Karvileks® 12.5mg tableta

Aktivna supstanca leka Karvileks pripada grupi neselektivnih blokatora β- i α1- adrenergičkih receptora. Lek je namenjen za primenu kod odraslih u terapiji:

• Esencijalne hipertenzije
• Hronične, stabilne angine pektoris
• Hronične srčane insuficijencije:

Ukoliko nisu prisutne kontraindikacije, lek Karvileks je indikovan u kombinaciji sa standardnom terapijom (kao što su ACE inhibitori i diuretici sa ili bez digoksina) kod svih pacijenata sa stabilnom, simptomatskom, hroničnom srčanom insuficijencijom svih stepena ozbiljnosti, bez obzira na ishemijsko ili neishemijsko poreklo.

Napomena (kada se lek primenjuje kod hronične srčane insuficijencije):

Terapiju karvedilolom treba započeti kada je stanje pacijenta stabilizovano konvencionalnom terapijom za srčanu insuficijenciju, tj. kada su doze postojeće standardne terapije stabilne najmanje četiri nedelje pre započinjanja terapije karvedilola. Potrebno je istaći da lek Karvileks nije pogodan za uvođenje karvedilola u terapiju hronične srčane insuficijencije, s obzirom na to da se pomoću leka Karvileks, tablete jačine 12,5 mg, ne mogu postići preporučene inicijalne doze karvedilola.

Doziranje

Esencijalna hipertenzija

Terapiju treba započeti dozom 12,5 mg karvedilola, jedanput dnevno tokom prva dva dana terapije. Nakon toga, terapiju treba nastaviti dozom 25 mg karvedilola jedanput dnevno. Obično je doza 25 mg karvedilola jedanput dnevno dovoljna.

Ukoliko efekat nije dovoljan, doza se može postepeno povećati u intervalima ne kraćim od 2 nedelje, maksimalna preporučena dnevna doza je 50 mg karvedilola jedanput dnevno ili 25 mg karvedilola dva puta dnevno.

Dnevna doza od 50 mg karvedilola se ne sme prekoračiti.

Hronična stabilna angina pectoris

Terapiju treba započeti dozom 12,5 mg karvedilola dva puta dnevno tokom prva dva dana terapije. Nakon toga, terapiju treba nastaviti dozom 25 mg karvedilola dva puta dnevno. Obično je doza 25 mg karvedilola dva puta dnevno dovoljna.

Ukoliko efekat nije dovoljan, doza se može povećati u intervalima ne manjim od 2 nedelje, maksimalna preporučena dnevna doza je 100 mg karvedilola podeljeno u pojedinačne doze.

Hronična srčana insuficijencija

Preporučena inicijalna doza iznosi 3,125 mg dva puta dnevno tokom dve nedelje (kako se pomoću leka Karvileks ne može postići ova doza, potrebno je primeniti drugi dostupan lek koji omogućava primenu doze 3,125 mg karvedilola).

Ako se ova doza adekvatno podnosi, može se postepeno povećavati u intervalima ne manjim od dve nedelje, do doze od 6,25 mg dva puta dnevno, potom do 12,5 mg dva puta dnevno i na kraju 25 mg dva puta dnevno. Dozu treba povećati do najviše preporučene doze koju pacijent podnosi. Najmanja efektivna doza je

6,25 mg karvedilola dva puta dnevno. Kao pravilo, maksimalna doza je 25 mg karvedilola dva puta dnevno kod pacijenata sa teškom hroničnom insuficijencijom i kod pacijenata sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom i telesnom masom ispod 85 kg. Doza se može povećati uz oprez i pažljivim praćenjem do najviše 50 mg karvedilola dva puta dnevno, ali samo kod pacijenata sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom i sa telesnom masom iznad 85 kg.

Doza leka Karvileks može da se poveća samo kada je klinički status pacijenta zadovoljavajući i stabilan, tj. kada ne postoje simptomi koji ukazuju na pogoršanje srčane insuficijencije ili klinički značajna neželjena dejstva, naročito ona koja su posledica vazodilatacije (npr. pad krvnog pritiska, vrtoglavica). Zbog toga, pre svakog povećanja doze leka mora se posebno proveriti postojanje gore navedenih simptoma kod pacijenata. Osim toga, neophodne su redovne i česte kontrole (npr. kontrola funkcije bubrega, telesne mase, krvnog pritiska, pulsa i srčanog ritma), naročito tokom perioda određivanja doze (povećanje doze do doze održavanja). Pogoršanje simptoma srčane insuficijencije ili pojava neželjenih dejstava usled vazodilatacije izazvane lekom Karvileks su uobičajeni simptomi prolaznog karaktera i treba ih tretirati privremenim smanjenjem doze karvedilola ili, ukoliko je neophodno, prestankom primene karvedilola. Međutim, ukoliko su ovi simptomi primarno posledica zadržavanja tečnosti, potrebno je prvo povećati dozu diuretika.

Doza održavanja mora da se odredi za svakog pacijenta pojedinačno uz pažljiv medicinski nadzor. U slučaju dugotrajne terapije treba koristiti najveću dozu koja se dobro podnosi.

Ukoliko se primena karvedilola obustavi na više od jedne nedelje, terapiju treba ponovo započeti primenom manje doze (dva puta dnevno) i postupak postepenog povećanja doze, prethodno opisan, se

ponavlja. Ukoliko je terapija karvedilola prekinuta na više od 2 nedelje, terapija se mora započeti primenom doze od 3,125 mg karvedilola dva puta na dan tokom dve nedelje, nakon čega se postupak postepenog povećanja doze, opisan iznad, ponavlja.

Doziranje kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i oštećenjem funkcije bubrega

Potrebna doza mora da se odredi za svakog pacijenta pojedinačno. Dostupni farmakokinetički parametri i objavljene kliničke studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega različitog stepena (uključujući i tešku insuficijenciju bubrega) pokazali su da nije potrebno prilagođavanje preporučene doze karvedilola kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (takođe videti odeljak 5.2).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre

Karvedilol je kontraindikovan za primenu kod pacijenata sa klinički manifestovanim oštećenjem funkcije jetre (takođe videti odeljke 4.3 i 5.2).

Doziranje kod starijih pacijenata

• Esencijalna hipertenzija

Dnevna doza od 12,5 mg karvedilola je takođe preporučena kod starijih pacijenata na početku terapije. Pri dugotrajnoj primeni ove doze moguće je postići zadovoljavajuće smanjenje krvnog pritiska kod nekih pacijenata. Ukoliko efekat nije dovoljan, doza se može povećavati u intervalima ne manjim od 14 dana do najviše dnevne doze (25 mg za svaku pojedinačnu dozu i maksimalna ukupna dnevna doza 50 mg karvedilola).

• Hronična stabilna angina pectoris

Kod starijih pacijenata, dnevna doza ne sme da pređe 25 mg karvedilola dva puta dnevno.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost karvedilola kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina nije ustanovljena. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku 5.2, međutim ne može se dati preporuka o doziranju, te se ne preporučuje primena leka Karvileks kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina.

Način primene

Tabletu ili polovinu tablete treba progutati celu, sa dovoljnom količinom tečnosti.

Preporučeno je da se lek Karvileks uzima uz obrok kako bi se karvedilol resorbovao sporije (i na taj način moguće je da će se smanjiti ortostatski efekat). Po pravilu, terapija lekom Karvileks je dugotrajna i ukoliko je moguće, terapiju ne treba naglo prekidati, već postepeno smanjivati dozu tokom 1 do 2 nedelje.

Napomena: Deljenjem na pola tablete leka Karvileks jačine 12,5 mg, može se postići doza 6,25 mg karvedilola, dok je za postizanje doze 3,125 mg karvedilola potrebno koristiti drugi lek koji omogućava postizanje ove doze.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• Kardiogeni šok
• Nestabilna/dekompenzovana srčana insuficijencija
• Akutna plućna embolija
• Princmetalova angina
• Teška hipotenzija (sistolni krvni pritisak < 85 mmHg)
• Teška bradikardija (< 50 otkucaja u minuti)
• Atrioventrikularni (AV) blok drugog i trećeg stepena (osim ako postoji ugrađeni pejsmejker)
• Sindrom obolelog sinusa uključujući i sino-atrijalni (SA) blok
• Plućno srce (lat. cor pulmonale)
• Bronhijalna astma ili druge bolesti pluća sa komponentom bronhospazma (npr. hronična opstruktivna
• bolest pluća)
• Nelečeni feohromocitom
• Klinički značajno oboljenje jetre
• Metabolička acidoza
• Istovremena primena sa MAOI (izuzetak: MAO-B inhibitori)
• Istovremena primena sa intravenski primenjenim verapamilom, diltiazemom ili drugim antiaritmicima
• Tokom dojenja.

Hipertenzija

Lek Karvileks se za terapiju esencijalne hipertenzije može primenjivati sam ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivima, posebno sa tiazidnim diureticima. U slučaju postojeće ili prethodne terapije diureticima, preporučuje se da se oni, ukoliko je moguće, privremeno obustave pre početka terapije lekom Karvileks kako bi se izbegao potencijalni prekomerni pad krvnog pritiska.

S obzirom na to da je kliničko iskustvo ograničeno, lek Karvileks ne treba primenjivati u slučajevima nestabilne ili sekundarne hipertenzije, potpunog bloka zajedničkog snopa, sklonosti ka razvoju ortostatske hipotenzije, akutne inflamatorne bolesti srca, lezija na srčanim zaliscima ili izliva koji utiču na hemodinamiku, poremećaj periferne arterijske cirkulacije u završnom stadijumu kao i istovremenu terapiju sa antagonistima α1-adrenergičkih receptora i agonistima α2-adrenergičkih receptora.

Ukoliko se lek Karvileks i klonidin koriste istovremeno u opravdanim izuzetnim slučajevima, klonidin se može postepeno prekinuti jedino nekoliko dana nakon završetka terapije lekom Karvileks.

Hronična (kongestivna) srčana insuficijencija

U principu, lek Karvileks uvek treba koristiti kao dodatak standardnoj terapiji srčane insuficijencije, koja obuhvata diuretike, digoksin, ACE inhibitore i/ili druge vazodilatatore. Terapiju lekom Karvileks treba započeti samo kada je stanje pacijenta stabilizovano konvencionalnom terapijom za srčanu insuficijenciju, tj. kada su doze postojeće standardne terapije stabilne najmanje četiri nedelje pre započinjanja terapije lekom Karvileks.

Veći pad krvnog pritiska nakon primene prve doze leka Karvileks ili nakon povećanja doze je moguć, naročito kod pacijenata sa ozbiljnom srčanom insuficijencijom (NYHA1 klasifikacija ≥ III), deficitom elektrolita i vode (npr. pri primeni velikih doza diuretika), ali i kod starijih pacijenata ( ≥ 70 godina) ili kod pacijenata sa niskim krvnim pritiskom (npr. sistolni pritisak < 100 mmHg). Iz ovih razloga, ove pacijente je potrebno držati pod medicinskim nadzorom oko 2 sata nakon primene prve doze leka Karvileks, kao i nakon povećanja doze, sa ciljem da se izbegne pojava nekontrolisane hipotonične reakcije.

Kod pacijenata sa (kongestivnom) srčanom insuficijencijom tokom perioda titracije doze leka Karvileks, može doći do pogoršanja srčane insuficijencije ili retencije tečnosti. Ako se takvi simptomi pojave, dozu diuretika treba povećati, a dozu leka Karvileks ne treba povećavati sve dok se ponovo ne uspostavi klinička stabilnost. Povremeno može biti neophodno da se doza leka Karvileks smanji ili u retkim slučajevima, privremeno obustavi. Ovakvi slučajevi ne isključuju mogućnost ponovnog uspostavljanja odgovarajuće doze karvedilola. Usled negativnog efekta na provodljivost AV čvora, lek Karvileks se kod pacijenata sa AV blokom I stepena, mora koristiti sa oprezom.

Lek Karvileks treba posebno pažljivo koristiti u kombinaciji sa kardiotoničnim glikozidima, jer oba leka mogu da uspore provodljivost AV čvora (videti odeljak 4.5).

Funkcija bubrega u kongestivnoj srčanoj insuficijenciji

Reverzibilno pogoršanje funkcije bubrega uočeno je prilikom primene leka Karvileks kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom koji imaju nizak krvni pritisak (sistolni pritisak < 100 mmHg), koji dodatno imaju ishemijska oboljenja srca ili generalizovanu vaskulopatiju i/ili oštećenje funkcije bubrega.

Kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom koji imaju ove faktore rizika, treba često pratiti funkciju bubrega za vreme titracije doze leka Karvileks i u slučaju pogoršanja insuficijencije bubrega treba smanjiti dozu ili obustaviti terapiju.

Disfunkcija leve komore nakon akutnog infarkta miokarda

Pacijenti treba da budu klinički stabilni pre započinjanja terapije lekom Karvileks. Osim toga, pacijent mora da prima ACE inhibitore tokom najmanje prethodnih 48 sati i doza ACE inhibitora mora da bude stabilna najmanje prethodna 24 sata.

Hronična opstruktivna bolest pluća

Moguća je pojava dispneje sa tendencijom ka bronhospazmu koji predstavlja rezultat potencijalno povećanog otpora disajnih puteva. Pacijenti sa bolestima pluća sa simptomima bronhospazma ne bi trebalo da koriste lek Karvileks (videti odeljak 4.3).

Dijabetes

Lek Karvileks treba pažljivo primenjivati kod pacijenta sa dijabetes melitusom, jer koncentracija glukoze u krvi može biti pogoršana ili rani znaci i simptomi akutne hipoglikemije mogu biti prikriveni ili umanjeni.

Prema tome, potrebno je redovno praćenje koncentracije glukoze u krvi kod ovih pacijenata kada se lek Karvileks uvodi u terapiju ili prilikom promene doziranja. Ukoliko je potrebno, treba podesiti hipoglikemijsku

terapiju.

Pažljiva medicinska kontrola koncentracije glukoze u krvi takođe je potrebna tokom strogog gladovanja (videti odeljak 4.5).

Blokatori β-adrenergičkih receptora mogu povećati insulinsku rezistenciju i maskirati simptome hipoglikemije. Međutim, brojne studije su pokazale da blokatori β-adrenergičkih receptora sa vazodilatatornim efektom, kao što je karvedilol, imaju povoljniji efekat na glukozu.

Periferna vaskularna bolest i Raynaud-ov sindrom

Lek Karvileks treba oprezno koristiti kod pacijenata sa perifernim vaskularnim oboljenjima (npr. Raynaud- ov sindrom) zato što blokatori β -adrenergičkih receptora mogu da ubrzaju ili pogoršaju simptome poremećaja arterijske cirkulacije.

Hipertireoidizam

Lek Karvileks može da maskira simptome hipertireoidizma. Anestezija i velike operacije

S obzirom na aditivni negativni inotropni efekat karvedilola i nekih anestetika, potreban je oprez kod pacijenata koji se podvrgavaju operaciji.

Bradikardija

Lek Karvileks može da izazove bradikardiju. Ako se puls pacijenta smanji ispod 55 otkucaja u minuti, dozu leka Karvileks treba smanjiti.

Preosetljivost

Posebnu pažnju treba obratiti kod primene leka Karvileks kod pacijenata sa istorijom teških reakcija preosetljivosti i kod pacijenata kod kojih je u toku terapija hiposenzibilizacije, pošto blokatori ß - receptora mogu da povećaju i osetljivost na alergene i težinu reakcija preosetljivosti.

Ozbiljne kožne neželjene raekcije

Veoma retki slučajevi ozbiljnih kožnih neželjenih reakcija kao što su toksična epidermalna nekroliza (TEN) i

Stevens-Johnson- ov sindrom (SJS) su bili zabeleženi tokom terapije lekom Karvileks (videti odeljak 4.8). Psorijaza

Pacijentima koji u istoriji bolesti imaju psorijazu povezanu sa terapijom blokatorima ß -adrenergičkih receptora treba davati lek Karvileks tek posle razmatranja odnosa koristi i rizika.

Istovremena primena sa lekovima koji blokiraju kalcijumove receptore

Neophodno je pažljivo praćenje EKG i krvnog pritiska kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove blokatore kalcijumovih kanala kao što su verapamil i diltiazem.

Feohromocitom

Primena blokatora β-adrenergičkih receptora kod pacijenata sa feohromocitomom dozvoljena je samo nakon zadovoljavajuće blokade α-adrenergičkih receptora. Iako karvedilol ima i α - i β -blokatorsko farmakološko dejstvo, nema iskustava o upotrebi karvedilola u ovom stanju. Zbog toga treba biti obazriv kod primene leka Karvileks kod pacijenata za koje se sumnja da imaju feohromocitom.

Princmetalova angina

Lekovi sa neselektivnom aktivnošću blokade β -adrenergičkih receptora mogu da provociraju bol u grudima kod pacijenata sa Princmetalovom anginom. Nema kliničkih iskustava sa karvedilolom kod ovih pacijenata, iako aktivnost blokade α -adrenergičkih receptora karvedilola može sprečiti takve simptome. Lek Karvileks je kontraindikovan kod pacijenata sa dijagnozom Princmetalove angine (videti odeljak 4.3). Međutim, treba biti oprezan pri primeni leka Karvileks kod pacijenata za koje se sumnja da imaju Princmetalovu anginu.

Kontaktna sočiva

Pacijente koji nose kontaktna sočiva treba upozoriti da postoji mogućnost smanjenog lučenja suza. Sindrom obustave

Prekid terapije karvedilolom treba da bude postepen, posebno kod pacijenata sa ishemijskom bolesti srca. Preporučuje se postepeno smanjenje doza u periodu od 2 nedelje.

Upotreba kao doping sredstava

Upotreba leka Karvileks može dovesti do pozitivnih rezultata na doping testovima. Upotreba leka Karvileks kao doping sredstva može predstavljati opasnost po zdravlje.

Pedijatrijska populacija

Nije preporučena primena leka Karvileks kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina zbog nedovoljno podataka o bezbednosti.

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti mogu reagovati sa većom osetljivošću na karvedilol i treba ih pažljivo pratiti.

Kao i druge blokatore β-adrenergičkih receptora, a naročito kod koronarnih pacijenata, karvedilol treba obustaviti postepenim smanjenjem doze.

Oštećenje funkcije bubrega

Autoregulatorno snabdevanje bubrega krvlju i glomerularna filtracija su ostali nepromenjeni tokom hroničnog lečenja karvedilolom. Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega nisu opravdane promene preporučene doze karvedilola (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije jetre

Karvedilol je kontraindikovan kod pacijenata sa klinički manifestnim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3). Farmakokinetička studija kod pacijenata sa cirozom je pokazala da je izloženost (PIK) prema karvedilolu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre povećana za 6,8 puta u odnosu na zdrave ispitanike.

Laktoza

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Farmakokinetičke interakcije

Dejstvo karvedilola na farmakokinetiku drugih lekova

Karvedilol je supstrat kao i inhibitor P-glikoproteina. Zbog toga, biološka raspoloživost lekova koji se transportuju preko P-glikoproteina može biti povećana pri istovremenoj primeni sa karvedilolom.

Osim toga, biološku raspoloživost karvedilola mogu da modifikuju induktori ili inhibitori P-glikoproteina.

Digoksin:

U pojedinim studijama kod zdravih osoba i pacijenata sa srčanom insuficijencijom pokazana je povećana koncentracija digoksina u serumu do 20%. Značajno veći efekat je primećen kod muških

pacijenata u odnosu na ženske pacijente. Preporučuje se intenzivnije praćenje koncentracije digoksina pri započinjanju, podešavanju ili prekidu terapije karvedilolom (videti odeljak 4.4). Karvedilol nema dejstvo na digoksin primenjen intravenski.

Ciklosporin i takrolimus: Dve studije kod pacijenata podvrgnutih transplantaciji bubrega i srca, koji su oralno dobijali ciklosporin, pokazale su da dolazi do povećanja koncentracije ciklosporina u plazmi nakon početka primene karvedilola.

Izgleda da karvedilol povećava izloženost oralno primenjenom ciklosporinu za oko 10–20%. Da bi se koncentracije ciklosporina zadržale u terapijskom rasponu, kod ovih pacijenata doze ciklosporina je potrebno smanjiti za oko 10-20%. Nije poznat mehanizam interakcije, ali inhibicija P-glikoproteina u crevima može imati udela. Preporučuje se, usled velikih interindvidualnih razlika u nivoima ciklosporina, da se pažljivo prate koncentracije ciklosporina nakon uvođenja karvedilola u terapiju i da se, ako je potrebno, doza ciklosporina prilagodi na odgovarajući način. Ako se ciklosporin primenjuje intravenski, ne očekuju se interakcije sa karvedilolom. Pored toga, postoje naznake da je CYP3A4 uključen u metabolizam karvedilola. Pošto je takrolimus supstrat P-glikoproteina i CYP3A4, na njegovu farmakokinetiku može uticati interakcijom karvedilol.

Dejstvo drugih lekova i supstanci na farmakokinetiku karvedilola

Inhibitori kao i induktori CYP2D6 i CYP2C9 mogu stereoselektivno da modifikuju sistemski i/ili presistemski

metabolizam karvedilola, što dovodi do povećane ili smanjene koncentracije (R)- ili (S)-karvedilola u plazmi (videti odeljak 5.2). Neki primeri koji su primećeni kod pacijenata ili kod zdravih osoba

su nabrojani u nastavku, ali lista nije potpuna.

Cimetidin: Cimetidin, hidralazin i alkohol mogu da povećaju sistemsku raspoloživost karvedilola, jer pomoću enzimske inhibicije smanjuju njegovu metabolizaciju u jetri. Zbog toga se preporučuje pažljivo praćenje ovih pacijenata tokom istovremene primene.

Rifampicin: U studiji na 12 zdravih ispitanika, izloženost karvedilolu je smanjena za oko 60% tokom istovremene primene sa rifampicinom i primećeno je smanjeno dejstvo karvedilola na sistolni krvni pritisak. Mehanizam interakcije nije poznat, ali postoji mogućnost uticaja rifampicina na indukciju crevnog P- glikoproteina.

Tokom istovremene primene karvedilola i rifampicina savetuje se pažljivo praćenje blokade β- adrenergičkih receptora.

Amjodaron: In vitro studija sa humanim mikrozomima jetre pokazala je da amjodaron i dezetilamjodaron inhibiraju oksidaciju (R)- i (S)-karvedilola. Najniža koncentracija (R)- i (S)-karvedilola je značajno smanjena,

do 2,2 puta, kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji istovremeno primaju karvedilol i amjodaron u poređenju sa pacijentima koji su na monoterapiji karvedilolom. Dejstvo na (S)-karvedilol pripisano je dezetilamjodaronu, metabolitu amjodarona, koji predstavlja snažan inhibitor CYP2C9 enzima. Savetuje se praćenje blokade β-adrenergičkih receptora kod pacijenata lečenih kombinacijom karvedilola i amjodarona.

Fluoksetin i paroksetin: U randomizovanoj, unakrsnoj studiji sprovedenoj kod 10 pacijenata sa srčanom insuficijencijom, istovremena primena karvedilola i fluoksetina, snažnog inhibitora CYP2D6 enzima, dovela je do stereoselektivne inhibicije metabolizma karvedilola sa povećanjem srednje vrednosti PIK od 77% (R)- enantiomera i statistički neznačajnim povećanjem srednje vrednosti PIK-a od 35% (S)-enantiomera u poređenju sa placebo grupom. Ali nije bilo razlike u neželjenim događajima, promeni srčane frekvence ili krvnog pritiska između ovih grupa. Dejstvo pojedinačne doze paroksetina, snažnog inhibitora CYP2D6 enzima, na farmakokinetiku karvedilola ispitivano je nakon pojedinačne oralne primene kod 12 zdravih ispitanika. Uprkos značajnom povećanju izloženosti (R)- i (S)-karvedilolu nisu primećeni klinički efekti kod zdravih ispitanika.

Alkohol: Istovremena konzumacija alkohola može smanjiti antihipertenzivni efekat karvedilola i izazvati različite neželjene reakcije. Pokazalo se da konzumacija alkohola ima akutne hipotenzivne efekte koji mogu biti posledica smanjenja krvnog pritiska uzrokovanog karvedilolom. Kako se karvedilol teško rastvara u vodi a lako je rastvorljiv u etanolu, prisustvo alkohola može uticati na brzinu i/ili stepen intestinalne resorpcije karvedilola uslovljenu povećanjem njegove rastvorljivosti. Pored toga, pokazalo se da se karvedilol delimično metaboliše putem CYP2E1, enzima za koji se zna da se pomoću alkohola kako indukuje tako i inhibira.

Sok od grejpfruta: Konzumacija jedne doze od 300 mL soka od grejpfruta rezultirala je povećanjem od 1,2 PIK karvedilola u poređenju sa vodom. Iako je klinička relevantnost ovog zapažanja nejasna, preporučljivo je da pacijenti izbegavaju istovremenu konzumaciju soka od grejpfruta, bar dok se ne uspostavi stabilan odnos doza-dejstvo.

Farmakodinamske interakcije

Insulin ili oralni hipoglikemici: lekovi sa ß -blokatorskim dejstvom mogu da pojačaju efekat insulina i oralnih antidijabetika na snižavanje nivoa šećera u krvi. Znaci hipoglikemije mogu biti maskirani ili smanjeni (naročito tahikardija). Kod pacijenata na terapiji insulinom ili oralnim antidijabeticima se iz tog razloga preporučuje redovno praćenje nivoa glukoze u krvi (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji smanjuju koncentraciju kateholamina: pacijente koji su na terapiji ß -blokatorima i lekovima koji razgrađuju kateholamine (npr. rezerpin i inhibitori monoamino oksidaze (MAOI), treba pažljivo pratiti radi znakova hipotenzije i/ili teške bradikardije.

Digoksin: istovremena primena ß -blokatora i digoksina može dovesti do dodatnog usporavanja

atrioventrikularne (AV) provodljivosti.

Blokatori kalcijumovih kanala kao što su verapamil, diltiazem, amjodaron ili drugi antiaritmici:

Tokom istovremene primene karvedilola i oralno primenjenih antagonista kalcijuma kao što su verapamil, diltiazem, ili drugi antiaritmici kao što je amjodaron, rizik od poremećaja provodljivosti AV čvora može biti povećan.

Zabeleženi su izolovani slučajevi poremećaja provodljivosti (retko sa hemodinamskim poremećajem) kada su istovremeno primenjivani karvedilol i diltiazem. Kada lek Karvileks mora biti primenjen sa drugim antagonistima kalcijuma kao što su verapamil ili diltiazem ili drugim antiaritmicima, preporučuje

se praćenje krvnog pritiska, pulsa i srčanog ritma (EKG), kao i prilikom primene drugih blokatora β- adrenergičkih receptora (videti odeljak 4.4).

Klonidin: istovremena primena klonidina, rezerpina, gvanetidina, metildope i guanfacina sa blokatorima β- adrenergičkih receptora može da pojača efekte snižavanja krvnog pritiska i usporavanja otkucaja srca. Kada je potrebno prekinuti istovremenu terapiju β -blokatorima i klonidinom, najpre treba prekinuti primenu β - blokatora. Terapija klonidinom se zatim može prekinuti nekoliko dana kasnije, postepenim smanjivanjem doze.

Antihipertenzivi: kao što je to slučaj i sa drugim β -blokatorima, i karvedilol može da potencira dejstvo drugih lekova sa antihipertenzivnim dejstvom pri njihovoj istovremenoj primeni (npr. antagonisti α 1- adrenergičkih receptora) ili da izazove hipotenziju u okviru njihovog profila neželjenih dejstava (kao što su barbiturati, fenotiazini, triciklični antidepresivi, kao i vazodilatatori i alkohol).

Anestetici: tokom opšte anestezije preporučeno je pažljivo praćenje vitalnih parametara zbog sinergističkog negativnog inotropnog i hipotenzivnog dejstva karvedilola i nekih anestetika i narkotika. Iz tog razloga se preporučuje pažljivo praćenje vitalnih znakova (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni anti-inflamatorni lekovi (NSAIL): istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) i blokatora ß -adrenergičkih receptora može da dovede do povećanja krvnog pritiska i pogoršanja kontrole krvnog pritiska.

ß -agonistički bronhodilatatori: kardio-neselektivni blokatora ß -adrenergičkih receptora imaju antagonističko dejstvo u odnosu na bronhodilatatorno dejstvo ß -agonističkih bronhodilatatora. Preporučuje se pažljivo praćenje ovih pacijenata.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni karvedilola kod trudnica ograničeni. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Blokatori ß-receptora smanjuju placentalnu perfuziju, koja može da dovede do intrauterine smrti ploda, odnosno pobačaja ili prevremenog porođaja. Osim toga, kod ploda ali i kod novorođenčeta mogu da se jave neželjene reakcije (naročito hipoglikemija i bradikardija). Povećan je rizik od komplikacija na srcu i plućima kod novorođenčeta u postnatalnom periodu. Zbog toga lek Karvileks treba koristiti u trudnoći samo ako korist od primene kod majke opravdava potencijalni rizik za nerođeno dete ili novorođenče.

Terapiju blokatorima β-adrenergičkih receptora treba obustaviti 72 – 48 sati pre očekivanog termina za porođaj.

Ukoliko to nije moguće, novorođenče se mora pratiti tokom prvih 48 - 72 sata života. Dojenje

Studije na životinjama su pokazale da se karvedilol i/ili njegovi metaboliti izlučuju i nagomilavaju u mleku pacova. Izlučivanje karvedilola u humano mleko nije proučavano. Lek Karvileks je kontraindikovan tokom dojenja. Zbog toga je potrebno prekinuti dojenje u slučaju terapije lekom Karvileks.

Plodnost

U studijama na životinjama, nakon lečenja karvedilolom uočena je smanjena plodnost kod ženki (videti odeljak 5.3).

Nisu rađene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Zbog individualno varirajućih reakcija koje mogu da se jave (npr. vrtoglavica, zamor), sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama ili rada bez čvrstog oslonca može biti smanjena. Ovo se posebno odnosi na početak terapije, povećanja doze, promenu terapije, kao i na kombinaciju sa alkoholom.

Sažetak bezbednosnog profila

Učestalost pojave neželjenih reakcija nije dozno zavisna sa izuzetkom vrtoglavice, poremećaja vida, bradikardije i pogoršanja srčane insuficijencije.

Spisak neželjenih dejstava:

Rizik od najvećeg broja neželjenih reakcija povezanih sa karvedilolom je sličan za sve indikacije. Izuzeci su opisani u odeljku“ Opis pojedinih neželjenih reakcija“ u nastavku.

Procena učestalosti neželjenih reakcija bazirana je na sledećim učestalostima:

• Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)
• Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)
• Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)
• Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)
• Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)
• Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Tabela 1 sumira neželjene reakcije koje su prijavljene u vezi sa upotrebom karvedilola u studijama relevantnim za registraciju za sledeće indikacije: hronična srčana insuficijencija, disfunkcija leve komore nakon akutnog infarkta miokarda, hipertenzija i dugotrajno lečenje hronične angine pektoris.

Tabela 1: Neželjene reakcije iz kliničkih studija

Opis pojedinih neželjenih reakcija

Vrtoglavica, sinkopa, glavobolja i astenija su obično blage i uglavnom zabeležene na početku lečenja.

Kod pacijenata sa (kongestivnom) srčanom insuficijencijom, može doći do pogoršanja srčane insuficijencije i

retencije tečnosti tokom povećavanja doze karvedilola titracijom (videti odeljak 4.4).

Srčana insuficijencija je neželjeno dejstvo koje je veoma često prijavljivano i kod pacijenata koji su primali placebo (14,5 %) i kod onih koji su primali karvedilol (15,4%), kod pacijenata sa poremećenom funkcijom leve komore nakon akutnog infarkta miokarda.

Zabeleženo je reverzibilno pogoršanje funkcije bubrega tokom terapije karvedilolom kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i niskim krvnim pritiskom, ishemijskom bolesti srca i difuznom vaskularnom bolesti i/ili osnovnom insuficijencijom bubrega (videti odeljak 4.4).

Metabolički i nutritivni poremećaji

Kao klasa lekova, blokatori ß- adrenergičkih receptora mogu uzrokovati prelazak latentnog dijabetesa u manifestan, pogoršanje manifestnog dijabetesa i smanjenje regulacije koncentracije glukoze u krvi.

Poremećaji funkcije bubrega i urinarnog trakta

Karvedilol može da izazove urinarnu inkontinenciju kod žena, koja nakon prekida terapije prestaje.

Kardiološki poremećaji

Sinusni blok kod predisponiranih pacijenata (na pr. starijih pacijenata ili pacijenata sa već postojećom bradikardijom, disfunkcijom sinusnog čvora ili atrioventrikularnim blokom).

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Hiperhidroza.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rse-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i znaci

U slučaju predoziranja, mogu se javiti ozbiljna hipotenzija, bradikardija, srčana insuficijencija, kardiogeni šok i prestanak rada srca. Dodatno, mogu se javiti dispneja, bronhospazam, povraćanje, poremećaj svesti i generalizovane konvulzije.

Terapija

Pored opštih mera terapije predoziranja, potrebno je sprovesti praćenje i korekciju vitalnih parametara, ukoliko je neophodno u uslovima intenzivne nege, i u određenim okolnostima može biti potrebna mehanička ventilacija.

Resorpcija karvedilola iz gastrointestinalnog trakta se može smanjiti gastričnom lavažom i primenom aktivnog uglja i laksativa.

Pacijenta treba postaviti u ležeći položaj. Dostupni su sledeći antidoti:

• Za terapiju bradikardije:

Atropin 0,5 – 2 mg, intravenski, sa pejsmejkerom ukoliko je bradikardija refraktarna na terapiju.

• Za terapiju hipotenzije ili šoka:

Nadoknada plazme i ukoliko je potrebno, simpatomimetici.

Efekat blokade β-adrenergičkih receptora leka Karvileks može biti dozno zavisan i ukoliko je potrebno antagonizovan sporom, intravenskom primenom simpatomimetika čija doza je određena u odnosu na telesnu masu pacijenta, npr. isoprenalin, dobutamin, orciprenalin ili adrenalin. Ukoliko je potreban pozitivan inotropni efekat, treba razmotriti primenu inhibitora fosfodiesteraze, npr. milrinon. Ukoliko je potrebno, može se primeniti glukagon (od 1 mg do 10 mg, intravenski), praćen kontinuiranom infuzijom od 2 mg/sat do 5mg/sat ukoliko je potrebno.

Kada je predominantan simptom intoksikacije periferna vazodilatacija, neophodna je primena norfenefrina ili noradrenalina uz kontinuirano praćenje cirkulacije.

U slučaju pojave bronhospazma mogu se primeniti β-simpatomimetici (u aerosolu, takođe i intravenski kao spora injekcija ili infuzija ukoliko efekat nije odgovarajući) ili intravenski aminofilin kao spora injekcija ili infuzija.

Ukoliko se jave napadi, preporučuje se spora infuzija diazepama ili klonazepama.

Važna napomena:

U slučajevima težeg predoziranja sa simptomima šoka, suportivna terapija koja je ovde opisana treba da se nastavi u dovoljno dugom vremenskom periodu, jer se mogu očekivati produženo poluvreme eliminacije i redistribucija karvedilola iz dubljih odeljaka. Dužina trajanja suportivne terapije zavisi od ozbiljnosti predoziranja. Terapiju treba nastavi dok se stanje pacijenta ne stabilizuje.

Karvedilol se ne eliminiše tokom dijalize, zato što se aktivna supstanca ne dijalizira, verovatno zbog velikog procenta vezivanja za proteine plazme.

Farmakoterapijska grupa: Blokatori alfa i beta adrenergičkih receptora

ATC šifra: C07AG02

Mehanizam delovanja

Karvedilol je neselektivni blokator β- adrenergičkih receptora sa vazodilatatornim svojstvima, smanjujući periferni vaskularni otpor. Vazodilatacija je prevashodno posredovana preko selektivne blokade α1- adrenergičkih receptora.

Karvedilol nema intrinzičnu simpatomimetičku aktivnost i ima svojstva stabilizatora membrane.

Karvedilol ima svojstva antioksidansa i može da inhibira efekte slobodnih kiseoničnih radikala. Antioksidativne osobine karvedilola i njegovih metabolita pokazane su u in vivo i in vitro eksperimentalnim animalnim modelima i in vitro u različitim tipovima humanih ćelija kao i u kliničkim ispitivanjima.

Karvedilol pokazuje neselektivnu blokadu β1- i β2-adrenergičkih receptora koja se pripisuje (S)-(-)- enantiomeru.

Karvedilol suprimira renin-angiotezin-aldosteron sistem blokadom β-adrenergičkih receptora. Ovo smanjuje oslobađanje renina.

Karvedilol ne utiče na odnos HDL/LDL. Klinička efikasnost

Klinička ispitivanja su pokazala sledeće rezultate za karvedilol:

Visok krvni pritisak:

Karvedilol smanjuje krvni pritisak kod pacijenata sa hipertenzijom zahvaljujući kombinaciji blokade β- adrenergičkih receptora i vazodilatacije posredovane α1-adrenergičkim receptorima. Pad krvnog pritiska nije udružen sa povećanjem ukupnog perifernog vaskularnog otpora i održava se periferni tok krvi. Puls je blago smanjen. Renalni protok krvi i funkcija uobičajeno ostaju nepromenjeni. Karvedilol održava udarni volumen i smanjuje ukupni periferni otpor.

Kod hipertenzivnih pacijenata, karvedilol povećava koncentracije noradrenalina u plazmi.

Koronarne bolesti srca

Kod pacijenata sa koronarnom bolesti srca, karvedilol takođe ima antiishemijsku i antianginoznu aktivnost tokom dugotrajne primene. Studije akutnih hemodinamskih efekata pokazale su smanjenje ventrikularnog preload-a (pulmonarni pritisak arterija i pulmonarni pritisak kapilara) i afterload-a (periferni otpor).

Hronična srčana insuficijencija

Kod pacijenata sa ishemijskom ili neishemijskom hroničnom srčanom insuficijencijom, karvedilol značajno smanjuje smrtnost i stopu hospitalizacije i poboljšava simptome i funkciju leve komore. Efekat karvedilola je dozno zavisan.

U velikoj, internacionalnoj, duplo slepoj, placebo kontrolisanoj, multicentričnoj studiji u kojoj je krajnji ishod praćenja bila smrtnost (COPERNICUS), uključeno je 2289 pacijenata sa teškom, stabilnom, hroničnom srčanom insuficijencijom, ishemijskog ili neishemijskog porekla, koji su već primali optimalnu standardnu terapiju (npr. diuretike, ACE inhibitore i ukoliko je potrebno digoksin i/ili vazodilatatore) bili su randomizovani na karvedilol (1156 pacijenata) ili placebo (1133 pacijenta). Pacijenti su imali sistolnu disfunkciju leve komore sa srednjom vrednošću ejekcione frakcije (EF) <20%. Ukupna smrtnost nakon 1 godine bila je 12,8% u grupi koja je primala karvedilol, što je bilo 35% manje od stope od 19,7% u grupi koja je primala placebo (p=0,00013). Prednost u preživljavanju kod pacijenata lečenih karvedilolom bila je konstantna među svim ispitivanim subpopulacijama, npr. kod visokorizičnih pacijenata (EF <20%, česta ponovna hospitalizacija). Iznenadna srčana smrt desila se za 41% manje kod pacijenata u grupi koja je primala karvedilol nego u grupi koja je primala placebo (5,3% u odnosu na 8,9%).

Kombinovani sekundarni ciljevi Smrtnost ili hospitalizacija usled srčane insuficijencije (smanjen za 31%),

Smrtnost ili hospitalizacija zbog kardiovaskularnog uzroka (smanjena za 27%) i Smrtnost ili hospitalizacija zbog bilo kog razloga (smanjena za 24%) bili su značajno manji u grupi koja je primala karvedilol nego u grupi koja je primala placebo ( svi p≤0,00004).

Učestalost ozbiljnih neželjenih reakcija tokom studije bila je manja u grupi koja je primala karvedilol nego u grupi koja je primala placebo (39,0% u odnosu na 45,4%). Učestalost pogoršanja srčane insuficijencije tokom

faze titracije takođe nije bila učestalija u grupi koja je primala karvedilol u poređenju sa grupom koja je primala placebo.

Resorpcija

Nakon oralne primene kapsule od 25 mg, kod zdravih ispitanika, karvedilol se brzo resorbuje sa maksimalnom koncentracijom u plazmi (Cmax) 21mg/L koja se postiže približno nakon 1,5 sati (tmax). Nakon oralne primene, karvedilol podleže ekstenzivnom metabolizmu prvog prolaza što rezultuje apsolutnom biološkom raspoloživošću od oko 25% kod zdravih muških ispitanika. Karvedilol je racemat kod koga se S- (-)- enantiomer brže metaboliše R-(+)- enantiomera, pokazujući apsolutnu oralnu biološku raspoloživost od 15% u poređenju sa 31% za R-(+)- enantiomer. Maksimalna koncentracija u plazmi (R)-karvedilola je približno 2 puta veća nego (S) -karvedilola.

In vitro studije pokazale su da je karvedilol supstrat intestinalnog transportera P-glikoproteina. Uloga P- glikoproteina u distribuciji karvedilola takođe je potvrđena in vivo kod zdravih ispitanika.

Distribucija

Karvedilol je veoma lipofilan i približno se 95% vezuje za proteine plazme. Volumen distribucije se kreće između 1,5 L/kg i 2 L/kg. Volumen distribucije je povećan kod pacijenata sa cirozom jetre.

Biotransformacija

Kod ljudi, karvedilol se gotovo potpuno metaboliše u jetri putem oksidacije i konjugacije do velikog broja metabolita koji se uglavnom izlučuju u žuč.

Enterohepatična cirkulacija je dokazana kod životinja.

Demetilacijom i hidroksilacijom fenolnog prstena nastaju 3 aktivna metabolita koji blokiraju β-adrenergičke receptore. Pretkliničke studije su pokazale da aktivnost 4’-hidroksifenol metabolita je otprilike 13 puta jača od aktivnosti karvedilola. U poređenju sa karvedilolom, 3 aktivna metabolita imaju samo slabu vazodilatatornu aktivnost. Kod ljudi, koncentracije 3 aktivna metabolita su otprilike 10 puta manje nego koncentracije karvedilola. Dva hidrokarbazol metabolita karvedilola su veoma potentni antioksidansi, njihova aktivnost je 30 do 80 puta potentnija od aktivnosti karvedilola.

Vazodilatatorna komponenta aktivnosti može biti potentnija kod sporih metabolizera.

Farmakokinetičke studije kod ljudi pokazale su da je oksidativni metabolizam karvedilola stereoselektivan. Rezultati in vitro studija ukazuju na to da različiti citohrom P450 izoenzimi, uključujući CYP2D6, CYP3A4,

CYP2E1, CYP2C9, kao i CYP1A2 mogu biti uključeni u procese oksidacije i hidroksilacije.

Studije na zdravim ispitanicima i pacijentima pokazale su da se (R)-enantiomer pretežno metaboliše pomoću CYP2D6 i da se (S)-enantiomer uglavnom metabioliše putem CYP2D6 i CYP2C9.

Genetski polimorfizam

Rezultati farmakokinetičkih studija kod ljudi pokazali su da CYP2D6 igra važnu ulogu u metabolizmu (R)- i (S)-karvedilola. Kao posledica toga, plazma koncentracije (R)- i (S)-karvedilola su povećane kod sporih metabolizera. Nije dosledno pokazan klinički značaj pomenutih rezultata.

Eliminacija

Nakon oralne primene pojedinačne doze od 50 mg karvedilola, oko 60% se sekretuje u žuč i izlučuje putem fecesa u obliku metabolita u roku od 11 dana. Nakon oralne primene pojedinačne doze, samo oko 16% se izlučuje u urin u obliku karvedilola ili njegovih metabolita. Renalna ekskrecija neizmenjenog leka je manja od 2%. Nakon intravenske infuzije 12,5 mg karvedilola, plazma klirens kod ispitanika iznosio je oko 600 mL/min, a poluvreme eliminacije oko 2,5 sata. Poluvreme eliminacije prilikom primene kapsula od 50 mg kod istih osoba bilo je 6,5 sati što odgovara poluvremenu resorpcije iz kapsule. Nakon oralne primene, ukupni klirens (S)-karvedilola je približno dva puta veći od klirensa (R)-karvedilola.

Linearnost/nelinearnost

Postoji linearna korelacija između doze i maksimalne plazma koncentracije Cmax. Odnos farmakokinetike i farmakodinamike

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Farmakokinetička studija kod pacijenata sa cirozom jetre pokazala je da je sistemska raspoloživost (PIK) karvedilola 6,8 puta veća kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre u poređenju sa ispitanicima sa zdravom jetrom. Karvedilol je zbog toga kontraindikovan kod pacijenata sa klinički manifestovanim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa hipertenzijom i oštećenjem funkcije bubrega, vrednosti PIK-a, poluvremena eliminacije i maksimalne koncentracije u plazmi nisu značajno promenjene. Renalna eliminacija nepromenjene aktivne supstance je smanjena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega; međutim, promene u farmakokinetskim parametrima su male.

Autoregulacija renalne perfuzije i glomerularne filtracije ostaje nepromenjena tokom dugotrajne primene karvedilola. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Karvedilol se ne eliminiše dijalizom, jer ne može proći kroz dijaliznu membranu, verovatno zbog visokog procenta vezivanja za proteine plazme.

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom

U studiji u kojoj je uključeno 24 pacijenta poreklom iz Japana sa srčanom insuficijencijom, klirens (R)- i (S)- karvedilola je bio značajno manji od prvobitno pretpostavljenog na osnovu podataka od zdravih ispitanika.

Ovi rezultati dozvoljavaju pretpostavku da je farmakokinetika (R) - i (S) - karvedilola značajno izmenjena srčanom insuficijencijom.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanje kod dece i adolescenata pokazalo je da je klirens zasnovan na telesnoj masi, značajno veći u poređenju sa odraslima.

Stariji pacijenti

Farmakokinetika karvedilola kod pacijenata sa hipertenzijom nije značajno pod uticajem godina. U jednoj studiji sa starijim pacijentima sa hipertenzijom, profil neželjenih reakcija se nije razlikovao od onog kod mlađih pacijenata. U drugoj studiji, u kojoj su bili uključeni stariji pacijenti sa koronarnom srčanom bolešću, nije bilo razlike u prijavljenim neželjenim dejstvima u poređenju sa onim prijavljenim kod mlađih pacijenata. Stoga, nije potrebno prilagođavanje inicijalne doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.2).

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti

ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Standardni testovi nisu pokazali nikakav dokaz da karvedilol ima mutageni ili tumorogeni potencijal.

Primena toksičnih doza karvedilola (≥ 200 mg/kg, ≥ 100 k MRHD (engl. maximum recommended human dose)) kod odraslih ženki pacova dovela je do smanjenja plodnosti (smanjenje frekvencije kopulacije, smanjenog broja žutih tela i intrauterinih implantacija).

Karvedilol nije pokazao teratogene efekte u studijama embriotoksičnosti kod pacova i kunića. Međutim, embriotoksični i fetotoksični efekti i poremećaji plodnosti nastali su kod kunića u dozama ispod onih koje su uzrokovale toksičnost po majku.

laktoza, monohidrat povidon K30

silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni krospovidon

magnezijum-stearat

Nije primenjivo.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 25°C

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje leka je PVC/Al blister.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi 3 blistera po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Karvileks dovodi do neselektivne blokade beta1- i beta 2- adrenergičkih receptora, kao i do selektivne blokade alfa1- adrenergičkih receptora u kardiovaskularnom sistemu i koristi se u lečenju bolesti srca i krvnih sudova.

Lek Karvileks se koristi za lečenje:

• Esencijalne hipertenzije koja nije posledica neke druge bolesti
• Hronične stabilne angine pektoris
• Stabilne, simptomatske, hronične srčane slabosti (srčane insuficijencije) bilo kog stepena i bilo da je ishemijskog ili neishemijskog porekla - u kombinaciji sa standardnom terapijom (kao što su ACE inhibitori i diuretici, sa ili bez digoksina) ukoliko nema kontraindikacija.

Informacije za pacijente sa srčanom slabošću:

Lek Karvileks namenjen je pacijentima koji imaju smanjenu ejekcijonu frakciju leve komore i čije stanje je bilo stabilno 4 nedelje pre početka lečenja lekom Karvileks (bez promene u težini simptoma prema NYHA klasifikaciji ili promene u osnovnoj terapiji i da nije bilo hospitalizacije zbog srčane slabosti).

Lek Karvileks ne smete uzimati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na karvedilol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.).
• tokom kardiogenog šoka
• u slučaju pogoršanja srčane slabosti (nestabilna/dekompezovana srčana slabost)
• u slučaju akutne plućne embolije
• u slučaju Princmetalove angine
• ako imate izuzetno nizak krvni pritisak (sistolni krvni pritisak niži od 85 mmHg)
• ukoliko su Vam otkucaji srca veoma spori (manje od 50 otkucaja u minuti)
• u slučajevima nekih srčanih poremećaja ili poremećaja provodljivosti u srcu: atrioventrikularni (AV) blok drugog ili trećeg stepena (ako se ne koristi trajni srčani pejsmejker)
• u slučaju pojave sinusnog sindroma, uključujući sinoatrijalni blok (SA)
• u slučaju slabosti srčanog mišića usled plućnih oboljenja (lat. cor pulmonale)
• ukoliko imate astmu ili drugu plućnu bolest sa sklonošću ka grčenju i sužavanju disajnih puteva (npr. hronična opstruktivna bolest pluća)
• u slučaju nelečenog tumora nadbubrežne žlezde (feohromocitom)
• u slučaju teškog oštećenja funkcije jetre
• u slučaju kiselosti krvi (metaboličke acidoze)
• u kombinaciji sa MAO inhibitorima (izuzetak: MAO-B inhibitori)
• u kombinaciji sa intravenski primenjenim verapamilom, diltiazemom ili drugim lekovima koji regulišu nepravilan rad srca (antiaritmici)
• tokom dojenja.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Karvileks. Vaš lekar će koristiti lek Karvileks sa posebnim oprezom:

• ako se Vaše stanje pogorša (na pr. nedostatak daha, zadržavanje vode u nogama)
• kod teških poremećaja cirkulacije u udovima ili Raynaud-ove bolesti (grčevi u području prstiju na rukama ili nogama). Simptomi se mogu pogrošati.
• kod dijabetesa (diabetes mellitus)
• kod teških reakcija preosetljivosti (alergija)
• kod istovremene primene terapije za hipo-/desenzibilizaciju
• kod značajno smanjenog broja otkucaja srca (ispod 55 otkucaja u minuti)
• kod psorijaze, čak i ako se javila u prošlosti ili kod članova porodice
• kod istovremene primene lekova koji se koriste kod srčane insuficijencije (glikozidi digitalisa) ili srčane aritmije (na pr. verapamil, diltiazem)
• kod labilne ili sekundarne hipertenzije
• kod niskog krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija)
• kod akutne inflamatorne bolesti srca
• kod suženja srčanih zalistaka ili izlivnog trakta
• kod periferne arterijske bolesti u završnoj fazi
• kod istovremene terapije sa određenim drugim lekovima koji snižavaju krvni pritisak (antagonisti alfa1- receptora ili agonisti alfa2- receptora)
• kod određenog tipa srčane aritmije (atrioventrikularni (AV) blok 1. stepena)
• kod simptoma prekomerno aktivne štitne žlezde (hipertireoza)
• u slučaju predstojeće anestezije i velike operacije
• u slučaju teških kožnih reakcija (na pr. toksična epidermalna nekroliza (TEN) ili Stevens- Johnson-ov sindrom (SJS))
• kod smanjenog lučenja suza (kod onih koji nose kontaktna sočiva)

Molimo Vas da odmah obavestite svog lekara ako imate ove bolesti ili postoje ova prateća stanja, jer on to mora uzeti u obzir pre ili tokom lečenja.

Simptomi obustave

Lečenje lekom Karvileks ne treba obustaviti naglo. Ovo je naročito važno kod pacijenata sa bolestima srca zbog smanjenog protoka krvi u srčanim krvnim sudovima (koronarnim arterijama).

Dozu leka treba smanjivati postepeno, tokom perioda od dve nedelje.

Deca i adolescenti

Nema dovoljno dostupnih podataka o efikasnosti i bezbednosti primene karvedilola kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina. Lek Karvileks zbog toga treba izbegavati kod ove grupe pacijenata.

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na karvedilol i treba ih pažljivo pratiti.

Efekti zloupotrebe u svrhu dopinga

Upotreba leka Karvileks može dati pozitivan rezultat doping testa. Upotreba leka Karvileks kao doping sredstva može ugroziti Vaše zdravlje.

Drugi lekovi i lek Karvileks

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Interakcije se mogu javiti ako se istovremeno koriste sledeći lekovi:

• Digoksin i digitoksin (lekovi za primenu kod srčane insuficijencije ili srčane aritmije)
• Lekovi za lečenje visokog nivoa šećera u krvi (oralni antidijabetici) i insulin: preporučuje se pažljivije praćenje nivoa šećera u krvi
• Lekovi koji ubrzavaju razgradnju aktivne supstance leka Karvileks: Dejstvo leka Karvileks može se smanjiti zbog istovremenog uzimanja antibiotika rifampicina i zbog uzimanja određenih lekova za spavanje (barbiturati)
• Ciklosporin ili takrolimus (lekovi koji se koriste kod pacijenata nakon transplantacije organa); po potrebi, Vaš lekar može smanjiti dozu ovih lekova
• Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem, na pr. sedativi, lekovi za spavanje, određeni lekovi koji se koriste za lečenje depresije (na pr. tri- i tetraciklični antidepresivi, fluoksetin, paroksetin, MAO-inhibitori) kao i alkohol
• Drugi lekovi koji snižavaju krvni pritisak (na pr. rezerpin, guanetidin, alfa-metildopa, klonidin, guanfacin, alfa-blokatori ili nitro-preparati) ili lekovi čije se neželjeno dejstvo manifestuje, između ostalog, snižavanjem krvnog pritiska
• Lekovi koji se koriste za lečenje srčanih aritmija (na pr. blokatori kalcijumskih kanala tipa verapamil i diltiazem i/ili amjodaron)
• Dihidropiridini (lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska ili angine pektoris)
• Sredstva za anesteziju
• Lekovi koji utiču na autonomni nervni sistem (parasimpatomimetici, simpatomimetici)
• Lekovi protiv migrene (ergotamin) i astme (aminofilin, theofilin, beta-agonisti)
• Određeni lekovi protiv bolova i antiinflamatorni lekovi (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kortikosteroidi), određeni hormonski preparati (estrogeni preparati) i određeni relaksanti mišića (miorelaksanti slični kurareu)
• Cimetidin i hidralazin.

Uzimanje leka Karvileks sa hranom, pićima i alkoholom

Tokom lečenja lekom Karvileks treba izbegavati uzimanje u isto vreme ili vremenski blizu grejpfrut ili sok od grejpfruta. Grejpfrut i sok od grejpfruta takođe mogu dovesti do povećanja koncentracije aktivnog sastojka karvedilola u krvi i dovesti do nepredviđenih neželjenih efekata.

Lek Karvileks može pojačati antihipertenzivni efekat alkohola. Zbog toga ne treba da pijete alkohol dok uzimate lek Karvileks.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

S obzirom na to da ne postoji dovoljno podataka, lek Karvileks se može uzimati tokom trudnoće samo ako nadležni lekar to smatra apsolutno neophodnim.

Lečenje blokatorima beta-adrenergičkih receptora treba završiti 72–48 sati pre očekivanog datuma porođaja. Ako ovo nije moguće, novorođenče se mora pratiti prvih 48–72 sata života.

Nije poznato da li lek Karvileks prolazi u majčino mleko. Zbog toga majke ne smeju da doje dok uzimaju lek Karvileks.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Kada uzimate lek Karvileks može da Vam se javi vrtoglavica ili umor. Ovo je verovatnije kada započinjete terapiju ili ako Vam se terapija menja ili povećava doza, kao i kada pijete alkohol. Ako Vam se ovo dogodi, nemojte voziti, koristiti alate i mašine ili raditi bez sigurnog oslonca. Razgovarajte sa svojim lekarom ako primetite bilo kakve druge probleme koji mogu da utiču na upravljanje vozilima, kao i upotrebu alata i mašina dok uzimate lek Karvileks.

Lek Karvileks sadrži laktozu

Ovaj lek sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom.

Preporučena doza je:

Tablete se mogu podeliti na jednake doze.

Uobičajena početna doza je jedna tableta od 3,125 mg dva puta dnevno, ujutru i uveče tokom dve nedelje (za početnu terapiju potrebno je koristiti tablete drugih proizvođača, pošto se ova doza karvedilola ne može postići primenom leka Karvileks, tablete, 12,5 mg).

Samo kod pacijenata sa blagom do umerenom stabilnom hroničnom srčanom slabošću i telesnom masom preko

85 kg, pod strogim nadzorom lekara, doza leka se može pažljivo povećati do maksimalnih 50 mg karvedilola dva puta dnevno.

Doza leka Karvileks može se povećati samo ako je kliničko stanje pacijenta zadovoljavajuće i stabilno, tj. ako nema simptoma pogoršanja srčane slabosti ili klinički relevantnih neželjenih efekata - naročito onih koji proizilaze iz vazodilatacije (npr. pad krvnog pritiska, vrtoglavica). Zbog toga, pre povećanja doze, pacijente treba ispitati s posebnim osvrtom na iznad navedene simptome. Pored toga, neophodni su česti i redovni lekarski pregledi (npr. funkcija bubrega, telesna masa, krvni pritisak, otkucaj srca i ritam), posebno prilikom prilagođavanja terapiji (povećanje doze do doze održavanja). Pogoršanje simptoma srčane slabosti ili neželjenih efekata usled karvedilol-posredovane vazodilatacije često se javlja samo privremeno i rešava se privremenim smanjenjem terapije ili prekidom, ukoliko je potrebno. Međutim, ako su simptomi prvenstveno uzrokovani zadržavanjem tečnosti, doza diuretika se u početku može povećati.

Potrebna doza održavanja mora da se odredi individualno za svakog pacijenta pod strogim medicinskim nadzorom. Zatim za dugotrajnu terapiju treba da se primenjuje najveća doza koja se dobro podnosi.

Ako je lečenje lekom Karvileks prekinuto duže od jedne nedelje, lečenje treba nastaviti manjim dozama (dva puta dnevno), a ponoviti korak po korak individualno prilagođavanje - kako je navedeno u tabeli iznad. Ako je lečenje lekom Karvileks prekinuto duže od dve nedelje, lečenje treba nastaviti sa 3,125 mg - dva puta dnevno tokom dve nedelje - i ponovo je potrebno korak po korak individualno prilagođavanje - kako je navedeno u tabeli iznad.

Doziranje kod pacijenata sa hroničnom srčanom slabošću i poremećenom funkcijom bubrega

Potrebna doza se mora odrediti pojedinačno za svakog pacijenta. Na osnovu farmakokinetičkih karakteristika karvedilola samo kod srčane slabosti nije potrebno podešavati dozu leka Karvileks.

Nemojte da uzimate dozu veću od 50 mg dnevno.

Doziranje kod starijih pacijenata

Za lečenje esencijalne hipertenzije

Na početku lečenja, 12,5 mg leka Karvileks dnevno je preporučeno kod odraslih pacijenata. Dovoljno smanjenje krvnog pritiska je postignuto kod nekih pacijenata primenom ove doze, čak i u dugotrajnom lečenju.

Za lečenje hronične stabilne angine pektoris

Tablete uzmite sa puno tečnosti. Osim ako nije drugačije naznačeno, obično ih treba uzeti ujutru, ili ujutru i uveče. Preporučuje se da se lek Karvileks uzima sa obrokom kako bi se aktivni sastojak repsorbovao sporije i na taj način potencijalno smanjio poremećaj cirkulacije u slučaju promene položaja (ortostatski hipotenzivni efekti).

Trajanje lečenja određuje Vaš lekar. Lečenje lekom Karvileks je obično dugotrajna terapija i ne bi je trebalo, ako je moguće, naglo prekinuti. Potrebno je postepeno ukidanje doze u trajanju od jedne do dve nedelje (videti odeljak 2 „Upozorenja i mere opreza“ i „Simptomi obustave“).

Da bi se sprečilo pogoršanje angine pektoris, može da se započne druga terapija za lečenje angine pektoris u isto vreme kada se i smanjuje doza leka Karvileks.

Ako ste uzeli više leka Karvileks nego što treba

Ako ste uzeli više leka Karvileks nego što bi trebalo ili ako je neko drugi greškom uzeo lek Karvileks, odmah se obratite lekaru ili idite u bolnicu. Sa sobom ponesite pakovanje leka.

- Sledeća neželjena dejstva se mogu javiti ako uzmete više tableta nego što bi trebalo:

značajan pad krvnog pritiska, usporeni puls, slabost srčanog mišića, kardiogeni šok, sinusni blok i srčani udar. Dodatno, može doći do plućnih simptoma, otežanog disanja, šištanja u plućima (bronhospazam), povraćanja, oslabljene svesti i generalizovanih napada.

Ako mislite da ste se predozirali lekom Karvileks, obavestite svog lekara. U zavisnosti od težine trovanja, lekar će odlučiti o daljim merama koje je potrebno sprovesti.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Karvileks

• Ako zaboravite da uzmete dozu, uzmite je čim se setite. Međutim, ako je uskoro vreme za sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu i nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.
• Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Karvileks

Nemojte da prestanete sa uzimanjem ovog leka pre nego što o tome porazgovarate sa svojim lekarom. Lekar će Vas možda savetovati da prestanete sa uzimanjem leka Karvileks postepeno, tokom 1 do 2 nedelje.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Učestalost neželjenih dejstava ne zavisi od doze leka Karvileks koja je primenjena, sa izuzetkom vrtoglavice, poremećaja vida i usporenog pulsa (bradikardija).

Rizik od nastanka većine neželjenih dejstava je uporediv u svim oblastima primene leka Karvileks. Izuzeci su opisani u nastavku u delu „Opis specifičnih neželjenih dejstava“.

Procena neželjenih dejstava zasniva se na sledećim podacima o učestalosti:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica, glavobolja
• srčana slabost (srčana insuficijencija)
• nizak krvni pritisak
• slabost (astenija)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• bronhitis, zapaljenje pluća, infekcija gornjih disajnih puteva, infekcija urinarnog trakta
• malokrvnost
• povećanje telesne mase, povećan nivo holesterola, pogoršanje mehanizama koji kontrolišu koncentraciju šećera u krvi (visoka ili niska koncentracija šećera u krvi) kod pacijenata sa diabetes mellitusom
• depresija, depresivno raspoloženje
• kratkotrajni gubitak svesti (nesvestica ili povezani simptomi kao što je na pr. treperenje u očima,

mučnina, vrtoglavica, slabost)

• poremećaji vida, smanjeno lučenje suza (suvo oko), iritacije oka
• usporeni srčani ritam (bradikardija), povećana količina krvi u cirkulaciji (hipervolemija), nedovoljno izbacivanje tečnosti
• prekomeran pad krvnog pritiska pri promeni položaja iz ležećeg u stojeći, sa vrtoglavicom i crnilom pred očima (ortostatska hipotenzija), poremećaji periferne cirkulacije (hladni udovi), periferna okluzivna bolest, otežano kretanje kod pacijenata sa povremenim hramanjem zbog poremećene cirkulacije u nogama (intermitentna klaudikacija) i vaskularni grčevi u prstima ruku ili nogu (Raynaud-ova bolest), povišen krvni pritisak
• teško disanje, nakupljanje tečnosti u plućima (plućni edem), astma i nedostatak vazduha kod pacijenata sa sklonošću ka spazmodičnom suženju disajnih puteva
• mučnina, proliv, povraćanje, loše varenje, bol u stomaku
• bolovi u zglobovima
• insuficijencija bubrega i abnormalna funkcija bubrega kod pacijenata sa generalizovanom vaskularnom bolešću i/ili umanjenom funkcijom bubrega, teškoće pri mokrenju
• bolovi, skupljanje vode u tkivu (edem)

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• problemi sa spavanjem, noćne more, halucinacije, konfuzija
• senzorni poremećaji (parestezija)
• poremećaji sprovođenja impulsa (AV blokada), napadi angine pektoris
• otežano pražnjenje creva (konstipacija)
• kožne reakcije kao što su alergijski egzantem, dermatitis, koprivnjača, svrab, psorijaza, kožni osip nalik psorijazi
• poremećaj erekcije kod muškaraca (erektilna disfunkcija)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje trombocita u krvi
• zapušen nos
• suvoća usta

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje broja belih krvnih zrnaca
• preosetljivost (alergijske reakcije)
• psihoze
• povećanje određenih vrednosti enzima jetre u krvi (serumske transaminaze)
• nevoljno mokrenje kod žena.

Opis specifičnih neželjenih dejstava

Ošamućenost, kratkotrajan gubitak svesti (sinkopa), glavobolja i gubitak snage su često umereni i uglavnom se javljaju na početku lečenja.

Pacijenti sa oslabljenom funkcijom srca mogu da iskuse pogoršanja srčane funkcije i neadekvatnu eliminaciju tečnosti tokom perioda povećanja doze leka Karvileks.

Kod pacijenata sa hroničnom srčanom slabošću i niskim krvnim pritiskom, ishemijskom bolešću srca i generalizovanim poremećajem krvnih sudova i/ili smanjenom funkcijom bubrega, uočeno je pogoršanje funkcije bubrega koje je reverzibilno.

Lek Karvileks može da izazove nevoljno mokrenje (urinarnu inkontinenciju) kod žena, koje prestaje nakon prestanka primene leka.

Metabolički i nutritivni poremećaji

Klasa blokatora beta receptora može otkriti skriveni dijabetes, dijabetes koji je već dijagnostikovan može se pogoršati, a mehanizmi koji regulišu koncentraciju šećera u krvi mogu da se poremete.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Veoma retki slučajevi ozbiljnih kožnih reakcija kao na pr. toksična epidermalna nekroliza (TEN) i Stevens- Johnson-ov sindrom (SJS) su prijavljeni tokom lečenja karvedilolom.

U retkim slučajevima se takođe javlja i gubitak kose. Može doći do prekomernog znojenja (hiperhidroza).

Poremećaji funkcije bubrega i urinarnog trakta

Karvedilol može izazvati nevoljno mokrenje (urinarna inkontinencija) kod žena, koje se posle prestanka uzimanja leka nije više javljalo.

Psihijatrijski poremećaji

Karvedilol u retkim slučajevima može izazvati halucinacije.

Kardiološki poremećaji

Sinusni blok kod predisponiranih pacijenata (na pr. starijih pacijenata ili pacijenata sa već postojećom bradikardijom, disfunkcijom sinusnog čvora ili atrioventrikularnim blokom).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Karvileks posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je karvedilol. Jedna tableta sadrži 12,5 mg karvedilola.
• Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; povidon K30; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; krospovidon i magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Karvileks i sadržaj pakovanja

Lek Karvileks su okrugle, ravne bele tablete sa podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje leka je PVC/Al blister.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi 3 blistera po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD,

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02073-21-001 od 10.05.2022.