban oprez zbog rizika od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes(videti odeljak4.4).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR 10 - 80 mL/min) nije potrebno prilagođavanje doze.

Potreban je oprez prilikom primene azitromicina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10mL/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak4.4).

Pedijatrijska populacija

Nema iskustva o bezbednostii efikasnostiintravenske primene azitromicina u lečenju infekcija kod dece.

Način primene

Primenjuje se u vidu intravenske infuzije u koncentraciji od 1 mg/mL tokom 3 sata ili u koncentraciji od 2 mg/mL tokom sat vremena. Primenu većih koncentracija treba izbegavati, s obzirom na to da je kod svih pacijenata primena infuzije u koncentraciji većoj od 2 mg/mL dovela do lokalnih reakcija na mestu primene infuzije.

Vreme trajanja infuzije ne sme biti kraće od 60 minuta.

Azitromicinse ne sme primenjivati u vidu bolus ili intramuskularne injekcije.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videtiodeljak6.6.

Lek Hemomycinje kontraindikovan kod:

- pacijenata preosetljivih na azitromicin, eritromicin, druge makrolidne i ketolidneantibiotikeili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Preosetljivost

Kao i u slučaju primene eritromicina i drugih makrolida, u retkim slučajevima su prijavljene: ozbiljne alergijske reakcije, uključujući angioedem i anafilaksu (retko sa smrtnim ishodom), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS), akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP), Stevens-Jonhson–ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN) (retko sa smrtnim ishodom). Neke od ovih reakcija sa azitromicinom izazvale su rekurentne simptome i zahtevalesu dužu opservaciju i lečenje.

Hepatotoksičnost:

S obzirom na to da je jetra glavni put eliminacije azitromicina, potreban je oprez za vreme primene kod pacijenata sa značajnim oboljenjem jetre. Kod primene azitromicina su zabeleženi slučajevi fulminantnog hepatitisa koji može da dovede do insuficijencije jetre opasne po život (videti odeljak 4.8). Neki pacijenti su već imali prethodno oboljenje jetre ili su uzimali druge hepatotoksične lekove.

Ukoliko postoje znaci i simptomi poremećaja funkcije jetre, poput brzog razvoja astenije povezane sa žuticom, tamne prebojenosti urina, sklonosti ka krvarenju ili hepatične encefalopatije, neophodno je

2 od 16

sprovesti laboratorijsko ispitivanje funkcionalnih testova jetre. U slučaju poremećaja funkcije jetre, mora da seprekineprimena azitromicina.

Derivati ergotamina:

Kod pacijenata na terapijiderivatima ergotamina, zabeleženi su slučajevi ergotizma pri istovremenoj primeni nekih makrolidnih antibiotika. Ne postoje podaci o mogućoj interakciji derivata ergot alkaloida sa azitromicinom. Međutim, usled teorijske mogućnosti za nastanak ergotizma, azitromicin i derivati ergotamina ne smeju se primenjivati istovremeno.

Superinfekcija:

Kao i u slučaju primene drugih antibiotika, preporučuje se praćenje znakova razvoja sekundarnih infekcija neosetljivim mikroorganizmima, uključujući i gljivične infekcije.

Dijareja udružena sa Clostridium difficile

Usled primene skoro svih antibiotika, uključujući i azitromicin, zabeleženi su slučajevi dijareje udružene sa Clostridium difficile koja po stepenu težine može da varira od blage dijareje do kolitisa sa smrtnim ishodom. Lečenje antibakterijskim lekovima menja normalnu crevnu floru i dovodi do preteranog rasta C. difficile. Sojevi C. difficile proizvode toksine A i B koji doprinose razvoju dijareje udružene sa Clostridium difficile. Sojevi C. difficile koji proizvode hipertoksine uzrokuju povećani morbiditet i mortalitet s obzirom na to da ove infekcije mogu biti rezistentne na antimikrobnu terapiju i zahtevati kolektomiju. Zbog toga treba voditi računa o pojavi dijareje udružene sa Clostridium difficile kod pacijenata kod kojih se dijareja javila nakon primene antibiotika. Neophodna je detaljna anamneza, s obzirom na to da su zabeleženi slučajevi dijareje udružene sa Clostridium difficile i dva meseca nakon primene antibiotika.

Oštećenjefunkcijebubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10 mL/min), zabeleženo je povećanje sistemskeizloženostiazitromicinu za 33% (videtiodeljak5.2).

Produženje QT intervala

Pri terapiji drugim makrolidima, uključujući i azitromicin, zabeleženi su produžena srčana repolarizacija i QT interval koji povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes (videti odeljak 4.8). S obzirom na to da sledeće situacije mogu dovesti do povećanog rizika od razvoja ventrikularne aritmije (uključujući torsade de pointes), što može dovesti do srčanog zastoja, azitromicin treba primenjivati sa oprezomkodpacijenata sa postojećimproaritmijskimstanjima (posebno kodžena istarijih osoba) kaošto su pacijenti:

• sa kongenitalnimilistečenimproduženjemQT intervala;

• koji su trenutno na terapiji drugim lekovima za koje je poznato da dovode do produženja QT intervala, poput antiaritmika klase IA (hinidin i prokainamid) i klase III (dofetilid, amjodaron i sotalol), cisaprid i terfenadin, antipsihotici kao što je pimozid, antidepresivi kao što je citalopram i fluorohinoloni kao što su moksifloksacinilevofloksacin;

• sa poremećajem elektrolita, naročitou slučaju hipokalemije ihipomagnezemije;

• sa kliničkiznačajnombradikardijom, srčanom aritmijomiliteškomsrčanominsuficijencijom.

Miastenija gravis

Kod pacijenata na terapiji azitromicinom je zabeležena egzacerbacija simptoma miastenije gravis ili nastanak sindroma miastenije (videti odeljak 4.8).

Streptokokne infekcije

Penicilin je obično lek prvog izbora u terapiji faringitisa/tonzilitisa izazvanih mikroorganizmom Streptoccocus pyogenes, kao i u profilaksi akutne reumatske groznice. Uopšteno, azitromicin je efikasan protiv streptokoka u orofarinksu, ali ne postoje podaci o efikasnosti azitromicina u prevenciji akutne reumatske groznice.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost intavenskeprimene azitromicina u terapijikoddece nijeutvrđena.

3 od 16

Bezbednost i efikasnost primene u prevenciji ili terapiji infekcija uzrokovanih Mycobacterium Avium Complex koddece nije utvrđena.

Pomoćna supstanca

Ovajleksadrži manje od1 mmol(23 mg) natrijuma po dozi, odnosnosuštinski je„bez natrijuma”.

Antacidi: u farmakokinetičkoj studiji efekata istovremene primene antacida i azitromicina, nisu zabeleženi bilo kakva dejstva na ukupnu biološku raspoloživost, iako su maksimalne koncentracije u serumu bile smanjene za oko 25%. Pacijenti kojima je propisana terapija azitromicinom i antacidima, ne smeju uzimati ove lekove istovremeno.

Cetirizin: kod zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina u trajanju od 5 dana i cetrizina u dozi od 20 mg, u stanju ravnoteže, nije dovela do farmakokinetičkih interakcija, kao ni do značajnih promena u QT intervalu.

Didanozin (Dideoksinozin): istovremena primena azitromicina u dozi od 1200 mg/dan i didanozina u dozi od 400 mg/dan, kod šest HIV pozitivnih ispitanika, nije uticala na farmakokinetiku didanozina, u poređenju sa placebom.

Digoksin i kolhicin (supstrati P-glikoproteina): postoje izveštaji da istovremena primena makrolidnih antibiotika, uključujući i azitromicin, sa supstratima P-glikoproteina kao što su digoksin i kolhicin dovodi do porasta nivoa supstrata P-glikoproteina u serumu. Zbog toga, ako se azitromicin i supstrati P-glikoproteina kao što je digoksin primenjuju istovremeno, treba uzeti u obzir mogući porast koncentracije supstrata u serumu. Kliničko praćenje, i ukoliko je moguće praćenje koncentracija digoksina u serumu je potrebno tokom terapije sa azitromicinom, kao i nakon prekida terapije.

Zidovudin: pojedinačna doza od 1000 mg i višestruke doze od 1200 mg ili 600 mg azitromicina su imale slabije dejstvo na farmakokinetiku u plazmi ili urinarnu ekskreciju zidovudina ili njegovog metabolita glukuronida. Međutim, primena azitromicina je povećala koncentracije fosforilisanog zidovudina, klinički aktivnog metabolita, u mononuklearnim ćelijama periferne krvi. Klinički značaj ovih nalaza nije jasan, ali mogao bi biti koristan za pacijente.

Nema značajnih interakcija između azitromicina i hepatičkog citohroma P 450. Ne smatra se da podleže farmakokinetičkoj interakciji koja se može videti sa eritromicinom i ostalim makrolidima. Indukcija ili inaktivacija hepatičkog citohroma P450 putem citohrom-metaboličkog kompleksa se ne dešava sa azitromicinom.

Derivati ergotamina: ne preporučuje se istovremena primena azitromicina i derivata ergotamina, zbog teoretske mogućnostinastanka ergotizma (videti odeljak 4.4).

Ispitivanja farmakokinetičkih interakcija su sprovedena sa azitromicinom i sledećim lekovima za koje se zna da se metabolišu posredstvom citohroma P 450.

Atorvastatin: istovremena primena atorvastatina (10 mg dnevno) i azitromicina (500 mg dnevno) nije dovela do promene koncentracije atorvastatina u plazmi (na osnovu određivanja inhibicije HMG CoA-reduktaze). Ipak, u postmarketinškom praćenju zabeleženi su slučajevi rabdomiolize kod pacijenata koji su uzimali azitromicin sa statinima.

Karbamazepin: u farmakokinetičkoj studiji interakcija, sprovedenoj na zdravim ispitanicima, azitromicin nije imao značajno dejstvona koncentraciju karbamazepina ili njegovog aktivnog metabolita u plazmi.

Cimetidin: u farmakokinetičkoj studiji efekta pojedinačne doze cimetidina, primenjene 2 sata pre azitromicina, na farmakokinetiku azitromicina, nije zabeležena promena u farmakokinetici azitromicina.

4 od 16

Oralni kumarinski antikoagulansi: u ispitivanju farmakokinetičkih interakcija, azitromicin nije doveo do promene antikoagulantnog dejstva pojedinačne doze varfarina od 15 mg kod zdravih ispitanika. Tokom postmarketinških ispitivanja, zabeleženi su slučajevi potenciranja antikoagulantnog dejstva nakon istovremene primene azitromicina i oralnih kumarinskih antikoagulanasa. Iako uzročno-posledična povezanost nije utvrđena, potrebno je razmotriti učestalije praćenje protrombinskog vremena kod pacijenata na istovremenoj terapiji azitromicinom i oralnim kumarinskim antikoagulansima.

Ciklosporin: u farmakokinetičkoj studiji sa zdravim ispitanicima, koji su primali azitromicin per os u dozi od 500 mg/dan tokom 3 dana, a zatim jednu dozu ciklosporina per os od 10 mg/kg, dokazano je da dolazi do značajnog povećanja vrednosti Cmax i PIK0-5 ciklosporina. Zbog toga se preporučuje oprez prilikom razmatranja istovremene primene ova dva leka. Ukoliko je istovremena primena neophodna, potrebno je pratiti koncentracije ciklosporina u plazmi i u skladu sa tim prilagoditidozu.

Efavirenz: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 600 mg i 400 mg efavirenza dnevno tokom 7 dana, nije dovela do klinički značajnih farmakokinetičkih interakcija.

Flukonazol: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 1200 mg nije uticala na farmakokinetiku pojedinačne doze flukonazola od 800 mg. Ukupna izloženost i poluvreme eliminacije azitromicina nisu bili promenjeni kod istovremene primene sa flukonazolom. Međutim, uočeno je klinički beznačajno smanjenje Cmax(18%) azitromicina.

Indinavir: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 1200 mg nije imala statistički značajno dejstvo na farmakokinetiku indinavira primenjenog u pojedinačnoj dozi od 800 mg tri puta na dan, tokom 5 dana.

Metilprednizolon: u studiji farmakokinetičkih interakcija kod zdravih ispitanika, azitromicin nije imao značajno dejstvo na farmakokinetiku metilprednizolona.

Midazolam: kod zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina u dozi 500 mg/dan tokom 3 dana, nije uzrokovala klinički značajne promene u farmakokinetici i farmakodinamici pojedinačne doze midazolama od 15 mg.

Nelfinavir: istovremena primena azitromicina (1200 mg) i nelfinavira u stanju ravnoteže (750 mg tri puta dnevno) rezultirala je povećanjem koncentracije azitromicina u stanju ravnoteže. Nisu zabeležena klinički značajna neželjena dejstva i nije potrebno posebno prilagođavanje doze.

Rifabutin: istovremena primena azitromicina i rifabutina nije uticala na njihove koncentracije u serumu. Neutropenija je zabeležena kod ispitanika koji su istovremeno primali azitromicin i rifabutin. Iako je neutropenija povezana sa primenom rifabutina, nije utvrđena uzročno-posledična veza u kombinaciji sa azitromicinom (videti odeljak 4.8).

Sildenafil: kod zdravih ispitanika muškog pola, nije bilo dokaza o uticaju azitromicina (500 mg dnevno tokom 3 dana) na vrednost PIK i Cmax sildenafila ili njegovog glavnog metabolita u krvi.

Terfenadin: u farmakokinetičkim studijama nisu pronađeni dokazi o interakcijama između azitromicina i terfenadina. Prijavljeni su retki slučajevi u kojima se mogućnost ovih interakcija nije mogla potpuno isključiti. Međutim, ne postoje specifični dokazi da je do takvih interakcija i došlo.

Teofilin: pri istovremenoj primeni azitromicina i teofilina, kod zdravih ispitanika, nema dokaza o klinički značajnim farmakokinetičkim interakcijama ova dva leka.

Triazolam: kod 14 zdravih dobrovoljaca, istovremena primena azitromicina u dozi od 500 mg prvog dana i 250 mg azitromicina sa 0,125 mg triazolama drugog dana, nije značajno uticala na farmakokinetičke parametre triazolama u odnosu na istovremenu primenu triazolama i placeba.

5 od 16

Trimetoprim/sulfametoksazol: istovremena primena trimetoprima/sulfametoksazola DS (160 mg/800 mg) tokom 7 dana i azitromicina od 1200 mg, 7. dana, nije imala značajno dejstvo na maksimalne koncentracije, ukupnu izloženost ili urinarnu ekskreciju trimetoprima/sulfametoksazola.

Koncentracije azitromicina u serumu su bile slične onima zabeleženim u drugim ispitivanjima.

Hidroksihlorohin: azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje je poznato da produžavaju QT interval sa potencijalom da izazovu srčanu aritmiju, npr. hidroksihlorohin.

Trudnoća

Nisu sprovedene adekvatne i kontrolisane studije kod trudnica. Ispitivanja reproduktivne toksičnosti na životinjama su pokazala da azitromicin prolazi kroz placentu, ali nisu uočeni teratogeni efekti. Bezbednost primene azitromicina nije potvrđena s obzirom na primenu aktivne supstance tokom trudnoće. Dakle, azitromicin treba koristiti tokom trudnoće samo ako korist nadmašuje rizik.

Dojenje

Primećeno je da se azitromicin izlučuje u majčino mleko, ali nisu sprovedena adekvatna i dobro kontrolisana klinička ispitivanja kod dojilja čiji bi cilj bio karakterizacija farmakokinetike izlučivanja azitromicina u majčino mleko.

Usled nedovoljno bezbednosnih informacija o primeni tokom trudnoće i dojenja, azitromicin treba primenjivati samo u slučajevima kada lekar proceni da korist od primene leka za majku nadmašuje potencijalni rizik za plod.

Plodnost

U ispitivanjima plodnosti na pacovima zabeležene su smanjene stope trudnoće nakon primene azitromicina. Nijepoznat značajtihnalaza za ljude.

Pri intravenskoj primeni azitromicina u kliničkim studijama zabeležena je pojava somnolencije kao povremeno neželjeno dejstvo. Moguć je razvoj i drugih neželjenih dejstava kao što su: derilijum, halucinacije, vrtoglavica, sinkopa, konvulzije, koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Nakon intravenske ili oralne primene azitromicina u lečenju vanbolnički stečene pneumonije, najčešće zabeležena neželjena dejstva su: dijareja, mučnina, bol u želucu i povraćanje. Pri intravenskoj primeni azitromicina zabeležena je lokalna inflamacija/bol na mestu primene infuzije. Učestalost i težina neželjenih reakcija su bile iste pri intravenskoj primeni azitromicina od 500 mg tokom 1 sata (2 mg/mL u vidu infuzije 250 mL) ili 3 sata (1 mg/mL u vidu infuzije 500 mL).

Prilikomintravenske i oralne primene azitromicina kod odraslih žena u lečenju pelvične inflamatorne bolesti, najčešće zabeležena neželjena dejstva su: dijareja, mučnina, vaginitis, bol u želucu, anoreksija, osip i svrab. Tokom istovremene primene azitromicina i metronidazola, kod većeg broja žena su zabeležena sledeća neželjena dejstva: mučnina, bol u želucu, povraćanje, iritacija na mestu primene, gastritis, vrtoglavica ili dispnea.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U tabeli u nastavku navedena su neželjena dejstva prijavljena tokom kliničkih ispitivanja i nakon stavljanja leka u promet, a navedena su prema klasi sistema organa i učestalosti.

Neželjena dejstva su klasifikovana prema učestalosti na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000),

6 od 16

nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake kategorije učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Neželjena dejstva koja su možda ili verovatno povezana sa azitromicinom na osnovu kliničkih ispitivanja ilipraćenja leka na tržištu:

7 od 16

8 od 16

9 od 16

*samo za prašak za rastvor za infuziju.

Neželjena dejstva koja mogu biti ili su verovatno povezana sa profilaksom i lečenjem infekcija uzrokovanih Mycobacterium Avium Complex zasnivaju se na podacima iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja. Ta neželjena dejstva se, bilo po vrsti ili po učestalosti, razlikuju od onih zabeleženihkodprimene formulacijasatrenutnimiliproduženimoslobađanjem:

Prijavljivanje neželjenihreakcija

10 od 16

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Neželjena dejstva koja su se javila pri dozama većim od preporučenih, bila su slična onim prilikom primene preporučenih doza. Uobičajeni simptomi predoziranja makrolidnim antibioticima uključuju reverzibilni gubitak sluha, tešku mučninu, povraćanje i dijareju. U slučaju predoziranja, ukoliko je potrebno, indikovana je primena medicinskoguglja i opšta simptomatska terapija, kao i suportivne mere.

Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, makrolidi

ATC šifra: J01FA10

Mehanizam dejstva

Azitromicin je antibiotik širokog spektra dejstva, prvi predstavnik nove grupe makrolidnih antibiotika zvane azalidi. Strukturu molekula čini pridodati atom azota laktonskom prstenu eritromicina A. Hemijsko ime azitromicina je 9-deoksi-9a-aza-9a-metil-9a-homoeritromicin A. Molekulska masa iznosi 749.

Mehanizam dejstva azitromicina se zasniva na inhibiciji sinteze bakterijskog proteina, vezivanjem za 50 S subjedinicu ribozoma i inhibicijom translokacije peptida.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na azitromicin može biti inherentna ili stečena. Postoje tri osnovna mehanizma rezistencije bakterija: izmena na ciljnom mestu, izmena transporta antibiotika i modifikacija antibiotika.

Potpuna ukrštena rezistencija na eritromicin, azitromicin, druge makrolide i linkozamide postoji kod sledećih mikroorganizama: Streptococcus pneumoniae, beta-hemolitičkog streptokoka grupe A, Enterococcus faecalis i Staphylococcus aureus, uključujući meticilin-rezistentni S. aureus(MRSA).

Antimikrobni spektar azitromicina uključuje različite gram-pozitivne i gram-negativne mikroorganizme, anaerobe, intracelularne i klinički atipične mikroorganizme.

11 od 16

*eritromicin - osetljivi soj.

Osetljivost

Prevalencija stečene rezistencije može da varira geografski i sa vremenom za odabrane vrste pa su poželjne lokalne informacije o otpornosti, naročito pri lečenju teških infekcija. Prema potrebi, stručni savet potrebno je potražiti kada je lokalna prevalencija rezistencije takva da se korist leka u barem nekim vrstama infekcija dovodi u pitanje.

12 od 16

*Meticilin rezistentne stafilokoke imaju visoku prevalenciju stečene rezistencije na makrolide i grupisani su u ovoj grupi zbog njihove retke osetljivosti na azitromicin.

Terapija vanbolnički stečene pneumonije

U otvorenoj, nekomparativnoj studiji, pacijenti su primali azitromicin u vidu intravenske infuzije (tokom 2 do 5 dana), a zatim se nastavilo sa oralnim azitromicinom (do kraja terapije koja ukupno traje 7 – 10 dana) za lečenje vanbolnički stečene pneumonije. Stopa kliničkog uspeha (izlečenja i poboljšanja stanja) među ispitanim pacijentima je iznosila 88%, period od 10 do 14 dana nakon terapije, odnosno 86% u periodu od 4 do6 nedelja.

U otvorenoj, randomizovanoj i komparativnoj studiji, nisu uočene statistički značajne razlike između azitromicina (u obliku intravenske infuzije, praćeno oralnom primenom leka) i cefuroksima (u obliku intravenske infuzije, praćeno oralnom primenom leka, uz primenu eritromicina po potrebi) tokom lečenja vanbolničkistečenepneumonije.

U otvorenoj nekomparativnoj studiji, pacijenti sa vanbolnički stečenom pneumonijom, pozitivni na Legionella pneumophila (serogrupa 1), takođe su lečeni intravenskom infuzijom azitromicina praćenom oralnom primenom leka. Nakon 10 – 14 dana, 16 od 17 pacijenata su bili klinički izlečeni, a nakon 4 – 6 nedelja, 20 od20 ispitivanihpacijenata suproglašeni klinički izlečeni.

Terapija pelvične inflamatorne bolesti, uključujući i urogenitalne infekcije poput endometritisa isalpingitisa Rezultati otvorene studije ukazuju na to da su tri različita terapijska režima (azitromicin u poređenju sa azitromicin/metronidazol, doksiciklin, metronidazol, cefoksitin i probenecid), komparativna u pogledu efikasnostiibezbednostikodpacijenata sa akutnompelvičnominflamatornombolešću.

U drugoj otvorenoj, komparativnoj studiji sa pacijentima sa akutnom pelvičnom inflamatornom bolešću (salpingitis, endometritis itd.), pacijenti su primali azitromicin oralno/intravenska infuzija, intravenska infuzija azitromicina plus intravenski/oralno metronidazol, ili oralno doksiciklin plus intravenski/oralno ko-amoksiklav. Rezultati koji se odnose na efikasnost i bezbednost navedenih terapijskih režima takođe su bili

13 od 16

uporedivi. Podaci iz ovih studija pokazuju da je celokupna stopa kliničkog uspeha (ozdravljenje i poboljšanje) od ≥ 97% u svim grupama na kraju terapije, sa ≥ 96% eradikacije patogena. Kod ponovljenog doziranja, došloje do≥ 90% eradikacijepatogena.

Pacijentkinjesa pelvičnominflamatornombolešću, su u kliničkimispitivanjima primale500 mgazitromicina dnevno u vidu intravenske infuzije (najviše 3 dana) nakon čega je sledila primena oralnog azitromicina u doziod250 mg dnevnodoisteka terapije koja ukupnotrajedo7 dana.

Nakon procene ispitivanja sprovedenih kod dece, primena azitromicina se ne preporučuje u terapiji malarije, ni kao monoterapija, ni u kombinaciji sa lekovima na bazi hlorohina ili artemisinina, budući da nije ustanovljeno bolje dejstvo u odnosu na antimalarijske lekove preporučene u lečenju nekomplikovane malarije.

Resorpcija

Kod hospitalizovanihpacijenata sa vanbolničkistečenompneumonijom, kojisu primali500 mgazitromicina na danu vidu intravenske infuzije, u koncentraciji od 2 mg/mL, prosečna maksimalna koncentracija (Cmax ± SD) iznosila je 3,63 ± 1,60 mikrograma/mL; dok je najmanja koncentracija (24 sata) bila 0,2 ± 0,15 mikrograma/mL, dokje vrednost PIK24 iznosila 9,6 ± 4,80 mikrograma·h/mL.

Kod zdravih dobrovoljaca, koji su primali infuziju azitromicina 500 mg, u koncentraciji od 1 mg/mL tokom 3 sata, prosečna maksimalna vrednost Cmax iznosila je 1,14 ± 0,14 mikrograma/mL, najmanja koncentracija (24 sata) bila je 0,18 ± 0,02 mikrograma/mL, dok je vrednost PIK24 iznosila 8,03 mikrograma·h/mL.

Distribucija

Posle oralneprimene uočene su znatno veće koncentracijeazitromicina u različitimtkivima kao štosu pluća, krajnici ili prostata, u kojima je koncentracija azitromicina bila i do 50 puta veća nego u plazmi. Velike koncentracije azitromicina zabeležene su u ginekološkim tkivima 96 sati posle oralne primene pojedinačne doze od500 mgazitromicina.

Srednji volumen distribucije iznosipribližno30 L/kg.

Biotransformacija i eliminacija

Poluvreme eliminacije i iz plazme i iz tkiva je 2-4 dana.

Metabolizam se vrši demetilacijom, hidroksilacijom i hidrolizom.

Plazma klirens iznosi oko 600 mL/min. Glavni put eliminacije azitromicina je putem jetre. Velike koncentracije nepromenjenih metabolita su nađene u žuči, zajedno sa brojnim mikrobiološki neaktivnim metabolitima. Približno 12% intravenski primenjene doze, izlučuje se nepromenjeno urinom tokom tri dana od primene, najveći deo tokom prva 24 sata.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike leka

Ne postoje podaci koji ukazuju na promenu u farmakokinetici azitromicina, kod pacijenata sa blagom insuficijencijom bubrega (klirens kreatina > 40 mL/min), u poređenju sa očuvanom bubrežnom funkcijom. Ne postoje farmakokinetički podaci koji se odnose na primenu azitromicina kod pacijenata sa težom insuficijencijom bubrega.

Nisu zabeležene značajnije razlike u farmakokinetici azitromicina kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre.

U ispitivanjima na životinjama, u kojima su primenjene doze azitromicina bile i do 40 puta veće od kliničkih doza, azitromicin je uzrokovao reverzibilnu fosfolipidozu, ali po pravilu nisu uočene toksikološke posledice s tim u vezi.

Azitromicin nije uzrokovao toksične reakcije kod pacijenata kada se davao u skladu sa preporukama.

14 od 16

Karcinogeni potencijal

Karcinogenost azitromicina nije ispitivana, s obzirom na predviđenu kratkotrajnu primenu kod ljudi i odsutnost znakova karcinogenogpotencijala.

Mutageni potencijal

Azitromicin nije pokazao mutageni potencijal u standardnim in vitro i in vivo ispitivanjima genske i hromozomske mutagenosti.

Reproduktivna toksičnost

Embriotoksičnost je ispitivana na miševima i pacovima. Nije zabeleženo teratogeno dejstvo azitromicina. Kod skotnih pacova, doze azitromicina od 100 i 200 mg/kg telesne mase/dnevno su dovele do smanjenog dobijanja na telesnoj masi i blagog usporavanja fetalne osifikacije. U perinatalnim i postnatalnim ispitivanjima toksičnosti na pacovima, blaga retardacija fizičkog razvoja se javljala kao posledica doza azitromicina ≥ 50 mg/kg/dan.

limunska kiselina, monohidrat manitol

natrijum-hidroksid

Lek Hemomycin, prašak za koncentrat za rastvor za infuziju, ne sme da se meša sa drugim lekovima ili da se daje istovremeno sa drugim lekovima u istoj infuziji, osim onih navedenih u odeljku 6.6.

3 godine.

Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost rastvora nakon rekonstitucije u toku 24 sata na temperaturi do 25 °C.

S mikrobiološke tačke gledišta, rastvor se posle rekonstitucije/razblaživanja mora upotrebiti odmah. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je bočica od bezbojnog stakla tip I zatvorena gumenim zatvaračem od halogenovanebutil gume i aluminijumskom kapicom sa zaštitnim plastičnim „flip off” poklopcem. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 500 mg praška za koncentrat za rastvor za infuziju i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećimpropisima.

15 od 16

Priprema rastvora za infuziju

Rastvaranje

Rekonstituisani rastvor se priprema dodavanjem 4,8 mL vode za injekcije u bočicu sa 500 mg praška azitromicina.

Sadržajbočicesenakontoga promućka, svedoksesva količina leka nerastvori. Na takavnačinrekonstituisanirastvor sadrži100 mgazitromicina po1 mL.

Rastvor jestabilan24 sata na temperaturido25 ºC. Preprimene, rastvor treba pažljivopregledati. Ukolikose u rastvoru nalazenerastvorenečestice, rastvor nijepogodanza primenu.

Razblaživanje

U cilju dobijanja infuzionog rastvora azitromicina koncentracije 1 mg/mL ili 2 mg/mL, 5 mL rekonstituisanog rastvora (100 mg/mL) se razblažuje odgovarajućom količinom jednog od sledećih rastvarača: fiziološki rastvor (0,9% rastvor NaCl); 0,45% rastvor NaCl; 5% vodeni rastvor glukoze; rastvor 5% glukoze i 0,45% NaCl sa 20 mEq KCl; rastvor 5% glukoze i 0,3% NaCl; rastvor 5% glukoze i laktatnog Ringerovograstvora; rastvor 5% glukozei0,45% NaClilaktatniRingerovrastvor. Uzavisnostiodpotrebnekoncentracijerastvor za infuziju dodaju sesledeće količinerastvarača:

Preporučuje se da trajanje infuzije ne bude kraće od 60 minuta.

Lek Hemomycin (prašak za koncentrat za rastvor za infuziju) se ne sme davati u bolusu ili intramuskularnom injekcijom!

Lek Hemomycin, prašak za koncentrat za rastvor za infuziju, ne sme da se meša sa drugim lekovima ili da se daje istovremeno sa drugim lekovima u istoj infuziji, osim onih navedenih u odeljku 6.6 Razblaživanje.

Lek Hemomycin sadrži aktivnu supstancu azitromicin, koja pripada grupi antibiotika koji se nazivaju makrolidii koriste se za lečenje infekcija.

Lek Hemomycin se koristi za lečenje sledećih infekcija, ukoliko se zna ili se sumnja da su izazvane sa jednimiliviše mikroorganizama osetljivimna azitromicin:

vanbolnički stečenozapaljenjepluća (pneumonija), a posebno kod zapaljenja pluća uzrokovanog atipičnim agensima, uključujućiLegionella pneumophila;

polno prenosive bolesti: nekomplikovane infekcijeunutrašnjih genitalnih organa koje uzrokuje Chlamydia trachomatisili gonococci (zapaljenjske bolesti karlice).

Lek Hemomycin se daje pacijentima koji su preosetljivi na penicilin ili ako je lečenje penicilinom neodgovarajuće iz drugih razloga.

LekHemomycinne smete primati:

- ukoliko ste alergični (preosetljivi) na azitromicin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),

- ukoliko ste ikada imali alergijsku reakciju, osip ili ste otežano disali nakon što ste primili ovaj lek ili neki drugi makrolidni antibiotik kao što je eritromicin.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojimlekarompre nego što primite lek Hemomycinukoliko imateili ste imali: srčane poremećaje,

oboljenje jetre,

oboljenje bubrega.

Kao i u slučaju primene eritromicina i drugih makrolida u retkim slučajevima prijavljene su ozbiljne alergijske reakcije (retko sa smrtnim ishodom), kao što su angioedem, anafilaksa i reakcije na koži.

Ukoliko se kod Vas javi alergijska reakcija, prestanite da uzimate lekHemomycini odmah se obratite svom lekaru.

Potrebno je da odmah obavestite Vašeg lekara ako osetite da Vam srce ubrzano lupa, ili da Vam se javi vrtoglavica, nesvestica ili patite od slabosti mišića tokom primene ovog leka (miastenija gravis).

U slučaju pojave proliva ili meke stolice tokom ili nakon završetka lečenja, obratite se svom lekaru. Nemojte uzimati nikakve lekove za lečenje proliva pre nego proverite sa Vašim lekarom. Ako proliv potraje, molimo Vas da obavestite svog lekara.

Deca

Bezbednost i efikasnost intravenske primene azitromicina u lečenju infekcija kod decenije utvrđena.

Drugilekovi i lek Hemomycin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Preprimene ovog leka potrebnoje da obavestitesvog lekara, ukolikouzimatebilo kojiod navedenihlekova: varfarin ili neki sličan lek za sprečavanje zgrušavanja krvi,

ciklosporin (za sprečavanje odbacivanja transplantiranog organa), digoksin (za lečenje srčanih oboljenja),

kolhicin (koristi se za lečenjegihta i porodične mediteranske groznice), antacide (za lečenje povećanog lučenja zeludačne kiseline),

terfenadin (za terapiju polenske grozniceili alergije na koži),

2 od 10

derivate ergot alkaloida (za lečenje migrene),

nelfinavir, zidovudin(za lečenje HIV infekcije),

rifabutin (za lečenje infekcija uključujući tuberkulozu),

teofilin (za lečenje astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća), atorvastatin (za smanjenje vrednosti holesterola u krvi),

antiaritmici (lekovi protiv srčanih aritmija kao što su hinidin, prokainamid, amjodaron, dofetilid i sotalol),

antipsihotici (lekovi koji se koriste u terapiji psihoza kao što je pimozid),

antidepresivi (lekovi koji se koriste u terapiji depresije kao što je citalopram),

antibiotici (lekovi za lečenje infekcija kao što su moksifloksacin i levofloksacin), hidroksihlorohin (koristi se za lečenje različitih zapaljenjskihstanja).

Trudnoćaidojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primiteovaj lek.

Lek Hemomycin se tokom trudnoće i dojenja može koristiti samo kada je neophodno.

Upravljanje vozilima irukovanje mašinama

Moguć je razvoj neželjenih dejstava kao što su delirijum, halucinacije, vrtoglavica, izrazita pospanost, gubitaksvesti, konvulzije, koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima irukovanja mašinama.

LekHemomycinsadrži natrijum

Ovajleksadrži manje od1 mmol(23 mg) natrijuma po dozi, odnosnosuštinski je„bez natrijuma”.

Doziranje

Vanbolnički stečena pneumonija (zapaljenje pluća)

Preporučena doza je500 mg, u obliku intravenskeinfuzije, jednomdnevno, tokom najmanje dva dana, nakon čega se terapija nastavlja oralnom primenom azitromicina u dozi od 500 mg jednom dnevno, do kraja ukupnogtrajanja terapijeod7 do10 dana.

Urogenitalne infekcije kao štosuzapaljenje mokraćnecevi, vrata materice ilijajovoda

Preporučena doza je 500 mg u obliku intravenske infuzije, jednom dnevno, nakon čega se terapija nastavlja oralnom primenom azitromicina u dozi od 250 mg jednom dnevno, do kraja ukupnog trajanja terapije od 7 dana.

Vremeprelaska sa intravenskena oralnu terapiju odrediće Vaš lekar u skladu sa Vašim kliničkim stanjem.

Primena kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre ilibubrega

Recite Vašem lekaru ako imate problema sa jetrom ili bubrezima, jer će Vam lekar možda promeniti dozu leka.

Primena kod dece

Ovaj lek se ne primenjuje kod dece.

Način primene

Primenjuje se u vidu intravenske infuzije u koncentraciji od 1 mg/mL tokom 3 sata ili u koncentraciji od 2 mg/mL tokom sat vremena. Primenu većih koncentracija treba izbegavati, s obzirom na to da je kod svih pacijenata primena infuzije u koncentraciji većoj od 2 mg/mL dovela do lokalnih reakcija na mestu primene infuzije.

Vreme trajanja infuzije azitromicina ne sme biti kraće od 60 minuta.

Ovaj lek se ne sme primenjivatiu vidu bolus ili intramuskularneinjekcije!

3 od 10

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Ukoliko se javi neko od sledećih neželjenih dejstava, prestanite sa uzimanjem leka i odmah se obratite Vašem lekaru, jer ova neželjena dejstva mogu postati ozbiljna:

- iznenadno zviždanjepri disanju, otežano disanje, oticanje kapaka, lica, usana, svrab(posebnoako zahvata celo telo) budući da to može biti znak teške alergijske reakcije,

- težak ili dugotrajanproliv (u kojem se može nalaziti krvi ili sluz) tokom lečenja budući da ovo može biti znak ozbiljnog zapaljenja creva,

- težak osip na koži koji uzrokuje crvenilo i ljuštenje, budući da to može biti znak ozbiljne kožne reakcije:

Stevens-Johnson-ov sindrom – bolest kože i sluzokože koja se odlikuje povišenom telesnom temperaturom, erozijama u ustima, teškim zapaljenjem oka i kožnim promenama na celom telu,

toksična epidermalna nekroliza – oštećenje kože i sluzokože usne duplje, očiju i polnih organa, sluzokože creva i disajnih puteva,

reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) – osip na koži praćen simptomima kao što su povišena telesna temperatura, otečene žlezde i povećan broj eozinofila (belih krvih ćelija). Osip se pojavljuje u vidu malih, crvenih kvržica praćenih svrabom,

akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) – retka reakcija na koži koju karakteriše iznenadna pojava crvenila sa sitnim pustulama (mali plikovi ispunjeni belom/žutom tečnošću),

- ubrzane ili nepravilne otkucaje srca, - nizak krvni pritisak.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena pri uzimanju leka Hemomycin:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): proliv.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): - glavobolja,

- povraćanje, bol u trbuhu, mučnina,

- smanjenbroj određene vrste belih krvnih ćelija (limfocita), povećan broj određene vrste belih krvnih ćelija (eozinofila), smanjene vrednosti bikarbonata u krvi, povećan broj određenih vrstabelih krvnih ćelija (bazofila, monocita, neutrofila),

- bol ili zapaljenje na mestu primene leka.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): - infekcija vagine,

- zapaljenje pluća,

- gljivična infekcija,

- bakterijska infekcija, - zapaljenje grla,

- zapaljenje želuca,

- poremećaji disanja,

- zapaljenje sluzokože nosa, - gljivična infekcija usta,

- smanjen broj belih krvnih ćelija (leukocita), - preosetljivost,

4 od 10

- gubitak apetita, - nervoza,

- nesanica,

- ošamućenost,

- izrazita pospanost,

- poremećaj čula ukusa,

- trnjenje u ekstremitetima, - oštećenje vida,

- poremećaji uha, - vrtoglavica,

- osećaj lupanja srca, - naletivrućine,

- otežano disanje,

- krvarenje iz nosa,

- otežano pražnjenje creva, gasovi, tegobe sa varenjem, - zapaljenje sluzokože želuca (gastritis),

- otežano gutanje, - nadutost,

- suva usta,

- podrigivanje,

- raniceu ustima,

- pojačano lučenje pljuvačke, - osip,

- svrab,

- koprivnjača,

- zapaljenje kože (dermatitis), - suva koža,

- prekomerno znojenje,

- zapaljenje zglobova (osteoartritis), - bol u mišićima,

- bol u leđima, - bol u vratu,

- bol pri mokrenju, - bol u bubregu,

- nepravilno i često krvarenje iz materice, - poremećaj testisa,

- otok(edem), - opšta slabost, - malaksalost, - zamor,

- otok lica,

- bol u grudima,

- povišena telesna temperatura, - bol,

- oticanje nogu,

- povećane vrednosti bikarbonata, neuobičajene vrednosti natrijuma, povećane vrednosti bilirubina, povećane vrednosti uree i kreatinina, neuobičajene vrednosti kalijuma, povećane vrednosti alkalne fosfataze, povećane vrednosti hlorida i glukoze, povećane vrednosti trombocita, smanjene vrednosti hematokrita, poremećene vrednosti enzima jetre (vidljivo na laboratorijskim nalazima),

- post proceduralne komplikacije.

Retka neželjena dejstva (mogudase jave kodnajviše 1 na 1000 pacijenatakojiuzimajulek): - uznemirenost,

- poremećaj funkcije jetre,

- žutica (žuta prebojenost kože i beonjača),

- reakcija preosetljivosti na sunčevu svetlost.

5 od 10

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): - smanjen broj krvnih pločica (trombocita),

- anemija, - agresija,

- anksioznost, - delirijum,

- vidne, slušne obmane ili opažanje stvari koje realno ne postoje(halucinacije), - iznenadan gubitak svesti,

- konvulzije,

- smanjena osetljivost kože,

- psihomotorna hiperaktivnost, - gubitak čula mirisa i ukusa,

- poremećaj prepoznavanja mirisa,

- miastenija gravis (autoimuno oboljenje koje dovodi do slabosti Vaših mišića), - oštećenje sluha uključujući gluvoću i/ili zujanje u ušima,

- poremećaji srčanog ritma, - zapaljenje gušterače,

- promena boje jezika,

- slabost jetre koja retko ima smrtniishod, težak oblik zapaljenja jetre, značajno oštećenjetkiva jetre, - bol u zglobovima,

- akutna slabost bubrega, zapaljenje bubrega.

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjenereakcije možete da prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Hemomycin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost rastvora nakon rekonstitucije 24 sata na temperaturi do 25 °C. S mikrobiološke tačke gledišta, nakon rekonstitucije/razblaživanja rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6 od 10

ŠtasadržilekHemomycin

- Aktivna supstanca je azitromicin, dihidrat.

Jedna bočica praška za koncentrat za rastvor za infuziju sadrži 500 mg azitromicina (u obliku azitromicin, dihidrata).

Nakonrekonstitucije jedna bočica sadrži 100 mg/mL azitromicina.

- Pomoćnesupstancesu:limunska kiselina, monohidrat; manitol; natrijum-hidroksid.

Kako izgledalekHemomycinisadržaj pakovanja

Prašak za koncentrat za rastvor za infuziju.Prašak u obliku belog do skoro belog kolača. Nakon rekonstitucije rastvor je bistar i bezbojan.

Unutrašnje pakovanje leka je bočica od bezbojnog stakla tip I zatvorena gumenim zatvaračem od halogenovane butil gume i aluminijumskom kapicom sa zaštitnim plastičnim„flip off” poklopcem. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 500 mg praška za koncentrat za rastvor za infuziju i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole iproizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednjiput odobreno Novembar, 2023.

Režimizdavanjaleka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj idatumdozvole:

515-01-00380-23-001 od 27.11.2023.

--------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SUISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Hemomycin, prašak za koncentrat za rastvor za infuziju, indikovan je za terapiju:

Vanbolnički stečene pneumonijekod pacijenata čije lečenje zahteva inicijalnu intravensku terapiju, a posebno u slučajevima pneumonije izazvane atipičnim agensima, uključujući Legionella pneumophila.

Azitromicin se može dati pacijentima preosetljivim na penicilin ili u slučajevima kada penicilin ne predstavlja odgovarajuću terapiju.

Urogenitalne infekcije kao što su endometritis i salpingitis uzrokovane bakterijom Chlamydia trachomatis ili gonokokne infekcije kod pacijenata čije lečenje zahteva inicijalnu intravensku terapiju.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične farmakoterapijske vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doziranje

Vanbolnički stečena pneumonija

7 od 10

Preporučena doza je 500 mg, u obliku intravenske infuzije, jednom dnevno, tokom najmanje 2 dana, koja se nastavlja oralnom primenom azitromicina od 500 mg jednom dnevno, do kraja terapije u trajanju od 7 do 10 dana.

Urogenitalne infekcije poput endometritisa i salpingitisa

Preporučena doza je 500 mg u obliku intravenske infuzije, jednom dnevno, koja se nastavlja oralnom primenom azitromicina od 250 mg jednom dnevno, do kraja terapije, u trajanju od7 dana.

Vreme prelaska na oralnu terapiju određuje lekar u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata primenjuje se ista doza kao kod odraslih. Budući da stariji pacijenti mogu biti pacijenti sa proaritmijskimstanjima, preporučuje se poseban oprez zbog rizika od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR 10 - 80 mL/min) nije potrebno prilagođavanje doze.

Potreban je oprez prilikom primene azitromicina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10 mL/min) (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljakPosebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija

Nema iskustva o bezbednostii efikasnostiintravenske primene azitromicina u lečenju infekcija kod dece.

Način primene

Primenjuje se u vidu intravenske infuzije u koncentraciji od 1 mg/mL tokom 3 sata ili u koncentraciji od 2 mg/mL tokom sat vremena. Primenu većih koncentracija treba izbegavati, s obzirom na to da je kod svih pacijenata primena infuzije u koncentraciji većoj od 2 mg/mL dovela do lokalnih reakcija na mestu primene infuzije.

Vreme trajanja infuzije ne sme biti kraće od 60 minuta.

Azitromicin se ne sme primenjivati u vidu bolus ili intramuskularne injekcije.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Lista pomoćnih supstanci

limunska kiselina, monohidrat manitol

natrijum-hidroksid

Inkompatibilnost

Lek Hemomycin, prašak za koncentrat za rastvor za infuziju, ne sme da se meša sa drugim lekovima ili da se daje istovremeno sa drugim lekovima u istoj infuziji, osim onih navedenih u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

8 od 10

Rok upotrebe

3 godine.

Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost rastvora nakon rekonstitucije u toku 24 sata na temperaturi do 25 °C.

S mikrobiološke tačke gledišta, rastvor se posle rekonstitucije/razblaživanja mora upotrebiti odmah. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je bočica od bezbojnog stakla tip I zatvorena gumenim zatvaračem od halogenovane butil gume i aluminijumskom kapicom sa zaštitnim plastičnim „flip off” poklopcem. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 500 mg praška za koncentrat za rastvor za infuziju i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećimpropisima.

Priprema rastvora za infuziju

Rastvaranje

Rekonstituisani rastvor se priprema dodavanjem 4,8 mL vode za injekcije u bočicu sa 500 mg praška azitromicina.

Sadržajbočicesenakontoga promućka, svedoksesva količina leka nerastvori. Na takavnačinrekonstituisanirastvor sadrži100 mgazitromicina po1 mL.

Rastvor jestabilan24 sata na temperaturido25 ºC. Preprimene, rastvor treba pažljivopregledati. Ukolikose u rastvoru nalazenerastvorenečestice, rastvor nijepogodanza primenu.

Razblaživanje

U cilju dobijanja infuzionog rastvora azitromicina koncentracije 1 mg/mL ili 2 mg/mL, 5 mL rekonstituisanog rastvora (100 mg/mL) se razblažuje odgovarajućom količinom jednog od sledećih rastvarača: fiziološki rastvor (0,9% rastvor NaCl); 0,45% rastvor NaCl; 5% vodeni rastvor glukoze; rastvor 5% glukoze i 0,45% NaCl sa 20 mEq KCl; rastvor 5% glukoze i 0,3% NaCl; rastvor 5% glukoze i laktatnog Ringerovograstvora; rastvor 5% glukozei0,45% NaClilaktatniRingerovrastvor. Uzavisnostiodpotrebnekoncentracijerastvor za infuziju dodaju sesledeće količinerastvarača:

Preporučuje se da trajanje infuzije ne bude kraće od 60 minuta.

Lek Hemomycin (prašak za koncentrat za rastvor za infuziju) se ne sme davati u bolusu ili intramuskularnom injekcijom!

Lek Hemomycin, prašak za koncentrat za rastvor za infuziju, ne sme da se meša sa drugim lekovima ili da se daje istovremeno sa drugim lekovima u istoj infuziji, osim onih navedenih u odeljku Posebne mere opreza

9 od 10

pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom), Razblaživanje.

NAPOMENA: Ovo Uputstvo za lek je ispravljeno u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 000086075 2024 59010 003 000 515 035 04 001od 26.01.2024. godine.

10 od 10