Instrika® 50mg film tableta

Eplerenon se primenjuje:

• kao dodatak standardnoj terapiji koja uključuje beta-blokatore, da bi se smanjio rizik od kardiovaskularnog oboljevanja i smrtnosti kod stabilnih pacijenata sa disfunkcijom leve komore (ejekciona frakcija leve komore, engl. left ventricular ejection fraction - LVEF ≤ 40 %) i klinički manifestnom srčanom insuficijencijom nakon skorašnjeg infarkta miokarda.
• kao dodatak standardnoj optimalnoj terapiji, da bi se smanjio rizik od kardiovaskularnog oboljevanja i smrtnosti kod odraslih pacijenata sa (hroničnom) srčanom insuficijencijom NYHA (engl. New York Heart Association) klase II i sistolnom disfunkcijom leve komore (LVEF ≤ 30%) (videti odeljak 5.1).

Doziranje

Za individualno prilagođavanje doze na raspolaganju su tablete od 25 mg i 50 mg. Maksimalna dnevna doza je 50 mg.

Za pacijente sa srčanom insuficijencijom nakon infarkta miokarda

Preporučena doza održavanja za eplerenon je 50 mg jednom dnevno. Terapiju treba započeti sa 25 mg jednom dnevno i pažljivo je povećati do željene doze od 50 mg jednom dnevno, najbolje tokom 4 nedelje, uzimajući u obzir koncentraciju kalijuma u serumu (videti Tabelu 1). Terapiju eplerenonom obično treba započeti u periodu od 3 do14 dana nakon akutnog infarkta miokarda.

Za pacijente sa (hroničnom) srčanom insuficijencijom NYHA klase II

Kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom NYHA klase II, terapiju treba započeti dozom od 25 mg jednom dnevno i pažljivo je povećati do željene doze od 50 mg jednom dnevno, najbolje tokom 4 nedelje; uzimajući u obzir koncentraciju kalijuma u serumu (videti Tabelu 1 i odeljak 4.4).

Kod pacijenata koji imaju koncentraciju kalijuma u serumu > 5 mmol/L ne treba započinjati terapiju eplerenonom (videti odeljak 4.3).

Koncentraciju kalijuma u serumu treba odrediti pre početka primene eplerenona, tokom prve nedelje i mesec dana nakon započinjanja terapije ili podešavanja doze. Nakon toga, koncentraciju kalijuma u serumu treba povremeno procenjivati, prema potrebi.

Nakon započinjanja terapije, dozu leka treba prilagoditi na osnovu koncentracije kalijuma u serumu, kako je prikazano u Tabeli 1.

Tabela 1. Tabela prilagođavanja doze nakon započinjanja terapije

Nakon prestanka primene eplerenona usled koncentracije kalijuma u serumu ≥ 6,0 mmol/L, davanje eplerenona se može ponovo započeti sa dozom od 25 mg svaki drugi dan, kada koncentracije kalijuma padnu ispod 5,0 mmol/L.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost eplerenona kod dece i adolescenata nije utvrđena. Trenutno dostupni podaci prikazani su u odeljcima 5.1 i 5.2.

Stariji pacijenti

Nije potrebno početno prilagođavanje doze eplerenona kod starijih pacijenata. Usled smanjenja funkcije bubrega koje je vezano za proces starenja, rizik od hiperkalijemije je povećan kod starijih pacijenata. Ovaj rizik se može dodatno povećati kada istovremeno postoji bolest povezana sa povećanom sistemskom izloženošću leku, posebno blago do umereno oštećenje funkcije jetre. Preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno početno prilagođavanje doze leka kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega. Preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu i podešavanje doziranja prema Tabeli 1.

Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina [CrCl] 30-60 mL/min) početna doza treba da bude 25 mg svakog drugog dana, koja će se prilagođavati u zavisnosti od koncentracije kalijuma (videti Tabelu 1). Preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Nema iskustava kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom posle infarkta miokarda, kod kojih je CrCl niži od 50 mL/min. Kod ovih pacijenata eplerenon treba primenjivati sa oprezom. Primena doza većih od 25 mg dnevno nije proučavana kod pacijenata sa CrCl < 50 mL/min.

Primena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCl < 30 mL/min) je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Eplerenon se ne uklanja dijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno početno prilagođavanje doza leka kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Usled povećane sistemske izloženosti eplerenonu kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre preporučuje se češće i redovno praćenje koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena sa drugim lekovima

U slučaju istovremene primene sa blagim do umerenim inhibitorima CYP3A4, npr. amjodaronom, diltiazemom i verapamilom, može se primeniti doza od 25 mg jednom dnevno. Dozu ne treba povećavati iznad 25 mg jednom dnevno (videti odeljak 4.5).

Eplerenon se može uzimati sa ili bez hrane (videti odeljak 5.2).

• Preosetljivost na eplerenon ili na bilo koju pomoćnu supstancu (videti odeljak 6.1)
• Pacijenti sa koncentracijom kalijuma u serumu > 5,0 mmol/L, u trenutku kada bi trebalo započeti terapiju
• Pacijenti sa teškom bubrežnom insuficijencijom (eGFR < 30 mL/min/1,73 m2)
• Pacijenti sa teškom hepatičkom insuficijencijom (Child-Pugh klasa C)
• Pacijenti koji primaju diuretike koji štede kalijum, kao i snažne inhibitore CYP3A4 izoenzima (kao što su itrakonazol, ketokonazol, ritonavir, nelfinavir, klaritromicin, telitromicin i nefazodon) (videti odeljak 4.5)
• Istovremena primena inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) i antagonista receptora angiotenzina II (ARB) sa eplerenonom.

Hiperkalemija: S obzirom na mehanizam delovanja leka, nakon primene eplerenona može doći do hiperkalemije. Koncentraciju kalijuma u serumu treba pratiti kod svih pacijenata prilikom započinjanja terapije, kao i prilikom promene doze leka. Posle toga, periodično praćenje se preporučuje, posebno kod pacijenata kod kojih postoji rizik od razvoja hiperkalemije, kao što su stariji pacijenti, pacijenti sa renalnom insuficijencijom (videti odeljak 4.2) i pacijenti sa dijabetesom. Primena suplemenata kalijuma nakon započinjanja terapije eplerenonom se ne preporučuje zbog povećanog rizika od hiperkalijemije.

Pokazano je da smanjenje doze leka smanjuje i koncentraciju kalijuma u serumu. U jednoj studiji, dodatak hidrohlortiazida kod pacijenta koji je primao eplerenon sprečio je povećanje kalijuma u serumu.

Rizik od hiperkalemije može da se poveća kada se eplerenon koristi u kombinaciji sa ACE inhibitorom i/ili antagonistom receptora angiotenzina II (ARB). Ne sme se koristiti kombinacija ACE inhibitora i ARB sa eplerenonom (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Oštećenje funkcije bubrega: koncentraciju kalijuma treba stalno pratiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, uključujući dijabetičku mikroalbuminuriju. Rizik od hiperkalijemije se povećava sa smanjenjem funkcije bubrega. Iako su podaci dobijeni iz EPHESUS (Eplerenone Post-acute Myocardial Infarction Heart failure Efficacy and Survival Study) studije koji se odnose na pacijente sa dijabetesom tipa 2 i mikroalbuminurijom ograničeni, u ovoj maloj grupi pacijenata je uočeno češće pojavljivanje hiperkalijemije. Zbog toga, je potreban oprez prilikom lečenja ovih pacijenata. Eplerenon se ne uklanja primenom hemodijalize.

Oštećenje funkcije jetre: nije zapaženo povećanje koncentracije kalijuma u serumu iznad 5,5 mmol/L kod pacijenata sa blagom do umerenom insuficijencijom jetre (Child-Pugh klasa A i B). Ipak, treba pratiti koncentraciju elektrolita kod pacijenata sa blagom do umerenom insuficijencijom jetre. Primena eplerenona kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre nije do sada procenjivana, pa se stoga smatra kontraindikovanom (videti odeljke 4.2. i 4.3).

Istovremena primena sa induktorima izoenzima CYP3A4: ne preporučuje se istovremena primena eplerenona sa snažnim induktorima CYP3A4 (videti odeljak 4.5).

Litijum, ciklosporin i takrolimus treba izbegavati za vreme terapije eplerenonom (videti odeljak 4.5). Laktoza

Tablete sadrže laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem netolerancije na galaktozu, nedostatkom

laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Farmakodinamske interakcije

Diuretici koji štede kalijum i suplementi kalijuma

Usled povećanog rizika od hiperkalijemije eplerenon se ne sme propisivati pacijentima koji primaju diuretike koji štede kalijum i suplemente kalijuma (videti odeljak 4.3). Diuretici koji štede kalijum mogu takođe pojačavati efekte antihipertenziva i drugih diuretika.

ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II (ARB)

Rizik od hiperkalijemije može biti povišen kada se eplerenon koristi u kombinaciji sa ACE inhibitorima i/ili ARB. Preporučuje se redovno praćenje kalijuma u serumu i renalne funkcije, posebno kod pacijenata sa rizikom od oštećenja renalne funkcije, npr. kod starijih. Trojna kombinacija ACE inhibitora, ARB i eplerenona se ne sme primenjivati (videti odeljke 4.3. i 4.4).

Litijum

Studije interakcija eplerenona sa litijumom nisu sprovedene. Međutim, toksičnost litijuma je pokazana kod pacijenata koji primaju istovremeno litijum sa diureticima i ACE inhibitorima (videti odeljak 4.4). Zbog toga, istovremenu primenu eplerenona i litijuma treba izbegavati. Ako je neophodno dati ovu kombinaciju, treba pratiti koncentraciju litijuma u plazmi (videti odeljak 4.4).

Ciklosporin, takrolimus

Ciklosporin i takrolimus mogu dovesti do poremećaja funkcije bubrega i povećanja

rizika od hiperkalijemije. Treba izbegavati istovremenu primenu eplerenona i ciklosporina ili takrolimusa. Ako je neophodno da se za vreme terapije eplerenonom primenjuje ciklosporin i takrolimus, potrebno je redovno praćenje kalijuma u serumu i bubrežne funkcije (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

Terapija sa NSAIL može da dovede do akutne bubrežne insuficijencije delujući direktno na glomerularnu filtraciju, posebno kod pacijenata sa rizikom (stariji pacijenti i/ili dehidrirani pacijenti). Pacijenti koji primaju eplerenon i NSAIL treba da budu adekvatno hidrirani, a bubrežna funkcija mora biti ispitana pre započinjanja lečenja.

Trimetoprim

Istovremena primena trimetoprima sa eplerenonom povećava rizik od hiperkalijemije. Treba pratiti koncentraciju kalijuma u serumu i funkciju bubrega posebno kod onih pacijenata koji već imaju oboljenje bubrega i kod starijih.

Antagonisti alfa-1 adrenergičkih receptora (npr. prazosin, alfuzosin)

Kada se blokatori alfa-1 adrenergičkih receptora kombinuju sa eplerenonom postoji mogućnost pojačanja hipotenzivnog efekta i/ili pojave posturalne hipotenzije. Zbog toga je preporuka da se vodi računa o mogućoj pojavi posturalne hipotenzije kada se eplerenon daje sa lekovima iz ove grupe.

Triciklični antidepresivi, neuroleptici, amifostin, baklofen

Istovremena primena ovih lekova sa eplerenonom može potencijalno da poveća antihipertenzivne efekte i rizik od posturalne hipotenzije.

Glukokortikoidi, tetrakozaktid

Istovremena primena ovih lekova sa eplerenonom može potencijalno da smanji antihipertenzivne efekte (retencija natrijuma i vode).

Farmakokinetičke interakcije:

In vitro studije pokazuju da eplerenon nije inhibitor izoenzima CYP1A2, CYP2C19, CYP2C9, CYP2D6 ili CYP3A4. Eplerenon nije supstrat ili inhibitor P-glikoproteina.

Digoksin

Površina ispod krive koncentracije digoksina (PIK) se povećala za 16% pri istovremenoj primeni sa eplerenonom (90% CI (interval poverenja) : 4%-30%). Posebna pažnja je potrebna kada se digoksin daje u dozama koje su blizu gornje granice terapijskog opsega.

Varfarin

Nisu zabeležene klinički značajne interakcije sa varfarinom. Posebna pažnja je potrebna kada se varfarin daje u dozama koje su blizu gornje granice terapijskog opsega.

CYP3A4 supstrati

Rezultati farmakokinetičkih studija sa CYP3A4 supstratima, npr. midazolamom i cisapridom, nisu pokazali značajne farmakokinetičke interakcije kada se ovi lekovi daju zajedno sa eplerenonom.

CYP3A4 inhibitori

• Snažni inhibitori CYP3A4: Može doći do značajnih farmakokinetičkih interakcija kada se eplerenon daje sa lekovima koji inhibišu CYP3A4. Snažan inhibitor CYP3A4 (ketokonazol 200 mg dva puta na dan) povećavao je površinu ispod krive (PIK) eplerenona za 441% (videti odeljak 4.3). Istovremena primena eplerenona sa snažnim inhibitorima CYP3A4, kao što su ketokonazol, itrakonazol, ritonavir, nelfinavir, klaritromicin, telitromicin i nefazodon je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).
• Blagi do umereni inhibitori CYP3A4: Istovremena primena sa eritromicinom, sakvinavirom, amjodaronom, diltiazemom, verapamilom i flukonazolom dovodila je do značajnih farmakokinetičkih interakcija sa povećanjem PIK u opsegu od 98% do 187%. Iz tog razloga doza eplerenona ne treba da prelazi 25 mg dnevno kada se blagi do umereni inhibitori CYP3A4 izoenzima primenjuju sa ovim lekom (videti odeljak 4.2).

CYP3A4 induktori

Istovremena primena kantariona (CYP3A4 induktor) sa eplerenonom je dovela do smanjenja PIK eplerenona za 30%. Još izrazitije smanjenje PIK može se javiti kada se koriste snažniji CYP3A4 induktori, kao što je rifampicin. Zbog rizika od smanjenja efikasnosti eplerenona, ne preporučuje se istovremena primena snažnih CYP3A4 induktora (kao što su rifampicin, karbamazepin, fenitoin, fenobarbital i kantarion) sa eplerenonom (videti odeljak 4.4).

Antacidi

Na osnovu rezultata farmakokinetičke kliničke studije ne očekuju se značajne interakcije kada se antacidi primenjuju sa eplerenonom.

Trudnoća

Nema adekvatnih podataka o primeni eplerenona kod trudnica. Studije sprovedene na životinjama nisu ukazale na direktna ili indirektna neželjena dejstva na trudnoću, embriofetalni razvoj, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Međutim, treba biti oprezan prilikom propisivanja eplerenona ženama u toku trudnoće.

Dojenje

Nije poznato da li se eplerenon nakon oralne primene izlučuje u mleko dojilja. Međutim, pretklinička ispitivanja su pokazala da su eplerenon i/ili njegovi metaboliti prisutni u mleku pacova, a da su se mladunci koji su sisali razvijali normalno. Pošto je nepoznato na koji način lek deluje na odojče, treba doneti odluku da li da majka prestane sa dojenjem ili sa uzimanjem leka, uzimajući u obzir značaj koji lek ima za njeno lečenje.

Plodnost

Ne postoje raspoloživi podaci o uticaju eplerenona na plodnost ljudi.

Nisu sprovedene studije o uticaju eplerenona na sposobnost upravljanja vozilima i mašinama. Eplerenon ne dovodi do pospanosti ili smanjenja kognitivnih funkcija, ali treba uzeti u obzir da se može pojaviti vrtoglavica za vreme terapije ovim lekom.

U dve studije (Eplerenone Post-acute Myocardial Infarction Heart Failure Efficacy and Survival Study [EPHESUS] i Eplerenone in Mild Patients Hospitalization and Survival Study in Heart Failure [EMPHASIS-HF]) ukupna incidenca neželjenih događaja je bila slična u grupi koja je primala eplerenon i u grupi koja je dobijala placebo.

Dole navedeni neželjeni događaji su oni za koje se pretpostavlja da su povezani sa lečenjem i veće su učestalosti u odnosu na placebo, ili su ozbiljni i značajno veće učestalosti u odnosu na placebo, ili su zabeleženi tokom postmarketinškog praćenja. Neželjeni događaji su prikazani prema sistemima organa i apsolutnoj učestalosti.

Učestalost je definisana na sledeći način: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000) i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Tabela 2. Učestalost neželjenih reakcija u placebo kontrolisanim studijama eplerenona

U EPHESUS studiji bilo je brojčano više slučajeva moždanog udara u grupi sa veoma starim pacijentima (≥ 75 godina). Nije, međutim, bilo statistički značajnih razlika između pojavljivanja moždanog udara u grupi koja je primala eplerenon (30) i placebo (22). U EMPHASIS-HF studiji broj moždanih udara u grupi sa veoma starim osobama (≥ 75 godina) iznosio je 9 u eplerenon grupi i 8 u placebo grupi.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nije bilo slučajeva predoziranja sa eplerenonom kod ljudi. Najverovatnije manifestacije koje bi se mogle predvideti su hipotenzija ili hiperkalemija. Eplerenon se ne može ukloniti hemodijalizom. Pokazano je da se izrazito vezuje za medicinski ugalj. Ako se razvije simptomatska hipotenzija, treba primeniti suportivnu terapiju. Ako se razvije hiperkalemija, treba primeniti standardnu terapiju.

Farmakoterapijska grupa: Diuretici; Antagonisti aldosterona

ATC šifra: C03DA04 Mehanizam dejstva

Eplerenon ima relativnu selektivnost u vezivanju za rekombinantne humane mineralokortikoidne receptore u poređenju sa njegovim vezivanjem za rekombinantne humane glukokortikoidne, progesteronske i androgene receptore. Eplerenon sprečava vezivanje aldosterona, ključnog hormona u sistemu renin-angiotenzin- aldosteron (RAAS), koji je uključen u regulaciju krvnog pritiska i patofiziologiju kardiovaskularnih bolesti.

Farmakodinamsko dejstvo

Pokazalo se da eplerenon dovodi do produženog povećanja renina u plazmi i aldosterone u serumu, što je u skladu sa inhibicijom negativne povratne sprege aldosterona na sekreciju renina. Posledično povećanje aktivnosti renina u plazmi i nivoa cirkulišućeg aldosterona ne prevazilazi efekte eplerenona.

U studijama određivanja doza kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom (NYHA klasifikacija II

-IV), dodatak eplerenona standardnoj terapiji je dovodio do očekivanog dozno-zavisnog povećanja aldosterona. Slično, u kardiorenalnoj podstudiji EPHESUS studije terapija eplerenonom je dovodila do značajnog povećanja aldosterona. Ovi rezultati potvrđuju blokadu mineralokortikoidnog receptora kod ovih populacija.

Eplerenon je ispitivan u EPHESUS studiji. EPHESUS studija je bila dvostruko slepa, placebo-kontrolisana, trajala je 3 godine, i u nju je bilo uključeno 6632 ispitanika sa akutnim infarktom miokarda, disfunkcijom leve komore (mereno ejekcionom frakcijom leve komore [LVEF] koja je bila ≤ 40%), kao i kliničkim znacima srčane insuficijencije. Tokom 3 do 14 dana (medijana: 7 dana) nakon akutnog infarkta miokarda ispitanici su primali eplerenon ili placebo uz standardnu terapiju i to u početnoj dozi od 25 mg jednom dnevno, a zatim je doza nakon 4 nedelje pažljivo povećavana na 50 mg jednom dnevno, ukoliko je koncentracija kalijuma u serumu bila < 5 mmol/L. Za vreme studije pacijenti su primali standardnu terapiju koja uključuje: acetilsalicilnu kiselinu (92%), ACE inhibitore (90%), beta-blokatore (83%), nitrate (72%), diuretike Henle-ove petlje (66%) i inhibitore HMG CoA reduktaze (60%).

U EPHESUS studiji, koprimarni parametri praćenja su bili mortalitet izazvan bilo kojim uzrokom i kombinovani parametar praćenja kardiovaskularne smrti ili hospitalizacije zbog kardiovaskularnih uzroka.

14,4% ispitanika koji su primali eplerenon i 16,7% ispitanika koji su primali placebo su umrli (bilo koji uzrok da je u pitanju), dok je 26,7% ispitanika koji su primali eplerenon i 30% onih koji su dobijali placebo zadovoljilo kombinovani parameter praćenja kardiovaskularne smrti ili hospitalizacije zbog kardiovaskularnih uzroka. Dakle, u EPHESUS studiji, eplerenon je smanjio rizik od smrti izazvane bilo kojim uzrokom za 15% (RR 0,85; 95% CI 0,75-0.96; p=0,008) u poređenju sa placebom, uglavnom kroz smanjivanje kardiovaskularnog mortaliteta. Rizik od kardiovaskularne smrti ili hospitalizacije zbog kardiovaskularnih uzroka je smanjen primenom eplerenona za 13% (RR 0,87; 95% CI 0,79 - 0,95; p = 0,002). Smanjenje apsolutnog rizika za parameter praćenja kardiovaskularnog mortaliteta/hospitalizacije izazvane kardiovaskularnim uzrokom je iznosilo 3,3%. Klinička efikasnost je bila prvenstveno pokazana kada je terapija eplerenonom započeta kod pacijenata starosti ˂ 75 godina. Korist od terapije kod ispitanika starosti preko 75 godina je nejasna. NYHA funkcionalna klasifikacija je poboljšana ili je ostala stabilna kod statistički značajno većeg udela ispitanika koji su primali eplerenon u odnosu na placebo grupu. Incidenca hiperkalemije je bila 3,4% u eplerenon grupi u odnosu na 2% u placebo grupi (p < 0,001). Incidenca hipokalemije je bila 0,5% u eplerenon grupi u odnosu na 1,5% u placebo grupi (p < 0,001).

Nije bilo konzistentnih efekata eplerenona na srčanu frekvencu, trajanje QRS kompleksa, ili PR odnosno QT intervala u 147 zdravih ispitanika kod kojih su evaluirane elektrokardiografske promene za vreme farmakokinetičkih studija.

U studiji EMPHASIS-HF ispitivano je dejstvo eplerenona dodatog standardnoj terapiji u odnosu na kliničke ishode kod ispitanika sa sistolnom srčanom insuficijencijom i blagim simptomima (NYHA funkcionalna klasa II).

Ispitanici su bili uključeni u studiju ako su bili starosti najmanje 55 godina, ako su imali LVEF ≤ 30% ili LVEF ≤ 35% uz trajanje QRS kompleksa od > 130 milisekundi i bili su ili hospitalizovani zbog kardiovaskularnih uzroka 6 meseci pre uključenja ili su imali nivo natriuretičkog peptida B-tipa (engl. B-type natriuretic peptide, BNP) u plazmi najmanje 250 pikogram/mL ili nivo N-terminalnog pro-BNP u plazmi od najmanje 500 pikogram/mL za muškarce (750 pikograma/mL za žene). Eplerenon je uveden u početnoj dozi od 25 mg jednom dnevno koja je posle 4 nedelje povećana na 50 mg jednom dnevno, pod uslovom da je koncentracija kalijuma u serumu bila < 5 mmol/L. S druge strane, ukoliko je procenjena brzina glomerularne filtracije (GFR) iznosila 30-49 mL/min/1,73 m2, početna doza eplerenona je bila 25 mg svaki drugi dan i zatim je povećana na 25 mg jednom dnevno.

Ukupno je randomizovano 2737 ispitanika (dvostruko slepa studija) koji su primali ili eplerenon ili placebo uključujući osnovnu terapiju diureticima (85%), ACE inhibitorima (78%), blokatorima angiotenzin II receptora (19%), beta-blokatorima (87%), antitromboticima (88%), lekovima za snižavanje lipida (63%) kao i glikozidima digitalisa (27%). Srednja vrednost LVEF bila je ~ 26% a srednje vreme trajanja QRS kompleksa ~ 122 milisekunde. Većina ispitanika (83,4%) je prethodno, u periodu od 6 meseci pre randomizacije, bila hospitalizovana zbog kardiovaskularnih uzroka, pri čemu oko 50% njih zbog srčane insuficijencije. Oko 20% ispitanika je imalo ugrađene defibrilatore ili je primalo terapiju za resinhronizaciju srčanog ritma.

Primarni parametar praćenja, smrt usled kardiovaskularnih uzroka ili hospitalizacija zbog srčane insuficijencije, se javio kod 249 (18,3%) ispitanika u eplerenon grupi i kod 356 (25,9%) ispitanika u placebo grupi (RR 0,63; 95% CI, 0,54-0,74; p <0,001). Uticaj eplerenona na ishode primarnog parametra praćenja je bio dosledan u svim prethodno definisanim podgrupama.

Sekundarni parametar praćenja, mortalitet izazvan bilo kojim uzrokom, javio se kod 171 (12,5%) ispitanika u eplerenon grupi i kod 213 (15,5%) ispitanika u placebo grupi (RR 0,76; 95% CI, 0,62 – 0,93; p = 0,008).

Smrt usled kardiovaskularnih uzroka prijavljena je kod 147 (10,8%) ispitanika u eplerenon grupi i kod 185 (13,5%) ispitanika u grupi koja je primala placebo (RR 0,76; 95% CI, 0,61 – 0,94; p = 0,01).

Za vreme studije, hiperkalijemija (koncentracija kalijuma u serumu > 5,5 mmol/L) prijavljena je kod 158 (11,8%) ispitanika u eplerenon grupi i kod 96 (7,2%) ispitanika u placebo grupi (p < 0,001). Hipokalijemija, definisana kao koncentracija kalijuma u serumu < 4,0 mmol/L, bila je statistički manje izražena u eplerenon grupi nego u grupi koja je primala placebo (38,9% eplerenon u odnosu na 48,4% placebo, p < 0,0001).

Pedijatrijska populacija:

Primena eplerenona kod pedijatrijskih ispitanika sa srčanom insuficijencijom nije ispitivana.

U 10-nedeljnoj studiji kod pedijatrijskih ispitanika sa hipertenzijom (uzrasta od 4 do 16 godina, n= 304), eplerenon primenjen u dozama (od 25 mg do 100 mg dnevno) koje obezbeđuju sličnu izloženost kao kod odraslih, nije bio efikasan u snižavanju krvnog pritiska. U ovoj studiji, kao i u 1-godišnjoj studiji bezbednosti kod 149 pedijatrijskih ispitanika (uzrasta od 5 do 17 godina), bezbednosni profil bio je sličan kao kod odraslih. Primena eplerenona kod hipertenzivnih ispitanika mlađih od 4 godine nije ispitivana jer su studije kod starijih pedijatrijskih ispitanika pokazale izostanak efikasnosti (videti odeljak 4.2).

Nije ispitivan (dugoročni) efekat na hormonski status kod pedijatrijskih ispitanika.

Resorpcija

Apsolutna bioraspoloživost eplerenona iznosi 69% posle oralne primene jedne tablete od 100 mg. Maksimalna koncentracija u plazmi se dostiže nakon približno 1,5 do 2 sata. I maksimalna koncentracija leka u plazmi (Cmax) i površina ispod krive (PIK) su proporcionalne dozi u opsegu doza od 10 mg do 100 mg, a manje su od proporcionalnih pri davanju doza iznad 100 mg. Ravnotežno stanje se postiže unutar 2 dana.

Hrana ne utiče na resorpciju leka.

Distribucija

Vezivanje eplerenona za proteine plazme iznosi oko 50%, i to prvenstveno za alfa-1 kiseli glikoprotein. Prividni volumen distribucije u stanju ravnoteže se procenjuje da iznosi 42-90 L. Eplerenon se ne vezuje pretežno za eritrocite.

Biotransformacija

Metabolizam eplerenona je u najvećoj meri posredovan preko CYP 3A4. U humanoj plazmi nisu identifikovani aktivni metaboliti eplerenona.

Eliminacija

Manje od 5% doze eplerenona je identifikovano kao nepromenjen lek u urinu i fecesu. Nakon jedne oralno unete doze radioaktivno-obeleženog leka, oko 32% doze je bilo izlučeno u fecesu, a oko 67% u urinu.

Poluvreme eliminacije eplerenona je približno 3 do 6 sati. Prividni plazma klirens je približno 10 L/h. Posebne populacije

Starost, pol i rasa

Farmakokinetika eplerenona u dozi od 100 mg jednom dnevno je ispitivana kod starijih osoba (≥ 65 godina), muškaraca i žena, kao i kod pripadnika crne rase. Farmakokinetika leka se nije značajno razlikovala kod muškaraca i žena. U ravnotežnom stanju, stariji ispitanici su imali povećanja Cmax (22%) i PIK (45%) u poređenju sa mlađim ispitanicima (18 do 45 godina). U ravnotežnom stanju Cmax je bila za 19% manja, a PIK za 26% manja kod pripadnika crne rase (videti odeljak 4.2.).

Pedijatrijska populacija

Populacioni farmakokinetički model za koncentraciju eplerenona iz dve studije sprovedene kod 51 pedijatrijskog ispitanika sa hipertenzijom, uzrasta od 4 do 16 godina, ukazuje da telesna masa pacijenta ima statistički značajan efekat na volumen distribucije eplerenona, ali ne i na njegov klirens. Za volumen distribucije eplerenona i maksimalne vrednosti izloženosti kod pedijatrijskih pacijenata sa većom telesnom masom se očekuje da budu slični kao kod odraslih sa približno istom telesnom masom; kod pacijenata sa telesnom masom manjom od 45 kg, volumen distribucije je za oko 40% manji a za maksimalnu izloženost se očekuje da bude veća od uobičajenih vrednosti za odrasle. Terapija eplerenonom kod pedijatrijskih pacijenata započeta je primenom doze od 25 mg jednom dnevno, a zatim povećana na 25 mg dva puta dnevno nakon dve nedelje i na kraju na 50 mg dva puta dnevno ukoliko je to bilo klinički indikovano.

Najveće vrednosti koncentracija eplerenona zabeležene pri ovim dozama kod pedijatrijskih ispitanika nisu bile značajno veće od vrednosti kod odraslih kod kojih je terapija započeta primenom doze od 50 mg jednom dnevno.

Insuficijencija bubrega

Farmakokinetika eplerenona je bila procenjivana kod pacijenata sa različitim stepenom renalne insuficijencije i kod pacijenata koji su podvrgnuti hemodijalizi. U poređenju sa kontrolnim ispitanicima Cmax i PIK u ravnotežnom stanju su bile povećane za 38% i 24% kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrežne funkcije, a smanjeni za 26% i 3% kod pacijenata na hemodijalizi. Nije zapažena korelacija između plazma klirensa eplerenona i klirensa kreatinina. Eplerenon se ne uklanja hemodijalizom (videti odeljak 4.4).

Insuficijencija jetre

Farmakokinetika eplerenona u dozi od 400 mg ispitivana je kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh klasa B) i upoređena sa zdravim ispitanicima. Cmax i PIK eplerenona u ravnotežnom stanju su bile povećane za 3,6% i 42% (videti odeljak 4.2). Pošto primena eplerenona nije ispitana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, eplerenon je kontraindikovan kod ove grupe pacijenata (videti odeljak 4.3).

Insuficijencija srca

Farmakokinetika eplerenona u dozi od 50 mg je bila procenjivana kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasifikacija II-IV). U poređenju sa zdravim ispitanicima, odgovarajućim u pogledu starosti, telesne mase i pola, vrednosti Cmax i PIK u stanju ravnoteže kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom su bile 38% i 30% veće. U skladu sa ovim rezultatima, populaciona farmakokinetička analiza eplerenona koja se zasnivala na subpopulaciji pacijenata iz studije EPHESUS je ukazala da je klirens eplerenona kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom bio sličan onome koji je opisan kod starijih zdravih ispitanika.

Pretklinička ispitivanja bezbednosne farmakologije, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne toksičnosti nisu otkrila posebnu opasnost za ljude.

U studijama toksičnosti sa ponavljanim dozama leka zapažena je atrofija prostate kod pacova i pasa pri nivoima izloženosti nešto većim od kliničkih nivoa izloženosti. Promene na prostati nisu bile udružene sa neželjenim funkcionalnim poremećajima. Klinički značaj ovih rezultata je nepoznat.

Instrika, film tablete, 25 mg

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat;

celuloza, mikrokristalna (tip 101); kroskarmeloza-natrijum;

natrijum-laurilsulfat; hipromeloza (tip 2910);

celuloza, mikrokristalna (tip 102); talk;

magnezijum-stearat.

Film (omotač) tablete: Opadry II white OY-L-28900: laktoza, monohidrat; hipromeloza 15 cp;

titan-dioksid E171; makrogol/PEG 4000.

Instrika, film tablete, 50 mg

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat;

celuloza, mikrokristalna (tip 101); kroskarmeloza-natrijum;

natrijum-laurilsulfat; hipromeloza (tip 2910);

celuloza, mikrokristalna (tip 102); talk;

magnezijum-stearat.

Film (omotač) tablete:

Opadry II white OY-L-28900:

laktoza, monohidrat; hipromeloza 15 cp; titan-dioksid E171; makrogol/PEG 4000.

Nema podataka o inkompatibilnosti.

3 godine.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Instrika, film tablete, 25 mg:

Unutrašnje pakovanje je blister od PVC/AL folije koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Instrika, film tablete, 50 mg:

Unutrašnje pakovanje je blister od PVC/AL folije koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Instrika sadrži aktivnu supstancu eplerenon koja pripada grupi lekova koji se nazivaju selektivni antagonisti aldosterona. Ovi lekovi sprečavaju dejstvo aldosterona, supstance koja se stvara u organizmu i koja je značajna za kontrolu krvnog pritiska i funkcije srca. Visoki nivo aldosterona može prouzrokovati promene u organizmu koje dovode do srčane slabosti.

Lek Instrika se koristi u lečenju srčane slabosti u cilju sprečavanja pogoršanja i smanjenja hospitalizacija ukoliko:

• ste nedavno imali srčani udar, lek Instrika se primenjuje u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje srčane slabosti, ili
• imate stalne, blage simptome uprkos terapiji koju ste do sada primali.

• ukoliko ste preosetljivi (alergični) na eplerenon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljau 6)
• ukoliko imate visoku koncentraciju kalijuma u krvi (hiperkalemiju)
• ukoliko uzimate diuretike koji štede kalijum (lekovi koji pomažu da se izbaci višak tečnosti iz organizma)
• ukoliko imate teško oboljenje bubrega
• ukoliko imate teško oboljenje jetre
• ukoliko uzimate lekove za lečenje gljivičnih infekcija (ketokonazol ili itrakonazol)
• ukoliko uzimate antivirusne lekove za lečenje HIV infekcije (ritonavir ili nelfinavir)
• ukoliko uzimate antibiotike za lečenje bakterijskih infekcija (klaritromicin ili telitromicin)
• ukoliko uzimate lek nefazodon koji se koristi za lečenje depresije
• ukoliko u isto vreme uzimate lekove za lečenje određenih srčanih oboljenja ili povišenog krvnog pritiska, tzv. inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitore) i antagoniste receptora angiotenzina II (ARB).

Upozorenja i mere opreza

Pre primene leka Instrika, razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko:

• imate oboljenje jetre ili bubrega (videti takođe poglavlje " Lek Instrika ne smete uzimati")
• uzimate litijum (obično se koristi za lečenje manično-depresivnih poremećaja, koji se takođe nazivaju bipolarni poremećaji)
• uzimate lekove takrolimus ili ciklosporin (koriste se za lečenje oboljenja kože, kao što su psorijaza ili ekcem i za sprečavanje reakcije odbacivanja nakon transplantacije organa).

Deca i adolescenti

Bezbednost i efikasnost primene eplerenona kod dece i adolescenata nije utvrđena.

Drugi lekovi i lek Instrika

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ne smete uzimati lek Instrika istovremeno sa sledećim lekovima (videti takođe poglavlje "Lek Instrika ne smete uzimati"):

• itrakonazol ili ketokonazol (za lečenje gljivičnih infekcija), ritonavir, nelfinavir (antivirusni lekovi za lečenje HIV infekcije), klaritromicin, telitromicin (za lečenje bakterijskih infekcija) ili nefazodon (za lečenje depresije), jer ovi lekovi mogu usporiti razgradnju leka Instrika i time produžiti njegovo delovanje;
• diuretike koji štede kalijum (za izbacivanje viška tečnosti iz organizma) i suplemente kalijuma, jer ovi lekovi mogu povećati rizik od porasta koncentracije kalijuma u krvi;
• ACE inhibitore i antagoniste receptora angiotenzina II (ARB) u isto vreme (koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska, srčane bolesti ili određenih bubrežnih oboljenja), s obzirom na to da ovi lekovi mogu povećati rizik od porasta koncentracije kalijuma u krvi;

Molimo Vas da obavestite svog lekara ako uzimate bilo koji od sledećih lekova:

• Litijum (obično se koristi za lečenje manično-depresivnih poremećaja koji se takođe zovu bipolarni poremećaji). Pokazano je da primena litijuma istovremeno sa diureticima i ACE inhibitorima (za lečenje visokog krvnog pritiska i srčanih oboljenja) dovodi do izraženog porasta koncentracija litijuma u krvi, što može prouzrokovati pojavu neželjenih dejstava kao što su gubitak apetita, oštećenje vida, zamor, mišićna slabost i grčevi u mišićima;
• Ciklosporin ili takrolimus (za lečenje pojedinih oboljenja kože, kao što je psorijaza ili ekcem, kao i za sprečavanje reakcije odbacivanja nakon transplantacije organa). Ovi lekovi mogu izazvati bubrežne probleme i na taj način povećati rizik od porasta koncentracije kalijuma u krvi;
• Nesteroidne antiinflamatorne lekove (lekovi protiv bolova poput ibuprofena, koji se koriste za ublažavanje bola, ukočenosti i zapaljenja). Ovi lekovi mogu izazvati bubrežne probleme i na taj način povećati rizik od povišene koncentracije kalijuma u krvi;
• Trimetoprim (za lečenje bakterijskih infekcija) može povećati rizik od povišene koncentracije kalijuma u krvi;
• Antagoniste alfa-1 adrenergičkih receptora, kao što su prazosin ili alfuzosin (za lečenje visokog krvnog pritiska i određenih oboljenja prostate) mogu dovesti do pada krvnog pritiska i vrtoglavice pri ustajanju;
• Triciklične antidepresive, kao što su amitriptilin ili amoksapin (za lečenje depresije), antipsihotike (neuroleptike), kao što su hlorpromazin ili haloperidol (za terapiju psihijatrijskih poremećaja), amifostin (za hemioterapiju karcinoma) i baklofen (za lečenje mišićnih grčeva). Ovi lekovi mogu da dovedu do pada krvnog pritiska i vrtoglavice pri ustajanju;
• Glukokortikoide, kao što su hidrokortizon ili prednizon (za lečenje zapaljenja i određenih kožnih oboljenja) i tetrakozaktid (za postavljanje dijagnoze i lečenje poremećaja kore nadbubrežne žlezde) mogu oslabiti dejstvo leka Instrika na sniženje krvnog pritiska;
• Digoksin (za lečenje oboljenja srca). Koncentracija digoksina u krvi može biti povećana pri istovremenoj primeni sa lekom Instrika;
• Varfarin (protiv zgrušavanja krvi). Potreban je oprez pri istovremenoj pimeni varfarina, jer visoke koncentracije ovog leka u krvi mogu izmeniti dejstvo leka Instrika;
• Eritromicin (za lečenje bakterijskih infekcija), sakvinavir (antivirusni lek za lečenje HIV infekcije), flukonazol (za lečenje gljivičnih infekcija), amjodaron, diltiazem i verapamil (za lečenje srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska), jer ovi lekovi mogu usporiti razgradnju leka Instrika i time produžiti njegovo delovanje;
• Kantarion (biljni lek), rifampicin (za lečenje bakterijskih infekcija), karbamazepin, fenitoin i fenobarbital (između ostalog se koriste za lečenje epilepsije), jer ovi lekovi mogu ubrzati razgradnju leka Instrika i time oslabiti njegovo delovanje.

Uzimanje leka Instrika sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Instrika se može uzeti nezavisno od obroka.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre primene leka Instrika.

Dejstvo leka Instrika nije ispitivano za vreme trudnoće kod žena.

Nije poznato da li se eplerenon izlučuje u mleko dojilja. Vaš lekar će doneti odluku da li da prekinete dojenje ili terapiju lekom Instrika.

Ukoliko imate dodatnih pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Možete osetiti vrtoglavicu nakon uzimanja ovoga leka. U tom slučaju, nemojte upravljati vozilom niti rukovati mašinama.

Lek Instrika sadrži laktozu, monohidrat

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je rekao Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Film tablete leka Instrikase mogu uzeti sa hranom ili na prazan želudac. Progutajte celu tabletu sa dovoljno vode.

Lek Instrika se uglavnom primenjuje zajedno sa drugim lekovima za lečenje srčane slabosti poput beta- blokatora. Uobičajena početna doza je jedna tableta od 25 mg jednom dnevno, a može se povećati do ukupne

doze od 50 mg/dan u roku od četiri nedelje (koja se može dati kao jedna tableta od 50 mg ili dve tablete od 25 mg). Maksimalna preporučena doza iznosi 50 mg dnevno.

Koncentraciju kalijuma u krvi treba izmeriti pre započinjanja terapije lekom Instrika, neophodno je, tokom prve nedelje i mesec dana od početka terapije ili nakon promene doze leka. Vaš lekar može da prilagodi dozu leka, u zavisnosti od koncentracije kalijuma u krvi.

Ako imate blago oboljenje bubrega, početna doza leka iznosi 25 mg svakog dana. Ako imate umereno teško oboljenje bubrega, početna doza leka iznosi 25 mg svakog drugog dana. Ove doze leka može podešavati Vaš lekar u zavisnosti od koncentracije kalijuma u krvi.

Lek Instrika ne smeju uzimati pacijenti sa teškim oboljenjem bubrega.

Kod pacijenata sa blagim do umereno teškim oboljenjem jetre, nije potrebno podešavanje početne doze leka. Ukoliko imate oboljenje jetre ili bubrega, morate češće kontrolisati koncentraciju kalijuma u krvi (takođe videti poglavlje “Lek Instrika ne smete uzimati“).

Stariji pacijenti: nije potrebno prilagođavanje početne doze leka.

Primena kod dece i adolescenata

Primena leka Instrika se ne preporučuje u ovoj populaciji.

Ako ste uzeli više leka Instrika nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Instrika nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom! Ako ste uzeli previsoku dozu leka Instrika, najverovatniji simptomi koji se mogu javiti su nizak krvni pritisak (ispoljava se kao osećaj ošamućenosti, vrtoglavice, zamućenog vida, slabosti, gubitka svesti) ili hiperkalemija, tj. visoka koncentracija kalijuma u krvi (ispoljava se u vidu mišićnih grčeva, proliva, mučnine, vrtoglavice ili glavobolje).

Ako ste zaboravili da uzmete lek Instrika

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ukoliko se približilo vreme da uzmete sledeću tabletu, preskočite propuštenu dozu i uzmite sledeću tabletu po utvrđenom rasporedu. U suprotnom, uzmite sledeću tabletu čim se setite, vodeći pri tome računa da treba da prođe više od 12 sati do uzimanja naredne doze. Nakon toga nastavite da uzimate tablete onako kako Vam je to lekar propisao.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Instrika

Važno je da nastavite da uzimate lek Instrika, sve dok Vam Vaš lekar ne kaže da prekinete terapiju. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko se javi neko od sledećih neželjenih dejstava odmah potražite hitnu medicinsku pomoć:

• oticanje lica, jezika ili grla
• teškoće pri gutanju
• koprivnjača i teškoće pri disanju

Ovo su simptomi angioneurotskog edema, neželjenog dejstva čija je učestalost povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Ostala zabeležena neželjena dejstva su:

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• povišena koncentracija kalijuma u krvi (simptomi uključuju grčeve mišića, proliv, mučninu, vrtoglavicu ili glavobolju)
• vrtoglavica
• nesvestica
• povećana koncentracija holesterola u krvi
• nesanica
• glavobolja
• srčane tegobe kao što su nepravilni otkucaji srca i srčana slabost
• kašalj
• otežano pražnjenje
• nizak krvni pritisak
• proliv
• mučnina
• povraćanje
• poremećaj funkcije bubrega
• osip
• svrab
• bolovi u leđima
• osećaj slabosti
• grčevi u mišićima
• porast koncentracije ureje u krvi
• povišene vrednosti kreatinina u krvi koje mogu ukazivati na bubrežne probleme

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcije
• eozinofilija (povećan broj jedne vrste belih krvnih zrnaca)
• dehidratacija
• povećana koncentracija triglicerida (masnoće) u krvi
• smanjena koncentracija natrijuma u krvi
• ubrzan srčani rad
• zapaljenje žučne kese
• sniženje krvnog pritiska koje može izazvati vrtoglavicu prilikom ustajanja
• tromboza (stvaranje krvnih ugrušaka) u nogama
• bolovi u grlu
• gasovi (nadutost)
• smanjena funkcija štitaste žlezde
• povećanje koncentracije glukoze u krvi
• smanjen osećaj dodira
• pojačano znojenje
• bol u kostima i mišićima
• osećaj lošeg opšteg stanja
• zapaljenje bubrega
• uvećanje dojki kod muškaraca
• promene nekih laboratorijskih testova krvi

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Instrika posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon „Važi do:“ Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je:

Instrika, film tablete, 25 mg

Jedna film tableta sadrži 25 mg eplerenona.

Instrika, film tablete, 50 mg

Jedna film tableta sadrži 50 mg eplerenona.

Pomoćne supstance su:

Instrika, film tableta, 25 mg:

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna (tip 101); kroskarmeloza-natrijum; natrijum- laurilsulfat; hipromeloza (tip 2910); celuloza, mikrokristalna (tip 102) talk; magnezijum-stearat.

Film (omotač) tablete:

Opadry II white OY-L-28900: laktoza, monohidrat; hipromeloza 15 cp; titan-dioksid E171; makrogol/PEG 4000.

Instrika, film tablete, 50 mg

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna (tip 101); kroskarmeloza-natrijum; natrijum- laurilsulfat; hipromeloza (tip 2910); celuloza, mikrokristalna (tip 102) talk; magnezijum-stearat.

Film (omotač) tablete:

Opadry II white OY-L-28900: laktoza, monohidrat; hipromeloza 15 cp; titan-dioksid E171; makrogol/PEG 4000.

Kako izgleda lek Instrika i sadržaj pakovanja

Instrika, film tableta, 25 mg:

Bele do skoro bele, okrugle, bikonveksne film tablete, sa utisnutom oznakom“CG3” na jednoj strani, druga strana film tablete je bez utisnute oznake.

Unutrašnje pakovanje je blister od PVC/AL folije koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Instrika, film tableta, 50 mg:

Bele do skoro bele, okrugle, bikonveksne film tablete, sa utisnutom oznakom“CG4” na jednoj strani, druga strana film tablete je bez utisnute oznake.

Unutrašnje pakovanje je blister od PVC/AL folije koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Instrika, film tablete, 25 mg: 515-01-02133-20-001 od 16.12.2021.

Instrika, film tablete, 50 mg: 515-01-02134-20-001 od 16.12.2021.