Kesimpta® 20mg rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Lek Kesimpta je indikovan za terapiju odraslih pacijenata sa relapsnom formom multiple skleroze (RMS) sa aktivnom bolešću koja je potvrđena kliničkim ili radiološkim (MR) nalazima (videti odeljak 5.1).

Terapiju treba da započne lekar koji ima iskustva u lečenju neuroloških oboljenja. Doziranje

Preporučena doza je 20 mg ofatumumaba primenjena supkutanom injekcijom uz:

• početno doziranje u 0, 1. i 2. nedelji, nakon čega sledi
• naknadno mesečno doziranje, počevši od 4. nedelje

Propuštene doze

Ako se propusti injekcija, potrebno je primeniti lek što je pre moguće bez čekanja do sledeće zakazane doze. Naknadne doze je potrebno primeniti u preporučenim intervalima.

Posebne populacije

Odrasli stariji od 55 godina

Ispitivanja kod pacijenata obolelih od MS-a koji su stariji od 55 godina nisu sprovedena. Na osnovu ograničenih dostupnih podataka, smatra se da prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata starijih od 55 godina (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega se ne očekuje da je potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre se ne očekuje da je potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Kesimpta kod dece uzrasta od 0 do 18 godina još uvek nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Način primene

Ovaj lek je namenjen za samostalnu primenu supkutane injekcije od strane pacijenta.

Uobičajena područja za primenu supkutane injekcije su abdomen, butine i spoljašnji deo nadlaktice. Prvu injekciju je potrebno primeniti pod nadzorom zdravstvenog radnika (videti odeljak 4.4).

Celokupne instrukcije za primenu leka su navedene u Uputstvu za lek.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Pacijenti sa teškim imunokompromitovanim stanjem (videti odeljak 4.4).

Teška aktivna infekcija do izlečenja (videti odeljak 4.4). Poznati aktivni malignitet.

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, naziv i broj serije primenjenog leka je potrebno jasno evidentirati.

Reakcije povezane sa injekcijom

Pacijente treba informisati da se reakcije povezane sa primenom injekcije (sistemske) mogu javiti, uobičajeno u toku 24 h i uglavnom nakon prve injekcije (videti odeljak 4.8). Samo ograničen benefit od prethodne primene kortikosteroida je zapažen u kliničkim ispitivanjima RMS-a. Ako se pojave reakcije povezane sa primenom injekcije, one se mogu lečiti simptomatskom terapijom. Zbog toga prethodna primena terapije nije potrebna.

Simptomi reakcije na mestu injekcije (lokalni) koji su zapaženi u kliničkim ispitivanjima su uključivali eritem, oticanje, svrab i bol (videti odeljak 4.8).

Prvu injekciju treba primeniti pod nadzorom zdravstvenog radnika koji je prošao adekvatnu obuku (videti odeljak 4.2).

Infekcije

Preporučuje se procena imunskog statusa pacijenta pre započinjanja terapije.

Na osnovu načina delovanja i dostupnog kliničkog iskustva, ofatumumab ima potencijal za povećan rizik od infekcija (videti odeljak 4.8).

Primenu leka treba odložiti kod pacijenata sa aktivnom infekcijom dok se infekcija ne povuče.

Ofatumumab ne sme da se primenjuje kod pacijenata koji imaju teško imunokompromitovano stanje (npr. sa značajnom neutropenijom ili limfopenijom).

Progresivna multifokalna leukoencefalopatija

Budući da je infekcija virusom John Cunningham (JC) koja je dovela do progresivne multifokalne leukoencefalopatije (PML) zabeležena kod pacijenata na terapiji anti-CD20 antitelima, drugim terapijama za MS, kao i znatno većim dozama ofatumumaba u onkološkim indikacijama, lekari treba da budu oprezni u slučaju PML-a u anamnezi i bilo kojih kliničkih simptoma ili nalaza na MR snimku koji bi mogli da ukazuju na PML. Ako postoji sumnja na PML, treba obustaviti lečenje ofatumumabom dok se ne isključi PML.

Reaktivacija virusa hepatitisa B

Kod pacijenata lečenih anti-CD20 antitelima je došlo do reaktivacije hepatitisa B, što je u nekim slučajevima dovelo do fulminantnog hepatitisa, insuficijencije jetre i smrti.

Pacijenti sa aktivnim hepatitisom B ne treba da primaju ofatumumab. Kod svih pacijenata je potrebno izvesti skrining na virus hepatitisa B (HBV) pre započinjanja terapije. Kao minimum, skrining treba da uključi površinski antigen hepatitisa B (HBsAg) i antitelo na jezgro (engl. core) virusa hepatitisa B (HBcAb). To može da se dopuni i drugim adekvatnim markerima u skladu sa lokalnim smernicama. Pacijenti sa pozitivnom serologijom na hepatitis B (ili HBsAg ili HBcAb) treba da se konsultuju sa specijalistom za bolesti jetre pre započinjanja terapije i potrebno ih je pratiti i voditi u skladu sa lokalnim medicinskim standardima u svrhu prevencije reaktivacije hepatitisa B.

Lečenje teško imunokompromitovanih pacijenata

Pacijenti sa teškim imunokompromitovanim stanjem ne smeju da budu na terapiji dok se njihovo stanje ne poboljša (videti odeljak 4.3).

Ne preporučuje se korišćenje drugih imunosupresiva istovremeno sa ofatumumabom osim kortikosteroida za simptomatsko lečenje relapsa.

Vakcinacije

Sve imunizacije treba primeniti prema smernicama za imunizaciju najmanje 4 nedelje pre uvođenja ofatumumaba kod živih ili živih-atenuisanih vakcina, i kad god je moguće, najmanje 2 nedelje pre uvođenja ofatumumaba kod inaktivisanih vakcina.

Ofatumumab može da oslabi efektivnost inaktivisanih vakcina.

Bezbednost imunizacije živim ili živim-atenuisanim vakcinama nakon terapije ofatumumabom nije ispitivana. Ne preporučuje se vakcinacija živim ili živim-atenuisanim vakcinama tokom terapije i nakon prekida terapije do oporavka B ćelija (videti odeljak 4.5). Na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja faze III, medijana vremena do oporavka B ćelija do donje granice normalne vrednosti ( definisane kao 40 ćelija/mikrolitar) ili do početne vrednosti je 24,6 nedelja nakon prekida lečenja (videti odeljak 5.1).

Vakcinacija odojčadi koju su rodile majke lečene ofatumumabom tokom trudnoće

Kod odojčadi majki lečenih ofatumumabom tokom trudnoće, žive ili žive-atenuisane vakcine ne smeju da se primenjuju dok se ne potvrdi oporavak B ćelija. Deplecija B ćelija kod ove odojčadi može da poveća rizike živih ili živih-atenuisanih vakcina.

Inaktivisane vakcine mogu da se primenjuju prema indikaciji pre oporavka B ćelija od deplecije, međutim treba razmotriti procenu imunskih odgovora na vakcinu, uključujući konsultacije sa kvalifikovanim specijalistom, kako bi se utvrdilo da li je razvijen protektivni imunski odgovor (videti odeljak 4.6).

Sadržaj natrijuma

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je ,,bez natrijumaˮ.

Nisu izvedene studije interakcije, s obzirom da se ne očekuju interakcije putem enzima citohroma P450, drugih metaboličkih enzima ili transportera.

Vakcinacije

Bezbednost i sposobnost stvaranja primarnog ili anamnestičkog (engl. recall) odgovora na imunizaciju živim, živim-atenuisanim ili inaktivisanim vakcinama tokom lečenja ofatumumabom nisu ispitivane. Odgovor na vakcinaciju može da bude oštećen kod deplecije B ćelija. Preporučuje se da pacijenti završe sa imunizacijom pre početka terapije ofatumumabom (videti odeljak 4.4).

Druge imunosupresivne ili imunomodulatorne terapije

Kod istovremene primene imunosupresivnih terapija sa ofatumumabom treba razmotriti rizik od aditivnog dejstva na imunski sistem.

Kad se uvodi ofatumumab nakon drugih imunosupresivnih terapija sa prolongiranim imunskim dejstvom ili kad se uvode druge imunosupresivne terapije sa prolongiranim imunskim dejstvom nakon ofatumumaba, potrebno je uzeti u obzir trajanje i način delovanja tih lekova zbog potencijalnih aditivnih imunosupresivnih uticaja (videti odeljak 5.1).

Žene u reproduktivnom periodu

Žene u reproduktivnom periodu moraju da upotrebljavaju efikasnu kontracepciju (metode koje kao rezultat imaju stope trudnoće manje od 1%) dok primaju lek Kesimpta i još 6 meseci nakon poslednje primene leka Kesimpta.

Trudnoća

Postoje ograničeni podaci o upotrebi ofatumumaba kod trudnica. Na osnovu ispitivanja na životinjama ofatumumab može da prođe kroz placentu i dovede do deplecije B ćelija ploda (videti odeljak 5.3). Nije zapažena teratogenost tokom organogeneze nakon intravenske primene ofatumumaba na gravidnim majmunima.

Prolazna deplecija perifernih B ćelija i limfocitopenija su zabeležene kod odojčadi, rođenih od majki izloženih drugim anti-CD20 antitelima tokom trudnoće. Moguće trajanje deplecije B ćelija kod odojčadi izloženih ofatumumabu in utero, kao i uticaj deplecije B ćelija na bezbednost i efikasnost vakcina nisu poznati (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Lečenje ofatumumabom treba izbegavati tokom trudnoće, osim ako moguća korist za majku prevazilazi mogući rizik za plod.

Kako bi pomogli u određivanju uticaja koje ofatumumab ima kod trudnica, zdravstveni radnici se pozivaju da prijave sve slučajeve trudnoće i komplikacija do kojih dođe tokom lečenja ili tokom 6 meseci nakon poslednje doze ofatumumaba predstavniku nosioca dozvole za stavljanje leka u promet, kako bi se

omogućilo praćenje tih pacijentkinja kroz program Intenzivnog praćenja ishoda trudnoće (engl. PRegnancy outcomes Intensive Monitoring programme, PRIM). Uz to, sve neželjene događaje u trudnoći je potrebno prijaviti putem nacionalnog sistema prijavljivanja navedenog u odeljku 4.8.

Dojenje

Primena ofatumumaba kod žena tokom dojenja nije bila ispitivana. Nije poznato da li se ofatumumab izlučuje u majčino mleko. Kod žena, do izlučivanja IgG antitela u mleko dolazi tokom prvih nekoliko dana nakon porođaja, što se ubrzo nakon toga smanjuje do niskih koncentracija. Posledično se zbog toga ne može isključiti rizik po dete koje se doji tokom tog kratkog perioda. Nakon toga se ofatumumab može koristiti tokom dojenja ako je to klinički potrebno. Međutim, ako se pacijentkinja lečila ofatumumabom do poslednjih nekoliko meseci trudnoće, dojenje može da se započne odmah nakon porođaja.

Plodnost

Nema podataka o uticaju ofatumumaba na plodnost kod ljudi.

Pretklinički podaci ne ukazuju na potencijalnu štetnost za ljude na osnovu parametara plodnosti mužjaka i ženki procenjenih kod majmuna.

Lek Kesimpta nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najvažnije i najčešće prijavljene neželjene reakcije su infekcije gornjeg dela respiratornog trakta (39,4%), sistemske reakcije povezane sa injekcijom (20,6%), reakcije na mestu primene injekcije (10,9%) i infekcije urinarnog trakta (11,9%) (videti odeljak 4.4 i deo u nastavku “Opis odabranih neželjenih reakcija” za više detalja).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije koje su bile prijavljene u vezi sa primenom ofatumumaba u pivotalnim kliničkim ispitivanjima RMS-a su navedene prema MedDRA klasifikaciji sistema organa u Tabeli 1. U okviru svake klase sistema organa, neželjene reakcije su poređane prema učestalosti, sa najučestalijim na početku. U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su poređane prema opadajućoj ozbiljnosti. Dodatno, odgovarajuća kategorija učestalosti za svaku neželjenu reakciju navedena je prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do

< 1/1000), veoma retko (< 1/10000).

Tabela 1 Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Opis odabranih neželjenih reakcija

Infekcije

U kliničkim ispitivanjima RMS-a faze III, ukupna stopa infekcija i ozbiljnih infekcija kod pacijenata lečenih ofatumumabom je bila slična onoj kod pacijenata lečenih teriflunomidom (51,6% naspram 52,7%, odnosno 2,5% naspram 1,8%). Dva pacijenta su (0,2%) prekinula i 11 pacijenata (1,2%) je privremeno prekinulo ispitivano lečenje zbog ozbiljne infekcije.

Infekcije gornjeg dela respiratornog trakta

U tim ispitivanjima je 39,4% pacijenata lečenih ofatumumabom imalo infekcije gornjeg dela respiratornog trakta, u poređenju sa 37,8% pacijenata lečenih teriflunomidom. Infekcije su uglavnom bile blage do umerene i većinom su se sastojale od nazofaringitisa, infekcije gornjeg dela respiratornog trakta i gripa.

Reakcije povezane sa injekcijom

U kliničkim ispitivanjima RMS-a faze III, reakcije (sistemske) povezane sa injekcijom su bile prijavljene kod 20,6% pacijenata lečenih ofatumumabom.

Incidenca reakcija povezanih sa injekcijom je bila najviša kod prve injekcije (14,4%) i značajno se smanjila kod sledećih injekcija (4,4% kod druge, < 3% od treće injekcije). Reakcije povezane sa injekcijom su bile uglavnom (99,8%) blage do umerene po težini. Dva (0,2%) pacijenta sa MS-om lečenih ofatumumabom je prijavilo reakcije povezane sa injekcijom koje su bile ozbiljne, ali ne i opasne po život. Najučestalije prijavljeni simptomi (≥ 2%) uključivali su povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, mialgiju, jezu i umor.

Reakcije na mestu injekcije

U kliničkim ispitivanjima RMS-a faze III, reakcije (lokalne) na mestu injekcije su bile prijavljene kod 10,9% pacijenata lečenih ofatumumabom.

Lokalne reakcije na mestu primene su bile veoma česte. Reakcije na mestu primene po težini su bile blage do umerene i nisu bile ozbiljne po prirodi. Najučestalije zabeleženi simptomi (≥ 2%) su uključivali eritem, bol, svrab i oticanje.

Laboratorijske abnormalnosti Imunoglobulini

Tokom kliničkih ispitivanja RMS-a faze III je bilo zapaženo smanjenje srednje vrednosti imunoglobulina M (IgM) (smanjenje za 30,9% nakon 48 nedelja i smanjenje za 38,8% nakon 96 nedelja) i nije bilo povezanosti sa rizikom od infekcija, uključujući i ozbiljne infekcije.

Kod 14,3% pacijenata, lečenje ofatumumabom je dovelo do smanjenja vrednosti IgM-a ispod 0,34 g/L.

Ofatumumab je bio povezan sa prolaznim smanjenjem za 4,3% u srednjim vrednostima imunoglobulina G (IgG) nakon 48 nedelje lečenja, ali i sa povećanjem od 2,2% nakon 96 nedelja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Doze do 700 mg su bile primenjivane u kliničkim ispitivanjima kod obolelih od MS-a bez toksičnosti koja ograničava dozu. U slučaju predoziranja, preporučuje se praćenje pacijenta zbog mogućih znakova i simptoma neželjenih reakcija i uvođenje odgovarajuće simptomatske terapije po potrebi.

Ofatumumab se prethodno primenjivao u indikacijama hronične limfocitne leukemije (HLL), u dozama do 2000 mg, koje su bile primenjivane intravenski putem infuzije. Ofatumumab primenjen putem supkutane injekcije nije ispitivan i nije odobren za te indikacije, tako da ne sme da se koristiti za lečenje onkoloških indikacija.

Farmakoterapijska grupa: imunosupresivi; selektivni imunosupresivi

ATC šifra: L04AA52 Mehanizam dejstva

Ofatumumab je potpuno humano anti-CD20 monoklonsko antitelo imunoglobulin G1 (IgG1). Molekul CD20 je transmembranski fosfoprotein sa ekspresijom na B limfocitima od stadijuma pre-B do zrelog B limfocita. Molekul CD20 ima ekspresiju i na malom delu aktivisanih T ćelija.

Vezivanje ofatumumaba za CD20 indukuje lizu CD20+ B ćelija prvenstveno putem citotoksičnosti zavisne od komplementa (engl. complement-dependent cytotoxicity, CDC) i u manjoj meri, putem ćelijske citotoksičnosti zavisne od antitela (engl. antibody-dependent cell-mediated cytotoxicity, ADCC). Pokazano je da i ofatumumab indukuje ćelijsku lizu u ćelijama sa visokom i niskom ekspresijom CD20. Ofatumumab takođe dovodi do deplecije T ćelija koje ispoljavaju CD20.

Farmakodinamsko dejstvo

Deplecija B-ćelija

U kliničkim ispitivanjima RMS-a u kojima se koristilo 20 mg ofatumumaba svake 4 nedelje, nakon inicijalnog režima doziranja 20 mg 1, 7. i 14. dana, primena je dovela do brzog i održivog smanjenja broja B ćelija ispod donje granice normalnih vrednosti (definisano kao 40 ćelija/mikrolitar) već dve nedelje od početka lečenja. Pre početka faze održavanja počevši od 4. nedelje, ukupni nivoi B ćelija od < 10 ćelija/mikrolitar su bili postignuti kod 94% pacijenata, što se povećalo na 98% pacijenata u 12. nedelji i održalo se i do 120 nedelja (tj. za vreme primene ispitivanog lečenja).

Oporavak B ćelija

Podaci iz kliničkih ispitivanja RMS-a faze III ukazuju da medijana vremena do oporavka B ćelija na donju granicu normalnih vrednosti ili početnu vrednost iznosi 24,6 nedelja nakon prekida lečenja. Farmakokinetičko modelovanje B ćelija i simulacija oporavka B ćelija potvrđuju ove podatke, predviđajući medijanu vremena do oporavka B ćelija na donju granicu normalnih vrednosti od 23 nedelje nakon prekida lečenja.

Imunogenost

U ispitivanjima RMS-a faze III, ukupna incidenca pojave antitela na lek indukovanih lečenjem je bila 0,2% (2 od 914) kod pacijenata lečenih ofatumumabom, pri čemu nije bio identifikovan nijedan pacijent sa antitelima na lek koja pojačavaju ili neutrališu lečenje. Uticaj pozitivnih titara antitela na lek na farmakokinetiku, bezbednosni profil ili kinetiku B ćelija ne može da se proceni zbog niske incidence antitela na lek povezanih sa ofatumumabom.

Klinička efikasnost i bezbednost

Efikasnost i bezbednost ofatumumaba su procenjivane u dva randomizovana, dvostruko slepa, pivotalna ispitivanja faze III sa aktivnom kontrolom, identičnog dizajna (1. ispitivanje [ASCLEPIOS I] i 2. ispitivanje [ASCLEPIOS II]) kod pacijenata sa relapsnim oblicima MS-a (RMS) starosti od 18 do 55 godina, sa stepenom onesposobljenosti pri skriningu sa skorom od 0 do 5,5 na proširenoj skali stepena onesposobljenosti (engl. Expanded Disability Status Scale, EDSS) i koji su imali barem jedan dokumentovan relaps tokom prethodne godine ili dva relapsa tokom prethodne dve godine ili pozitivan MR snimak lezije koja se prebojava gadolinijumom (Gd) tokom prethodne godine. Bili su uključeni i novodijagnostikovani pacijenti i pacijenti koji su prebačeni sa svog trenutnog lečenja.

U dva ispitivanja, 927 odnosno 955 pacijenata sa RMS-om je bilo randomizovano u odnosu 1:1 za primanje ili 20 mg ofatumumaba supkutanom injekcijom svake 4 nedelje počevši od 4. nedelje nakon početnog režima doziranja od tri nedeljne doze od po 20 mg u prvih 14 dana (1, 7. i 14. dan) ili kapsula 14 mg teriflunomida peroralno jednom dnevno. Pacijenti su takođe primali odgovarajući placebo koji je predstavljao drugu terapijsku grupu, kako bi se osigurao dvostruko slepi dizajn (dizajn double-dummy).

Trajanje lečenja za pojedinačne pacijente se razlikovalo na osnovu toga kada su ispunjeni kriterijumi za završetak ispitivanja. U oba ispitivanja je medijana trajanja lečenja bila 85 nedelja, 33,0% pacijenata u grupi sa ofatumumabom u odnosu na 23,2% pacijenata u grupi sa teriflunomidom je bilo lečeno više od 96 nedelja.

Demografske i početne karakteristike su bile dobro uravnotežene između terapijskih grupa i oba ispitivanja (videti Tabelu 2). Srednja starost je bila 38 godina, srednje trajanje bolesti je bilo 8,2 godine od pojave prvog simptoma, a srednji skor EDSS-a je bio 2,9; 40% pacijenata prethodno nije bilo lečeno terapijom koja modifikuje tok bolesti (DMT), a 40% je imalo lezije koje se prebojavaju gadolinijumom na T1 sekvenci na početnom MR snimku.

Primarni parametar praćenja efikasnosti u oba ispitivanja je bio godišnja stopa potvrđenih relapsa (engl. annualised rate of confirmed relapses, ARR) na osnovu EDSS-a. Ključni sekundarni parametri praćenja efikasnosti su uključivali vreme do pogoršanja onesposobljenosti na EDSS-u (potvrđeno nakon 3 meseca i nakon 6 meseci), definisano kao povećanje EDSS-a od ≥ 1,5, ≥ 1 ili ≥ 0,5 kod pacijenata sa početnim EDSS-

om od 0, 1 do 5, odnosno ≥ 5,5. Dalji ključni sekundarni parametri praćenja efikasnosti su uključivali broj lezija koje se prebojavaju gadolinijumom (Gd) na T1 sekvenci na MR snimcima i godišnju stopu novih ili uvećanih T2 lezija. Ključni sekundarni parametri praćenja efikasnosti povezani sa onesposobljenošću su bili ocenjeni u meta-analizi kombinovanih podataka iz 1. i 2. ispitivanja ASCLEPIOS, kako je i bilo definisano u protokolima tih ispitivanja.

Tabela 2 Demografske i početne karakteristike

Rezultati efikasnosti za oba ispitivanja su sažeti u Tabeli 3 i na Slici 1.

U oba ispitivanja faze III, ofatumumab je u poređenju sa teriflunomidom pokazao značajno smanjenje godišnje stope relapsa za 50,5% odnosno 58,5%.

Unapred određena meta-analiza kombinovanih podataka je pokazala da je ofatumumab u poređenju sa teriflunomidom značajno smanjio rizik od potvrđene progresije onesposobljenosti potvrđene na 3 meseca (engl. confirmed disability progression, CDP) za 34,4%, a rizik od CDP-a potvrđenog na 6 meseci za 32,5% (videti Sliku 1).

Ofatumumab je u poređenju sa teriflunomidom značajno smanjio broj lezija koje se prebojavaju gadolinijumom (Gd) za 95,9%, a stopu novih ili uvećanih T2 lezija za 83,5% (vrednosti predstavljaju srednje vrednosti smanjenja za kombinovana ispitivanja).

Zapažen je sličan uticaj ofatumumaba na ključne rezultate efikasnosti u poređenju sa teriflunomidom u dva ispitivanja faze III u eksploratornim podgrupama definisanim prema polu, starosti, telesnoj masi, prethodnoj nesteroidnoj terapiji MS-a i početnoj onesposobljenosti i aktivnosti bolesti.

Tabela 3 Pregled ključnih rezultata iz ispitivanja faze III za RMS

Slika 1 Vreme do prvog CDP-a potvrđenog na 3 meseca prema terapiji (kombinovana ASCLEPIOS ispitivanja 1 i 2, potpuni skup podataka za analizu)

24

22

20

18

16

14

12

10

8

6

4

2

0

0 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33

Broj pacijenata pod

Mesec ispitivanja

1 Brojevi prikazani na krivuljama predstavljaju Kaplan-Meier-ove procene rizika od događaja nakon 24 meseca (označeno vertikalnom isprekidanom linijom).

U ispitivanjima faze III, procenat pacijenata sa neželjenim događajima (83,6% naspram 84,2%) i neželjenim događajima koji su doveli do obustave lečenja (5,7% naspram 5,2%) bio je sličan grupi sa ofatumumabom i u grupi sa teriflunomidom.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove odgodila je obavezu podnošenja rezultata ispitivanja leka Kesimpta u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije u lečenju multiple skleroze (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni).

Resorpcija

Mesečna supkutana doza od 20 mg dovodi do srednjeg PIKtau od 483 mikrogram*h/mL i srednjeg Cmax od 1,43 mikrogram/mL u stanju ravnoteže.

Nakon supkutane primene, veruje se da se ofatumumab pretežno resorbuje putem limfnog sistema, slično drugim terapijskim monoklonskim antitelima.

Distribucija

Procenjeno je da volumen distribucije u stanju dinamičke ravnoteže iznosi 5,42 litara nakon ponovljene supkutane primene ofatumumaba u dozi od 20 mg.

Biotransformacija

Ofatumumab je protein za koji je očekivani metabolički put razgradnja do malih peptida i aminokiselina ubikvitarnim proteolitičkim enzimima.

Eliminacija

Ofatumumab se eliminiše na dva načina: ciljano-posredovanim putem koji je povezan sa vezanjem za B ćelije i ciljano-nezavisnim putem koji je posredovan nespecifičnom endocitozom nakon čega sledi intraćelijski katabolizam, kao sa drugim IgG molekulima. B ćelije prisutne na početku predstavljaju veću komponentu ciljano-posredovanog klirensa ofatumumaba na početku terapije. Doziranje ofatumumaba dovodi do potentne deplecije B ćelija koja dovodi do smanjenja ukupnog klirensa.

Poluvreme eliminacije u stanju dinamičke ravnoteže je bio procenjeno na približno 16 dana nakon ponovljane supkutane primene ofatumumaba u dozi od 20 mg.

Linearnost/nelinearnost

Ofatumumab je imao nelinearnu farmakokinetiku povezanu sa njegovim opadajućim klirensom tokom vremena.

Posebne populacije

Odrasli stariji od 55 godina

Nema posebnih farmakokinetičkih ispitivanja ofatumumaba kod pacijenata starijih od 55 godina zbog ograničenog kliničkog iskustva (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedena ispitivanja radi istraživanja farmakokinetike ofatumumaba kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta ispod 18 godina.

Pol

Pol je imao skroman (12%) uticaj na centralni volumen distribucije ofatumumaba u analizi populacija između ispitivanja, pri čemu su više vrednosti Cmax i PIK-a bile zapažene kod pacijentkinja (48% pacijenata u ovoj analizi su bili muškarci, a 52% su bile žene); ti uticaji se ne smatraju klinički relevantnima i zbog toga se ne preporučuje prilagođavanje doze.

Telesna masa

Na osnovu analize populacije iz oba ispitivanja, telesna masa je identifikovana kao kovarijat izloženosti (Cmax i PIK) ofatumumabu kod ispitanika sa RMS-om. Međutim, telesna masa nije uticala na mere bezbednosti i efikasnosti procenjene u kliničkim ispitivanjima; zbog toga prilagođavanje doze nije potrebno.

Oštećenje funkcije bubrega

Nisu sprovedena posebna ispitivanja ofatumumaba kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Pacijenti sa blagim oštećenjem funkcije bubrega su bili uključeni u klinička ispitivanja. Nema iskustva kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega. Međutim, pošto se ofatumumab ne izlučuje putem urina, ne očekuje se da će pacijentima sa oštećenjem funkcije bubrega biti potrebno prilagođavanje doze.

Oštećenje funkcije jetre

Nisu sprovedena ispitivanja ofatumumaba kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

S obzirom da je hepatički metabolizam monoklonskih antitela poput ofatumumaba zanemarljiv, ne očekuje se da će oštećenje jetre uticati na njegovu farmakokinetiku. Stoga se ne očekuje da će pacijentima sa oštećenjem funkcije jetre biti potrebno prilagođavanje doze.

Pretklinički podaci nisu otkrili posebnu štetnost za ljude na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti ponavljanih doza, uključujući parametre praćenja bezbednosne farmakologije.

Nisu sprovedena ispitivanja karcinogenosti i mutagenosti sa ofatumumabom. Ne očekuje se da ofatumumab, kao antitelo, ima direktnu interakciju sa DNK.

Ispitivanja embrio-fetalnog razvoja (EFR) i pojačanog pre/postnatalnog razvoja (pPPNR) kod majmuna su pokazala da izloženost ofatumumabu koji je primenjen intravenskim putem tokom gestacije, nije dovela do maternalne toksičnosti, ni teratogenosti, niti neželjenih uticaja na embrio-fetalni i pre/postnatalni razvoj.

U ovim ispitivanjima ofatumumab je bio otkriven u krvi fetusa i mladunčadi, što potvrđuje placentalni transfer i fetalnu izloženost ofatumumabu koja je perzistirala postnatalno (dugo poluvreme eliminacije monoklonskog antitela). Izloženost ofatumumabu tokom gestacije je dovela do očekivane deplecije CD20+ B ćelija kod ženki životinja i njihovih fetusa i mladunčadi, uz smanjenu masu slezine (bez histološke korelacije) kod fetusa i smanjen humoralni imunski odgovor na hemocijanin iz morskih puževa (engl. keyhole limpet haemocyanin, KLH) kod mladunčadi pri visokim dozama. Sve te promene su bile reverzibilne tokom 6-mesečnog postnatalnog perioda. Kod mladunčadi je rana postnatalna smrtnost bila zapažena pri dozi 160 puta većoj od terapijske doze (na osnovu PIK-a) i verovatno je bila izazvana potencijalnim sekundarnim infekcijama zbog imunomodulacije. Nivo bez zabeleženih neželjenih dejstava (engl. no- observed-adverse-effect-level, NOAEL) povezan sa farmakološkom aktivnošću ofatumumaba kod mladunčadi u ispitivanju pPPNR-a vodi ka bezbednosnoj margini na osnovu PIK-a najmanje 22 puta većoj, kad se izloženost ženki pri NOAEL-u uporedi sa izloženošću kod ljudi pri terapijskoj dozi od 20 mg mesečno.

U posebnom ispitivanju plodnosti majmuna, parametri praćenja plodnosti mužjaka i ženki su ostali nepromenjeni.

L-arginin

Natrijum-acetat, trihidrat Natrijum-hlorid Polisorbat 80

Dinatrijum-edetat Hlorovodonična kiselina Voda za injekcije

U odsustvu studija kompatibilnosti, ovaj lek ne sme da se meša sa drugim lekovima.

2 godine.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric namenjen za pojedinačnu primenu, sa iglom od nerđajućeg čelika, čepom klipa i čvrstim štitnikom za iglu. Špric je sklopljen u auto-injektor koji zajedno sa napunjenim injekcionim špricem čini napunjeni injekcioni pen („Sensoready“ pen).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 napunjen injekcioni pen i Uputstvo za lek.

Pre primene, napunjen injekcioni pen treba izvaditi iz frižidera na oko 15 do 30 minuta kako bi se omogućilo da dostigne sobnu temperaturu. Napunjen injekcioni pen treba čuvati u originalnom pakovanju dok nije spreman za primenu, poklopac ne sme da se uklanja sve do trenutka primene injekcije. Pre primene, rastvor treba vizuelno pregledati gledanjem kroz kontrolni prozorčić. Nemojte primenjivati pen ako tečnost sadrži vidljive čestice ili je zamućena. Detaljna uputstva za primenu su navedena u Uputstvu za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Šta je lek Kesimpta

Lek Kesimpta sadrži aktivnu supstancu ofatumumab, koja pripada grupi lekova koja se zove monoklonska antitela.

Čemu je namenjen lek Kesimpta

Lek Kesimpta je namenjen za lečenje odraslih osoba sa relapsnim oblicima multiple skleroze (RMS).

Kako deluje lek Kesimpta

Lek Kesimpta deluje tako što se veže za cilj koji se zove CD20 na površini B ćelija. B ćelije su vrsta belih krvnih ćelija koje su deo imunskog sistema (odbrane organizma). U multiploj sklerozi imunski sistem napada zaštitni sloj oko nervnih ćelija. B ćelije su uključene u ovaj proces. Lek Kesimpta cilja i uklanja B ćelije i time smanjuje mogućnost relapsa, olakšava simptome i usporava napredovanje bolesti.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na ofatumumab ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka Kesimpta (navedene u odeljku 6)
• ukoliko vam je rečeno da imate teške probleme sa imunskim sistemom
• ukoliko imate tešku infekciju
• ukoliko imate rak.

Upozorenja i mere opreza

Obratite se svom lekaru pre no što počnete sa primenom leka Kesimpta

• Lek Kesimpta može da dovede do ponovne aktivacije virusa hepatitisa B. Lekar će Vam uraditi analizu krvi da bi proverio da li ste u riziku od infekcije hepatitisom B. Ako se pokaže da ste imali hepatitis B ili da nosite virus hepatitisa B, lekar će od Vas tražiti da odete kod specijaliste.
• Pre početka lečenja lekom Kesimpta, lekar će Vam proveriti imunski sistem.
• Ako imate infekciju, lekar može da odluči da ne možete da primite lek Kesimpta ili može da Vam odloži početak lečenja lekom Kesimpta dok se infekcija ne povuče.
• Vaš lekar će da proveri da li je potrebno da primite bilo koju vakcinu pre početka lečenja lekom Kesimpta. Ako je potrebno da primite vakcinu koja se zova živa ili živa atenuisana vakcina, nju treba da primite najmanje 4 nedelje pre početka lečenja lekom Kesimpta. Druge vrste vakcina treba da primite najmanje 2 nedelje pre početka lečenja lekom Kesimpta.

Dok primenjujete lek Kesimpta

Recite svom lekaru:

• ako imate opštu reakciju na injekciju ili lokalnu reakciju na mestu primene leka. Ovo su najčešća neželjena dejstva lečenja lekom Kesimpta i opisana su u odeljku 4. Obično se jave u roku od 24 sata nakon primene leka Kesimpta, naročito posle prve injekcije. Prvu injekciju treba da primite pod nadzorom zdravstvenog radnika.
• ako imate infekciju. Možete lakše da dobijete infekciju ili da se postojeća infekcija pogorša. Ovo se dešava zbog toga što ćelije imunskog sistema koje su cilj leka Kesimpta pomažu i u borbi protiv infekcije. Infekcije mogu da budu ozbiljne, a ponekad i životno ugrožavajuće.
• ako planirate da primite bilo koju vakcinu. Vaš lekar će vam reći da li je vakcina koju trebate da primite živa, živa atenuisana ili nekog drugog tipa. Ne treba da primite živu ili živu atenuisanu vakcinu tokom lečenja lekom Kesimpta jer to može da dovede do infekcije. Drugi tipovi vakcina mogu slabije da deluju ako ih primite tokom lečenja lekom Kesimpta.

Odmah recite svom lekaru ako primetite bilo šta od navedenog tokom lečenja lekom Kesimpta, jer bi to mogli da budu znaci ozbiljnog stanja:

• ako mislite da vam se pogoršava multipla skleroza (npr. slabost ili promene vida) ili ako primetite bilo koje nove ili neuobičajene simptome. Ovi efekti ukazuju na retki poremećaj mozga koji se zove progresivna multifokalna leukoencefalopatija (PML), koja je izazvana virusnom infekcijom.

Deca i adolescenti

Nemojte davati ovaj lek deci i adolescentima mlađim od 18 godina starosti, jer lek Kesimpta još nije ispitivan u ovoj starosnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Kesimpta

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzmati bilo koje druge lekove.

Obavestite svog lekara ili farmaceuta izuzetno:

• ako uzimate, nedavno ste uzeli ili biste mogli uzeti lekove koji deluju na imunski sistem. Ovi lekovi bi mogli da imaju dodatni efekat na imunski sistem.
• ako planirate da se vakcinišete (videti ,,Upozorenja i mere opreza” gore).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre primene ovog leka.

Trudnoća

Treba da izbegavate da ostanete trudni tokom primene leka Kesimpta i još 6 meseci nakon prestanka primene leka.

Ako postoji mogućnost da ostanete trudni, koristite pouzdana sredstva za zaštitu od trudnoće tokom lečenja i još 6 meseci nakon prestanka primene leka Kesimpta. Pitajte lekara o dostupnim opcijama.

Ako ostanete trudni ili mislite da ste trudni tokom lečenja lekom Kesimpta ili u toku 6 meseci od poslednje doze leka, javite se odmah lekaru. Vaš lekar će vam objasniti potencijalne rizike leka Kesimpta za trudnoću. Lek Kesimpta može da smanji broj ćelija imunskog sistema (B ćelija) i kod majke i kod nerođenog deteta. Vaš lekar treba da prijavi Vašu trudnoću kompaniji Novartis. Takođe, možete i Vi da prijavite trudnoću kontaktiranjem lokalnog predstavnika kompanije Novartis (videti odeljak 6), pored javljanja svom lekaru.

Dojenje

Lek Kesimpta se može izlučiti u majčino mleko. Razgovarajte sa svojim lekarom o koristima i rizicima pre početka dojenja tokom lečenja lekom Kesimpta.

Vakcinacija novorođenčadi

Pitajte svog lekara ili farmaceuta za savet pre vakcinacije vaše bebe, ako ste koristili lek Kesimpta tokom trudnoće (videti ,,Upozorenja i mere opreza” gore).

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da lek Kesimpta može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Kesimpta sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je ,,bez natrijuma”.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek Kesimpta se primenjuje kao supkutana injekcija (injekcija koja se daje ispod kože). Prvu injekciju treba da primenite pod nadzorom zdravstvenog radnika.

Lek Kesimpta napunjeni injekcioni penovi su isključivo za jednokratnu upotrebu.

Za detaljna uputstva kako da primenite injekciju leka Kesimpta, pogledajte ,,Uputstvo za primenu leka Kesimpta napunjen Sensoready injekcioni pen” na kraju ovog Uputstva za lek.

Lek Kesimpta možete da primenjujete u bilo koje doba dana (ujutro, popodne ili uveče).

Koliko leka i koliko često da primenjujete lek Kesimpta

Ne prekoračujte dozu koju Vam je propisao lekar.

• Inicijalna doza od 20 mg leka Kesimpta primenjuje se prvog dana lečenja (0 nedelja) i nakon 1. i 2. nedelje (1. nedelja i 2. nedelja). Nakon prve 3 injekcije, ne prima se injekcija u sledećoj nedelji (3. nedelja).
• Počevši od 4. nedelje i nakon toga svakog meseca preporučuje se doza od 20 mg leka Kesimpta.

Vreme	Doze
0 nedelja (prvi dan lečenja)	20 mg
1. nedelja	20 mg
2. nedelja	20 mg
3. nedelja	Bez injekcije
4. nedelja	20 mg
Svakog meseca nakon toga	20 mg

Koliko dugo treba primenjivati lek Kesimpta

Nastavite sa primenom leka Kesimpta svakog meseca dokle god vam to kaže lekar. Lekar će redovno kontrolisati vaše stanje da bi odredio da li lečenje ima željeni efekat.

Ako imate pitanja o dužini primene leka Kesimpta, obratite se lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Ako ste primenili više leka Kesimpta nego što treba

Ako ste primenili više injekcija leka Kesimpta nego što treba, odmah se javite svom lekaru.

Ako ste zaboravili da primenite lek Kesimpta

Kako biste imali potpunu korist od primene leka Kesimpta, važno je da primenite svaku injekciju na vreme.

Ako ste zaboravili da primenite injekciju leka Kesimpta, primenite injekciju što je pre moguće. Nemojte da čekate do sledeće doze po rasporedu. Vreme sledeće injekcije treba izračunati od dana primene injekcije, a ne na osnovu prvog rasporeda (videti deo „Koliko leka i koliko često da primenjujete lek Kesimpta“).

Ako naglo prestanete da primate lek Kesimpta

Nemojte prestajati sa primenom leka Kesimpta ili menjati dozu bez prethodnog dogovora sa Vašim lekarom.

Neka neželjena dejstva leka mogu biti povezana sa niskim brojem B ćelija u krvi. Nakon prestanka primene leka Kesimpta, broj B ćelija u krvi će postepeno porasti na normalan nivo. Može biti potrebno nekoliko meseci. Tokom ovog vremena još uvek mogu da se jave neka od neželjenih dejstava opisanih u ovom uputstvu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva leka Kesimpta navedena su dole. Ako bilo koje neželjeno dejstvo postane ozbiljno, javite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• infekcije gornjih disajnih puteva, sa simptomima kao što su bol u grlu i curenje iz nosa
• reakcije povezane sa injekcijom, kao što su povišena telesna temperatura, glavobolja, bol u mišićima, jeza i zamor - uobičajeno se javljaju u toku 24 sata nakon primene injekcije leka Kesimpta, naročito nakon prve injekcije
• infekcije mokraćnih kanala
• reakcije na mestu primene injekcije kao što su crvenilo, bol, svrab ili oticanje

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• smanjena vrednost proteina imunoglobulina M u krvi, proteina koji pomaže u zaštiti od infekcije
• herpes usta

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Kesimpta posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i nalepnici nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati napunjen injekcioni pen u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C). Ne zamrzavati.

Nemojte primenjivati ovaj lek, ako primetite da rastvor sadrži čestice ili da je zamućen.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Nepotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je ofatumumab. Jedan napunjen injekcioni pen sadrži 20 mg ofatumumaba.

Pomoćne supstance: L-arginin; natrijum-acetat, trihidrat; natrijum-hlorid; polisorbat 80; dinatrijum-edetat; hlorovodonična kiselina; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Kesimpta i sadržaj pakovanja

Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu je bistar do blago opalescentan, bezbojan do blago braonkasto-žut.

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric namenjen za pojedinačnu primenu, sa iglom od nerđajućeg čelika, čepom klipa i čvrstim štitnikom za iglu. Špric je sklopljen u auto-injektor koji zajedno sa napunjenim injekcionim špricem čini napunjeni injekcioni pen („Sensoready“ pen).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 napunjen injekcioni pen i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

Omladinskih Brigada 90 A, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač

NOVARTIS PHARMA STEIN AG TECHNICAL OPERATIONS SCHWEIZ, STEIN STERILES,

Schaffhauserstrasse, Stein AG, Švajcarska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

515-01-01971-21-001 od 11.03.2022.

Uputstvo za primenu leka Kesimpta napunjen Sensoready injekcioni pen

Važno je da razumete i pratite navedena uputstva pre primene leka Kesimpta. Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom ako imate pitanja pre prve primene leka Kesimpta.

Zapamtite:

• Ne koristite pen ako je oštećena sigurnosna nalepnica na spoljnjem pakovanju ili je oštećeno unutrašnje pakovanje pena. Čuvajte pen u neotvorenoj kutiji do trenutka primene leka.
• Ne mućkajte pen.
• Ako vam ispadne pen, ne koristite pen ukoliko izgleda oštećeno ili ako je pri padu otpao poklopac.
• Odložite iskorišćeni pen nakon primene. Nemojte ponovo koristiti pen. Videti „Kako odložiti iskorišćeni lek Kesimpta napunjen Sensoready injekcioni pen?” na kraju ovog Uputstva za primenu lek.

Kako treba čuvati lek Kesimpta?

• Čuvati pen u originalnom pakovanju u frižideru na temperaturi od 2 °C do 8 °C.
• Čuvati pen u originalnom pakovanju dok ne budete spremni da primenite lek radi zaštite od svetlosti.
• Ne zamrzavati pen.

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Delovi leka Kesimpta napunjen Sensoready injekcioni pen (videti Sliku A):

Slika A

Lek Kesimpta napunjen Sensoready injekcioni pen prikazan je sa skinutim poklopcem. Nemojte skidati

poklopac dok niste spremni za primenu injekcije.

Šta vam je potrebno za primenu injekcije:

Nalazi se u originalnom pakovanju:

• Nov lek Kesimpta napunjen Sensoready injekcioni pen (videti Sliku B)

Ne nalazi se u originalnom pakovanju (videti Sliku C):

• 1 tupfer nakvašen alkoholom
• 1 pamučna vata ili gaza
• Kontejner za odlaganje oštrih predmeta

Videti „Kako odložiti iskorišćeni lek Kesimpta napunjen Sensoready injekcioni pen?” na kraju ovog Uputstva za primenu lek.

Slika B

Slika C

Pre primene injekcije:

Izvadite pen iz frižidera 15 do 30 minuta pre primene injekcije kako bi se postigla sobna temperatura.

Korak 1. Važna sigurnosna provera pre primene leka (videti Sliku D):

• Pogledajte kroz kontrolni prozorčić. Rastvor treba da bude bistar do blago opalescentan.

Ne koristite ukoliko tečnost sadrži vidljive čestice ili je zamućena.

Možete videti mali vazdušni balon, što je normalno.

• Pogledajte rok upotrebe (“Važi do“) na penu. Ne koristite pen ako je istekao rok trajanja leka.

Slika D

Obratite se Vašem farmaceutu ili lekaru ukoliko pen ne prođe bilo koju od ovih provera.

Korak 2. Odaberite mesto primene injekcije:

• Preporučeno mesto je prednji deo butina. Može da se iskoristi i donji deo stomaka, ali ne područje 5 cm oko pupka (videti Sliku E).
• Odaberite drugo mesto svaki put kada dajete sebi injekciju leka Kesimpta.
• Nemojte da primenjujete lek u područja u kojima je koža osetljiva, sa modricama, crvena, ljuspasta ili tvrda. Izbegavajte područja sa ožiljcima ili strijama ili infekcijom.

Slika E

• Ako vam injekciju primenjuje osoba koja se brine o Vama ili zdravstveni radnik, mogu da vam primene injekciju u spoljnji gornji deo ruke (videti Sliku F).

Slika F

(samo osoba koja se brine o Vama ili zdravstveni radnik)

Slika G

Korak 3. Očistite mesto primene injekcije:

• Operite ruke sapunom i vodom.
• Kružnim pokretima očistite mesto injektovanja tupferom natopljenim alkoholom. Ostavite da se osuši pre primene injekcije (videti Sliku G).
• Ne dodirujte očišćeno mesto pre primene injekcije.

Primena injekcije

Korak 4. Skinite poklopac:

• Skinite poklopac tek kada ste spremni za primenu pena.
• Odvrnite poklopac u smeru strelice (videti Sliku H).
• Odbacite poklopac. Ne pokušavajte da ga vratite na pen.
• Upotrebite pen u roku od 5 minuta nakon što skinete poklopac.

Možda ćete videti da je nekoliko kapi leka izašlo iz igle. Ovo je normalno.

Slika H

Korak 5. Držite pen:

• Držite pen pod uglom od 90 stepeni u odnosu na očišćeno mesto za primene injekcije (videti Sliku I).

Slika I

Korak 6. Počnite primenu injekcije:

• Čvrsto pritisnite pen uz kožu kako bi počelo ubrizgavanje (videti Sliku J).
• Prvi klik označava da je ubrizgavanje počelo.
• Nastavite čvrsto da držite pen uz kožu.
• Zeleni indikator pokazuje dokle je stiglo ubrizgavanje.

Slika J

Korak 7. Završite primenu injekcije:

• Slušajte dok ne čujete drugi klik. Ovo označava da je ubrizgavanje skoro završeno.
• Proverite da li zeleni indikator ispunjava ceo kontrolni prozorčić i više se ne pomera (videti Sliku K).
• Sada možete da uklonite pen (videti Sliku L).

Slika K

Slika L

Nakon primene injekcije:

• Ako zeleni indikator nije ispunio kontrolni prozorčić, to znači da niste primili celu dozu. Obratite se vašem lekaru ili farmaceutu ako se ne vidi zeleni indikator.
• Na mestu primene injekcije može se pojaviti mala količina krvi. Možete pritisnuti parče vate ili gazu na mesto primene injekcije i držati 10 sekundi. Nemoje trljati mesto primene injekcije. Ako se krvarenje nastavi, možete prekriti mesto primene injekcije malim hanzaplastom.

Kako odložiti iskorišćeni lek Kesimpta napunjen Sensoready injekcioni pen?

Korak 8. Odlaganje leka Kesimpta napunjen Sensoready injekcioni pen:

• Odložite iskorišćeni pen u kontejner za oštre predmete (npr. kontejner koji može da se zatvori i otporan je na bušenje, ili slično) (videti Sliku M).
• Nikada ne pokušavajte da ponovo koristite pen.

Držati kontejner za oštre predmete van domašaja dece.

Slika M