Lamotrix® 25mg tableta

Epilepsija

Odrasle osobe i adolescenti uzrasta 13 godina i stariji:

• Ađuvantna ili monoterapija u lečenju parcijalnih napada i generalizovanih napada, uključujući tonično- klonične napade;
• Napadi udruženi sa Lennox-Gastaut –ovim sindromom. Lek Lamotrix se primenjuje kao ađuvantna terapija, ali može biti i inicijalni antiepileptični lek (AEL) sa kojim će se započeti terapija Lennox-Gastaut sindroma.

Deca i adolescenti uzrasta od 2 do 12 godina:

• Ađuvantna terapija u lečenju parcijalnih napada i generalizovanih napada uključujući tonično-klonične napade i napade udružene sa Lennox-Gastaut sindromom;
• monoterapija tipičnih apsans napada. Bipolarni poremećaj

Odrasle osobe uzrasta 18 godina i starije:

• Prevencija depresivnih epizoda kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem tipa I kod kojih prevashodno preovladavaju depresivne epizode (videti odeljak 5.1).

Lek Lamotrix nije indikovan za akutno lečenje maničnih ili depresivnih epizoda.

Doziranje

Lek Lamotrix tablete je potrebno progutati cele, tablete ne treba žvakati, niti lomiti.

Ukoliko izračunata doza lamotrigina (npr. za terapiju dece obolele od epilepsije ili pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre) ne odgovara dozama celih tableta, tabletu ne treba deliti nego treba uzeti manji broj celih tableta.

Ponovno započinjanje terapije

Lekar koji propisuje lek treba da proceni potrebu za povećanjem doze do doze održavanja pacijentima kojima se lek Lamotrix ponovo uvodi u terapiju, nakon prekida terapije iz bilo kog razloga, s obzirom da postoji rizik od pojave ozbiljnog osipa koji se dovodi u vezu sa primenom velikih početnih doza lamotrigina i prekoračenjem preporučenog postepenog povećanja terapijskih doza (videti odeljak 4.4). Što je protekao duži vremenski interval od primene prethodne doze, potrebno je u većoj meri obratiti pažnju na povećanje doze do doze održavanja. Ukoliko vremenski interval od prekida primene lamotrigina prevazilazi pet poluvremena eliminacije (videti odeljak 5.2), doza leka Lamotrix se generalno treba povećavati do doze održavanja u skladu sa odgovarajućom šemom doziranja.

Ne preporučuje se ponovno započinjanje terapije lekom Lamotrix kod pacijenata kod kojih je ona obustavljena zbog pojave osipa pri prethodnoj primeni lamotrigina, osim u slučaju kada potencijalna korist terapije jasno prevazilazi moguće rizike.

Epilepsija

Preporučeno povećavanje doze i doze održavanja za odrasle i adolescente uzrasta 13 godina i starije su prikazane u Tabeli 1, dok su u Tabeli 2 prikazane doze za decu i adolescente uzasta od 2 do 12 godina. Početna doza i naredno povećanje doze leka ne bi trebalo da budu prekoračeni, zbog rizika od pojave osipa ne savetuje se prekoračenje inicijalne doze, odnosno moraju se poštovati preporuke o inicijalnoj dozi I naknadnom povećanju doze (videti odeljak 4.4).

Kada se iz terapijske šeme koja obuhvata primenu lamotrigina povuku istovremeno primenjeni AEL ili se navedenoj šemi dodaju druga AEL/terapija, potrebno je obratiti pažnju na uticaj koji navedeni lekovi mogu imati na farmakokinetiku lamotrigina (videti odeljak 4.5).

Tabela 1:Odrasle osobe i adolescenti uzrasta 13 godina i stariji-preporučeni režim doziranja u lečenju epilepsije

Tabela 2. Deca i adolescenti uzrasta od 2 do 12 godina - preporučeni režim doziranja u lečenju epilepsije (ukupna dnevna doza je izražena u mg/kg telesne mase/dnevno)

Da bi se obezbedilo održavanje terapijske doze, neophodno je pratiti telesnu masu deteta i u slučaju promene telesne mase prilagoditi dozu leka koja se primenjuje. Veća je verovatnoća da će kod pacijenata uzrasta od 2 do 6 godina, zahtevati najveću dozu održavanja u preporučenom terapijskom opsegu.

Ukoliko je kontrola epilepsije postignuta primenom ađuvantne terapije, može se prekinuti sa istovremenom primenom antiepileptičnim lekom i nastaviti monoterapiju lekom Lamotrix.

Deca uzrasta ispod 2 godine

Postoje ograničeni podaci o efikasnosti i bezbednosti primene lamotrigina u ađuvantnoj terapiji parcijalnih napada kod dece uzrasta od 1 meseca do 2 godine (videti odeljak 4.4). Za decu mlađu od 1 meseca nema dostupnih podataka. Zbog toga se lek Lamotrix ne preporučuje deci mlađoj od 2 godine. Ukoliko se, na osnovu kliničke slike, ipak donese odluka da se terapija primeni, videti odeljke 4.4, 5.1, i 5.2.

Bipolarni poremećaj

Preporučeno povećanje doze i doza održavanja za odrasle osobe uzrasta 18 godina i starije su prikazane u tabeli ispod. Prelazni dozni režim podrazumeva povećanje doze lamotrigina tokom šest nedelja do postizanja doze održavanja tj. stabilizacije simptoma bolesti (Tabela 3) nakog čega se drugi psihotropni lekovi i/ili antiepileptični lekovi mogu isključiti iz terapije, ukoliko je klinički indikovano (Tabela 4). Prilagođavanje doze nakon dodavanja drugih psihotropnih lekova i/ili antiepileptika je takođe prikazano ispod (Tabela 5).

Početna doza i naredno povećanje doze leka ne bi trebalo da budu prekoračene zbog rizika od pojave osipa (videti poglavlje 4.4).

Tabela 3. Odrasle osobe strarosti 18 godina i stariji – preporučeno povećanje doze do doze održavanja ukupne dnevne doze i stabilizacije simptoma u terapiji bipolarnog poremećaja

* Ciljna doza stabilizacije će se menjati u zavisnosti od kliničkog odgovora.

Tabela 4. Odrasle osobe starosti 18 godina i stariji - ukupna dnevna doza održavanja stabilizacije nakon obustave istovremeno primenjenih lekova u terapiji bipolarnog poremećaja

Nakon postizanja ciljne dnevne doze održavanja može se prekinuti primena druge medicinske terapije u skladu sa preporukama navedenim u nastavku.

* Prema potrebi moguće povećanje doze do 400 mg dnevno.

Tabela 5. Odrasle osobe uzrasti 18 godina i stariji – prilagođavanje dnevne doze lamotrigina nakon uvođenja drugih lekova u terapiji bipolarnog poremećaja

Nema kliničkog iskustva o prilagođavanju dnevne doze lamotrigina nakon uvođenja u terapiju drugih lekova. Međutim, mogu se dati sledeće preporuke koje su bazirane na studijama interakcije lamotrigina sa drugim lekovima.

Prekid terapije lekom Lamotrix kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem

U kliničkim studijama je pokazano da nema povećanja incidence, težine ili tipa neželjenih reakcija u odnosu na placebo, nakon naglog prekida terapije lamotriginom. Zbog toga pacijenti mogu prekinuti terapiju lekom Lamotrix bez postepenog smanjenja doze.

Deca i adolescenti uzrasta ispod 18 godina

Primena leka Lamotrix kod dece mlađe od 18 godina se ne preporučuje zbog toga što randomizovana studija kliničkih ispitivanja obustave primene leka nije ukazala na značajnu efikasnost, a zabeležena je povećana učestalost prijava suicidnosti (videti odeljke 4.4. i 5.1).

Opšte preporuke za doziranje leka Lamotrix u posebnim grupama pacijenata

Žene koje koriste hormonsku kontraceptivnu terapiju

Primenom terapijske kombinacije etinilestradiol/levonorgestrel (30 mikrograma/150 mikrograma) približno dvostruko povećava klirens lamotrigina, dovodeći do smanjenja koncentracije lamotrigina. Nakon titracije, mogu biti potrebna primena veće doze održavanja lamotrigina (do 2 puta veće) doze održavanja da bi se postigao maksimalni terapijski odgovor. U toku nedelje kada se oralni kontraceptiv ne uzima inaktivna medikacija-(nedelja "bez pilule") uočeno je dvostruko povećanje koncentracije lamotrigina. Nije moguće isključiti dozno zavisne neželjene reakcije. Zbog toga bi kao prvi izbor kontraceptiva trebalo razmotriti one koji ne zahtevaju jednonedeljni prekid (npr. kontinuirana primena hormonske kontraceptivne terapije ili nehormonskih metoda; videti odeljke 4.4. i 4.5).

Započinjanje hormonske kontraceptivne terapije kod pacijentkinja koje već primenjuju doze održavanja lamotrigina i NE uzimaju induktore glukuronidacije lamotrigina

U većini slučajeva bi trebalo povećati dozu održavanja lamotrigina do dva puta (videti odeljke 4.4. i 4.5). Preporučuje se da se od trenutka započinjanja primene hormonske kontraceptivne terapije doza lamotrigina povećava za 50 do 100 mg/dnevno svake nedelje, u skladu sa individualnim kliničkim odgovorom pacijenta. Povećanja doze ne treba da prekorači navedene vrednosti, osim ukoliko klinički odgovor ne podržava veće povećanje. Može se razmotriti merenje koncentracija lamotrigina u serumu pre i nakon započinjanja primene hormonske kontraceptivne terapije, u cilju potvrde održavanja početnih koncentracija lamotrigina u serumu. Ukoliko je neophodno, potrebno je dozu prilagoditi. Kod žena koje primenjuju hormonsku kontraceptivnu terapiju koja uključuje jednu nedelju inaktivne medikacije (nedelja "bez pilule" engl. pill-free week), tokom

3. nedelje aktivne terapije potrebno je pratiti koncentraciju lamotrigina u serumu, npr. od 15. do 21. dana primene kontraceptivnih tableta. Zbog toga se savetuje oprez prilikom primene kontracepcije kao prve linije terapije, bez postojanja nedelje terapijske pauze (npr. kontinuirana primena hormonske kontraceptivne terapije ili nehormonskih metoda; videti odeljke 4.4 i 4.5).

Prestanak primene hormonske kontraceptivne terapije kod pacijentkinja koje već uzimaju doze održavanja lamotrigina i NE uzimaju induktore glukuronidacije lamotrigina

U većini slučajeva bi trebalo smanjiti dozu održavanja lamotrigina do 50% (videti odeljke 4.4. i 4.5). Preporučuje se da se dnevna doza lamotrigina postepeno smanjuje za 50 do 100 mg svake nedelje (na način da smanjenje doze ne bude veće od 25% ukupne dnevne doze nedeljno) u periodu od 3 nedelje, osim ukoliko klinički odgovor ukazuje na drugačiji režim. Može se razmotriti merenje koncentracije lamotrigina u serumu pre i nakon prestanka uzimanja hormonskih kontraceptiva kao pokazatelj da se osnovna koncentracija lamotrigina održava. Kod žena koje žele da prekinu sa primenom hormonske kontraceptivne terapije koja uključuje jednu nedelju inaktivne medikacije (nedelja "bez pilule"), tokom 3. nedelje aktivne terapije potrebno je pratiti koncentraciju lamotrigina u serumu, npr. od 15. do 21. dana primene kontraceptivnih tableta. Uzorci za procenu koncentracije lamotrigina posle trajnog prekida terapije oralnim kontraceptivnim pilulama ne bi trebalo da budu prikupljeni tokom prve nedelje nakon prestanka uzimanja pilula.

Započinjanje terapije lamotriginom kod pacijentkinja koje već uzimaju hormonske kontraceptive

Povećanje doze bi trebalo da odgovara uobičajenim preporukama za doziranje propisanim za tablete.

Započinjanje i prekid terapije hormonskim kontraceptivima kod pacijentkinja koje već uzimaju doze održavanja lamotrigina i UZIMAJU induktore glukuronidacije lamotrigina

Moguće je da neće biti potrebno prilagođavanje preporučene doze održavanja lamotrigina.

Primena sa atazanavirom/ritonavirom

Nisu neophodna prilagođavanja preporučenog povećanja doze lamotrigina, prilikom dodavanja lamotrigina postojećoj terapiji atazanavirom/ritonavirom.

Kod pacijenata koji već uzimaju doze održavanja lamotrigina a ne uzimaju induktore glukuronidacije, može biti potrebno povećanje doze lamotrigina u slučaju dodavanja atazanavira/ritonavira postojećoj terapiji, ili smanjenje doze, u slučaju prekida primene atazanavira/ritonavira. Praćenje koncentracije lamotrigina u plazmi trebalo bi sprovesti pre i tokom dve nedelje nakon započinjanja ili prekida primene atazanavira/ritonavira, u cilju utvrđivanja potrebe za prilagođavanjem doze lamotrigina (videti odeljak 4.5).

Primena sa lopinavirom/ritonavirom

Nisu neophodna prilagođavanja preporučenog povećanja doze lamotrigina, prilikom dodavanja lamotrigina postojećoj terapiji lopinavirom/ritonavirom.

Kod pacijenata koji već uzimaju doze održavanja lamotrigina, i ne uzimaju induktore glukuronidacije, može biti potrebno povećanje doze lamotrigina u slučaju dodavanja lopinavira/ritonavira postojećoj terapiji, ili smanjenje doze, u slučaju prekida primene lopinavira/ritonavira. Praćenje koncentracije lamotrigina u plazmi trebalo bi sprovesti pre i tokom dve nedelje nakon započinjanja ili prekida primene lopinavira/ritonavira, u cilju utvrđivanja potrebe za prilagođavanje doze lamotrigina (videti odeljak 4.5).

Stariji pacijenti (starosti 65 godina i starijih)

Nije potrebno prilagođavanje doze iz preporučene šeme doziranja. Farmakokinetika lamotrigina u navedenoj starosnoj grupi se ne razlikuje značajno u odnosu na mlađi deo populacije (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Treba biti posebno obazriv pri propisivanju leka Lamotrix pacijentima sa insuficijencijom bubrega. Kod pacijenata sa terminalnom fazom bubrežne insuficijencije, inicijalne doze lamotrigina bi trebalo da budu određene u odnosu na lekove koje pacijent istovremeno primenjuje; moguće je da kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega bude efikasna primena redukovanih doza održavanja (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Početne, doze povećavanja i doze održavanja bi generalno trebale biti smanjene za približno 50% kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (engl. Child-Pugh stepena B), i 75% kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (engl. Child-Pugh stepena C). Doze povećavanja i doze održavanja bi trebalo da budu prilagođene u skladu sa kliničkim odgovorom pacijenta (videti odeljak 5.2).

Način primene Oralna upotreba.

Lek Lamotrix, tablete, se uzimaju sa dovoljno vode.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Osip na koži

Postoje izveštaji o pojavi neželjenih reakcija na koži koje su se javile generalno unutar perioda od prvih 8 nedelja od započinjanja terapije lamotriginom. Većina osipa je bila blage i samoograničavajuće prirode, iako je takođe zabeležena pojava ozbiljnih osipa na kož koja je zahtevala hospitalizaciju i prekid primene lamotrigina. Navedeni osipi uključuju i teške reakcije koje mogu dovesti do vitalne ugroženosti, kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN) i sindrom egzantema izazvanog primenom leka sa pojavom eozinofilije i pojavom sistemskih simptoma (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms (DRESS)); takođe poznat kao sindrom preosetljivosti (engl. Hypersensitivity syndrome (HSS)) (videti odeljak 4.8).

Učestalost ozbiljnih kožnih osipa iznosi prosečno 1 na 500 kod pacijenata sa epilepsijom kod odraslih osoba uključenih u klinička ispitivanja procene trenutnih preporuka za doziranje lamotrigina. Približno polovina navedenih slučajeva prijavljena je kao Stevens-Johnson sindrom (1 na 1000). U kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem, incidenca ozbiljnog osipa na koži iznosi približno 1 na 1000.

Rizik od nastanka ozbiljnih kožnih osipa kod dece veći je nego kod odraslih osoba. Dostupni podaci iz brojnih kliničkih ispitivanja ukazuju da incidenca pojave kožnog osipa udruženog sa hospitalizacijom dece iznosi 1 na 300 do 1 na 100.

Kod dece se inicijalno ispoljavanje osipa može pogrešno protumačiti infekcijom; lekari bi trebalo da imaju u vidu mogućnost pojave reakcije na terapiju lamotriginom kod dece kod koje je došlo do pojave simptoma osipa na koži i povišene telesne temperature u toku prvih osam nedelja lečenja.

Dodatno, izgleda da je sveukupni rizik od pojave osipa u snažnoj vezi sa:

• Primenom velikih inicijalnih doza lamotrigina i prekoračenjem preporučenog postepenog povećavanja terapijske doze lamotrigina (videti odeljak 4.2);
• istovremenom primenom valproata (videti odeljak 4.2).

Kod pacijenata sa anamnezom pojave alergija ili osipa prilikom primene drugih antiepileptika potreban je oprez pri primeni leka, s obzirom na to da je učestalost pojave osipa koji nije bio ozbiljne prirode kod ovih pacijenata bio približno tri puta veći u odnosu na pacijente koji nemaju navedene reakcije u anamnezi.

Neophodno je uraditi brzu procenu stanja pacijenta i odmah prekinuti primenu lamotrigina kod svih pacijenata (odraslih osoba i dece) kod kojih je došlo do pojave osipa, osim ukoliko pojava osipa očigledno nije povezana sa primenom lamotrigina. Ne preporučuje se ponovno započinjanje terapije lekom Lamotrix kod pacijenata koji su ranije imali kožni osip doveden u vezu sa lamotriginom, osim kada potencijalna korist od primene leka jasno nadmašuje rizik. Ukoliko se kod pacijenta razvije SJS (Stevens-Johnson-ov sindrom), TEN (toksična epidermalna nekroliza) ili DRESS (Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms) prilikom primene lamotrigina, kod navedenih pacijenata u bilo kom trenutku, ne sme se ponovo primeniti terapija lamotriginom.

Osip je takođe prijavljen u sklopu hipersenzitivnog sindroma udruženog sa različitim skupom sistemskih simptoma koji uključuju povišenu telesnu temperaturu, limfadenopatiju, edem lica, poremećaje analize krvi, poremećaje testova funkcije jetre i bubrega kao i aseptični meningitis (videti odeljak 4.8). Sindrom pokazuje širok spektar kliničke slike i može, retko, dovesti do diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK) i otkazivanja funkcije većeg broja organa (multiorganske insuficijencije). Važno je istaći da se rane manifestacije preosetljivosti (npr. povišena telesna temperatura, limfadenopatija) mogu javiti i bez evidentnog prisustva osipa. Ukoliko su navedeni simptomi i znaci prisutni, potrebno je odmah proceniti stanje pacijenta i prekinuti sa primenom leka Lamotrix ukoliko nije moguće utvrditi alternativnu etiologiju.

U većini slučajeva, pojava aseptičnog meningitisa je bila reverzibilna nakon prestanka primene leka, međutim, nakon ponovne primene lamotrigina u velikom broju slučajeva došlo je do ponovne pojave aseptičnog meningitisa. Ponovna primena lamotrigina dovela je do brzog povratka simptoma, češće, teže prirode. Terapiju lamotriginom ne treba ponovo primenjivati pacijentima kojima je terapija bila prekinuta usled pojave aseptičnog meningitisa udruženog sa prethodno primenjenim lamotriginom.

Postoje izveštaji o reakcijama fotosenzitivnosti povezanih sa primenom lamotrigina (videti odeljak 4.8). U par slučajeva, do reakcija je došlo usled primene velikih doza (400 mg ili više), nakon povećavanja doze ili tokom titracije doze. Ukoliko se sumnja na pojavu fotosenzitivnosti koja je povezana sa primenom lamotrigina kod pacijenata koji pokazuju znake fotosenzitivnosti (kao što je pojava izraženih opekotina od sunca), treba razmotriti prekid terapije. Ukoliko je nastavak terapije lamotriginom klinički opravdan, pacijenta je potrebno savetovati da izbegava izlaganje sunčevoj svetlosti i veštačkom UV zračenju kao i da preduzme odgovarajuće mere zaštitne (npr. korišćenje zaštitne odeće i krema za sunčanje).

Hemofagocitna limfohistiocitoza (HLH)

Kod pacijenata koji primenjuju lamotrigin prijavljeni su slučajevi pojave hemofagocitne limfohistiocitoze HLH (videti odeljak 4.8). Pojava HLH je okarakterisana znakovima i simptomima kao što su povišena temperatura, osip, neurološki simptomi, hepatosplenomegalija, limfadenopatija, citopenije, velike koncentracije feritina u serumu, hipertrigliceridemija i poremećaji funkcija jetre, kao i koagulacija. Simptomi se obično javljaju unutar 4 nedelje od započinjanja primene terapije, HLH može biti životno ugrožavajuća.

Pacijente treba upozoriti na simptome udružene sa pojavom HLH i savetovati ih da odmah potraže pomoć lekara ukoliko dođe do pojave nekog od navedenih simptoma tokom primene terapije lamotriginom.

Potrebno je odmah proceniti pacijente kod kojih dođe do pojave navedenih znakova i simptoma i razmotriti dijagnozu HLH. Primenu lamotrigina treba odmah prekinuti, osim u slučajevima u kojima se može utvrditi neka druga etiologija.

Kliničko pogoršanje i rizik od suicida

Prijavljeni su slučajevi suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja kod pacijenata lečenih AEL u terapiji različitih indikacija. Meta analiza randomizovanih placebo kontrolisanih kliničkih studija antiepileptika takođe je pokazala blago povećanje rizika od sucidalnih ideja i ponašanja. Mehanizam navedenog rizika je nepoznat a postojeći dostupni podaci ne isključuju mogućnost od povećanog rizika i pri primeni lamotrigina.

Zbog toga je potrebno pratiti pojavu znakova suicidalnih ideja i ponašanja kod pacijenata i razmotriti primenu odgovarajuće terapije. Neophodno je posavetovati pacijente (i osobe koje ih neguju) da potraže savet lekara u slučaju pojave znakova suicidalnih ideja ili ponašanja.

Pogoršanje simptoma depresije i/ili pojava suicidalnosti moguća je kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem bez obzira da li su na terapiji lekovima za bipolarni poremećaj (uključujući i lek Lamotrix) ili ne. Zbog toga je potrebno pažljivo pratiti pacijente koji uzimaju lek Lamotrix u terapiji bipolarnog poremećaja u slučaju pojave znakova kliničkog pogoršanja (uključujući razvoj novih simptoma) i suicidalnosti, posebno na početku terapije ili u periodu promene doza. Pojedini pacijenti, kao što su oni sa anamnezom suicidalnog ponašanja ili misli, mlade odrasle osobe i oni pacijenti kod kojih se suicidalne ideje javljaju u značajnoj meri pre početka terapije, mogu se nalaziti u većem riziku za nastanak suicidalnih misli ili pokušaja suicida i potrebno je da tokom primene terapije stanje navedenih pacijenata bude pažljivo praćeno.

Kod pacijenata kod kojih se uoče znaci kliničkog pogoršanja (uključujući razvoj novih simptoma), i/ili dođe do pojave siucidalnih ideja/ponašanja, posebno ukoliko su ovi simptomi teški i iznenadni ili nastanak suicidalnih ideja/ponašanja, prethodno nisu bili prisutni.

Hormonski kontraceptivi

Dejstvo hormonskih kontraceptiva na efikasnost lamotrigina

Primena kombinacije etinilestradiol/levonorgestrel (30 mikrograma/150 mikrograma) približno dvostruko povećava klirens lamotrigina i posledično smanjuje njegovu koncentraciju u plazmi (videti odeljak 4.5). Smanjenje koncentracije leka udruženo je sa gubitkom kontrole epileptičnih napada. Zbog toga su u većini slučajeva nakon titracije potrebne veće doze održavanja lamotrigina (za oko dva puta) da bi se postigao maksimalan terapijski odgovor. Nakon prekida uzimanja hormonskih kontraceptiva, klirens lamotrigina se može prepoloviti. Povećavanje koncentracije lamotrigina može biti udruženo sa pojavom dozno-zavisnih neželjenih događaja. Imajući u vidu navedeno potrebno je pažljivo pratiti stanje pacijenata.

Kod žena koje ne uzimaju induktore glukuronidacije lamotrigina, a uzimaju hormonsku kontraceptivnu terapiju koja podrazumeva jednonedeljni prekid terapije(engl. pill-free week)("bez pilula") tokom nedelje inaktivne medikacije dolazi do postepenog prolaznog povećanja koncentracije lamotrigina (videti odeljak 4.2). Ove varijacije u koncentracijama lamotrigina mogu biti udružene sa pojavom neželjenih dejstava. Zbog toga bi trebalo savetovati pacijenta da kao prvi izbor kontraceptivnih lekova koriste one koji ne zahtevaju jednonedeljni prekid (npr. kontinuirana primena hormonske kontraceptivne terapije ili nehormonskih metoda).

Interakcija između drugih oralnih kontraceptiva ili hormonske supstitucione terapije (HRT) i lamotrigina nije proučavana; iako ovi preparati mogu imati slično dejstvo na farmakokinetičke parametre lamotrigina.

Dejstvo lamotrigina na efikasnost hormonskih kontraceptiva

Studija interakcija na 16 zdravih ispitanika pokazala je da istovremena primena lamotrigina i hormonskih kontraceptiva (kombinacija etinilestradiol/levonorgestrel) dovodi do blagog povećanja klirensa levonorgestrela i promene koncentracije FSH i LH u serumu (videti odeljak 4.5). Uticaj ovih promena na ovulacionu aktivnost jajnika nije poznat. Međutim, ne može se isključiti mogućnost da navedene promene dovode do smanjenja efikasnosti kontracepcije kod pojedinih pacijentkinja koje primenjuju hormonske lekove sa lamotriginom. Zbog toga je potrebno da pacijentkinje odmah prijave promene u menstrualnom ciklusu, npr. iznenadno obilno krvavljenje.

Dihidrofolat reduktaza

Lamotrigin je slab inhibitor reduktaze dihidrofolne kiseline i zato postoji mogućnost da dugotrajna terapija lamotriginom utiče na metabolizam folata (videti odeljak 4.6). Međutim, za vreme prolongirane primene leka kod ljudi, lamotrigin nije izazvao značajne promene u koncentracijama hemoglobina, srednjem korpuskularnom volumenu ili koncentracijama folata u serumu ili crvenim krvnim zrncima do 1 godine, odnosno u koncentracijama folata u crvenim krvnim zrncima do 5 godina.

Bubrežna insuficijencija

U studijama pojedinačne doze kod ispitanika sa terminalnim stadijumom insuficijencije bubrega plazma koncentracije lamotrigina u plazmi nisu bile značajno promenjene. Ipak, treba očekivati akumulaciju glukuronid-metabolita leka i zbog toga je neophodan oprez pri primeni ovog leka kod pacijenta sa insuficijencijom bubrega.

Pacijenti koji uzimaju druge lekove koji sadrže lamotrigin

Lek Lamotrix ne treba primenjivati kod pacijenata koji su trenutno na terapiji nekim drugim lekom koji sadži lamotrigin bez prethodne konsultacije sa lekarom.

EKG tipa Brugada i drugi poremećaji srčanog ritma i provodljivosti

Postoje izveštaji o poremećaju srčanog ritma ST-T segmenta i EKG tipičnog Brugada nalaza kod pacijenata koji su na terapiji lamotriginom. Na osnovu nalaza in vitro, lamotrigin bi pri terapijski relevantnim koncentracijama mogao usporiti ventrikularnu provodljivost (proširiti QRS kompleks) i izazvati proaritmiju kod pacijenata sa srčanim oboljenjima. Lamotrigin deluje kao slab antiaritmik klase IB sa pridruženim potencijalnim rizicima od ozbiljnih ili smrtonosnih srčanih događaja. Istovremena upotreba drugih blokatora natrijumovih kanala može dodatno povećati rizik (videti odeljak 5.3). U detaljnom ispitivanju uticaja na QT interval lamotrigin u terapijskim dozama do 400 mg/dnevno nije usporio ventrikularnu provodljivost (proširio QRS kompleks) niti je izazvao produženje QT intervala kod zdravih osoba.

Primenu lamotrigina treba pažljivo razmotriti kod pacijenata sa klinički značajnom strukturnom ili funkcionalnom bolešću srca, kao što je Brugada sindrom ili druge srčane kanalopatije, srčana insuficijencija, ishemijska bolest srca, srčani blok ili ventrikularne aritmije. Ukoliko je primena lamotrigina kod ovih pacijenata klinički opravdana, potrebno je razmotriti konsultacije sa kardiologom pre uvodenja lečenja lamotriginom.

Razvoj dece

Nema podataka koji bi ukazali na uticaj lamotrigina na rast, seksualno sazrevanje i razvoj kognitivnih, emocionalnih i bihejvioralnih funkcija kod dece.

Mere opreza kod pacijenata obolelih od epilepsije

Kao i kod drugih antiepileptičnih lekova, nagli prekid terapije lekom Lamotrix može izazvati ponovne (engl. rebound) epileptične napade. Osim ukoliko se terapija naglo prekida iz bezbednosnih razloga (npr. pojava osipa), potrebno je dozu leka postepeno smanjivati u toku 2 nedelje.

Postoje izveštaji u literaturi da teški napadi konvulzija, uključujući i status epilepticus, mogu dovesti do pojave rabdomiolize, multiorganske disfunkcije i diseminovane intravaskularne koagulacije, ponekad sa fatalnim ishodom. Slični slučajevi primećeni su i prilikom terapije lamotriginom.

Umesto poboljšanja, može se uočiti klinički značajno pogoršanje učestalosti epileptičnih napada. Kod pacijenata kod kojih se javlja više od jednog tipa epileptičnih napada, potrebno je proceniti uočenu korist od postignute kontrole jednog tipa epileptičnog napada u odnosu na uočeno pogoršanje epileptičnih napada drugog tipa.

Lamotrigin može dovesti do pogoršanja miokloničnih napada.

Podaci nagoveštavaju da su klinički odgovori na kombinovanu terapiju sa induktorima enzima slabiji nego u slučaju kombinovane terapije sa antiepilepticima koji ne indukuju enzime. Razlog navedene pojave nije jasan.

Moguće je da efikasnost neće biti postignuta kod svih pacijenata prilikom primene lamotrigina kod dece u terapiji tipičnih apsans napada.

Mere opreza vezano za bipolarni poremećaj

Deca i adolescenti (mlađi od 18 godina)

Kod dece i adolescenata sa velikim depresivnim i ostalim psihijatrijskim poremećajima, terapija antidepresivima je udružena sa povećanim rizikom od suicidnalnih ideja i suicidalnog ponašanja.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Lamotrix tablete sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Uridin 5'-difosfo (UDP)-glukuronil transferaze (UGTs) su identifikovane kao enzimi koji su odgovorni za metabolizam lamotrigina. Zbog toga, lekovi koji indukuju ili inhibiraju glukuronidaciju mogu uticati na prividni klirens lamotrigina. Snažni ili umereni induktori izoenzima 3A4 citohroma P450 (CYP3A4), za koje se zna da indukuju UDP-glukuronil transferaze, mogu takođe pojačati metabolizam lamotrigina.

Nema dokaza da lamotrigin uzrokuje klinički značajnu indukciju ili inhibiciju enzima citohroma P450. Lamotrigin može indukovati sopstveni metabolizam, ali je navedeno dejstvo umereno i nije verovatno da ima klinički značajne posledice.

Lekovi za koje je dokazano da imaju klinički relevantan uticaj na koncentraciju lamotrigina, navedeni su u Tabeli 6. Posebne smernice za doziranje ovih lekova su prikazane u odeljku 4.2. Osim toga, u tabeli su navedeni oni lekovi za koje se pokazalo da imaju mali ili nikakav uticaj na koncentraciju lamotrigina.

Generalno se ne očekuje da će istovremena primena ovih lekova dovesti do bilo kakvog kliničkog uticaja. Međutim, treba uzeti u obzir pacijente kod kojih je epilepsija posebno osetljiva na fluktuacije koncentracije lamotrigina.

Tabela 6. Dejstvo drugih lekova na koncentraciju lamotrigina

* Za uputstvo o doziranju (videti odeljak 4.2). Interakcije sa antiepileptičnim lekovima

Valproat koji inhibira glukuronidaciju lamotrigina, smanjuje metabolizam lamotrigina i povećava srednje poluvreme eliminacije lamotrigina skoro dvostruko. Kod pacijenata koji istovremeno uzimaju terapiju sa valproatom treba primeniti odgovarajući dozni režim (videti odeljak 4.2.).

Pojedini antiepileptični lekovi koji su induktori enzima jetre (npr. fenitoin, karbamazepin, fenobarbiton i primidon) koji metabolišu lekove, indukuju glukuronidaciju lamotrigina, i pojačavaju njegov metabolizam. Potrebno je primeniti odgovarajući terapijski režim kod pacijenata koji istovremeno uzimaju terapiju sa fenitoinom, karbamazepinom, fenobarbitonom i primidonom (videti odeljak 4.2).

Postoje izveštaji o manifestacijama od strane centralnog nervnog sistema uključujući vrtoglavicu, ataksiju, diplopiju, zamagljen vid i mučninu, kod pacijenata koji su uzimali karbamazepin nakon uvođenja lamotrigina u terapiju. Navedene manifestacije se obično povlače nakon smanjenja doze karbamazepina. Uočena su slična dejstva u toku ispitivanja primene lamotrigina i okskarbamazepina kod zdravih odraslih dobrovoljaca, ali nije ispitana redukcija doze.

Postoje izveštaji u literaturi o smanjenju koncentracije lamotrigina pri primeni ovog leka sa okskarbamazepinom. Međutim, u prospektivnoj kliničkoj studiji na zdravim odraslim ispitanicima koji su uzimali lamotrigin u dozi od 200 mg i okskarbamazepin u dozi od 1200 mg, oksarbazepin nije uticao na metabolizam lamotrigina, a ni lamotrigin nije uticao na metabolizam okskarbazepina. Zbog toga kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji sa okskarbamazepinom potrebno je primeniti terapijski režim za dodatnu primenu lamotrigina bez primene valproata i bez induktora glukuronidacije lamotrigina (videti odeljak 4.2).

U okviru kliničkog ispitivanja na zdravim ispitanicima, utvrđeno je da istovremena primena felbamata (1200 mg dva puta dnevno) sa lamotriginom (100 mg dva puta dnevno tokom 10 dana) nema klinički značajno dejstvo na farmakokinetiku lamotrigina.

Na osnovu retrospektivnih analiza koncentracije u plazmi kod pacijenata kod kojih je lamotrigin primenjen istovremeno sa gabapentinom i nezavisno od njega, primena gabapentina nije dovela do promene prividnog klirensa lamotrigina.

Moguće interakcije levetiracetama i lamotrigina procenjivane su na osnovu koncentracija ovih lekova u serumu tokom placebo kontrolisanih kliničkih studija. Navedeni podaci ukazuju da lamotrigin nema uticaja na farmakokinetiku levetiracetama, kao i da levetiracetam nema uticaja na farmakokinetiku lamotrigina.

Istovremena primena pregabalina (200 mg, 3 puta dnevno) nije uticala na koncentracije lamotrigina u plazmi stanju ravnoteže (engl. steady state). Ne postoje farmakokinetičke interakcije između lamotrigina i pregabalina.

Topiramat ne utiče na koncentraciju lamotrigina u plazmi. Primena lamotrigina dovela je do povećanja koncentracije topiramata za 15%.

U studiji sprovedenoj na pacijentima obolelim od epilepsije, istovremena primena zonisamida (200 do 400 mg/dnevno) i lamotrigina (150 do 500 mg/dnevno) u toku 35 dana nije imala značajnog uticaja na farmakokinetiku lamotrigina.

U placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa parcijalnim epileptičnim napadima, na koncentracije lamotrigina u plazmi nije uticala istovremena primena lakosamida (200, 400 ili 600 mg/dnevno).

U objedinjenim analizama podataka iz tri placebo kontrolisana klinička ispitivanja, koja su ispitivala adjuvantnu primenu perampanela kod pacijenata sa parcijalnim epileptičnim napadima i primarno generalizovanim tonično-kloničnim napadima, najveća procenjena doza perampanela (12 mg/dnevno), povećala je klirens lamotrigina za manje od 10%.

Iako su prijavljene promene u koncentracijama u plazmi drugih antiepileptika, kontrolisane studije nisu dokazale da lamotrigin utiče na koncentracije istovremeno primenjenih antiepileptika u plazmi. U in vitro kliničkim ispitivanjima je dokazano da lamotrigin ne istiskuje druge antiepileptike sa mesta vezivanja za proteine.

Interakcije sa drugim psihoaktivnim lekovima

Istovremena primena lamotrigina u dozi od 100 mg/dnevno nije uticala na farmakokinetiku litijuma u formi anhidrovanog litijum glukonata, primenjenog u dozi od 2 g dva puta dnevno, kod 20 zdravih dobrovoljaca u tokom 6 dana.

Primena višestrukih oralnih doza bupropiona kod 12 ispitanika nije imala statistički značajno dejstvo na farmakokinetiku lamotrigina primenjenog u pojedinačnoj dozi i dovela je samo do blagog povećanja vrednosti PIK-a (površina ispod krive) lamotrigin glukuronida.

U studiji na zdravim odraslim dobrovoljcima 15 mg olanazapina je dovelo do smanjenja vrednosti površine ispod krive vrednosti (PIK) za oko 24% a vrednosti Cmax za oko 20%. Generalno se ne očekuje da dejstvo ovog obima bude od kliničkog značaja. Doza lamotrigina od 200 mg nije uticala na farmakokinetiku olanzapina.

Primena višestrukih oralnih doza lamotrigina od 400 mg/dnevno nije imala klinički značajano dejstvo na farmakokinetiku pojedinačne doze od 2 mg risperidona kod 14 zdravih odraslih dobrovoljaca. Nakon istovremene primene risperidona u dozi od 2 mg sa lamotriginom, kod 12 od 14 ispitanika prijavljena je somnolencija, u poređenju sa 1 od 20 kada je risperidon primenjen kao monoterapija i nijednim kada je lamotrigin primenjen kao monoterapija.

U okviru kliničkog ispitivanja sprovedenog na 18 odraslih pacijenata sa bipolarnim poremećajem tipa I, kojima je primenjen utvrđen terapijski režim doziranja lamotrigina (100 do 400 mg/dnevno), doze aripiprazola su povećane sa 10 mg/dnevno do ciljnih 30 mg/dnevno tokom perioda od 7 dana i nastavljeno je sa primenom leka jednom dnevno tokom narednih 7 dana. Uočeno je prosečno smanjenje vrednosti Cmax i PIK lamotrigina od približno 10%. Ne očekuje se da će dejstvo navedene izmene imati kliničke posledice.

U in vitro eksperimentima su pokazali da istovremena inkubacija lamotrigina sa amitriptilinom, bupropionom, klonazepamom, haloperidolom ili lorazepamom minimalno inhibira stvaranje 2-N- glukuronida, primarnog metabolita lamotrigina. Ovi su eksperimenti takođe ukazali da je malo verovatno da metabolizam lamotrigina inhibiraju klozapin, fluoksetin, fenelzin, risperidon, sertralin ili trazodon. Dodatno, ispitivanje metabolizma bufuralola sprovedeno na preparatu humanih mikrozoma jetre ukazuje da lamotrigin ne smanjuje klirens lekova koji se predominantno metabolišu preko enzima CYP2D6.

Interakcije sa hormonskim kontraceptivima

Dejstvo hormonskih kontraceptiva na farmakokinetiku lamotrigina

U studiji na 16 dobrovoljaca ženskog pola pokazano je da primena 30 mikrograma etinilestradiola/150 mikrograma levonorgestrela u vidu kombinovane oralne kontraceptivne pilule dovodi do približno dvostrukog povećanja klirensa oralno primenjenog lamotrigina, što za posledicu ima smanjenje vrednosti PIK lamotrigina za prosečno 52% i Cmax za prosečno 39%. Koncentracije lamotrigina u serumu su se povećale u toku nedelje inaktivne medikacije (nedelja "bez pilule"), pri čemu su koncentracije pre primene doze na kraju nedelje inaktivne medikacije bile, u proseku, približno dva puta veće nego za vreme istovremene primene terapije (videti odeljak 4.4). Neće biti potrebno prilagođavanje preporučenih smernica za povećanje doze lamotrigina isključivo na osnovu primene hormonskih kontraceptiva, ali će u najvećem broju slučajeva prilikom započinjanja ili prilikom prekida primene hormonskih kontraceptiva biti potrebno da se doza održavanja lamotrigina smanji ili poveća (videti odeljak 4.2).

Dejstvo lamotrigina na farmakokinetiku hormonskih kontraceptiva

U studiji na 16 dobrovoljaca ženskog pola pokazano je da doza održavanja u stanju ravnoteže od 300 mg lamotrigina nema uticaja na farmakokinetiku etinilestradiolne komponente kombinovanog oralnog kontraceptivnog preparata. Zapaženo je umereno povećanje oralnog klirensa levonorgestrela, , što je za posledicu imalo prosečno smanjenje vrednosti PIK-a u proseku od 19% i 12% Cmax levonorgestrela.

Određivanje folikulostimulirajućeg hormona (FSH), luteinizirajućeg hormona (LH) i estradiola u serumu u toku studije je pokazalo da postoji izvestan gubitak supresije ovarijalne hormonske aktivnosti kod nekih žena, iako je određivanje progesterona u serumu ukazivalo na to da nije bilo hormonskih dokaza ovulacije ni kod jedne od 16 ispitanica. Uticaj umerenog povećanja klirensa levonorgestrela kao i promene koncentracije

FSH i LH u serumu na ovarijalnu ovulatornu aktivnost nije poznat (videti odeljak 4.4). Osim doze od 300 mg/dnevno, nije ispitivano dejstvo drugih doza lamotrigina i nisu sprovedena klinička ispitivanja primene drugih hormonskih lekova kod žena.

Interakcije sa drugim lekovima

U kliničkom ispitivanju na 10 dobrovoljaca muškog pola, rifampicin je doveo do povećanja klirensa lamotrigina i smanjenja poluvremena eliminacije lamotrigina usled indukcije enzima jetre odgovornih za glukuronidaciju. Kod pacijenata na istovremenoj terapiji rifampicinom neophodna je primena odgovarajućeg terapiskog režima (videti odeljak 4.2.).

U kliničkom ispitivanju na zdravim dobrovoljcima, primena lopinavira/ritonavira dovela je do smanjenja koncentracije lamotrigina u plazmi za približno 50%, najverovatnije usled indukcije glukuronidacije. Kod pacijenata na istovremenoj terapiji ovim lekovima neophodna je primena odgovarajućeg terapiskog režima (videti odeljak 4.2).

U kliničkom ispitivanju na zdravim odraslim dobrovoljcima, terapija atazanavirom/ritonavirom (300 mg/100 mg) primenjena tokom 9 dana je smanjila vrednost PIK-a u plazmi i Cmax lamotrigina (pojedinačna doza od 100 mg) prosečno za 32% odnosno 6%, respektivno. Kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji atazanavirom/ritonavirom, neophodna je primena odgovarajućeg terapijskog režima (videti odeljak 4.2).

U kliničkom ispitivanju kod zdravih odraslih dobrovoljaca, paracetamol u dozi od 1g (četiri puta dnevno) u proseku je smanjio vrednosti PIK u plazmi i Cmin lamotrigina za 20%, odnosno 25%.

Podaci dobijeni procenom u in vitro uslovima ukazuju da je lamotrigin, ali ne i metabolit N(2)-glukuronid, inhibitor organskog transportera 2 (OCT 2), pri koncentracijama od potencijalnog kliničkog značaja.

Navedeni podaci pokazuju da je lamotrigin inhibitor OCT 2, sa IC 50 vrednostima od 53,8 mikromola. Istovremena primena lamotrigina sa lekovima koji se izlučuju putem bubrega i supstrati su za OCT 2 (npr. metformin, gabapentin i vareniklin) može za posledicu imati povećanje koncentracije navedenih lekova u plazmi.

Nije jasno definisan klinički značaj navedenog, međutim, savetuje se oprez kod pacijenata kojima se istovremeno primenjuju navedeni lekovi.

Opšti rizik povezan sa primenom antiepileptika

Neophodan je savet lekara specijaliste ženama koje su u reproduktivnom periodu. U slučaju da žena planira trudnoću potrebno je razmotriti primenu antiepileptičke terapije. Nagli prekid terapije antiepilepticima kod žena kod kojih se navedena terapija primenjuje, treba izbegavati, zato što to može dovesti do pojave iznenadnih epileptičnih napada, koji mogu imati ozbiljne posledice i za trudnicu i za plod.

Kad god je moguće, savetuje se primena monoterapije, jer primena višestrukih antiepileptika može biti udružena sa povećanim rizikom za nastanak kongenitalnih malformacija u odnosu na primenu monoterapije, u zavisnosti od pridruženih antiepileptika.

Rizik povezan sa primenom lamotrigina

Trudnoća

Veliki broj podataka istraživanja kod trudnica koje su bile izložene monoterapiji lamotiginom tokom prvog trimestra trudnoće (više od 8700) ne ukazuju na suštinsko povećanje rizika za nastanak ozbiljnih kongenitalnih malformacija, uključujući i rascep usana (nepca). Ispitivanja na životinjama su pokazala razvojnu toksičnos (videti odeljak 5.3).

Ukoliko se smatra da je terapija lekom Lamotrix neophodna u toku trudnoće, preporučuju se primena najmanje moguće terapijske doze leka.

Lamotrigin pokazuje slabo inhibitorno dejstvo na reduktazu dihidrofolne kiseline i zbog toga teorijski može dovesti do povećanja rizika od embrio-fetalnog oštećenja zbog redukovanja koncentracije folne kiseline.

Potrebno je razmotriti primenu folne kiseline u slučaju planiranja trudnoće, kao i tokom rane trudnoće.

Fiziološke promene u toku trudnoće mogu uticati na koncentraciju lamotrigina i/ili na njegovo terapijsko dejstvo.

Postoje izveštaji o smanjenju koncentracije lamotrigina u plazmi u toku trudnoće sa potencijalnim rizikom od gubitka kontrole konvulzija. Moguće je da nakon porođaja dođe do brzog povećanja koncentracije lamotrigina uz rizik od nastanka dozno-zavisnih neželjenih događaja. Zbog toga je potrebno pažljivo praćenje koncentracija lamotrigina u serumu pre, tokom i nakon trudnoće, kao i kratko vreme neposredno nakon porođaja. Ukoliko je neophodno, treba prilagoditi dozu u cilju održavanja koncentracije lamotrigina u serumu na istom nivou koji je bio pre trudnoće, ili je prilagoditi u zavisnosti od kliničkog odgovora. Dodatno je potrebno pratiti pojavu dozno-zavisnih neželjenih dejstava nakon porođaja.

Dojenje

Prijavljeno je da se lamotrigin izlučuje u majčino mleko u izrazito varijabilnim koncentracijama, dovodeći do ukupnih koncentracija lamotrigina kod odojčadi koja iznosi približno 50% vrednosti registrovanih koncentracija kod majki. Zbog toga, kod pojedinih odojčadi na ishrani majčinim mlekom, koncentracije lamotrigina u serumu mogu biti dovoljno velike za postizanje farmakološkog dejstva leka. Nije uočena pojava neželjenih dejstava unutar ograničene grupe izložene odojčadi.

Potrebno je proceniti potencijalnu korist od dojenja u odnosu na potencijalni rizik od pojave neželjenih dejstava kod novorođenčeta. Ukoliko pacijentkinja odluči da doji dok je na terapiji lamotriginom, potrebno je pratiti pojavu mogućih neželjenih dejstava kao što su sedacija, osip i mali porast telesne mase kod novorođenčeta.

Plodnost

Eksperimenti na životinjama nisu pokazali smanjenu plodnost tokom primene lamotrigine (videti odeljak 5.3).

S obzirom na to da postoje individualne varijacije u odgovoru na terapiju antiepilepticima, neophodno je da pacijenti na terapiji lekom Lamotrix konsultuju lekara o specifičnim pitanjima vezanim za upravljanje vozilima i epilepsiju.

Nisu sprovedena klinička ispitivanja o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Dva klinička ispitivanja sprovedena na dobrovoljcima su pokazala da se dejstvo lamotrigina na finu vizuelnu motornu koordinaciju, pokrete očiju, stabilnost tela i subjektivna sedativna dejstva ne razlikuju od onih kod placeba. U kliničkim ispitivanjima sa lamotriginom prijavljene su neželjene reakcije neurološkog karaktera kao što su vrtoglavica i diplopija. Zbog toga pacijenti treba da procene kako terapija lamotriginom utiče na njih, pre nego što počnu da upravljaju vozilima ili rukuju mašinama.

Neželjena dejstva koja se javljaju u terapiji epilepsije i bipolarnog poremećaja navedena su u tabeli ispod i zasnovana su na podacima dostupnim iz kontrolisanih kliničkih studija i drugih kliničkih iskustava. Neželjena dejstva prijavljena tokom primene monoterapije u terapiji epilepsije u kliničkim ispitivanjima (označena sa †), prijavljena tokom primene monoterapije bipolarnog poremećaja u kliničkim ispitivanjima (označena sa §). U slučajevima u kojima se razlikuje kategorija učestalosti neželjenih dejstava u terapiji epilepsije i bipolarnog poremećaja prijavljenih u kliničkim ispitivanjima, pokazana je strožija učestalost. Međutim, ukoliko nisu dostupni podaci iz kontrolisanih kliničkih ispitivanja, kategorija učestalosti dobijena je na osnovu podataka iz drugih kliničkih iskustava.

Za klasifikaciju učestalosti neželjenih dejstava korišćena je sledeća konvencija:

veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do

<1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Opis označenih neželjenih dejstava

1 Hematološki poremećaji i limfadenopatija mogu ili ne moraju biti povezani sa pojavom reakcija izazvanih lekom koje su praćene eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS) / sindromom preosetljivosti (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Poremećaji imunskog sistema).

2 Pojava kožnog osipa je takođe prijavljena kao deo ovog sindroma preosetljivosti udruženog sa različitim oblicima sistemskih simptoma uključujući povišenu telesnu temperaturu, limfadenopatiju, edem lica izmenjene vrednosti analiza krvi i funkcije jetre i bubrega. Sindrom pokazuje širok spektar kliničke ozbiljnosti i može, retko, dovesti do diseminovane intravaskularne koagulacije i insuficijencije većeg broja organa. Važno je upamtiti da rane manifestacije preosetljivosti (npr. povišena telesna temperatura, limfadenopatija) mogu biti prisutne čak i ako osip nije evidentan. Ukoliko su takvi znaci i simptomi prisutni, stanje pacijenta treba hitno proceniti i prekinuti primenu leka Lamotrix, osim ako se ne ustanovi drugi uzrok ovih znakova i simptoma (videti odeljak 4.4).

3 Navedena neželjena dejstva prijavljena su tokom drugog kliničkog iskustva.

Bilo je izveštaja da primena lamotrigina može dovesti do pogoršanja simptoma parkinsonizma kod pacijenata sa postojećom Parkinsonovom bolešću, kao i izolovanih izveštaja o pojavi ekstrapiramidalnih dejstava i horeoatetoze kod pacijenata koji nisu već oboleli od navedene bolesti.

4 Disfunkcija jetre se obično javlja udružena sa reakcijama preosetljivosti, ali bili su prijavljeni izolovani slučajevi bez očiglednih znakova preosetljivosti.

5 U kliničkim studijama na odraslim osobama kožni osipi su se javljali kod najviše 8-12% pacijenata koji su primenjivali lamotrigin i kod 5-6% pacijenata koji su uzimali placebo. Pojava kožnih osipa je dovela do prekida primene terapije lamotriginom kod 2% pacijenata. Kožni osip, najčešće makropapularne prirode, generalno se javlja unutar perioda od osam nedelja od započinjanja terapije i povlači se pri prekidu primene leka Lamotrix (videti odeljak 4.4).

Prijavljena je pojava ozbiljnih kožnih osipa koji potencijalno ugrožavaju život pacijenta, uključujuci Stevens- Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu (Lyell's sindrom), kao i reakcija izazvanih lekom koje su praćene eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS). Iako je kod najvećeg broja pacijenata došlo do oporavka nakon prekida terapije lamotriginom, kod pojedinih pacijenata javili su se ožiljci ireverzibilne prirode, a postoje i retki izveštaji o udruženim smrtnim ishodima (videti odeljak 4.4).

Smatra se da je ukupni rizik od pojave kožnog osipa značajno povezan sa:

• primenom velikih inicijalnih doza lamotrigina i prekoračenjem preporučenog postepenog povećavanja doze u terapiji lamotriginom (videti odeljak 4.2);
• istovremenom primenom valproata (videti odeljak 4.2).

Bilo je izveštaja o smanjenju mineralne gustine kostiju, oseteopeniji, osteoporozi, i frakturama kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji lamotriginom. Mehanizam kojim lamotrigin utiče na metabolizam kostiju nije identifikovan.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i znaci

Prijavljeni su slučajevi akutne ingestije doza lamotrigina koje prevazilaze 10 do 20 puta maksimalnu terapijsku dozu, uključujući slučajeve sa fatalnim ishodom. Simptomi predoziranja uključuju nistagmus, ataksiju, poremećaj svesti, grand mal konvulzije i komu. Kod predoziranih pacijenata uočeno je i proširenje QRS kompleksa (usporeno intraventrikularno sprovođenje) i produženje QT intervala. Proširenje QRS kompleksa u trajanju dužem od 100 milisekundi može biti udruženo sa ozbiljnim oblikom toksičnosti.

Terapija

U slučaju predoziranja, pacijenta treba hospitalizovati i primeniti odgovarajuću suportivnu terapiju. Ukoliko je indikovano treba primeniti terapiju koja ima za cilj smanjenje resorpcije (aktivni ugalj). Potrebno je da dalje lečenje bude klinički indikovano uzimajući u obzir potencijalne efekte na srčanu provodljivost (videti odeljak 4.4). Ne postoji iskustvo sa primenom hemodijalize u tretmanu predoziranja. Kod 6 ispitanika sa insuficijencijom bubrega, tokom četvoročasovne hemodijalize uklonjeno je 20% lamotrigina iz organizma (videti odeljak 5.2).

Farmakoterapijska grupa: Antiepileptici, ostali antiepileptici

ATC šifra: N03AX09 Mehanizam dejstva

Rezultati farmakoloških kliničkih ispitivanja ukazuju da lamotrigin blokira voltažno-zavisne natrijumske

kanale na membrane neurona (blokada po principu voltažne i zavisnosti od upotrebe). Lamotrigin inhibira neprekidno, repetitivno pražnjenje neurona i inhibira oslobađanje glutamata (neurotransmitera koja ima ključnu ulogu u generisanju epileptičnih napada). Navedena dejstva verovatno doprinose antikonvulzivnim svojstvima lamotrigina.

Suprotno navedenom, mehanizam kojim lamotrigin ispoljava svoje terapijsko dejstvo kod bipolarnog poremećaja nije ustanovljen, iako je veroavatno da je interakcija sa voltažno-zavisnim natrijumskim kanalima značajna.

Farmakodinamsko dejstvo

U testovima dizajniranim radi utvrđivanja dejstava leka na centralni nervni sistem, rezultati dobijeni primenom lamotrigina u dozi doze od 240 mg zdravih ispitanika nisu bili različiti u odnosu na grupu koja je primala placebo, dok je primena 1000 mg fenitoina i 10 mg diazepama dovela do značajnog oštećenja fine vizuelne motorne koordinacije i pokreta očiju, pojačanja nestabilnosti tela i izazvala je subjektivni sedativni efekat.

U okviru drugog kliničkog ispitivanja, primena pojedinačnih oralnih doza od 600 mg karbamazepina dovodi do značajnog oštećenja fine vizuelne motorne koordinacije i pokreta očiju, istovremeno pojačavajući i nestabilnost tela i povećanja srčane frekvence, dok se rezultati primene lamotrigina u dozama od 150 mg i 300 mg nisu razlikovali od rezultata dobijenih primenom placeba.

Klinička ispitivanja dejstva lamotrigina na sprovodljivost srca

U okviru kliničkog ispitivanja na zdravim odraslim ispitanicima ispitano je dejstvo primene ponovljenih doza lamotrigina (do 400 mg/dnevno) na srčanu sprovodljivost primenom EKG-a sa 12 odvoda. Nije bilo klinički značajnog dejstva lamotrigina na QT interval u poređenju sa placebom.

Klinička efikasnost i bezbednost primene leka

Prevencija epizoda promena raspoloženja kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem

Efikasnost lamotrigina u prevenciji epizoda promena raspoloženja kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem tip I ispitivana je u dve kliničke studije.

Studija SCAB2003 je bila multicentrična, dvostruko-slepa, dvostruko zamaskirana, placebo- i litijum- kontrolisana, randomizovana studija primene fiksne doze u kojoj je ispitivana dugotrajna prevencija relapsa i ponovne pojave depresije i/ili manije kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem tip I koji su trenutno ili nedavno imali veliku depresivnu epizodu. Nakon stabilizacije stanja primenom lamotrigina kao monoterapije ili dodatne terapije, pacijenti su randomizovani u jednu od pet terapijskih grupa: lamotrigin (50, 200, 400 mg/dnevno), litijum (koncentracije leka u serumu 0,8 do 1,1 mMol/L) ili placebo terapijsku grupu u trajanju od najviše 76 nedelja (18 meseci). Primarni parametar praćenja ispitivanja bio je određivanje "vremena do primene intervencije u terapiji epizode promene raspoloženja" (engl. Time to Intervention for a Mood Episode (TIME)), gde su se pod pojmom intervencijom podrazumevala primena dodatne farmakoterapije ili elektrokonvulzivne terapije (ECT). Studija SCAB2006 je imala sličan dizajn kao studija SCAB2003, a razlikovala se od nje u proceni primene fleksibilnih doza lamotrigina (100 mg do 400 mg/dan) i po tome što su u nju bili uključeni pacijenti sa bipolarnim poremećajem tip I kod kojih je nedavno došlo do pojave ili trenutno imaju maničnu epizodu. Rezultati su prikazani u Tabeli 7.

Tabela 7. Pregled rezultata dobijenih iz studija koje su ispitivale efikasnost primene lamotrigina u prevenciji epizoda promena raspoloženja kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem tip I

U suportivnoj analizi vremena do pojave prve depresivne epizode i vremena do prve manične/hipomanične ili mešovite epizode, pacijenti na terapiji lamotriginom su imali statistički značajno duža vremena do pojave prve depresivne epizode u odnosu na placebo grupu pacijenata, i razlika u terapijama u pogledu vremena do pojave manične/hipomanične ili mešovite epizode nije bila statistički značajna.

Efikasnost primene lamotrigina u kombinovanoj terapiji sa stabilizatorima raspoloženja nije adekvatno ispitana.

Pedijatrijska populacija

Deca uzrasta od 1 do 24 meseca

U okviru malog dvostruko-slepog placebo-kontrolisanog kliničkog ispitivanja povlačenja leka iz terapije ispitivana je efikasnost i bezbednost primene adjunktivne terapije parcijalnih napada kod pacijenata starosti od mesec dana do 24. meseca života. Terapija je započeta kod 177 ispitanika, sa šemom titracije doze sličnoj onoj za decu uzrasta od 2 do 12 godina. Najmanja dostupna jačina lamotrigina su tablete od 2 mg, zbog toga je u pojedinim slučajevima standardna šema doziranja bila prilagođena tokom faze titracije doze (npr. primenom tablete od 2 mg svakog drugog dana kada je izračunata doza bila manja od 2 mg). Koncentracije lamotrigina u serumu su bile merene na kraju druge nedelje titracije i ukoliko su koncentracije prevazilazile vrednost od 0,41 mikrogram/mL, očekivanu koncentraciju kod odraslih osoba u navedenom terapijskom trenutku, doza je bila smanjena ili nije bila povećavana. Kod nekih pacijenata bilo je potrebno smanjenje doze do 90% na kraju druge nedelje. Tridesetosam ispitanika koji su odgovorili na terapiju (>40% smanjenja učestalosti napada) bili su randomizovani na primenu placeba ili nastavak primene lamotrigina. Procenat ispitanika sa terapijskim neuspehom iznosio je 84% (16/19 ispitanika) u placebo grupi i 58% (11/19 ispitanika) u lamotrigin grupi. Razlika nije bila statistički značajna: 26,3%; CI95%-2,6% <> 50,2%; p=0,07.

Ukupno 256 ispitanika uzrasta između mesec dana i 24 meseca života bilo je izloženo dejstvu lamotrigin u opsegu doza od 1 do 15 mg/kg/dnevno tokom perioda do 72 nedelje. Bezbednosni profil lamotrigina kod dece uzrasta od jednog meseca do 2. godine života bio je sličan bezbednosnom profilu primene lamotrigina kod starije dece, osim što je klinički značajno pogoršanje napada (≥ 50%) češće prijavljivano kod dece mlađe od 2 godine (26%) u poređenju sa grupom starije dece (14%).

Lennox-Gastaut sindrom

Ne postoje podaci za monoterapiju napada udruženih sa sindromom Lennox-Gastaut.

Prevencija epizoda promena raspoloženja kod dece (uzrasta od 10 do 12 godina) i adolescenata (uzrasta od 13 do 17 godina)

U multicentričnoj, sa paralelnim grupama, placebo kontrolisanoj, dvostruko slepoj, randomizovanoj kliničkoj studiji obustave terapije, ispitivana je efikasnost i bezbednost primene lamotrigina, u farmaceutskom obliku sa trenutnim oslobađanjem aktivne supstance (IR) kao dodatne terapije, terapiji održavanja u cilju odlaganja epizoda promene raspoloženja kod dece ženskog i muškog pola i adolescenata (uzrasta od 10 do17 godina) kojima je dijagnostikovan bipolarni poremećaj tip I i koji su ušli u remisiju ili se oporavili od bipolarne epizode, dok su bili na terapiji lamotriginom u kombinaciji sa istovremeno primenjenim antipsihotikom ili drugim lekovima za stabilizaciju raspoloženja. Rezultat primarnog ispitivanja efikasnosti (vreme do pojave bipolarnog događaja- engl. TOBE, Time to occurrence of a bipolar event) nisu statistički značajni (p=0,0717), pa zbog toga klinička efikasnost nije dokazana. Dodatno, rezultati ispitivanja bezbednosti su ukazali na povećano prijavljivanje suicidalnog ponašanja kod pacijenata na terapiji lamotriginom: 5% (4 pacijenta) u grupi lečenoj lamotriginom u poređenju sa 0 u placebo grupi (videti odeljak 4.2).

Resorpcija

Lamotrigin se brzo i u potpunosti resorbuje iz creva bez značajnog metabolizma prvog prolaza. Maksimalne koncentracije u plazmi dostižu se približno 2,5 sata nakon oralne primene lamotrigina. Nakon unosa hrane vreme do postizanja maksimalne koncentracije je blago odloženo, ali bez uticaja na obim resorpcije. Postoje značajne individualne razlike u maksimalnim koncentracijama u stanju ravnoteže, ali koncentracije retko variraju intraindividualno.

Distribucija

Vezivanje lamotrigina za proteine plazme iznosi približno 55% i malo je verovatno da će oslobađanje od proteina plazme imati za posledicu toksičnost.

Volumen distribucije iznosi približno 0,92 do 1,22 L/kg.

Biotransformacija

UDP-glukuronil transferaze su identifikovane kao enzimi odgovorni za metabolizam lamotrigina.

Lamotrigin indukuje sopstveni metabolizam, u malom obimu, u zavisnosti od primenjene doze.

Međutim, nema dokaza da lamotrigin utiče na farmakokinetiku drugih antiepileptika i podaci ukazuju da je malo verovatno da će doći do interakcija između lamotrigina i drugih lekova koji se metabolišu pomoću enzima citohrom P450.

Eliminacija

Prividni klirens lamotrigina u plazmi kod zdravih ispitanika iznosi približno 30 mL/min. Klirens lamotrigina je primarno metabolički sa posledičnom eliminacijom metabolita glukuronid konjugovanih produkata putem urina. Manje od 10% nepromenjenog leka se izlučuje urinom. Samo 2% lamotrigin metabolita se izluči putem fecesa. Klirens i poluvreme eliminacije leka ne zavise od primenjene doze. Prividno poluvreme eliminacije iz plazme kod zdravih ispitanika je procenjeno na približno 33 sata (opsega od 14 do 103 sata). U studiji sprovedenoj na pacijentima sa Gilbert-ovim sindromom, srednja vrednost prividnog klirensa bila je smanjena za 32% u poređenju sa zdravim ispitanicima u kontrolnoj grupi, ali su se vrednosti nalazile u granicama opsega karakterističnim za opštu populaciju.

Istovremena terapija sa drugim lekovima u mnogome utiče na poluvreme eliminacije lamotrigina. Srednje poluvreme eliminacije je smanjeno na približno 14 sati kada se lek primenjuje istovremeno sa lekovima koji indukuju glukuronidaciju kao što su karbamazepin i fenitoin, i povećava se do srednje vrednosti od približno 70 sati prilikom istovremene primene isključivo sa valproatom (videti odeljak 4.2).

Linearnost

Farmakokinetika lamotrigina pokazuje linearnost do doze od 450 mg, maksimalne pojedinačne doze koja je testirana.

Posebne grupe pacijenata

Deca

Klirens prilagođen u odnosu na telesnu masu, veći je kod dece nego kod odraslih, sa maksimalnim vrednostima kod dece mlađe od 5 godina. Poluvreme eliminacije lamotrigina generalno je kraće kod dece nego kod odraslih sa srednjom vrednošću od približno 7 sati, prilikom istovremene primene lamotrigina sa lekovima koji indukuju enzime kao što su karbamazepin i fenitoin, uz povećanje do srednjih vrednosti od 45 do 50 sati, prilikom istovremene primene isključivo sa valproatom (videti odeljak 4.2).

Odojčad uzrasta od 2 do 26 meseci

Kod 143 pedijatrijska pacijenta uzrasta od 2 do 26 meseci, telesne mase od 3 do 16 kg, klirens je bio smanjen u poređenju sa starijom decom iste telesne mase kojoj su bile primenjene slične oralne doze po kilogramu telesne mase kao i deci starijoj od 2 godine. Procenjeno srednje poluvreme eliminacije iznosilo je 23 sata kod odojčadi mlađih od 26 meseci kojima je bila primenjena terapija lekovima koji indukuju enzime, 136 sati prilikom istovremene primene sa valproatom i 38 sati kod ispitanika kojima je primenjena terapija bez induktora/inhibitora enzima. Interindividualna varijabilnost oralnog klirensa bila je velika u grupi pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do 26 meseci (47%). Predviđene koncentracije u serumu kod dece uzrasta od 2 do 26 meseci nalazile su se generalno u istom opsegu vrednosti kao kod starije dece, iako je verovatno da će kod pojedine dece telesne mase niže od 10 kg biti uočene veće vrednosti Cmax.

Starije osobe

Rezultati populacionih farmakokinetičkih ispitivanja pacijenata sa epilepsijom, i mlađih i starijih, uključenih u ista klinička ispitivanja, ukazuju da se klirens lamotrigina nije menjao u klinički značajnom obimu. Nakon primene pojedinačnih doza prividni klirens je smanjen za 12% od vrednosti od 35 mL/min pri starosti pacijenta od 20 godina do 31 mL/min pri starosti od 70 godina. Smanjenje nakon 48 nedelja terapije iznosilo je 10% od 41 do 37 mL/min između grupa mladih i starijih pacijenata. Dodatno, farmakokinetika lamotrigina ispitivana je i kod 12 zdravih odraslih ispitanika nakon primene pojedinačne doze od 150 mg. Srednja vrednost klirensa kod starijih osoba (0,39 mL/min/kg) nalazi se u granicama srednjih vrednosti klirensa (0,31 do 0,65 mL/min/kg) dobijenih iz devet studija sprovedenih na mlađim odraslim osobama nakon primene pojedinačnih doza od 30 mg do 450 mg.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Dvanaest ispitanika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom i dodatnih 6 pacijenata koji su podvrgnuti hemodijalizi, primili su pojedinačnu dozu od 100 mg. Srednje vrednosti klirensa kreatinina iznosile su 0,42 mL/min/kg (hronična renalna insuficijencija), 0,33 mL/min/kg (između primena hemodijaliza) i 1,57 mL/min/kg (tokom hemodijalize), u poređenju sa 0,58 mL/min/kg kod zdravih ispitanika. Srednje vrednosti poluvremena eliminacije iz plazme iznosile su 42,9 sati (hronična renalna insuficijencija), 57,4 sata (između hemodijaliza) i 13,0 sati (tokom hemodijalize), u poređenju sa 26,2 sata kod zdravih ispitanika. U proseku, približno 20% (opseg 5,6 do 35,1) od prisutnog lamotrigina u organizmu eliminisalo se tokom četvorosatne hemodijalize. Inicijalne doze lamotrigina za ovu grupu pacijenata treba da se određuju u skladu sa istovremeno primenjenom terapijom pacijenta; smanjene doze održavanja mogu biti efikasne za pacijente sa značajnim oštećenjem bubrežne funkcije (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Farmakokinetička studija pojedinačne doze lamotrigina je sprovedena u grupi od 24 ispitanika sa različitim stepenom insuficijencije jetre i 12 zdravih ispitanika kao kontrolne grupe. Srednji prividni klirens lamotrigina iznosio je 0,31 mL/min/kg; 0,24 mL/min/kg ili 0,10 mL/min/kg kod pacijenata sa stepenom oštećenja jetre A, B ili C (klasifikacija Child-Pugh), redom, u poređenju sa vrednošću od 0,34 mL/min/kg u kontrolnoj grupi zdravih ispitanika. Početne doze, doze povećanja i doze održavanja treba generalno da budu smanjene kod pacijenata sa umerenom do teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).

Podaci iz pretkliničkih ispitivanja nisu ukazali na postojanje specifičnog rizika primene po ljude na osnovu kliničkih ispitivanja bezbednosne farmakologije primene leka, toksičnosti primene ponovljenih doza, genotoksičnoti i karcinogenog potencijala.

U studijama reproduktivne i razvojne toksičnosti na glodarima i kunićima nije uočeno postojanje teratogenih dejstava ali je uočeno smanjenje telesne mase ploda i usporavanje osifikacije skeleta, pri izloženosti koncentracijama manjim ili sličnim očekivanom izlaganju pri kliničkoj primeni leka. S obzirom na to da izlaganje većim koncentracijama ne može biti ispitano na životinjama usled izražene maternalne toksičnosti, nije utvrđeno da se teratogeni potencijal lamotrigina javlja prilikom izloženosti većim vrednostima od onih koje se primenjuju u kliničkoj praksi.

Povećana fetalna kao i postnatalna smrtnost zabeležena je kod pacova koji su bili izloženi lamotriginu tokom faze kasne gestacije i tokom ranog postnatalnog perioda. Pojava navedenih dejstava uočena je pri izlaganju kliničkim vrednostima manjim od očekivanih.

Kod mladih jedinki pacova, u prvoj generaciji potomaka, pri izlaganju manjem od terapijske izloženosti kod odraslih ljudi, preračunato na površinu tela, u okviru Biel -ovog testa u vodenom lavirintu uočeno je dejstvo na proces učenja, neznatno odlaganje balanoprepucijalne separacije i formiranje vagine, kao i smanjenje postnatalne telesne mase.

Eksperimenti na životinjama nisu pokazali da lamotrigin dovodi do oštećenja plodnosti. Primena lamotrigina je dovela do smanjenja koncentracije folne kiseline kod fetusa pacova. Smatra se da je deficit folne kiseline u vezi sa povećanim rizikom od kongenitalnih malformacija kod životinja kao i kod ljudi.

Lamotrigin uzrokuje dozno zavisnu inhibiciju protoka hERG kanala (engl. hERG channel tail current) u humanim embrionalnim ćelijama bubrega. Vrednost IC50 je približno devetostruko veća od vrednosti maksimalne koncentracije bez primene leka. Primena lamotrigina kod životinja nije prouzrokovala produženje QT intervala pri izlaganju do približno dvostrukih vrednosti maksimalnih koncentracija bez primene terapije. U okviru kliničkih ispitivanja na zdravim dobrovoljcima nije utvrđeno klinički značajno dejstvo lamotrigina na QT interval (videti odeljak 5.1).

In vitro studije pokazuju kada pri terapijski relevantnim koncentracijama lamotrigin deluje kao antiaritmik klase IB. Inhibira natrijumove kanale u srčanom mišiću kod ljudi, sa brzom kinetikom početka i pomeranja i jakom zavisnošću od napona, u skladu sa drugim antiaritmicima klase IB. U temeljnom ispitivanju uticaja na QT interval lamotrigin u terapijskim dozama nije usporio ventrikularnu provodljivost (proširio QRS

kompleks) kod zdravih osoba. Međutim, kod pacijenata sa klinički značajnom strukturnom ili funkcionalnom bolešću srca, lamotrigin bi mogao usporiti ventrikularnu provodljivost (proširiti QRS kompleks) i izazvati proaritmiju (videti odeljak 4.4).

laktoza, monohidrat, celuloza, mikrokristalna, natrijum-skrobglikolat, povidon,

magnezijum-stearat,

gvožđe (III)-oksid žuti (E172).

Nije primenljivo.

3 godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Lamotrix sadrži aktivnu supstancu lamotrigin, koja pripada grupi lekova koji se nazivaju antiepileptici. Primenjuje se u terapiji stanja – epilepsije i bipolarnog poremećaja.

Lek Lamotrix se koristi za lečenje epilepsije. Ovaj lek deluje tako što blokira moždane signale koji predstavljaju okidač za nastanak epileptičnih napada (grčeva).

• U terapiji epilepsije kod odraslih osoba i dece uzrasta 13 godina i starije, lek Lamotrix se može uzimati kao jedini lek u terapiji ili istovremeno u kombinaciji sa drugim lekovima. Takođe, lek Lamotrix se može uzimati istovremeno sa drugim lekovima u terapiji napada koji se javljaju udruženi sa stanjem koje se naziva Lennox-Gestaut sindrom.
• Kod dece uzrasta od 2 do 12 godina, lek Lamotrix se može uzimati u kombinaciji sa drugim lekovima u terapiji navedenih stanja. Lek Lamotrix se može uzimati kao jedini lek u terapiji određenih oblika epilepsije koji se naziva tipični apsans napad (kratkotrajni gubitak svesti, bez većeg uticaja na funkciju mišića, koji se može desiti više puta u toku dana).

Lek Lamotrix se takođe uzima u terapiji bipolarnog poremećaja

Kod osoba sa bipolarnim poremećajem (poznatim i pod nazivom manična depresija) javljaju se ekstremne promene raspoloženja, sa periodima manije (uzbuđenja ili euforije) koji se smenjuju periodima depresije (duboke tuge ili očajanja). Lek Lamotrix se može uzimati kao jedini lek u terapiji ili istovremeno sa drugim lekovima u cilju prevencije nastanka perioda depresije koji se javljaju u okviru bipolarnog poremećaja, kod odraslih osoba uzrasta 18 godina i starijih. Još uvek nije poznato na koji način lek Lamotrix deluje na mozak dovodeći do pojave navedenih dejstava.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na lamotrigin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Ukoliko se navedeno odnosi na Vas:

• Obavestite Vašeg lekara i nemojte uzimati lek Lamotrix.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lamotrix ukoliko:

• imate bilo kakav problem sa bubrezima (npr. oslabljenu funkciju bubrega jer ovo stanje može uticati na brzinu izlučivanja leka iz organizma);
• Vam se ikada javio osip na koži nakon uzimanja lamotrigina ili drugih lekova koji se koriste u terapiji epilepsije ili bipolarnog poremećaja;
• dobijete osip nakon primene lamotrigina i nakon izlaganja suncu ili veštačkom svetlu (npr.solarijum). Lekar će proveriti terapiju koju uzimate i možda će Vas posavetovati da izbegavate izlaganje sunčevoj svetlosti ili da koristite odgovarajuće mere zaštite od sunca (npr. korišćenje krema za sunčanje i/ili nošenje zaštitne odeće);
• se kod Vas javi zapaljenje moždanih ovojnica (meningitis) nakon uzimanja lamotrigina

(pročitajte opis navedenih simptoma u odeljku 4 ovog Uputstva: Retka neželjena dejstva);

• već uzimate lekove koji sadrže lamotrigin;
• imate stanje koje se naziva Brugada sindrom ili druge srčane tegobe. Brugada je genetsko oboljenje koje dovodi do poremećaja električne aktivnosti srca. Terapija lamotriginom može dovesti do promena na elektrokardiogramu (EKG) koje mogu usloviti pojavu aritmija (poremećaja srčanog ritma).

Ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas:

• obavestite Vašeg lekara koji može da donese odluku da Vam smanji dozu leka ili da dalje uzimanje leka Lamotrix nije pogodan za Vas.

Važne informacije o reakcijama koje potencijalno ugrožavaju život

Kod malog broja ljudi koji uzimaju lek Lamotrix dolazi do pojave alergijske reakcije ili potencijalno ozbiljne reakcije na koži, koje se mogu razviti u ozbiljne zdravstvene problem ukoliko se ne leče. Navedene reakcije mogu uključivati Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu TEN (teška stanja kože sa crvenilom i ljuštenjem, pojavom plikova ili ojeda), sindrom egzantema izazvanog uzimanjem leka sa pojavom eozinofilije I pojavom sistemskih simptoma (DRESS sindrom).

Potrebno je da se upoznate sa simptomima ovih poremećaja kako biste pratili njihovu eventualnu pojavu tokom uzimanja leka Lamotrix.

• Pročitajte opis ovih simptoma u odeljku 4 ovog Uputstva pod podnaslovom "Reakcije koje potencijalno ugrožavaju život - odmah potražite pomoć lekara".

Hemofagocitna limfohistiocitoza (HLH)

Kod pacijenata koji su na terapiji lamotriginom prijavljeni su slučajevi retke, ali veoma ozbiljne reakcije imunskog sistema.

→ Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu što pre je moguće ukoliko tokom terapije lamotriginom primetite bilo koji od navedenih simptoma: groznica-povišena telesna temperatura, osip, neurološki simptomi (npr. podrhtavanje ili tremor, zbunjenost, poremećaj funkcija mozga).

Misli o samopovređivanju ili samoubistvu

Antiepileptici se koriste za lečenje teških stanja, uključujući epilepsiju i bipolarni poremećaj. Osobe sa bipolarnim poremećajem ponekad mogu imati misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ukoliko imate bipolarni poremećaj veća je verovatnoća da će doći do pojave navedenih misli ukoliko:

• prvi put započinjete terapiju;
• su se kod Vas ranije javljale misli o samopovređivanju ili samoubistvu;
• ste mlađi od 25 godina.

Ukoliko su Vam se javljale uznemirujuće misli ili iskustva, ili ukoliko primetite da se Vaše stanje pogoršalo ili tokom uzimanja leka Lamotrix došlo do pojave novih simptoma:

• Posetite Vašeg lekara što pre je to moguće ili se obratite za pomoć najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Možda bi Vam bilo od pomoći da poverite članu porodice, staratelju ili bliskom prijatelju, da možete postati depresivni ili da imate izrazite promene raspoloženja i zamolite ih da pročitaju ovo Uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu ukoliko su zabrinuti zbog Vaše depresije ili drugih promena u Vašem ponašanju.

Kod malog broja ljudi koji su lečeni antiepilepticima kao što je lamotrigin došlo je do pojave misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko u bilo kom trenutku dođe do pojave navedenih misli.

Ukoliko uzimate lek Lamotrix u terapiji epilepsije

Tokom uzimanja leka Lamotrix može doći do povremenog pogoršanja epileptičnih napada pojedinih oblika epilepsije ili se mogu javiti češće. Kod nekih pacijenata mogu da se jave teški epileptični napadi, koji mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme. Ukoliko Vam se napadi javljaju češće ili ukoliko Vam se javi težak oblik napada dok ste na terapiji lekom Lamotrix obratite se Vašem lekaru što je pre moguće.

Lek Lamotrix nije namenjen osobama mlađim od 18 godina koje boluju od bipolarnog poremećaja. Primena lekova u terapiji depresije i drugih mentalnih zdravstvenih problema kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina povećava rizik za nastanak misli o samoubistvu i rizik od suicidalnog ponašanja.

Drugi lekovi i lek Lamotrix

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta i biljne lekove.

Ovo je iz razloga što lek Lamotrix može uticati na dejstvo nekih drugih lekova. Takođe, drugi lekovi mogu uticati na dejstvo leka Lamotrix.

Potrebno je da obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate druge lekove u terapiji epilepsije ili drugih mentalnih poremećaja. Navedenom merom će se obezbediti da uzimate potrebnu dozu leka Lamictal. Navedeni lekovi uključuju:

• okskarbazepin, felbamat, gabapentin, levetiracetam, pregabalin, topiramat ili zonisamid, koji se uzimaju u terapiji epilepsije,
• litijum, olanzapin, ili aripiprazol, koji se uzimaju u terapiji mentalnih poremećaja;
• bupropion, koji se uzimaju u terapiji mentalnih poremećaja ili u cilju odvikavanja od pušenja;
• paracetamol, koji se uzima u terapiji bola I povišene telesne temperature.
• Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neki od navedenih lekova.

Pojedini lekovi stupaju u interakciju sa lekom Lamotrix ili povećavaju verovatnoću za nastanak neželjenih dejstava. Navedeni lekovi uključuju:

• valproat, koji se koristi u terapiji epilepsije ili mentalnih poremećaja;
• karbamazepin, koji se koristi u terapiji epilepsije ili mentalnih poremećaja;
• fenitoin, primidon ili fenobarbiton, koji se koriste u terapiji epilepsije;
• risperidon, koji se koristi u terapiji mentalnih poremećaja;
• rifampicin, koji se koristi u terapiji bakterijskih infekcija;
• lekovi koji se koriste u terapiji infekcije izazvane virusom humane imunodeficijencije (HIV)

(kombinacija lekova lopinavir i ritonavir ili lekova atazanavir i ritonavir);

• hormonska kontraceptivna sredstva, kao što su kontraceptivne pilule (videti tekst ispod).

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, započinjete ili obustavljate primenu nekog od navedenih lekova.

Primena hormonskih kontraceptiva (kao što su kontraceptivne pilule) može uticati na način delovanja leka Lamotrix

Vaš lekar Vam može preporučiti primenu određene vrste hormonske kontracepcije ili druge kontraceptivne metode, kao što je primena prezervativa, dijafragme ili spirale. Ukoliko primenjujete hormonsku kontraceptivnu terapiju kao što su kontraceptivne pilule, Vaš lekar može uzeti uzorke krvi za analizu u cilju provere koncentracije leka Lamotrix u krvi. Ukoliko primenjujete hormonsku kontraceptivnu terapiju ili ukoliko planirate da počnete sa njenom primenom:

→ Razgovarajte sa Vašim lekarom koji će Vam predložiti metodu kontracepcije koja je odgovarajuća za Vas.

Takođe, lek Lamotrix može uticati na dejstvo hormonskih kontraceptiva, iako je malo verovatno da će dovesti do smanjenja njihove efikasnosti. Ukoliko primenjujete hormonske kontraceptive i ukoliko primetite promene u menstrualnom ciklusu, kao što su neredovno ili tačkasto krvarenje između ciklusa:

→ Odmah obavestite Vašeg lekara. Navedene pojave mogu predstavljati znak da primena leka Lamotrix utiče na dejstvo Vaše kontraceptivne terapije.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

• Ne treba da prekinete terapiju bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom. Ovo je posebno važno ukoliko imate epilepsiju.
• Tokom trudnoće može doći do izmene efikasnosti leka Lamotrix, tako da će možda biti potrebne analize krvi i prilagođavanje doze leka Lamotrix .
• Ukoliko se lek Lamotrix uzima tokom prva 3 meseca trudnoće, može doći do blagog povećanja rizika od pojave urođenih anomalija ploda, uključujući rascep usne ili nepca.
• Ukoliko planirate trudnoću, kao I tokom trudnoće, Vaš lekar Vam može savetovati dodatnu primenu

folne kiseline.

→ Posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko dojite ili ukoliko planirate da dojite dete. Aktivna supstanca leka Lamotrix prelazi u majčino mleko i može delovati na Vašu bebu. Vaš lekar će Vam izložiti rizike i koristi dojenja tokom uzimanja leka Lamotrix i povremeno proveriti da li su se kod Vaše bebe pojavili pospanost, osip ili mali porast telesne mase, ukoliko odlučite da dojite dete. Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma kod bebe, obavestite Vašeg lekara.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Uzimanje leka Lamotrix može uzrokovati pojavu vrtoglavice i duplih slika.

Moguć je uticaj na psihofizičke sposobnosti; potreban je oprez prilikom upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama.

→ Ne upravljajte vozilima i ne rukujte mašinama, osim ukoliko ste sigurni da uzimanje leka Lamotrix nema uticaja na navedene aktivnosti.

Ukoliko imate epilepsiju porazgovarajte sa Vašim lekarom o upravljanju vozilom i rukovanju mašinama.

Lek Lamotrix sadrži laktozu

Lek Lamotrix sadrži laktozu, monohidrat (mlečni šećer). U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Koja doza leka Lamotrix Vam je potrebna

Lekaru će možda biti potrebno određeno vreme da utvrdi odgovarajuću dozu leka Lamotrix za Vas. Odabir doze zavisiće od:

• Vaših godina;
• toga da li lek Lamotrix uzimate istovremeno sa drugim lekovima;
• toga da li imate bilo kakve probleme sa bubrezima ili jetrom.

Vaš lekar će Vam na početku terapije propisati malu početnu dozu leka i tokom perioda od nekoliko nedelja će postepeno povećavati dozu do postizanja doze koja ispoljava dejstvo (koja se naziva efektivna doza).

Nikad ne uzimajte veću dozu leka Lamotrix od doze koju Vam je propisao lekar.

Uobičajena efektivna doza leka Lamotrix za odrasle i decu uzrasta 13 godina i stariju nalazi se u okviru opsega doza između 100 mg i 400 mg dnevno.

Za decu uzrasta od 2 do 12 godina, efektivna doza zavisi od njihove telesne mase – najčešće se nalazi u okviru opsega doza između 1mg i 15 mg po kilogramu telesne mase deteta, do doze održavanja od maksimalno 200 mg dnevno.

Ne preporučuje se primena leka Lamotrix kod dece mlađe od 2 godine.

Kako da uzimate lek Lamotrix? Tablete:

Uzmite dozu leka Lamotrix jednom ili dva puta dnevno, u skladu sa savetom Vašeg lekara. Lek možete uzimati uz obrok ili nezavisno od njega.

Vaš lekar Vas takođe može posavetovati da započnete ili prekinete sa primenom drugih lekova, u zavisnosti od stanja zbog koga se lečite i načina na koji reagujete na terapiju.

• Progutajte celu tabletu. Nemojte je lomiti, žvakati ili mrviti.
• Uvek uzmite punu dozu leka koju Vam je propisao lekar. Nikada ne uzimajte samo deo tablete.

Vaš lekar Vas takođe može posavetovati da započnete ili prekinete sa primenom drugih lekova, u zavisnosti od stanja radi koga se lečite i od postignutog odgovora na terapiju.

Način upotrebe:

Oralna upotreba.

Ako ste uzeli više leka Lamotrix nego što treba

Odmah se obratite Vašem lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Ukoliko je moguće, ponesite sa sobom pakovanje leka Lamotrix.

Ako ste uzeli više leka Lamotrix nego što treba možete biti u većem riziku od pojave ozbiljnih neželjenih dejstava koja Vam mogu ugroziti život.

Kod osobe koja je uzela preveliku dozu leka Lamotrix može doći do pojave nekog od navedenih simptoma u tekstu u nastavku:

• brzi, nekontrolisani pokreti očiju (nistagmus);
• nespretnost i gubitak koordinacije, što utiče na održavanje ravnoteže (ataksija);
• promene u srčanom ritmu (obično uočeno na EKG-u);
• gubitak svesti, pojava grčeva (konvulzije) (tzv. grand mal epileptični napad) ili koma.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lamotrix

→ Ne uzimajte dodatne tablete ili dvostruku dozu leka kako biste nadoknadili propuštenu dozu. Uzmite svoju sledeću dozu u uobičajeno vreme.

Ako ste zaboravili da uzmete jednu dozu leka Lamotrix, preskočite je. Uzmite narednu dozu u uobičajeno vreme.

U slučaju da ste zaboravili da uzmete više doza leka Lamotrix, veoma je važno da se obratite lekaru. On će Vam dati uputstvo kako da ponovo započnete uzimanje leka.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lamotrix

Ne prekidajte sa uzimanjem leka Lamotrix bez saveta lekara.

Lek Lamotrix se mora uzimati onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao. Ne prekidajte sa primenom leka osim ukoliko Vas lekar tako ne posavetuje.

Primena leka Lamotrix u lečenju epilepsije

Kada je potrebno obustaviti terapiju lekom Lamotrix, važno je da se doza leka postepeno smanjuje u periodu od najmanje 2 nedelje. Ukoliko naglo prekinete uzimanje leka Lamotrix, epileptični napadi se mogu ponovo javiti ili pogoršati.

Ukoliko lek Lamotrix uzimate u terapiji bipolarnog poremećaja

Određeni vremenski period može biti potreban da lek Lamotrix počne da deluje, tako da je malo verovatno da ćete se odmah osetiti poboljšanje.

Ukoliko prekinete sa uzimanjem leka Lamotrix neće biti potrebno da se doza leka smanjuje postepeno, ali će ipak biti potrebno da se prethodno posavetujete sa Vašim lekarom u slučaju da želite da prestanete da uzimate lek Lamotrix.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Reakcije koje potencijalno ugrožavaju život - odmah potražite pomoć lekara

Mali broj osoba koji uzima lek Lamotrix dolazi do pojave alergijske reakcije ili reakcije na koži koje potencijalno ugrožavaju život a koje se mogu razviti u ozbiljne zdravstvene probleme ukoliko se ne leče.

Pojava ovih simptoma je verovatnija tokom prvih nekoliko meseci terapije lekom Lamotrix, pogotovu ukoliko je početna doza suviše velika ili se doza povećava previše brzo ili ako se lek Lamotrix primenjuje istovremeno sa drugim lekom koji se zove valproat. Neki od tih simptoma se češće javljaju kod dece, pa je potrebno da roditelji posebno obrate pažnju na njihovu moguću pojavu.

Simptomi navedenih reakcija uključuju:

• osip ili crvenilo na koži, koji se mogu razviti u životno ugrožavajuće kožne reakcije uključujući rasprostranjen osip sa plikovima i ljuštenjem kože, pogotovu u predelu oko usta, nosa, očiju i genitalija (Stevens-Johnson-ov sindrom), izraženo ljuštenje kože (koje zahvata više od 30% površine tela – toksična epidermalna nekroliza) ili dugotrajni osip uz poremećaj funkcije jetre, poremećaje krvi i ostalih sistema organa (sindrom egzantema izazvanog primenom leka sa pojavom eozinofilije i pojavom sistemskih simptoma (DRESS), koji je takođe poznat kao sindrom preosetljivosti);
• pojavu rana u predelu usta, grla, nosa ili genitalija;
• bolna osetljivost sluzokože usne duplje ili crvene ili otečene oči (konjunktivitis);
• povišena telesna temperatura (groznica), simptomi slični gripu ili pospanost;
• otok tkiva lica ili otečene limfne žlezde na vratu, ispod pazuha ili u preponama;
• neočekivano krvarenje ili pojava modrica, ili plavičasta prebojenost prstiju;
• bol u grlu ili češća pojava infekcije (npr. prehlade) nego što je uobičajeno;
• povećane vrednosti enzima jetre (uočeno analizom krvi);
• povećanje broja jedne vrste belih krvnih ćelija koje se zovu eozinofili (uočeno analizom krvi);
• uvećanje limfnih čvorova;
• poremećaj funkcije sistema organa uključujući jetru i bubrege.

U većini slučajeva, ovi simptomi će biti znaci manje ozbiljnih neželjenih dejstava.

Međutim, neophodno je da budete svesni da navedeni simptomi mogu ugroziti život i da se mogu razviti u ozbiljnije zdravstvene probleme ukoliko se ne leče, kao što je oštećenje organa. Ukoliko uočite pojavu nekog od navedenih simptoma:

→ Odmah se obratite Vašem lekaru. Vaš lekar može odlučiti da sprovede ispitivanja jetre, bubrega ili krvi i može Vam savetovati da prekinete sa uzimanjem leka Lamotrix. U slučajevima kad se razvije Stevens- Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza, Vaš lekar će Vam reći da više nikada ne smete da uzimate lamotrigin.

Hemofagocitna limfohistiocitoza (HLH) (videti odeljak 2: Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Lamotrix)

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja;
• osip na koži.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• agresivnost, razdražljivost;
• osećaj pospanosti ili sanjivost;
• vrtoglavica;
• drhtanje ili podrhtavanje (tremor);
• poremećaj sna (insomnija)
• osećaj uznemirenosti;
• proliv (dijareja);
• suva usta;
• osećaj mučnine (nauzeja) ili povraćanje;
• osećaj malaksalosti;
• bol u leđima ili zglobovima, ili na nekom drugom mestu.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• nespretnost i gubitak koordinacije (ataksija);
• duple slike ili zamagljen vid;
• neuobičajeno opadanje ili proređivanje kose (alopecija);
• osip na koži ili opekotine od sunca, nakon izlaganja sunčevoj ili veštačkoj svetlosti (fotosenzitivnost).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• kožne reakcije koje mogu biti životno ugrožavajuće (Stevens-Johnson-ov sindrom) videti takođe informacije na početku odeljka 4.,
• grupa simptoma koja uključuje groznicu-povišenu telesnu temperaturu, mučninu, povraćanje, glavobolju, ukočenost vrata i izrazitu osetljivost na jako svetlo; ovo može biti izazvano zapaljenjem ovojnica mozga i kičmene moždine (meningitis); ovi simptomi se obično povlače po prekidu terapije, ipak, ukoliko su simptomi i dalje prisutni ili se pogoršavaju, obratite se Vašem lekaru;
• brzi nekontrolisani pokreti očiju (nistagmus),
• svrab sluzokože očiju sa pojavom iscedka i naslaga na očnim kapcima (konjunktivitis).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• kožne reakcije koje mogu ugroziti život (toksična epidermalna nekroliza): (videti takođe informacije na početku odeljka 4),
• sindrom egzantema izazvanog primenom leka sa pojavom eozinofilije i pojavom sistemskih simptoma (DRESS) (takođe, videti početak odeljka 4),
• povišena telesna temperatura (groznica)(takođe, videti početak odeljka 4),
• otok tkiva lica (edem) ili otok limfnih žlezda na vratu, ispod pazuha ili na preponama

(limfadenopatija) (takođe, videti početak odeljka 4),

• promene funkcije jetre, koje se mogu detektovati analizom krvi, ili oštećenjem funkcije jetre (takođe, videti početak odeljka 4,
• teški poremećaji zgrušavanja krvi, koji može prouzrokovati pojavu neočekivanog krvarenja ili modrica (diseminovana intravaskularna koagulacija) (takođe, videti početak odeljka 4),
• hemofagocitna limfohistiocitoza (HLH) (videti odeljak 2: Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Lamotrix),
• promene koje se mogu detektovati analizama krvi – uključujući smanjeni broj crvenih krvnih ćelija (anemija), smanjeni broj belih krvnih ćelija (leukopenija, neutropenija, agranulocitoza), smanjeni broj krvnih pločica (trombocitopenija), smanjeni broj svih tipova ćelija (pancitopenija) i poremećaj koštane srži koji se naziva aplastična anemija,
• halucinacije (čulne i vidne obmane-stanje kada čujete i vidite stvari koje realno ne postoje),
• zbunjenost – konfuzija,
• osećaj nesigurnosti ili nestabilnosti prilikom kretanja,
• nekontrolisani pokreti tela (tikovi), nekontrolisani spazmi mišića koji zahvataju mišiće očiju, glave i torza (horeoatetoza) ili ostali neuobičajeni pokreti tela kao što su trzaji, drhtanje ili ukočenost,
• češća pojava epileptičnih napada kod osoba prethodno obolelih od epilepsije,
• pogoršanje simptoma kod osoba prethodno obolelih od Parkinsonove bolesti,
• reakcije slične lupusu (simptomi mogu uključivati bol u leđima ili zglobovima koji ponekad mogu biti praćeni groznicom-povišenom telesnom temperaturom i/ili generalno opštim lošim stanjem organizma).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• postoje izveštaji o poremećajima kostiju koji uključuju osteopeniju, osteoporozu (smanjenje gustine kostiju) i frakture. Ukoliko ste na dugotrajnoj terapiji epilepsije, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom da li ste ikada imali osteoporozu ili ste uzimali steroide,
• zapaljenje bubrega (tubulointersticijski nefritis) ili istovremeno zapaljenje bubrega i oka (tubulointersticijski nefritis i uveitis TINU sindrom),
• noćne more
• smanjen imunitet zbog smanjenih vrednosti antitela u krvi zvanih imunoglobulini – antitela koja pomažu u zaštiti od infekcija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite < lekara˃<, ˃

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lamotrix posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon: ‘’Važi do’’. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Lamotrix, 25 mg, tableta:

Aktivna supstanca leka je lamotrigin. Jedna tableta sadrži 25 mg lamotrigina

Pomoćne supstance: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; natrijum-skrobglikolat; povidon; magnezijum-stearat; gvožđe (III)-oksid žuti (E172).

Lamotrix, 50 mg, tableta:

Aktivna supstanca leka je lamotrigin. Jedna tableta sadrži 50 mg lamotrigina

Pomoćne supstance: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; natrijum-skrobglikolat; povidon; magnezijum-stearat; gvožđe (III)-oksid žuti (E172).

Lamotrix, 100 mg, tableta:

Aktivna supstanca leka je lamotrigin. Jedna tableta sadrži 100 mg lamotrigina

Pomoćne supstance: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; natrijum-skrobglikolat; povidon; magnezijum-stearat; gvožđe (III)-oksid žuti (E172).

Lamotrix, 200 mg, tableta:

Aktivna supstanca leka je lamotrigin. Jedna tableta sadrži 200 mg lamotrigina

Pomoćne supstance: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; natrijum-skrobglikolat; povidon; magnezijum-stearat; gvožđe (III)-oksid žuti (E172).

Kako izgleda lek Lamotrix i sadržaj pakovanja

Lamotrix, 25 mg, tableta:

Okrugle, ravne tablete bež boje sa utisnutom oznakom MC na jednoj strani.

Lamotrix, 50 mg, tableta:

Okrugle, ravne tablete bež boje, sa podeonom linijom sa jedne strane.

Lamotrix , 100 mg, tableta:

Okrugle, ravne tablete bež boje, sa podeonom linijom sa jedne strane.

Lamotrix , 200 mg, tableta:

Okrugle, ravne tablete bež boje, sa podeonom linijom sa jedne strane.

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister sa po 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

FARMALOGIST D.O.O. BEOGRAD, Mirijevski bulevar 3, Beograd

Proizvođač:

MEDOCHEMIE LTD (CENTRAL FACTORY), 1-10 Constantinoupoleos Street, Limassol, Kipar MEDOCHEMIE LIMITED, Michail Irakleous 2, Agios Athanassios Industrial Area, Agios Athanassios, Limassol, Kipar

Napomena: U štampanom Uputstvu za lek mora jasno biti naveden proizvođač konkretne serije leka (tj. da se navede samo proizvođač date serije leka, a ostali da se izostave).

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Lamotrix, 25 mg, tableta: 515-01-03299-22-001 od 21.09.2023.

Lamotrix, 50 mg, tableta: 515-01-03300-22-001 od 21.09.2023.

Lamotrix, 100 mg, tableta: 515-01-03301-22-001 od 21.09.2023.

Lamotrix, 200 mg, tableta: 515-01-03302-22-001 od 21.09.2023.