Indapres® 2.5mg film tableta

Lek Indapres je namenjen lečenju esencijalne hipertenzije kod odraslih.

Doziranje

Odrasli

Uobičajeno doziranje je jedna film tableta koja sadrži 2,5 mg indapamida dnevno, uzeta u jutarnjim satima. Dejstvo indapamida je progresivno, pa se smanjenje krvnog pritiska može nastaviti i postići maksimalno dejstvo nakon nekoliko meseci od započinjanja primene leka. Ne preporučuje se primena doze veće od 2,5 mg/dan, jer se ne postiže značajni, dodatni antihipertenzivni efekat, a diuretički efekat može postati izraženiji. Ukoliko se ovom dozom ne postigne zadovoljavajući antihipertenzivni efekt, može se dodati neki od drugih antihipertenzivnih lekova: beta blokatori, ACE inhibitori, metildopa, klonidin i ostali adrenergički blokatori. Ne preporučuje se istovremena primena indapamida sa diureticima koji mogu da izazovu hipokalijemiju.

Nema podataka da se nakon prekida terapije indapamidom može javiti „rebound“ hipertenzija.

Posebne populacije

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljke 4.3 i 4.4)

Lečenje indapamidom je kontraindikovano u teškoj bubrežnoj insuficijenciji (klirens kreatinina <30 mL/min).

Tiazidi i njima slični diuretici su u punoj meri efikasni samo kada je funkcija bubrega očuvana ili minimalno oštećena.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4)

Primena leka je kontraindikovana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Starije osobe (videti odeljak 4.4)

Kod starijih osoba, koncentracija kreatinina u plazmi se mora procenjivati u odnosu na godine starosti, telesnu masu i pol. Stariji pacijenti se mogu lečiti lekom Indapres ukoliko im je funkcija bubrega očuvana ili minimalno oštećena.

Pedijatrijska populacija

Lek Indapres se ne preporučuje kod dece i adolescenata zbog nedovoljno podataka o efikasnosti i bezbednosti leka.

Način primene leka

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

• Preosetljivost na indapamid, druge sulfonamide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci, navedenu u odeljku 6.1.
• Teška bubrežna insuficijencija.
• Hepatična encefalopatija ili teško oštećenje funkcije jetre.
• Hipokalemija.

Posebna upozorenja

Pri oštećenoj funkciji jetre, diuretici slični tiazidima mogu dovesti do hepatične encefalopatije, koja može napredovati do hepatične kome, naročito u slučajevima poremećaja ravnoteže elektrolita. Ukoliko do ovoga dođe odmah treba prestati sa primenom diuretika.

Fotosenzitivnost:

Zapažena je pojava reakcija fotosenzitivnosti pri primeni tiazida i diuretika sličnim tiazidima (videti odeljak 4.8). Ukoliko se fotosenzitivne reakcija jave u toku lečenja, preporučuje se prekid terapije. Ako se ponovna primena diuretika smatra neophodnom, preporučuje se zaštita delova koji su izloženi sunčevoj svetlosti ili veštačkom UVA zračenju.

Efuzija sudovnjače, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla:

Lekovi koji sadrže sulfonamid ili derivate sulfonamida mogu izazvati idiosinkratsku reakciju koja može dovesti do efuzije sudovnjače sa oštećenjem vidnog polja, prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. Nelečeni akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Primarna terapija je prestanak uzimanja leka što je pre moguće. Ukoliko intraokularni pritisak ostane nekontrolisan, može biti potrebno razmotriti hitno medicinsko ili hirurško lečenje Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu uključivati postojanje alergije na sulfonamide ili penicilin u istoriji bolesti.

Pomoćne supstance u sastavu leka:

Film tablete indapamida sadrže laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Posebne mere opreza pri primeni leka

Voda i elektroliti

• Koncentracija natrijuma u plazmi

Koncentracija natrijuma u plazmi mora da se izmeri pre započinjanja terapije i zatim redovno u pravilnim intervalima tokom terapije. Pad koncentracije natrijuma u plazmi u početku može biti asimptomatski, zbog toga je neophodno redovno praćenje koje treba još češće sprovoditi kod starijih pacijenata i pacijenata sa cirozom jetre (videti odeljke 4.8 i 4.9). Primena bilo kog diuretika može izazvati hiponatremiju sa ponekad, veoma ozbiljnim posledicama. Hiponatremija sa hipovolemijom može biti odgovorna za dehidrataciju i

ortostatsku hipotenziju. Istovremeni gubitak hloridnih jona može dovesti do sekundarne kompenzatorne metaboličke alkaloze: incidenca i stepen jačine ovog efekta su blagi.

• Koncentracija kalijuma u plazmi:

Glavni rizik prilikom terapije tiazidima i sličnim diureticima predstavlja gubitak kalijuma sa hipokalemijom. Hipokalemija može uzrokovati mišićne poremećaje. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize, uglavnom povezani sa teškom hipokalemijom. Rizik od nastanka hipokalemije (<3,4 mmol/L) se mora sprečiti kod visokorizičnih pacijenata, npr. kod starijih, neuhranjenih i/ili kod pacijenata koji uzimaju više lekova istovremeno, kod pacijenta sa cirozom, edemima i ascitesom, koronarnom arterijskom bolešću i srčanom insuficijencijom. U ovim slučajevima hipokalemija povećava kardiotoksičnost preparata digitalisa i rizik od nastanka aritmija.

Pacijenti sa produženim QT intervalom su takođe pod rizikom, bez obzira na to da li je uzrok kongenitalan ili jatrogen. Hipokalemija, kao i bradikardija, je tada predisponirajući faktor za nastanak teških aritmija, posebno potencijalno smrtno ugrožavajuće torsades de pointes.

U svim gore navedenim situacijama je potrebno češće praćenje koncentracije kalijuma u plazmi. Koncentraciju kalijuma u plazmi treba odrediti tokom prve nedelje nakon početka terapije.

Otkrivenu hipokalemiju je potrebno korigovati.

Hipokalijemija koja je nađena i u vezi je sa malom koncentracijom magnezijuzma u serumu, može biti refraktorna na lečenje, ako se ne koriguju vrednosti magnezijuma u serumu.

• Koncentracija magnezijuma u plazmi:

Pokazalo se da tiazidi i srodni diuretici, uključujući indapamid, povećavaju izlučivanje magnezijuma putem urina, što može dovesti do hipomagnezijemije (videti odeljke 4.5 i 4.8).

• Koncentracije kalcijuma u plazmi:

Tiazidi i slični diuretici mogu da dovedu do smanjene ekskrecije kalcijuma putem urina, kao i do blagog i prolaznog povećanja koncentracije kalcijuma u plazmi. Manifestna hiperkalcemija može nastati usled već postojećeg neprepoznatog hiperparatiroidizma.

Potrebno je prekinuti terapiju pre ispitivanja funkcije paratiroidne žlezde.

Glukoza

Praćenje glikemije je važno kod dijabetičara, posebno kada je prisustna i hipokalemija.

Mokraćna kiselina

Kod hiperurikemičnih pacijenata se povećava mogućnost za pojavu napada gihta.

Bubrežna funkcija i diuretici

Tiazidi i slični diuretici su u potpunosti efektivni samo kada je funkcija bubrega normalna ili minimalno oštećena (koncentracija kreatinina u plazmi manja od 25 mg/L, tj. 220 mikromol/L kod odraslih). Kod starijih pacijenata, ove vrednosti kreatinina u plazmi treba prilagoditi u zavisnosti od godina starosti, telesne mase i pola.

Hipovolemija, koja nastaje sekundarno kao posledica gubitka vode i natrijuma zbog primene diuretika, na početku terapije dovodi do smanjenja glomerularne filtracije. Ovo može da dovede do povećanja koncentracije uree i kreatinina u plazmi. Ova prolazna funkcionalna bubrežna insuficijencija ne ostavlja posledice kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, ali može pogoršati već postojeću bubrežnu insuficijenciju.

Sportisti

Sportistima skrenuti pažnju na to da lek sadrži aktivnu suspstancu koja može dati pozitivnu reakciju na doping testu.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom:

Lek Indapres, film tablete sadrže laktozu monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Kombinacije lekova koje se ne preporučuju

Litijum

Istovremena primena litijima sa indapamidom dovodi do povećanja koncentracije litijuma u plazmi sa znacima predoziranja, kao i kod režima ishrane sa smanjenim unosom soli (smanjena ekskrecija litijuma putem urina). Međutim, ukoliko je neophodno uzimati diuretike u terapiji, potrebno je pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u plazmi i prilagoditi dozu ukoliko je to neophodno.

Kombinacije lekova koje zahtevaju mere opreza prilikom primene

Lekovi koji indukuju pojavu torsades de pointes (u nastavku primeri lekova, ali nije ograničeno samo na ovaj spisak lekova):

• antiaritmici klase Ia (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid),
• antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid, bretilijum),
• neki antipsihotici:
• fenotiazini (npr. hlorpromazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin),
• benzamidi (npr. amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid),
• butirofenoni (npr. droperidol, haloperidol),
• drugi antipsihotici (npr. pimozid),
• drugi lekovi: bepridil, cisaprid, difemanil, eritromicin i.v, halofantrin, mizolastin, pentamidin, sparfloksacin, moksifloksacin, vinkamin i.v., metadon, astemizol, terfenadin.

Postoji povećan rizik od nastanka ventrikularnih aritmija, posebno “torsades de pointes” (hipokalemija je faktor rizika).

Pratiti eventualnu pojavu hipokalemije i korigovati je pre uvođenja neke od navedenih kombinacija. Potrebno je kliničko praćenje, praćenje elektrolita u plazmi i EKG praćenje pri istovremenoj upotrebi ovih lekova.

Preporučuje se korišćenje preparata koji ne izazivaju “torsades de pointes” u prisustvu hipokalemije.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi-NSAIL (sistemska primena), uključujući selektivne COX-2 inhibitore, velike doze acetilsalicilne kiseline (≥3 g/dnevno))

Moguće je smanjenje antihipertenzivnog dejstva indapamida.

Postoji rizik od nastanka akutne bubrežne insuficijencije kod dehidriranih pacijenata (smanjena glomerularna filtracija). Potrebno je pacijenta hidrirati i pratiti bubrežnu funkciju na početku terapije.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima ACE inhibitori

Postoji rizik od nastanka nagle hipotenzije i/ili akutne bubrežne insuficijencije kada se započne sa terapijom ACE inhibitorima, može doći do iznenadne hipotenzije i /ili akutne bubrežne insuficijencije kod pacijenata koji već imaju smanjenu koncentraciju natrijuma (posebno kod pacijenata sa stenozom bubrežne arterije).

Kod pacijenata sa hipertenzijom kod kojih je prethodna terapija diureticima dovela do smanjenja koncentracije natrijuma, neophodno je:

• ili prekinuti terapiju diureticima 3 dana pre započinjanja terapije ACE inhibitorima, i zatim ponovno ukoliko je neophodno u terapiju uvesti diuretike koje ne štede kalijum, ukoliko je neophodno

ili

• primeniti manje početne doze ACE inhibitora a zatim postepeno povećavati dozu.

Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom terapiju treba započeti sa veoma malim dozama ACE inhibitora, po mogućstvu nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum.

Kod svih pacijenata je potrebno pratiti renalnu funkciju (koncentraciju kreatinina u plazmi) tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorima.

Drugi lekovi koji dovode do hipokalemije: amfotericin B (i.v.), glukokortikoidi i mineralokortikoidi (sistemski), tetrakosaktidi, stimulativni laksativi:

Postoji povećan rizik od nastanka hipokalemije (aditivni efekat).

Pratiti koncentraciju kalijuma u plazmi i korigovati hipokalemiju ako je potrebno, posebno u slučaju istovremene primene digitalisa.

Preporučuje se upotreba nestimulativnih laksativa.

Baklofen

Istovremena primena pojačava antihipertenzivni efekat. Preporučuje se hidracija pacijenta i praćenje bubrežne funkcije na početku terapije.

Preparati digitalisa

Hipokalemija i/ili hipomagnezijemija pogoduje pojavi toksičnih efekata digitalisa. Potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma i magnezijuma u plazmi kao i EKG i ukoliko je neophodno prilagoditi terapiju.

Kombinacije koje zahtevaju posebnu pažnju

Alopurinol

Istovremena primena sa indapamidom može povećati učestalost reakcija preosetljivosti na alopurinol.

Kombinacije lekova koje treba razmotriti

Diuretici koji štede kalijum (amilorid, spironolakton, triamteren):

Iako je kombinovana primena korisna kod nekih pacijenata, može se javiti hipokalemija ili hiperkalemija (posebno kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili dijabetesom). Potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma u plazmi i EKG, i ukoliko je neophodno, prilagoditi terapiju.

Metformin:

Postoji povećan rizik od pojave laktatne acidoze pri primeni metformina, usled mogućnosti nastanka funkcionalne bubrežne insuficijencije povezane sa primenom diuretika, posebno sa diureticima Henleove petlje. Ne primenjivati metformin ukoliko koncentracija kreatinina pređe vrednosti od 15 mg/L (135 mikromol/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromol/L) kod žena.

Kontrastna sredstva na bazi joda

U slučaju dehidracije izazvane diureticima postoji povećan rizik od nastanka akutne bubrežne insuficijencije, posebno kada se primenjuju velike doze kontrastnih sredstava na bazi joda.

Pre primene kontrastnog sredstva na bazi joda potrebna je rehidracija pacijenta.

Antidepresivi slični imipraminu, neuroleptici

Dolazi do pojačanja antihipertenzivnog dejstva indapamida i povećanog rizika od nastanka ortostatske hipotenzije (aditivni efekat).

Soli kalcijuma

Postoji rizik od nastanka hiperkalcemije usled smanjene eliminacije kalcijuma putem urina.

Ciklosporin, takrolimus

Prisutan je rizik od povećanja koncentracije kreatinina u plazmi, bez promena u koncentraciji ciklosporina, čak i u odsustvu dehidratacije i hiponatremije.

Kortikosteroidi, tetrakosaktidi (sistemska primena)

Dolazi do smanjenja antihipertenzivnog efekta usled zadržavanja vode i soli izazvanih primenom kortikosteroida.

Trudnoća

Ne postoje podaci ili postoji ograničen broj podataka (manje od 300 trudnoća) o upotrebi indapamida kod trudnica. Produžena izloženost tiazidnim diureticima tokom trećeg trimestra trudnoće može smanjiti volumen plazme kod majke kao i uteroplacentarni protok krvi, što može izazvati fetoplacentarnu ishemiju sa rizikom da dođe do oštećenja u razvoju fetusa.

Studije na životinjama ne pokazuju da postoji direktni ili indirektni štetni efekat na proces reprodukcije (videti odeljak 5.3).

Kao meru predostrožnosti, treba izbegavati upotrebu indapamida tokom trudnoće.

Dojenje

Indapamid se izlučuje u humano mleko u malim količinama. Mogu se pojaviti preosetljivost na derivate sulfonamida i hipokalemija. Rizik za novorođenče/odojče se ne može isključiti.

Indapamid je usko povezan sa tiazidnim diureticima, čija upotreba u periodu laktacije dovodi do smanjenja ili čak supresije laktacije.

Primena indapamida tokom dojenja se ne preporučuje.

Plodnost

Studije reproduktivne toksičnosti su pokazale da nema uticaja na plodnost mužjaka i ženki pacova (videti odeljak 5.3). Ne očekuje se nikakav uticaj na plodnost kod ljudi.

Indapamid ne utiče na opreznost, ali se u pojedinim slučajevima mogu javiti različite reakcije povezane sa padom krvnog pritiska, naročito na početku terapije ili kada se terapiji doda drugi antihipertenzivni lek.

Kao posledica ovoga, sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti smanjena.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije su hipokalemiija, reakcije preosetljivosti, uglavnom dermatološke, kod osoba koje imaju predispoziciju za alergijske i astmatične reakcije kao i makulopapularni osip.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Neželjena dejstva koja su se javile tokom terapije indapamidom prikazane su prema sledećoj klasifikaciji učestalosti: Veoma česta (≥1/10); Česta (≥1/100, <1/10); Povremena (≥1/1000, <1/100); Retka (≥1/10000,

<1/1000); Veoma retka (≥1/10000); Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Opis odabranih neželjenih dejstava

Tokom faze II i IIIkliničkih ispitivanja koja su poredila indapamid u dozi od 1,5 mg i 2,5 mg, analiza kalijuma u plazmi je pokazala dozno-zavisno dejstvo indapamida:

• Indapamid 1,5 mg: prijavljena je koncentracija kalijuma u plazmi <3,4 mmol/L kod 10% pacijenata, a kod 4% pacijenata je registrovan kalijum <3,2 mmol/L, nakon 4 do 6 nedelja lečenja. Nakon 12 nedelja lečenja, prosečno smanjenje koncentracije kalijuma u plazmi iznosilo je 0,23 mmol/L.
• Indapamid 2,5 mg: prijavljena je koncentracija kalijuma u plazmi <3,4 mmol/L kod 25% pacijenata, a kod 10% pacijenata je registrovan kalijum <3,2 mmol/L, nakon 4 do 6 nedelja lečenja. Nakon 12 nedelja lečenja, prosečno smanjenje koncentracije kalijuma u plazmi iznosilo je 0,41 mmol/L.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Indapamid i pri dozama do 40 mg, što predstavlja 16 puta veću dozu od terapijske, nije pokazao toksičnost. Znaci akutnog trovanja su: poremećaji ravnoteže vode i elektrolita (hiponatremija, hipokalemija). Klinički, postoji mogućnost pojave mučnine, povraćanja, hipotenzije, grčeva, vertiga, ošamućenosti, konfuzije, poliurije ili oligurije sve do anurije (kao posledica hipovolemije).

Terapija

Inicijalne mere lečenja podrazumevaju brzu eliminaciju unetog leka gastričnom lavažom i/ili primenu medicinskog uglja, a nakon toga i korigovanje poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita u specijalizovanim ustanovama.

Farmakoterapijska grupa: Sulfonamidski diuretici, monokomponentni

ATC šifra: C03BA11 Mehanizam dejstva

Indapamid je sulfonamid sa indolskim prstenom, sličan tiazidima i pripada grupi diuretika. U dozi od 2,5 mg dnevno pokazuje produženu antihipertenzivnu aktivnost kod hipertenzivnih pacijenata.

Farmakodinamski efekti

Studije odnosa doze i efekta pokazale su da je pri dozi od 2,5 mg dnevno antihipertenzivni efekat maksimalan, a diuretički efekat je blagog intenziteta.

Pri dnevnoj dozi od 2,5 mg, indapamid smanjuje vaskularnu hiperreaktivnost na noradrenalin kod hipertenzivnih pacijenata i smanjuje ukupni periferni otpor i otpor u arteriolama.

Vaskularni mehanizam dejstva indapamida uključuje:

• redukciju kontraktilnosti vaskularnog glatkog mišića usled modifikacije transmembranske razmene jona, uglavnom kalcijuma;
• vazodilataciju usled stimulacije sinteze prostaglandina PGE2 i prostaciklina PGI2 koji ima svojstvo vazodilatatora i inhibira agregaciju trombocita;
• pojačanje vazodilatatornog dejstva bradikinina.

Takođe je pokazano da indapamid pri kratkotrajnoj, srednje-dugoj i dugotrajnoj terapiji kod hipertenzivnih pacijenata:

• smanjuje hipertrofiju leve komore;
• ne dovodi do promena u metabolizmu lipida: triglicerida, LDL-holesterola i HDL-holesterola;
• ne menja metabolizam glukoze čak ni kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom. Normalizacija krvnog pritiska i značajna redukcija mikroalbuminurije su zabeleženi nakon produžene primene kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom.

Na kraju, istovremena primena indapamida sa drugim antihipertenzivima (beta-blokatorima, blokatorima kalcijumskih kanala, ACE inhibitorima) dovodi do poboljšane kontrole hipertenzije sa većim procentom odgovora na terapiju, nego kod primene samo jednog antihipertenziva.

Resorpcija

Indapamid se brzo i kompletno resorbuje nakon oralne primene. Maksimalne koncentracije leka u krvi se postižu nakon 1-2 sata.

Distribucija

Indapamid se koncentriše u eritrocitima; 79% se vezuje za proteine plazme i za eritrocite. Zbog njegove izražene liposolubilnosti dolazi do preuzimanja leka u glatki mišić krvnog suda.

Metabolizam

Nakon oralne primene pojedinačne doze leka, 70% se eliminiše preko bubrega, a 23% preko gastrointestinalnog trakta. Indapamid se metaboliše u značajnom procentu, i 7% nepromenjenog leka naći će se u urinu tokom 48 sati nakon oralne primene. Poluvreme eliminacije (β faza) je približno 15-18 sati.

Indapamid nije pokazao mutagena i karcinogena svojstva tokom ispitivanja.

Najveće oralne doze primenjene na različitim životinjskim vrstama (40 do 8000 puta veće od terapijskih) pokazale su pojačanje diuretskih karakteristika indapamida. Glavni simptomi trovanja tokom akutnih studija toksičnosti u kojima je indapamid primenjen intravenski ili intraperitonealno su bili povezani sa farmakološkim dejstvom indapamida odnosno bradipnejom i perifernom vazodilatacijom.

Studije reproduktivne toksičnosti nisu pokazale embriotoksičnost i teratogenost. Nije zapaženo oštećenje fertiliteta ni kod ženki ni kod mužjaka pacova.

Jezgro tablete:

• Laktoza, monohidrat
• Povidon K 30
• Krospovidon
• Magnezijum-stearat
• Natrijum-laurilsulfat
• Talk

Film (obloga) tablete:

• Hipromeloza 3cP
• Makrogol 6000
• Talk
• Titan-dioksid C.I.77891 (E171).

Nema podataka o inkompatibilnosti.

4 godine.

Čuvati na temperaturi do 25oC, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister koji sadrži 15 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 15 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Indapres je namenjen lečenju povišenog krvnog pritiska. Lek Indapres kao aktivnu supstancu sadrži indapamid. Indapamid je diuretik. Diuretici su lekovi koji povećavaju količinu urina-mokraće, koju proizvode bubrezi. Međutim, indapamid se razlikuje od ostalih diuretika, po tome što samo blago povećava količinu mokraće koja se izluči iz organizma.

Indapres se koristi za snižavanje povišenog krvnog pritiska (hipertenzije) kod odraslih.

• ste alergični (preosetljivi) na indapamid ili druge sulfonamide, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• imate teško oboljenje bubrega;
• imate teško oboljenje jetre ili ako patite od stanja koje se zove hepatična encefalopatija (poremećaj funkcije jetre koji utiče i na funkciju mozga i centralnog nervnog sistema-degenerativna bolest mozga);
• imate male koncentracije kalijuma u krvi (hipokalemija).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Indapres ukoliko:

• imate poremećaj u radu jetre;
• imate šećernu bolest (dijabetes);
• imate giht;
• imate bilo kakav poremećaj srčanog ritma ili imate oboljenje bubrega;
• treba da obavite testove za proveru funkcije paratiroidnih žlezda;
• primetite da Vam se naglo smanjila oštrina vida ili imate bolove u predelu oka; u tom slučaju se odmah obratite lekaru. Ovo mogu biti simptomi nakupljanja tečnosti u vaskularnom sloju oka (horioidalna efuzija) ili povećanja pritiska u Vašem oku i može se dogoditi tokom nekoliko sati do nedelju dana od početka primene leka Indapres. Ovo stanje može dovesti do trajnog gubitka vida, ukoliko se ne leči. Ukoliko ste ranije imali alergijske reakcije na sulfonamide ili peniciline, možete biti pod povećanim rizikom od razvoja ovog stanja;
• imate mišićne poremećaje, uključujući bol u mišićima, osetljivost, slabost ili grčeve.

Obavestite lekara ukoliko ste imali fotosenzitivne reakcije (reakcije preosetljivosti na svetlost).

Lekar će Vam možda tražiti da uradite laboratorijske analize krvi da bi proverio da li su smanjene koncentracije natrijuma ili kalijuma, ili povećana koncentracija kalcijuma.

Važne informacije za sportiste

Sportisti bi trebalo da znaju da ovaj lek sadrži aktivnu supstancu, koja može dati pozitivnu reakciju u doping testovima.

Drugi lekovi i lek Indapres

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste donedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i one koje se nabavljaju bez lekarskog recepta.

Ne bi trebalo da uzimate lek Indapres istovremeno sa litijumom (koji se koristi za lečenje depresije) zbog rizika od povećanja koncentracije litijuma u krvi.

Obavestite svog lekara naročito ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, zato što će možda biti neophodne posebne mere opreza:

• lekove koji se koriste za lečenje poremećaja srčanog ritma (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, ibutilid, dofetilid, bretilijum, digitalis),
• lekove koji se koriste za lečenje mentalnih poremećaja, kao što su depresija, anksioznost (uznemirenost), shizofrenija (npr. triciklični antidepresivi, antipsihotici tj. neuroleptici, kao što su: hlorpromazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin, amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid, droperidol, haloperidol, pimozid),
• bepridil (koristi se za lečenje angine pektoris, stanja koje se manifestuje bolom u grudima),
• cisaprid (koristi se u lečenju poremećaja pokretljivosti (motiliteta) jednjaka i želuca),
• difemanil (koristi se za lečenje problema u digestivnom traktu kao što su čirevi, pojačano lučenje kiseline, ubrzan rad creva),
• sparfloksacin, moksifloksacin (antibiotici lekovi koji se koriste u lečenju infekcija),
• halofantrin (antiparazitski lek koji se koristi u terapiji određenih vrsta malarije),
• pentamidin (koristi se za lečenje pojedinih tipova zapaljenja pluća),
• mizolastin (koristi se za lečenje alergijskih reakcija, kao što je polenska groznica),
• nesteroidne antiinflamatorne lekove za ublažavanje bolova (npr. ibuprofen) ili velike doze acetilsalicilne kiseline,
• ACE inhibitore (inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima), lekove koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i srčane slabosti (insuficijencije),
• oralne kortikosteroide (lekove koji se koriste za lečenje raznih stanja uključujući i tešku astmu i reumatoidni artritis),
• stimulirajuće laksative,
• baklofen (koristi se za lečenje ukočenosti mišića koja se javlja kod oboljenja kao što je multipla skleroza),
• alopurinol (koristi se za lečenje gihta),
• diuretike koji štede kalijum (amilorid, spironolakton, triamteren),
• metformin (koristi se za lečenje šećerne bolesti),
• kontrastna sredstva na bazi joda (koriste se prilikom rendgenskog snimanja),
• preparate koji sadrže kalcijum ili druge saplemente sa kalcijumom,
• ciklosporin, takrolimus ili druge lekove za supresiju imunskog sistema posle transplantacije organa, u lečenju autoimunskih oboljenja ili teških reumatskih ili kožnih bolesti,
• tetrakosaktid (koristi se za lečenje Kronove bolesti),
• metadon (koristi se za lečenje odvikavanja),
• astemizol, terfenadin (koristi se za lečenje alergija).

Uzimanje leka Indapres sa hranom, pićima i alkoholom

Lek se može uzeti nevezano od obroka (sa ili bez prisustva hrane).

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću obratite se Vašem lekaru ili farmacetu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ovaj lek se ne preporučuje tokom trudnoće. Kada je trudnoća planirana ili potvrđena, treba što pre preći na drugi alternativni vid lečenja. Molimo Vas da obavestite lekara ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću.

Aktivna supstanca leka Indapres se izlučuje u mleko u malim količinama. Ne preporučuje se dojenje ako uzimate ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva usled niskog krvnog pritiska, kao što su vrtoglavica ili osećaj umora (videti odeljak 4). Ova neželjena dejstva se češće mogu javiti na početku terapije ili pri

povećanju doze. Ukoliko se jave, potrebno je da se uzdržavate od vožnje i drugih aktivnosti koje zahtevaju mentalnu pribranost. Ipak, kod dobro kontrolisane primene leka i krvnog pritiska, malo je verovatno da će se ova neželjena dejstva pojaviti.

Lek Indapres sadrži laktozu, monohidrat

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte lek Indapres tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom. Lek Indapres uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je jedna tableta leka Indapres svakog dana, uvek u isto doba dana poželjno u jutarnjim časovima.

Ovaj lek se može uzimati nezavisno od obroka. Tablete treba progutati cele sa vodom. Lečenje povišenog krvnog pritiska hipertenzije je obično doživotno.

Ako ste uzeli više leka Indapres nego što je trebalo

Ukoliko ste uzeli više leka Indapres nego što je propisano, odmah razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutu.

Veoma velika doza leka Indapres može izazvati mučninu, povraćanje, nizak krvni pritisak, grčeve, vrtoglavicu, pospanost, zbunjenost i promenu u količini izlučenog urina.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Indapres

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek Indapres u tačno vreme, pratite svoj uobičajeni raspored uzimanja leka tako što ćete sledeću dozu uzeti u vreme predviđeno prema rasporedu.

Ne uzimajte duplu dozu da nadoknadite propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Indapres

Terapija povišenog krvnog pritiska je obično doživotna, morate razgovarati sa lekarom pre nego što odlučite da prestanete da uzimate ovaj lek.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja u vezi upotrebe ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Lek Indapres, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Prestanite da uzimate ovaj lek i odmah posetite lekara, ukoliko Vam se jave sledeća neželjena dejstva:

• angioedem i/ili urtikarija. Angioedem se karakteriše oticanjem kože ekstremiteta ili lica, otokom usana ili jezika, otokom membrana sluzokože grla ili disajnih puteva što može dovesti do nedostatka vazduha ili teškoće pri gutanju. Ukoliko se ovo javi, odmah se obratite svom lekaru (veoma retko neželjeno dejstvo - mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek),
• ozbiljne kožne reakcije, intenzivan osip po koži, crvenilo kože preko celog tela, ozbiljan svrab, plikovi, ljuštenje i oticanje kože, zapaljenje membrane sluzokože (Stevens Johnson-ov sindrom) ili druge alergijske reakcije (veoma retko neželjeno dejstvo - mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek),
• životno-ugrožavajući poremećaj srčanog ritma (nepoznata učestalost - ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka),
• zapaljenje gušterače (pankreatitis) što može izazvati ozbiljne bolove u stomaku i bol u leđima praćene opštim lošim stanjem (veoma retko neželjeno dejstvo-mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek),
• promene na mozgu izazvane oboljenjem jetre (hepatična encefalopatija) (nepoznata učestalost - ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka),
• zapaljenje jetre (hepatitis) (nepoznate učestalosti - ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Učestalosti drugih neželjena dejstava koja mogu da se jave, nevedene su prema opadajućem redosledu:

Česta neželjena dejstva - mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek:

• crveni uzdignuti osip-kvržice, koji ponekada može da svrbi;
• hipokalemija (mala koncentracija kalijuma u krvi);
• alergijske reakcije, koje uzrokuju osip sa crvenim mrljama u nivou kože (makule) i uzdignućima iznad nivoa kože (papile), obično kod osoba sklonih alergijskim reakcijama i astmi.

Povremena neželjena dejstva - mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek:

• povraćanje;
• mala koncentracija natrijuma u krvi koja može da dovede do dehidratacije i niskog krvnog pritiska (hiponatremija);
• impotencija (nemogućnost postizanja ili održavanja erekcije);
• crvene tačkice na koži (purpura).

Retka neželjena dejstva - mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek:

• osećaj umora, glavobolja, osećaj mravinjanja i bockanja po koži (parestezija), vertigo;
• gastrointestinalni poremećaji, kao što su mučnina, otežano pražnjenje creva (konstipacija), suva usta;
• povećan rizik od dehidratacije kod starijih i pacijenata sa srčanom slabošću;
• mala koncentracija hlora u krvi (hipohloremija);
• mala koncentracija magnezijuma u krvi (hipomagnezemija).

Veoma retka neželjena dejstva - mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek:

• promene u broju krvnh ćelija, kao što je trombocitopenija (smanjenje broja krvnih pločica što može izazvati lakši nastanak modrica i krvarenje iz nosa), leukopenija (smanjenje broja belih krvnih ćelija koje može da izazove groznicu-povišenu telesnu temperaturu, bol u grlu ili druge simptome slične gripu, ako do ovoga dođe obratite se svom lekaru) i anemija (smanjenje broja crvenih krvnih ćelija);
• povećane koncentracije kalcijuma u krvi (hiperkalcemija);
• nepravilnosti u srčanom ritmu (osećaj lupanja srca, podrhtavanje), nizak krvni pritisak;
• poremećaj funkcije bubrega (osećaj umora, povećana potreba za mokrenjem, svrab, osećaj slabosti i otok ekstremiteta);
• poremećaj parametara funkcije jetre;
• zapaljenje gušterače-pankreasa (pankreatitis).

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• nesvestica;
• ukoliko bolujete od sistemskog eritemskog lupusa (poremećaj imunog sistema koji dovodi do zapaljenja i oštećenja zglobova, tetiva i organa sa simptomima koji uključuju osip na koži, umor, gubitak apetita, povećanje telesne mase i bol u zglobovima) koji može da se pogorša;
• zabeleženi su i slučajevi fotosenzitivnih reakcija (promene u izgledu kože) nakon izlaganja sunčevim zracima ili veštačkim UV zracima;
• iznenadni kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa);
• kratkovidost (miopija);
• zamućen vid;
• oštećen vid ili bol u predelu oka usled povećanja očnog pritiska (ovo su mogući znaci nakupljanja tečnosti u vaskularnom sloju oka (horioidalna efuzija) ili akutnog glaukoma zatvorenog ugla);
• mogu da se jave i neke promene u laboratorijskim parametrima zbog kojih će lekar možda morati da zatraži analize krvi da bi proverio Vaše stanje. Mogu sa se jave sledeće promene laboratorijskih parametara:
• povećane vrednosti mokraćne kiseline u krvi, supstance koja može uzrokovati ili pogoršati giht (bol u zglobovima, pre svega na nogama);
• male koncentracije natrijuma u krvi (hiponatremija) koji može da dovede do dehidriranja i niskog krvnog pritiska;
• povećane vrednosti glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetesom;
• povećane vrednosti enzima jetre;
• poremećaj srčanog ritma na EKG-u, u vidu produženja Q intervala;
• mišićni poremećaji (ukočenost, slabost, bol u mišićima, rabdomioliza (retko, ali jako teško stanje oštećenja mišićnog tkiva)).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Indapres posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i na blisteru nakon „Važi do:“ Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je: indapamid.

Jedna film tableta sadrži 2,5 mg indapamida.

• Pomoćne supstance:

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; povidon K 30; krospovidon; magnezijum-stearat; natrijum-laurilsulfat; talk

Film(obloga) tablete: hipromeloza 3cp; makrogol 6000; talk; titan-dioksid C.I.77891 (E171).

Kako izgleda lek Indapres i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Okrugle, bikonveksne film tablete, bele boje.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister koji sadrži 15 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 15 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek..

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC

Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija Ovo uputstvo je poslednji put odobreno April, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01479-21-001 od 12.04.2022.