Itanem® 1000mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Itanem je indikovan kod odraslih i dece uzrasta 3 meseca i starije, za lečenje sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom;
• bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze;
• komplikovane infekcije urinarnog trakta;
• komplikovane intraabdominalne infekcije;
• intra- i post-partalne infekcije;
• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva;
• akutni bakterijski meningitis.

Lek Itanem se može primenjivati u terapiji kod febrilnih pacijenata sa neutropenijom, za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom.

Lek Itanem se takođe koristi u terapiji pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa bilo kojom od prethodno navedenih infekcija.

Treba uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu primenu antibiotika.

U tabelama koje slede prikazane su opšte preporuke za doziranje.

Pri određivanju doze meropenema koju treba primeniti i dužine terapije treba uzeti u obzir vrstu infekcije uključujući težinu infekcije, i klinički odgovor.

Doze do 2 g tri puta dnevno kod odraslih i adolescenata, kao i doze do 40 mg/kg tri puta dnevno kod dece mogu biti posebno pogodne za lečenje nekih vrsta infekcija, kao što su infekcije izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (npr. Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp.) ili veoma teških infekcija.

Prilikom lečenja pacijenata sa insuficijencijom bubrega potrebna su detaljnija razmatranja doze leka (videti tabelu u nastavku).

Odrasli i adolescenti

Meropenem se obično primenjuje putem intavenske infuzije u trajanju od oko 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6).

Alternativno, doze do 1 g se mogu primeniti putem intravenske bolus injekcije u trajanju od približno 5 minuta. Dostupni su ograničeni podaci o bezbednosti koji podržavaju primenu 2 g meropenema putem intravenske bolus injekcije kod odraslih.

Oštećenje funkcije bubrega

Dozu za odrasle i adolescente treba prilagoditi kada je klirens kreatinina manji od 51 mL/min, kao što je prikazano u sledećoj tabeli. Podaci koji podržavaju primenu ovih prilagođenih doza za pojedinačnu dozu od 2 g su ograničeni.

Meropenem se uklanja hemodijalizom i hemofiltracijom. Potrebnu dozu treba primeniti nakon završetka ciklusa hemodijalize.

Nema utvrđenih preporuka za doziranje kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega i onih čije su vrednosti klirensa kreatinina preko 50 mL/min.

Pedijatrijska populacija

Deca uzrasta do 3 meseca:

Bezbednost i efikasnost primene meropenema kao i optimalni režim doziranja kod dece uzrasta do 3 meseca nisu ustanovljeni. Međutim, ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju da bi odgovarajući režim doziranja mogao biti 20 mg/kg na svakih 8 sati (videti odeljak 5.2).

Deca uzrasta od 3 meseca do 11 godina i do 50 kg telesne mase:

Preporučeni režimi doziranja su prikazani u sledećoj tabeli:

Deca telesne mase preko 50 kg:

Treba primenjivati dozu za odrasle.

Ne postoje iskustva o primeni leka kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega.

Način primene

Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije, u trajanju od 15-30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6). Alternativno, doze meropenema do 20 mg/kg se mogu primeniti putem intravenske bolus injekcije, u trajanju od otprilike 5 minuta. Dostupni su ograničeni podaci o bezbednosti koji podržavaju primenu doze od 40 mg/kg meropenema kod dece putem intravenske bolus injekcije.

Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak 6.6.

• preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik;
• teške reakcije preosetljivosti (npr. anafilaktička reakcija, teška kožna reakcija) na bilo koji drugi beta- laktamski antibiotik (npr. peniciline, cefalosporine).

Prilikom izbora meropenema u terapiji svakog pojedinačnog pacijenta, treba uzeti u obzir prikladnost primene karbapenema u zavisnosti od težine infekcije, mogućnost pojave rezistencije na druge odgovarajuće antibiotike i rizik pogrešnog izbora za lečenje infekcije izazvane karbapenem-rezistentnom bakterijom.

Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa i Acinetobacter spp.

Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp. na antibiotike sa penemskom strukturom varira širom Evropske Unije. Lekarima koji propisuju lek savetuje se da uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencije navedenih bakterija na antibiotike sa penemskom strukturom.

Reakcije preosetljivosti

Kao i kod primene svih beta-laktamskih antibiotika, prijavljene su ozbiljne i povremeno reakcije preosetljivosti sa smrtnim ishodom (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Pacijenti koji u anamnezi imaju reakcije preosetljivosti na karbapeneme, peniciline ili ostale beta-laktamske antibiotike takođe mogu biti preosetljivi i na meropenem. Pre započinjanja terapije meropenemom, neophodno je pažljivo ispitati prethodne pojave reakcija preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike.

Ukoliko dođe do pojave teškog oblika alergijske reakcije, potrebno je prekinuti sa primenom leka i preduzeti odgovarajuće mere. Kod pacijenata koji su primali meropenem prijavljene su teške kožne neželjene reakcije (engl. severe cutaneous adverse reaction, SCAR), kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS), multiformni eritem (engl. erythema multiforme, EM) i akutna generalizovana egzantemska pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4.8). Ukoliko se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, odmah treba prekinuti terapiju meropenemom i razmotriti primenu druge terapijske opcije.

Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika

Prilikom upotrebe skoro svih antibiotika, uključujući i meropenem, prijavljeni su kolitis povezan sa upotrebom antibiotika i pseudomembranozni kolitis, koji mogu varirati po težini od blage do životno- ugrožavajuće forme. Stoga je važno uzeti u obzir dijagnozu pseudomembranoznog kolitisa kod pacijenata kod kojih dođe do pojave dijareje tokom ili nakon primene meropenema (videti odeljak 4.8). Treba razmotriti prekid terapije meropenemom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba primenjivati lekove koji usporavaju peristaltiku creva.

Konvulzije

Konvulzije su retko prijavljenje tokom terapije karbapenemima uključujući meropenem (videti odeljak 4.8).

Kontrolisanje funkcije jetre

Tokom primene meropenema treba pažljivo kontrolisati funkciju jetre zbog rizika od pojave hepatotoksičnosti (poremećaj funkcije jetre sa holestazom i citolizom) (videti odeljak 4.8).

Primena kod pacijenata sa oboljenjem jetre: kod pacijenata sa ranije postojećim oboljenjem jetre potrebno je pratiti funkciju jetre tokom terapije meropenemom. Nije neophodno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).

Direktni antiglobulinski test (Coombs-ov test) serokonverzije

Tokom lečenja meropenemom može doći do pojave pozitivnog direktnog ili indirektnog Coombs-ovog testa.

Istovremena primena sa valproinskom kiselinom/natrijum-valproatom/valpromidom

Ne preporučuje se istovremena primena meropenema i valproinske kiseline/natrijum-valproata/valpromida (videti odeljak 4.5).

Lek Itanem sadrži natrijum.

Itanem, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Jedna bočica sadrži približno 2 mmol (približno 45 mg) natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Itanem, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Jedna bočica sadrži približno 4 mmol (približno 90 mg) natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Nisu sprovedena specifična ispitivanja interakcija, osim sa probenecidom.

Probenecid stupa u kompeticiju sa meropenemom na nivou aktivne tubularne sekrecije i na taj način inhibira izlučivanje meropenema putem bubrega što utiče na produžavanje poluvremena eliminacije i povećanje koncentracije meropenema u plazmi. Potreban je oprez ukoliko se probenecid primenjuje istovremeno sa meropenemom.

Potencijalno dejstvo meropenema na vezivanje drugih lekova za proteine plazme ili na njihov metabolizam nije ispitivano. Međutim, vezivanje meropenema za proteine plazme je toliko malo da se ne očekuje bilo koja interakcija koja bi se objasnila ovim mehanizmom.

Smanjenje koncentracije valproinske kiseline u krvi je zabeleženo pri istovremenoj primeni sa karbapenemima što dovodi do 60-100% smanjenja koncentracije valproinske kiseline za oko dva dana. Usled brzog efekta i visokog stepena smanjenja koncentracije, istovremena primena valproinske kiseline/natrijum- valproata/valpromida i karbapenema nije pogodna i ne preporučuje se (videti odeljak 4.4).

Oralni antikoagulansi

Istovremena primena antibiotika sa varfarinom može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Postoji veliki broj prijava o povećanju antikoagulantnog efekta oralno primenjenih antikoagulanasa, uključujući varfarin, kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji antibioticima. Rizik može varirati u zavisnosti od postojeće infekcije, starosti i opšteg stanja pacijenta, pa je teško proceniti uticaj antibiotika na povećanje INR vrednosti (engl. international normalised ratio). Preporučuje se često praćenje vrednosti INR tokom i odmah pri započinjanju istovremene terapije antibioticima i oralnim antikoagulansima.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su sprovedena samo kod odraslih.

Trudnoća

Podaci o primeni meropenema tokom trudnoće ne postoje ili su ograničeni.

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva ovog leka u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Kao mera opreza, preporučuje se izbegavanje primene meropenema tokom trudnoće.

Dojenje

Zabeleženo je da se male količine meropenema izlučuju u majčino mleko. Meropenem ne treba primenjivati tokom dojenja, osim ako potencijalna korist za majku opravdava potencijalni rizik po bebu.

Nisu sprovedene studije uticaja leka na sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, sa aspekta sposobnosti upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama, treba uzeti u obzir da su kod primene meropenema bile prijavljivane glavobolja, parestezije i konvulzije.

Sažetak bezbednosnog profila

Pregledom podataka dobijenih od 4872 pacijenta kod kojih je primenjeno 5026 ciklusa terapije meropenemom, prijavljene su najčešće neželjene reakcije: dijareja (2,3%), osip (1,4%), mučnina/povraćanje (1,4%) i zapaljenje na mestu primene injekcije (1,1%). Najčešće prijavljeni neželjeni događaji meropenema vezani za rezultate laboratorijskih analiza su bili trombocitoza (1,6%) i povećanje vrednosti enzima jetre (1,5

- 4,3%).

Tabelarni prikaz rizika od neželjenih reakcija

Sve neželjene reakcije su prikazane u sledećoj tabeli prema klasi sistema organa i učestalosti:

veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do <1/10), povremeno (≥ 1/1000 do <1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 1.

Pedijatrijska populacija

Meropenem je odobren za primenu kod dece starije od 3 meseca. Na osnovu ograničenih dostupnih podataka, nema dokaza o povećanom riziku od bilo koje neželjene reakcije na lek kod dece. Svi primljeni izveštaji bili su u skladu sa događajima zapaženim kod populacije odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Moguće je relativno predoziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ukoliko doza nije prilagođena prema preporuci iz odeljka 4.2. Ograničeno postmarketinško iskustvo pokazuje da su neželjene reakcije koje se javljaju usled predoziranja u skladu sa opisanim profilom neželjenih reakcija u odeljku 4.8. i obično su blage i prestaju sa smanjenjem doze ili obustavom primene meropenema. Ponekad je potrebna simptomatska terapija.

Kod osoba sa očuvanom funkcijom bubrega dolazi do brze eliminacije putem bubrega. Meropenem i njegov metabolit se eliminišu hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; karbapenemi

ATC šifra: J01DH02

Mehanizam dejstva

Meropenem deluje baktericidno tako što inhibira sintezu ćelijskog zida kod gram-pozitivnih i gram- negativnih bakterija, vezivanjem za penicilin vezujuće proteine (engl. penicillin-binding proteins, PBPs).

Odnos farmakokinetike i /farmakodinamike leka

Slično ostalim beta-laktamskim antibioticima, pokazano je da je dužina vremena tokom kojeg je koncentracija meropenema veća od minimalne inhibitorne koncentracije (T > MIC) u najboljoj korelaciji sa efikasnošću. U pretkliničkim modelima meropenem je ispoljio aktivnost kada su njegove koncentracije u plazmi bile veće od minimalne inhibitorne koncentracije za datog uzročnika tokom približno 40% intervala doziranja. Ova ciljna vrednost nije utvrđena u kliničkim uslovima.

Mehanizam rezistencije

Bakterijska rezistencija na meropenem može da nastane zbog: (1) smanjene propustljivosti spoljašnje membrane gram-negativnih bakterija (zbog smanjenog stvaranja porina), (2) smanjenog afiniteta ciljnih penicilin vezujućih proteina (PBPs), (3) povećane ekspresije komponenti efluks pumpe i (4) proizvodnje beta-laktamaza koje mogu da hidrolizuju karbapeneme.

U okviru Evropske Unije prijavljene su lokalizovane grupe infekcija izazvane karbapenem-rezistentnim bakterijama.

Ne postoji ciljna unakrsna rezistencija između meropenema i lekova iz grupe hinolona, aminoglikozida, makrolida i tetraciklina. Međutim, bakterije mogu ispoljiti rezistenciju na više od jedne grupe antibiotika, ukoliko mehanizam rezistencije uključuje nepropustljivost i/ili efluks pumpu (pumpe).

Granične vrednosti

Kliničke granične vrednosti testiranja minimalne inhibitorne koncentracije (MIC), koje je odredio Evropski komitet za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) predstavljene su u tabeli koja sledi.

EUCAST kliničke MIC granične vrednosti za meropenem (2013-02-11, v 3.1)

1 Granične vrednosti meropenema kod meningitisa izazvanog mikroorganizmima Streptococcus pneumoniae

i Haemophilus influenzae su 0,25 mg/L (osetljiv) i 1 mg/L (rezistentan).

2 Izolati sa vrednostima MIC iznad graničnih vrednosti osetljivosti su vrlo retki ili nisu još uvek zabeleženi. Testovi identifikacije i antimikrobne osetljivosti na bilo kom od tih izolata moraju se ponoviti i ako se rezultati potvrde, izolat se mora poslati u referentnu laboratoriju. Sve dok ne postoji dokazi o kliničkom odgovoru za potvrđene izolate sa MIC vrednostima iznad važeće granične vrednosti rezistencije, treba ih smatrati rezistentnim.

3 Osetljivost stafilokoka na karbapeneme utvrđuje se na osnovu osetljivosti na cefoksitin.

4 Granične vrednosti se odnose samo na meningitis.

5 Granične vrednosti koje nisu vezane za određene sojeve utvrđene su korišćenjem podataka o odnosu farmakokinetike i farmakodinamike leka i nezavisni su od distribucija MIC za specifične vrste. Primenjuju se samo za mikroorganizme za koje nisu utvrđene specifične granične vrednosti. Granične vrednosti koje nisu vezane za određene sojeve su zasnovane na sledećim dozama: granične vrednosti prema EUCAST koje se odnose na meropenem u dozi od 1000 mg, primenjen tri puta dnevno, intravenski tokom 30 minuta, kao najmanja doza. Primena 2 g tri puta dnevno je razmatrana kod teških infekcija i u određivanju I/R granične vrednosti.

6 Osetljivost streptokoka grupa A, B, C i G na beta-laktame utvrđuje se na osnovu osetljivosti na penicilin.

-- Testiranje osetljivosti se ne preporučuje pošto je bakterija slabo osetljiva na meropenem. Izolati se mogu prijaviti kao rezistentni bez prethodnog testiranja.

Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i sa vremenom za pojedine sojeve, pa su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno kod lečenja teških infekcija. Po potrebi, treba potražiti mišljenje stručnjaka kad je lokalna prevalenca rezistencije takva da je efikasnost leka, makar kod nekih tipova infekcija, upitna.

Lista patogena u nastavku je nastala na osnovu kliničkog iskustva i terapijskih vodiča.

Uobičajeno osetljivi mikroorganizmi

Gram-pozitivne aerobne bakterije

Enterococcus faecalis$

Staphylococcus aureus (osetljiv na meticilin)£

Staphylococcus sojevi (osetljivi na meticilin) uključujući Staphylococcus epidermidis Streptococcus agalactiae (grupa B)

Streptococcus milleri grupa (S. anginosus, S. constellatus i S. intermedius) Streptococcus pneumoniae

Streptococcus pyogenes (grupa A)

Gram-negativne aerobne bakterije

Citrobacter freundii Citrobacter koseri Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Haemophilus influenzae Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Neisseria meningitidis Proteus mirabilis Proteus vulgaris Serratia marcescens

Gram-pozitivne anaerobne bakterije Clostridium perfringens Peptoniphilus asaccharolyticus

Peptostreptococcus species (uključujući P. micros, P. anaerobius, P. magnus)

Gram-negativne anaerobne bakterije

Bacteroides caccae Bacteroides fragilis grupa Prevotella bivia Prevotella disiens

Mikroorganizmi kod kojih stečena rezistenicija može biti problem

Gram-pozitivne aerobne bakterije

Enterococcus faecium$ǂ

Gram-negativne aerobne bakterije Acinetobacter sojevi Burkholderia cepacia Pseudomonas aeruginosa

Prirodno rezistentni mikroorganizmi Gram-negativne aerobne bakterije Stenotrophomonas maltophilia Legionella sojevi

Drugi mikroorganizmi Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetii Mycoplasma pneumoniae

$ sojevi koji pokazuju prirodnu intermedijarnu osetljivost

£ sve meticilin rezistentne stafilokoke su rezistentne na meropenem

ǂ stopa rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU.

Sakagija i melioidoza: Primena meropenema kod ljudi bazira se na in vitro rezultatima osetljivosti B.mallei i

B. pseudomallei i na ograničenim podacima o primeni kod ljudi. Ordinirajući lekar treba da se osloni na nacionalne i/ili internacionalne smernice za lečenje sakagije i melioidoze.

Kod zdravih ispitanika srednje poluvreme eliminacije iz plazme iznosi oko 1 sat, srednja vrednost volumena distribucije je oko 0,25 L/kg (11 - 27 L), i srednji klirens je 287 mL/min pri dozi od 250 mg a smanjuje se do 205 mL/min pri primeni doze od 2 g. Doze od 500, 1000 i 2000 mg koje se primenjuju putem intravenske infuzije u trajanju od 30 minuta daju Cmax od približno 23, 49 i 115 mikrograma/mL, odgovarajuće PIK vrednosti su 39,3, 62,3 i 153 mikrogram.h/mL. Nakon primene doza od 500 i 1000 mg putem infuzije u trajanju od 5 minuta, vrednosti Cmax iznosile su 52 i 112 mikrograma/mL. Pri ponovljenom doziranju meropenema u intervalima od po 8 sati, kod osoba sa očuvanom funkcijom bubrega ne dolazi do akumulacije leka u organizmu.

U studiji koja je sprovedena kod 12 pacijenata koji su postoperativno primali meropenem u dozi od 1000 mg na svakih 8 sati zbog intraabdominalnih infekcija, pokazane su vrednosti Cmax i poluvremena eliminacije iz plazme koje su uporedive sa istim vednostima kod zdravih ispitanika, ali je volumen distribucije bio veći (27 L).

Distribucija

Prosečno vezivanje meropenema za proteine plazme je približno 2% i ne zavisi od koncentracije leka. Nakon brze primene (5 minuta ili manje) farmakokinetika je bieksponencijalna, ali ovo je mnogo manje izraženo nakon primene infuzije u trajanju od 30 minuta. Pokazano je da meropenem dobro prodire u većinu telesnih tečnosti i tkiva uključujući: pluća, bronhijalni sekret, žuč, cerebrospinalnu tečnost, ginekološka tkiva, kožu, fascije, mišiće i peritonealni eksudat.

Biotransformacija

Meropenem se metaboliše hidrolizom beta-laktamskog prstena, prelazeći u mikrobiološki neaktivan metabolit. U in vitro uslovima meropenem pokazuje slabiju osetljivost na hidrolizu humanom dehidropeptidazom-I (DHP-I) u poređenju sa imipenemom, pa ne postoji potreba za istovremenom primenom inhibitora DHP-I.

Eliminacija

Meropenem se pretežno izlučuje nepromenjen preko bubrega; oko 70% (50 - 75%) doze se izluči u nepromenjenom obliku tokom 12 sati. Preostalih 28% se nalazi u obliku mikrobiološki neaktivnog metabolita. Putem fecesa eliminiše se samo oko 2% ukupne doze. Izmereni renalni klirens i efekat probenecida pokazuju da meropenem podleže i filtraciji i tubularnoj sekreciji.

Insuficijencija bubrega

Oštećenje funkcije bubrega dovodi do veće vrednosti PIK i dužeg poluvremena eliminacije meropenema. Vrednost PIK se povećala 2,4 puta kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (CrCl 33 - 74 mL/min), 5 puta kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 4 - 23 mL/min) i 10 puta kod pacijenata na hemodijalizi (CrCl < 2 mL/min) u poređenju sa zdravim ispitanicima (CrCl > 80 mL/min). Vrednost PIK mikrobiološki neaktivnog metabolita sa otvorenim prstenom je takođe značajno povećana kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Meropenem se eliminiše hemodijalizom, a klirens tokom hemodijalize je priblžno 4 puta veći nego kod pacijenata sa anurijom.

Insuficijencija jetre

Rezultati studije sprovedene kod pacijenata sa alkoholnom cirozom pokazali su da oboljenje jetre ne utiče na farmakokinetiku meropenema nakon primene ponovljenih doza.

Odrasli pacijenti

Farmakokinetička ispitivanja sprovedena kod pacijenata nisu pokazala značajne razlike farmakokinetičkih parametara u poređenju sa zdravim ispitanicima sa ekvivalentnom funkcijom bubrega. Populacioni model koji je razvijen iz podataka dobijenih od 79 pacijenata sa intra-abdominalnom infekcijom ili pneumonijom je pokazao zavisnost centralnog volumena od telesne mase pacijenta i klirensa od klirensa kreatinina i životnog doba.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanjem farmakokinetike kod odojčadi i dece sa infekcijom, pri primeni doza od 10, 20 i 40 mg/kg, pokazano je da vrednosti Cmax odgovaraju dozama od 500 mg, 1000 mg i 2000 mg koje su primenjene kod odraslih. Poređenje je pokazalo konzistentnu farmakokinetiku između doza i poluvremena eliminacije slično onima zapaženim kod odraslih, izuzev u slučaju najmlađih ispitanika (mlađi od 6 meseci t1/2 = 1,6 sati). Srednje vrednosti klirensa meropenema su bile 5,8 mL/min/kg (kod dece uzrasta 6 - 12 godina), 6,2 mL/min/kg (kod dece uzraa 2 - 5 godina), 5,3 mL/min/kg (kod dece uzrasta 6 - 23 meseci) i 4,3 mL/min/kg (kod dece uzrasta 2 - 5 meseci). Približno 60% doze se izlučuje urinom tokom 12 sati u nepromenjenom obliku, a dodatnih 12 % u obliku metabolita. Koncentracije meropenema u cerebrospinalnoj tečnosti kod dece sa meningitisom iznose oko 20% koncentracije u plazmi, ali postoje značajne interindividualne razlike.

Ispitivanje farmakokinetike meropenema kod novorođenčadi kojima je potrebna antiinfektivna terapija pokazalo je veću vrednost klirensa kod dece sa većom hronološkom ili gestacionom dobi, sa ukupnim prosečnim poluvremenom eliminacije od oko 2,9 sata. Monte Karlo simulacija zasnovana na populacionom

farmakokinetičkom modelu je pokazala da se režimom doziranja od 20 mg/kg na svakih 8 sati postiže 60% T > MIC za Pseudomonas aeruginosa kod 95% prevremeno rođene novorođenčadi i 91% novorođenčadi koja su rođena u terminu.

Stariji pacijenti

Rezultati farmakokinetičkih studija sprovedenih kod zdravih starijih ispitanika (starosti 65 - 80 godina) su pokazali da dolazi do smanjenja klirensa leka iz plazme, koji je u korelaciji sa smanjenjem klirensa kreatinina zavisnog od starosti kao i manjeg smanjenja ne-bubrežnog klirensa. Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim u slučajevima umerenog do teškog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Studije na životinjama ukazuju na dobru renalnu podnošljivost meropenema. Histološki dokazi oštećenja tubula bubrega uočeni su kod miševa i pasa samo pri dozama od 2000 mg/kg i većim nakon jednokratne i ponovljene primene, i kod majmuna pri dozama od 500 mg/kg tokom studije u trajanju od 7 dana.

Meropenem se generalno dobro podnosi od strane centralnog nervnog sistema. Efekti su zapaženi u studijama akutne toksičnosti kod glodara pri primeni doza većih od 1000 mg/kg.

Kod intravenske primene vrednost LD50 meropenema kod glodara je veća od 2000 mg/kg.

U ispitivanju primene ponovljenih doza na psima u trajanju do 6 meseci, uočeni su samo manji efekti, uključujući smanjenje parametara vezanih za eritrocite.

Nema dokaza o mutagenom potencijalu meropenema (na osnovu konvencionalnih testova) i nema dokaza o reproduktivnoj toksičnosti, uključujući teratogeni potencijal u studijama na pacovima pri dozama do 750 mg/kg i u studijama na majmunima pri dozama do 360 mg/kg.

Nije bilo dokaza o povećanoj osetljivosti na meropenem kod mladunaca u odnosu na odrasle životinje. Intravenska formulacija se dobro podnosila u studijama na životinjama.

U studijama na životinjama jedan metabolit meropenema je pokazao sličan profil toksičnosti kao meropenem.

Natrijum-karbonat, bezvodni.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe pre otvaranja

4 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja

Nakon rastvaranja sadržaja bočice sa 10 mL (lek jačine 500 mg), odnosno 20 mL (lek jačine 1000 mg) vode za injekcije, rastvor je stabilan:

• 2 sata na 25°C
• 12 sati na 4°C.

Čuvanje rastvora za injekciju/infuziju u odgovarajućem infuzionom rastvoru, dato je u tabeli:

Sa mikrobiološke tačke gledišta proizvod treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8°C.

Rastvori meropenema se ne smeju zamrzavati. Neupotrebljeni rastvor nije za naknadnu upotrebu!

Čuvanje leka pre otvaranja

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja videti odeljak 6.3.

Itanem, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna staklena bočica (staklo tip I) zapremine 20 mL sa sivim čepom od brombutil gume, aluminijumskim zatvaračem i plastičnim flip-off poklopcem zelene boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom (10 x 500 mg) i Uputstvo za lek.

Itanem, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna staklena bočica (staklo tip I) zapremine 30 mL sa sivim čepom od brombutil gume, aluminijumskim zatvaračem i plastičnim flip-off poklopcem sive boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom (10 x 1000 mg) i Uputstvo za lek.

Injekcije:

Meropenem koji je namenjen za primenu putem intravenske bolus injekcije rekonstituiše se sa sterilnom vodom za injekcije.

Infuzija:

Za primenu u intravenskoj infuziji meropenem se može rastvoriti u odgovarajućim infuzionim rastvorima (videti odeljak 6.3).

Svaka bočica služi za jednokratnu upotrebu.

Tokom pripreme rastvora moraju se poštovati osnovni principi aseptičnog rada.

Pripremljeni rastvor promućkati pre upotrebe.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Itanem sadrži kao aktivnu supstancu meropenem i pripada grupi lekova koji se nazivaju karbapenemski antibiotici. Deluje tako što ubija bakterije koje mogu izazvati ozbiljne infekcije.

Lek Itanem se kod odraslih i dece uzrasta 3 meseca i starije koristi za lečenje sledećih infekcija:

• infekcija pluća (pneumonija);
• infekcije pluća i bronhija (disajnih puteva) kod pacijenata koji boluju od cistične fibroze;
• komplikovane infekcije mokraćnih puteva;
• komplikovane infekcije u stomaku;
• infekcije koje se mogu dobiti tokom i nakon porođaja;
• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva;
• akutne bakterijske infekcije mozga (meningitis).

Lek Itanem se može koristiti i u lečenju pacijenata sa neutropenijom (smanjenim brojem belih krvnih zrnaca), koji imaju povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.

Lek Itanem se takođe primenjuje u lečenju bakterijske infekcije krvi koja je povezana ili se sumnja da je povezana sa nekom od prethodno navedenih infekcija.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na meropenem ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na druge antibiotike kao što su penicilini, cefalosporini ili karbapenemi, jer postoji mogućnost da ste alergični i na meropenem.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Itanem ukoliko:

• imate zdravstvene probleme, kao što su problemi sa jetrom ili bubrezima,
• ste nakon uzimanja drugih antibiotika imali težak oblik proliva.

Prilikom laboratorijskih analiza, možete imati pozitivan test koji ukazuje na prisustvo antitela koja uništavaju crvena krvna zrnca (eritrocite) (Coombs-ov test). Lekar će razgovarati o tome sa Vama.

Može doći do razvoja znakova i simptoma teških kožnih reakcija (videti odeljak 4 – Moguća neželjena dejstva). Ako Vam se to dogodi, odmah razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom, kako bi mogli da leče simptome.

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od navedenog odnosi na Vas, porazgovarajte sa lekarom pre primene leka Itanem.

Drugi lekovi i Itanem

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ove informacije su važne zato što lek Itanem može da utiče na dejstvo nekih lekova, kao što i drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Itanem.

Posebno je važno da obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• probenecid (lek koji se primenjuje za lečenje gihta);
• valproinsku kiselinu/natrijum-valproat/valpromid (koristi se za lečenje epilepsije). Lek Itanem ne biste smeli da koristite, jer može da smanji dejstvo natrijum-valproata;
• oralne antikoagulanse (lekovi za lečenje ili sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka, npr. varfarin).

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Poželjno je izbegavati primenu leka Itanem tokom trudnoće. Vaš Lekar će na osnovu procene odnosa koristi i rizika doneti odluku da li treba da primate lek Itanem.

Dojenje

Važno je da, pre primene leka Itanem, obavestite Vašeg lekara ukoliko dojite ili nameravate da dojite. Male količine ovog leka se mogu naći u majčinom mleku. Stoga, lekar će odlučiti da li treba da primate lek Itanem tokom dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nisu sprovedene studije o uticaju ovog leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Primena meropenema (aktivne supstance leka Itanem) je povezana sa pojavom glavobolje i osećaja peckanja ili bockanja po koži (parestezije). Bilo koja od ovih neželjenih reakcija može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Primena meropenema može da izazove pojavu nevoljnih pokreta mišića, što može dovesti do toga da se telo brzo i nekontrolisano trese (konvulzije). Ovo je obično praćeno gubitkom svesti. Nemojte upravljati vozilima i rukovati mašinama ukoliko osetite ovu neželjenu reakciju.

Lek Itanem sadrži natrijum

Itanem, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Jedna bočica sadrži približno 2 mmol (približno 45 mg) natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Itanem, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Jedna bočica sadrži približno 4 mmol (približno 90 mg) natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Obavestite lekara ukoliko Vaše zdravstveno stanje zahteva redovno kontrolisanje unosa natrijuma.

Uvek primajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar, farmaceut ili medicinska sestra. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Primena kod odraslih

Doza zavisi od vrste i ozbiljnosti infekcije koju imate, kao i dela tela koji je zahvaćen infekcijom. Vaš lekar će odlučiti koja doza Vam je potrebna.

Uobičajena doza za odrasle je između 500 mg i 2 g. Lek se obično primenjuje na svakih 8 sati. Ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega, možete primati lek i ređe.

Deca i adolescenti

Doza kod dece uzrasta od 3 meseca do 11 godina se određuje na osnovu uzrasta i telesne mase deteta. Uobičajena doza je između 10 mg i 40 mg po kilogramu telesne mase deteta. Lek se obično primenjuje na svakih 8 sati. Deca sa telesnom masom preko 50 kg primaju dozu za odrasle.

Način primene

Lek Itanem se primenjuje putem injekcije ili infuzije u veliku venu. Lek Itanem će Vam primeniti lekar ili medicinska sestra.

Ovaj lek ne treba mešati niti dodavati rastvorima koji sadrže druge lekove.

Primena injekcije može trajati oko 5 minuta, a infuzije između 15 i 30 minuta. Lekar će doneti odluku o načinu primene leka Itanem.

Uobičajeno je da se ovaj lek primenjuje svakog dana u isto vreme.

Ako ste primili više leka Itanem nego što treba

Ukoliko ste slučajno primili veću dozu od propisane, odmah se javite lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Ako ste zaboravili da primite lek Itanem

Ukoliko propustite primenu jedne doze, treba da je primite što je pre moguće. Međutim, ukoliko je skoro vreme za primenu sledeće doze, propuštenu dozu treba preskočiti. Ne primenjujte duplu dozu leka (dve doze u isto vreme) da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da primate lek Itanem

Nemojte prekidati terapiju lekom Itanem bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Teške alergijske reakcije

Ukoliko Vam se jave znaci i simptomi teške alergijske reakcije navedeni u nastavku, odmah obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru. Možda će Vam biti potrebno hitno lečenje. Znaci i simptomi uključuju iznenadnu pojavu:

• teškog osipa, svraba ili koprivnjače po koži;
• oticanje lica, usana, jezika ili drugih delova tela;
• nedostatka vazduha, zviždanja u grudima ili problema sa disanjem;
• ozbiljne reakcije kože koje uključuju:
• ozbiljne reakcije preosetljivosti uključujući groznicu (povišenu telesnu temperaturu), kožni osip i promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi kojima se proverava funkcija jetre (povećane vrednosti enzima jetre), povećanje broja određene vrste belih krvnih zrnaca (eozinofilija) i uvećanje limfnih čvorova. Ovo mogu biti znaci poremećaja osetljivosti koji zahvata više organa, poznatijeg pod nazivom DRESS sindrom (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms - reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima);
• težak crveni ljuspasti osip, ispupčenja na koži ispunjena gnojem, plikove ili ljuštenje kože, koji mogu biti povezani sa visokom telesnom temperaturom i bolovima u zglobovima;
• teški osipi na koži koji se mogu pojaviti u obliku crvenkastih kružnih mrlja često sa plikovima u sredini na trupu, ljuštenjem kože, ranama u usnoj duplji, grlu, nosu, genitalnim organima i očima, a

mogu im prethoditi groznica (povišena telesna temperatura) i simptomi nalik gripu (Stevens-Johnson- ov sindrom) ili još teži oblik (toksična epidermalna nekroliza).

Oštećenje crvenih krvnih zrnaca (nepoznata učestalost - ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Znakovi mogu biti:

• nedostatak vazduha u situacijama kada je to neočekivano,
• crvena ili smeđa prebojenost mokraće.

Ukoliko primetite neku od pomenutih neželjenih reakcija, odmah se javite lekaru. Ostala moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• bol u stomaku,
• osećaj mučnine,
• povraćanje,
• proliv,
• glavobolja,
• osip i svrab po koži,
• bol i zapaljenje,
• povećan broj trombocita (krvne pločice) u krvi (utvrđuje se laboratorijskom analizom krvi),
• promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi, uključujući i analize koje ukazuju kako funkcioniše jetra.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi. One obuhvataju smanjen broj krvnih pločica (trombocita) (što može dovesti do lakšeg nastanka modrica), povećan broj pojedinih vrsta belih krvnih zrnaca, smanjen broj drugih vrsta belih krvnih zrnaca i povećanu koncentraciju supstance po imenu bilirubin (koja se stvara u jetri). Vaš lekar Vas može povremeno upućivati na laboratorijske analize krvi;
• promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi, uključujući i analize koje ukazuju kako funkcionišu bubrezi;
• osećaj bockanja i mravinjanja po koži (parestezije);
• gljivične infekcije usne duplje ili vagine (kandidijaza);
• zapaljenje creva praćeno prolivom;
• bol na mestu primene leka;
• druge promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi. Simptomi uključuju česte infekcije, visoku telesnu temperaturu i bol u grlu. Vaš lekar Vas može povremeno upućivati na laboratorijske analize krvi.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• epileptični napadi (konvulzije),
• akutna dezorjentacija i konfuzija (delirijum).

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Itanem posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvanje leka pre otvaranja:

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Nakon rastvaranja sadržaja bočice sa 10 mL (lek jačine 500 mg), odnosno 20 mL (lek jačine 1000 mg) vode za injekcije, rastvor je stabilan:

• 2 sata na 25°C
• 12 sati na 4°C.

Čuvanje rastvora za injekciju/infuziju u odgovarajućem infuzionom rastvoru, dato je u tabeli:

Sa mikrobiološke tačke gledišta proizvod treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8°C.

Rastvori meropenema se ne smeju zamrzavati. Neupotrebljeni rastvor nije za naknadnu upotrebu!

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je meropenem (u obliku meropenem, trihidrata).

Itanem, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Jedna bočica sadrži 500 mg meropenema (u obliku meropenem, trihidrata).

Itanem, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Jedna bočica sadrži 1000 mg meropenema (u obliku meropenem, trihidrata).

• Pomoćna supstanca je natrijum-karbonat, bezvodni.

Kako izgleda lek Itanem i sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju.

Prašak: kristalni prašak bele do svetložute boje. Rekonstituisan rastvor: bistar rastvor.

Itanem, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna staklena bočica (staklo tip I) zapremine 20 mL sa sivim čepom od brombutil gume, aluminijumskim zatvaračem i plastičnim flip-off poklopcem zelene boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom (10 x 500 mg) i Uputstvo za lek.

Itanem, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna staklena bočica (staklo tip I) zapremine 30 mL sa sivim čepom od brombutil gume, aluminijumskim zatvaračem i plastičnim flip-off poklopcem sive boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom (10 x 1000 mg) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

GALENIKA AD BEOGRAD

Batajnički drum b.b., Beograd

Proizvođači:

PHARMATHEN S.A.

Dervenakion 6, Pallini Attiki, Grčka

GALENIKA AD BEOGRAD

Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno:

Februar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Itanem, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju: 515-01-00943-20-001 od 05.02.2021. Itanem, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju: 515-01-00944-20-001 od 05.02.2021.

Savet/medicinska uputstva

Antibiotici se koriste za lečenje infekcija izazvanih bakterijama. Antibiotici nisu delotvorni u lečenju infekcija izazvanih virusima.

Ponekad infekcija izazvana bakterijom neće odgovoriti na primenjeni antibiotik. Jedan od najčešćih razloga ove pojave je otpornost (rezistencija) bakterije uzročnika na primenjeni antibiotik. Ovo znači da bakterije mogu preživeti, a čak se i umnožavati, uprkos primeni antibiotika.

Bakterija može postati rezistentna na antibiotik iz više razloga. Pažljiva upotreba antibiotika može pomoći u smanjenju mogućnosti pojave rezistencije bakterija na antibiotike.

Kada Vam Vaš lekar propiše terapiju antibiotikom, ona je isključivo namenjena lečenju trenutne bolesti. Pridržavanje savetima koji su navedeni u nastavku će pomoći u sprečavanju pojave rezistencije bakterija, koja može sprečiti delovanje antibiotika.

• Veoma je važno da uzimate antibiotik u propisanoj dozi, u odgovarajuće vreme i određeni broj dana. Pročitajte Uputstvo za lek i u slučaju da nešto ne razumete, potražite objašnjenje od Vašeg lekara ili farmaceuta.
• Uzimajte antibiotik samo ako je propisan upravo Vama. Koristite antibiotik samo za lečenje one infekcije za koju je i propisan.
• Ne smete uzimati antibiotike koji su propisani drugima, čak i kada oni imaju infekciju sličnu Vašoj.
• Ne smete davati drugima antibiotike koji su propisani Vama.
• Ako Vam je po završetku propisanog režima terapije preostalo antibiotika, odnesite neupotrebljenu količinu leka u apoteku, kako bi se lek propisno uklonio.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Itanem je indikovan kod odraslih i dece uzrasta 3 meseca i starije, za lečenje sledećih infekcija (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka):

• teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom;
• bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze;
• komplikovane infekcije urinarnog trakta;
• komplikovane intraabdominalne infekcije;
• intra- i post-partalne infekcije;
• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva;
• akutni bakterijski meningitis.

Lek Itanem se može primenjivati u terapiji kod febrilnih pacijenata sa neutropenijom, za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom.

Lek Itanem se takođe koristi u terapiji pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa bilo kojom od prethodno navedenih infekcija.

Treba uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu primenu antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

U tabelama koje slede prikazane su opšte preporuke za doziranje.

Pri određivanju doze meropenema koju treba primeniti i dužine terapije treba uzeti u obzir vrstu infekcije uključujući težinu infekcije, i klinički odgovor.

Doze do 2 g tri puta dnevno kod odraslih i adolescenata, kao i doze do 40 mg/kg tri puta dnevno kod dece mogu biti posebno pogodne za lečenje nekih vrsta infekcija, kao što su infekcije izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (npr. Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp.) ili veoma teških infekcija.

Prilikom lečenja pacijenata sa insuficijencijom bubrega potrebna su detaljnija razmatranja doze leka (videti tabelu u nastavku).

Odrasli i adolescenti

Meropenem se obično primenjuje putem intavenske infuzije u trajanju od oko 15 do 30 minuta (videti odeljke „Inkompatibilnost”, „Rok upotrebe” i „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”).

Alternativno, doze do 1 g se mogu primeniti putem intravenske bolus injekcije u trajanju od približno 5 minuta. Dostupni su ograničeni podaci o bezbednosti koji podržavaju primenu 2 g meropenema putem intravenske bolus injekcije kod odraslih.

Oštećenje funkcije bubrega

Dozu za odrasle i adolescente treba prilagoditi kada je klirens kreatinina manji od 51 mL/min, kao što je prikazano u sledećoj tabeli. Podaci koji podržavaju primenu ovih prilagođenih doza za pojedinačnu dozu od 2 g su ograničeni.

Meropenem se uklanja hemodijalizom i hemofiltracijom. Potrebnu dozu treba primeniti nakon završetka ciklusa hemodijalize.

Nema utvrđenih preporuka za doziranje kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega i onih čije su vrednosti klirensa kreatinina preko 50 mL/min.

Pedijatrijska populacija

Deca uzrasta do 3 meseca:

Bezbednost i efikasnost primene meropenema kao i optimalni režim doziranja kod dece uzrasta do 3 meseca nisu ustanovljeni. Međutim, ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju da bi odgovarajući režim doziranja mogao biti 20 mg/kg na svakih 8 sati (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Deca uzrasta od 3 meseca do 11 godina i do 50 kg telesne mase:

Preporučeni režimi doziranja su prikazani u sledećoj tabeli:

Deca telesne mase preko 50 kg:

Treba primenjivati dozu za odrasle.

Ne postoje iskustva o primeni leka kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega.

Način primene

Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije, u trajanju od 15-30 minuta (videti odeljke

„Inkompatibilnost”, „Rok upotrebe” i „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”). Alternativno, doze meropenema do 20 mg/kg se mogu primeniti putem intravenske bolus injekcije, u trajanju od otprilike 5 minuta. Dostupni su ograničeni podaci o bezbednosti koji podržavaju primenu doze od 40 mg/kg meropenema kod dece putem intravenske bolus injekcije.

Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Lista pomoćnih supstanci Natrijum-karbonat, bezvodni. Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Rok upotrebe

Rok upotrebe pre otvaranja

4 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja

Nakon rastvaranja sadržaja bočice sa 10 mL (lek jačine 500 mg), odnosno 20 mL (lek jačine 1000 mg) vode za injekcije, rastvor je stabilan:

• 2 sata na 25°C
• 12 sati na 4°C.

Čuvanje rastvora za injekciju/infuziju u odgovarajućem infuzionom rastvoru, dato je u tabeli:

Sa mikrobiološke tačke gledišta proizvod treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8°C.

Rastvori meropenema se ne smeju zamrzavati. Neupotrebljeni rastvor nije za naknadnu upotrebu!

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvanje leka pre otvaranja

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja,

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja i posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantaciju leka

Itanem, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna staklena bočica (staklo tip I) zapremine 20 mL sa sivim čepom od brombutil gume, aluminijumskim zatvaračem i plastičnim flip-off poklopcem zelene boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom (10 x 500 mg) i Uputstvo za lek.

Itanem, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna staklena bočica (staklo tip I) zapremine 30 mL sa sivim čepom od brombutil gume, aluminijumskim zatvaračem i plastičnim flip-off poklopcem sive boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom (10 x 1000 mg) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Injekcije:

Meropenem koji je namenjen za primenu putem intravenske bolus injekcije rekonstituiše se sa sterilnom vodom za injekcije.

Infuzija:

Za primenu u intravenskoj infuziji meropenem se može rastvoriti u odgovarajućim infuzionim rastvorima (videti odeljak „Rok upotrebe”).

Svaka bočica služi za jednokratnu upotrebu.

Tokom pripreme rastvora moraju se poštovati osnovni principi aseptičnog rada. Pripremljeni rastvor promućkati pre upotrebe.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.