Levemir® FlexPen® 100j./mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Lek Levemir je indikovan za lečenje dijabetes melitusa kod odraslih, adolescenata i dece starije od 1 godine.

Doziranje

Kod insulinskih analoga, uključujući insulin detemir, jačina se izražava u jedinicama dok se kod humanih insulina jačina izražava u internacionalnim jedinicama. 1 jedinica insulin detemira odgovara 1 internacionalnoj jedinici humanog insulina.

Lek Levemir se može koristiti sam kao bazalni insulin ili u kombinaciji sa bolus insulinom. Takođe se može koristiti u kombinaciji sa oralnim antidijabeticima i/ili agonistima GLP-1 receptora.

Kada se lek Levemir koristi u kombinaciji sa oralnim antidijabeticima ili kada se koristi kao dopuna terapiji agonistima GLP-1 receptora, preporučuje se primena leka Levemir jednom dnevno u početnoj dozi od 0,1- 0,2 jedinice/kg ili 10 jedinica kod odraslih pacijenata. Dozu leka Levemir treba odrediti titracijom na osnovu individualnih potreba pacijenta.

Kada se agonista GLP-1 receptora koristi u kombinaciji sa lekom Levemir, preporučuje se da se smanji doza leka Levemir za 20% kako bi se minimizovao rizik od pojave hipoglikemije. Nakon toga, potrebno je individualno prilagođavanje doze.

Za individualno prilagođavanje doze, sledeća dva algoritma su preporučena za titraciju doze kod odraslih:

Algoritam za titraciju kod odraslih sa dijabetesom tip 2:

*SMPG (Self Monitored Plasma Glucose) – glikemija određena samokontrolom

Jednostavni algoritam za samotitraciju kod odraslih sa dijabetesom tip 2:

*SMPG (Self Monitored Plasma Glucose) – glikemija određena samokontrolom

Kada se Levemir koristi u okviru bazal-bolusnog insulinskog režima, treba ga primenjivati jednom ili dva puta dnevno, zavisno od potreba pacijenta. Doziranje leka Levemir treba prilagoditi individualnim potrebama pacijenata.

Podešavanje doze može biti neophodno ako pacijent poveća fizičku aktivnost, promeni uobičajeni dijetetski režim ishrane ili u slučaju uporednog oboljenja.

Kada se doza prilagođava radi poboljšanja kontrole glikemije, pacijente treba upozoriti na znake hipoglikemije.

Posebne populacije

Stariji pacijenti (≥ 65 godina)

Lek Levemir se može koristiti kod starijih pacijenata. Kod starijih pacijenata treba češće sprovoditi kontrolu glikemije, a doziranje leka Levemir individualno prilagođavati.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Potrebe za insulinom mogu biti smanjene kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre, treba češće sprovoditi kontrolu glikemije, a doziranje leka Levemir individualno prilagođavati.

Pedijatrijska populacija

Lek Levemir je indikovan za upotrebu kod adolescenata i dece starije od 1 godine (videti odeljak 5.1). Ukoliko se pacijent prevodi sa bazalnog insulina na lek Levemir, smanjenje doze bazalnog i bolus insulina treba razmotriti individualno kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljak 4.4).

Kod dece i adolescenata, praćenje glikemije treba intenzivirati, a doziranje leka Levemir prilagođavati na individualnoj bazi.

Bezbednost i efikasnost leka Levemir nisu ispitivane kod dece mlađe od 1 godine. Nema dostupnih podataka. Prevođenje sa drugih insulina

Prilikom prevođenja pacijenta sa drugih insulina srednje-dugog ili dugog dejstva na lek Levemir, može biti potrebno podešavanje doze, kao i vremena primene leka (videti odeljak 4.4).

Preporučuje se strogo praćenje glikemije prilikom prevođenja pacijenta na lek Levemir, kao i nekoliko narednih nedelja (videti odeljak4.4).

Ukoliko se uz lek Levemir primenjuje i propratna antidijabetesna terapija može se javiti potreba za prilagođavanjem (doze i/ili vremena primene oralnih antidijabetika ili insulina kratkog/brzog dejstva).

Način primene

Lek Levemir je analog insulina dugog dejstva, koji se koristi kao bazalni insulin. Levemir se primenjuje isključivo potkožno. Ne sme se davati intravenski, jer to može da dovede do ozbiljne hipoglikemije. Takođe treba izbegavati intamuskularnu primenu. Levemir se ne sme koristiti u insulinskim infuzionim pumpama.

Lek Levemir se ubrizgava potkožnom injekcijom u trbušni zid, butinu, nadlakticu, predeo deltoidnog mišića ili glutealni predeo. Potrebno je kružno menjati mesto ubrizgavanja insulina u okviru istog predela kako bi se smanjio rizik od lipodistrofije i kutane amiloidoze (videti odeljke 4.4 i 4.8). Dužina trajanja dejstva leka će varirati u zavisnosti od primenjene doze, mesta ubrizgavanja, prokrvljenosti predela tela gde je ubrizgan, telesne temperature i stepena fizičke aktivnosti. Lek se može primenjivati u bilo koje doba dana, ali svakog dana u isto vreme. Kod pacijenata kod kojih je potrebno doziranje dva puta dnevno za postizanje optimalne kontrole glikemije, večernja doza se može dati uveče ili neposredno pre spavanja.

Za detaljno uputstvo, molimo Vas pogledajte Uputstvo za lek.

Primena pomoću pena FlexPen

Levemir FlexPen je napunjen injekcioni pen (obeležen određenom bojom) predviđen za upotrebu sa NovoFine ili NovoTwist iglama za jednokratnu primenu dužine do 8 mm. FlexPen ima mogućnost odabiranja doze od 1 do 60 jedinica u podeocima od po 1 jedinice. Levemir FlexPen se može primenjivati samo potkožnom injekcijom. Ako je neophodno primeniti lek pomoću šprica, potrebno je koristiti bočicu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pre putovanja kroz različite vremenske zone, pacijent bi trebalo da se konsultuje sa lekarom s obzirom da ovo podrazumeva da će pacijent morati da insulin i obroke uzima u različito vreme.

Hiperglikemija

Neadekvatno doziranje ili prekid lečenja, posebno kod dijabetes melitusa tip 1, može izazvati hiperglikemiju i dijabetesnu ketoacidozu. Obično prvi simptomi hiperglikemije nastaju postepeno u periodu od nekoliko sati ili dana. Oni uključuju žeđ, povećanu učestalost mokrenja, mučninu, povraćanje, pospanost, crvenu suvu kožu, suva usta, gubitak apetita, kao i acetonski zadah iz usta. Kod dijabetes melitusa tip 1, hiperglikemija koja se ne leči može izazvati dijabetesnu ketoacidozu, koja može potencijalno da se završi smrtnim ishodom.

Hipoglikemija

Preskakanje obroka ili neplanirana, naporna fizička aktivnost mogu dovesti do hipoglikemije.

Kod dece treba biti na oprezu kako bi se doze insulina (posebno u bazal-bolus režimima) prilagodile unosu hrane i fizičkim aktivnostima kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije.

Hipoglikemija može nastati ukoliko je doza insulina suviše visoka u odnosu na potrebe pacijenta za insulinom. U slučaju hipoglikemije ili sumnje na nju, lek Levemir se ne sme primeniti. Nakon stabilizacije glukoze u krvi pacijenta, treba razmotriti prilagođavanje doze (videti odeljke 4.8 i 4.9).

Kod pacijenata kod kojih se regulacija glikemije znatno poboljšala, npr. intenziviranom insulinskom terapijom, uobičajeni upozoravajući simptomi za nastanak hipoglikemije se mogu promeniti, te ih stoga treba posavetovati da na to obrate pažnju. Uobičajeni upozoravajući simptomi za nastanak hipoglikemije mogu nestati kod pacijenata sa dugogodišnjim dijabetesom.

Istovremena oboljenja, posebno infekcije i febrilna stanja, obično povećavaju potrebe pacijenata za insulinom. Istovremena oboljenja bubrega, jetre, ili ona koja su u vezi sa hipofizom, nadbubrežnom ili tireoidnom žlezdom mogu zahtevati promenu doze insulina.

Prilikom prevođenja pacijenata između različitih tipova insulinskih lekova, rani upozoravajući simptomi hipoglikemije mogu biti promenjeni ili manje izraženi nego pri terapiji sa prethodnim insulinom.

Prevođenje sa drugih insulinskih lekova

Prevođenje pacijenta na drugi tip insulina ili insulin drugog naziva (drugog proizvođača) trebalo bi vršiti samo pod strogim nadzorom lekara. Promene jačine, naziva (proizvođača), tipa, porekla (životinjski insulin, humani insulin ili analog humanog insulina), i/ili metode proizvodnje (rekombinanta DNK nasuprot insulinu životinjskog porekla), mogu dovesti do potrebe za promenom doze. Kod pacijenata koji su prevedeni sa drugog tipa insulina na lek Levemir, može se ukazati potreba za promenom uobičajene doze prethodno primenjivanih insulina. Ako je neophodno, doza se podešava prilikom prvog doziranja ili tokom prvih nekoliko nedelja ili meseci terapije.

Reakcije na mestu primene

Kao i kod svih ostalih insulina, mogu se javiti reakcije na mestu primene kao što su bol, crvenilo, osip, zapaljenje, podliv, otok i svrab. Stalno menjanje mesta ubrizgavanja unutar oblasti davanja injekcija može doprineti smanenju intenziteta ili sprečavanju ovih reakcija. Reakcije obično prolaze za nekoliko dana ili nedelja. Samo u retkim slučajevima reakcije na mestu primene mogu dovesti do prekida terapije lekom Levemir.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Pacijenti moraju biti obavešteni da kontinuirano menjaju mesto injektovanja kako bi smanjili rizik od nastanka lipodistrofije i kutane amiloidoze. Postoji potencijalni rizik od odložene apsorpcije insulina i pogoršanja kontrole glikemije nakon injektovanja insulina na regije sa ovim reakcijama. Prijavljeno je da iznenadna promena mesta injektovanja na netaknuto područje rezultuje hipoglikemijom.

Preporučeno je praćenje koncentracije glukoze nakon promene mesta injektovanja sa korišćenog na netaknuto područje, kao i razmatranje prilagođavanja doze antidijabetika.

Hipoalbuminemija

Nema dovoljno podataka o primeni kod pacijenata sa teškom hipoalbuminemijom. Stoga se kod ovih pacijenata preporučuje strogo praćenje glikemije.

Kombinovana primena leka Levemir sa pioglitazonom

Prijavljeni su slučajevi srčane insuficijencije kada se pioglitazon koristio u kombinaciji sa insulinom, naročito kod pacijenata koji su imali faktore rizika za njen razvoj. Ovu činjenicu bi trebalo imati na umu ako se razmatra kombinovana terapija pioglitazona i leka Levemir. Ukoliko se kombinovana terapija ovih lekova primenjuje, kod pacijenata bi trebalo pratiti pojavu znakova i simptoma srčane insuficijencije, povećanja telesne mase i edema. Pioglitazon treba ukinuti ako dođe do bilo kakvog pogoršanja kardioloških simptoma.

Izbegavanje slučajnih zamena/medicinskih grešaka

Pacijente treba uputiti da uvek, pre svakog ubrizgavanja, proveravaju oznake na insulinu, kako bi se izbegla slučajna zamena leka Levemir i drugih insulina.

Praćenje

Kako bi se olakšalo praćenje bioloških medicinskih proizvoda, treba jasno zabeležiti ime i serijski broj primenjenog proizvoda.

Natrijum

Lek Levemir sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, odnosno lek Levemir je suštinski lek „bez natrijuma“.

Poznato je da mnogi lekovi utiču na metabolizam glukoze. Sledeće supstance mogu smanjiti potrebe pacijenta za insulinom:

oralni antidijabetici , agonisti GLP-1 receptora, inhibitori monoamino oksidaze (MAOI), beta-blokatori,

inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE), salicilati, anabolički steroidi i sulfonamidi.

Sledeće supstance mogu povećati potrebe pacijenta za insulinom:

oralni kontraceptivi, tiazidi, glukokortikoidi, tireoidni hormoni, simpatomimetici, hormon rasta i danazol. Beta-blokatori mogu maskirati simptome hipoglikemije.

Oktreotid/lanreotid mogu i povećati i smanjiti potrebu za insulinom. Alkohol može pojačati, ali i smanjiti hipoglikemijski efekat insulina.

Trudnoća

Upotreba leka Levemir kod trudnica sa dijabetesom ispitana je u kliničkom ispitivanju i u prospektivnoj ne- intervencijskoj postmarketinškoj studiji bezbednosti (videti odeljak 5.1). Postmarketinški podaci kod trudnica koje koriste lek Levemir, sa više od 4500 ishoda trudnoće ne ukazuje na bilo kakav povećan rizik od malformativne ili feto/neonatalne toksičnosti. Može se razmotriti lečenje lekom Levemir tokom trudnoće, ako je klinički potrebno.

Uopšte uzev, preporučuje se češća kontrola glikemije i praćenje trudnica koje boluju od dijabetesa tokom cele trudnoće, kao i prilikom planiranja trudnoće. Potrebe za insulinom se obično smanjuju u prvom trimestru, a potom se povećavaju tokom drugog i trećeg trimestra. Posle porođaja, potrebe za insulinom brzo se vraćaju na vrednosti pre trudnoće.

Dojenje

Nije poznato da li se insulin detemir izlučuje u majčino mleko. S obzirom da se insulin detemir kao peptid metaboliše do amino kiselina u humanom gastrointestinalnom traktu, metaboličke efekte kod dojenog novorođenčeta/odojčeta ne treba očekivati nakon unosa insulin detemira preko mleka.

Kod dojilja može postojati potreba za prilagođavanjem doze insulina i načina ishrane. Plodnost

Ispitivanja na životinjama nisu ukazala na štetne efekte na plodnost.

Sposobnost koncentracije i reagovanja pacijenta može biti narušena usled nastanka hipoglikemije. Ovo može predstavljati rizik u situacijama kada su ove sposobnosti naročito važne (npr. prilikom upravljanja vozilima ili rada na mašinama).

Pacijentima treba skrenuti pažnju da budu oprezni kako bi izbegli hipoglikemiju u toku vožnje. Ovo je posebno važno kod osoba sa smanjenjem ili odsustvom sposobnosti prepoznavanja upozoravajućih znakova hipoglikemije ili onih koji imaju česte epizode hipoglikemije. U ovim slučajevima bi trebalo razmotriti opravdanost upravljanja vozilom.

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjena dejstva, uočena kod pacijenata koji primenjuju lek Levemir, uglavnom su uzrokovana farmakološkim dejstvom samog insulina. Procenjuje se da se kod ukupno 12% lečenih pacijenata može očekivati pojava neželjenih dejstava.

Najčešće prijavljivano neželjeno dejstvo tokom lečenja bila je hipoglikemija (videti odeljak 4.8, Opis označenih neželjenih reakcija).

Prema podacima kliničkih ispitivanja, ozbiljna hipoglikemija, kada je neophodna pomoć druge osobe, javlja se kod oko 6% pacijenata koji se leče lekom Levemir.

Reakcije na mestu primene se češće javljaju u toku lečenja lekom Levemir nego u toku lečenja humanim insulinom. U ove reakcije ubrajaju se bol, crvenilo, osip, zapaljenje, podlivi, otok i svrab na mestu primene. Većina reakcija na mestu primene su blage i prolazne prirode, tj. najčešće nestaju tokom kontinuiranog lečenja za nekoliko dana ili nekoliko nedelja.

Na početku terapije insulinom mogu se javiti refrakcione anomalije i edem; ove reakcije su obično prolazne prirode. Brzo poboljšanje glikemije može biti udruženo sa akutnom, bolnom neuropatijom, koja je obično reverzibilna. Intenziviranje insulinske terapije sa naglim poboljšanjem regulacije glikemije može se dovesti u vezu sa privremenim pogoršanjem dijabetesne retinopatije, dok dugotrajno poboljšanje glikemije smanjuje rizik od progresije dijabetesne retinopatije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjena dejstva navedena u daljem tekstu su zasnovana na podacima iz kliničkih studija i klasifikovana na osnovu MedDRA učestalosti i prema klasama sistema organa. Kategorije učestalosti definisane su kao: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

* videti odeljak 4.8, Opis označenih neželjenih reakcija.

† neželjena reakcija iz postmarketinških izvora. Opis označenih neželjenih reakcija

Alergijske reakcije, moguće alergijske reakcije, urtikarija, osip, erupcije

Alergijske reakcije, moguće alergijske reakcije, urtikarija, osip i erupcije se povremeno javljaju kada se lek Levemir koristi kao bazal-bolusna terapija. Međutim, u tri kliničke studije zabeležena je česta učestalost (zapaženo je 2,2% alergijskih reakcija i mogućih alergijskih reakcija) kada se lek koristio u kombinaciji sa oralnim antidijabeticima.

Anafilaktičke reakcije

Pojava generalizovanih reakcija preosetljivosti (uključujući generalizovan osip, svrab, znojenje, gastrointestinalne poremećaje, angioneurotski edem, otežano disanje, palpitacije i pad krvnog pritiska) je veoma retka, ali ove reakcije mogu ugroziti život.

Hipoglikemija

Najčešće prijavljivana neželjena reakcija je hipoglikemija. Može nastati ukoliko je doza insulina suviše velika u odnosu na potrebe pacijenta za insulinom. Teška hipoglikemija može izazvati gubitak svesti i/ili konvulzije i prouzrokovati privremena ili trajna oštećenja funkcije mozga, pa čak i smrt. Simptomi hipoglikemije se obično javljaju iznenada. Oni uključuju hladan znoj, hladnu bledu kožu, malaksalost, nervozu ili drhtavicu, anksioznost, neuobičajeni umor ili slabost, konfuziju, teškoće u koncentraciji, pospanost, izrazitu glad, poremećaj vida, glavobolju, mučninu i palpitaciju.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Lipodistrofija (uključujući lipohipertrofiju, lipoatrofiju) i kutana amiloidoza se mogu javiti na mestu primene i odložiti lokalnu apsorpciju insulina. Stalno kružno menjanje mesta ubrizgavanja u okviru određenog predela tela datog za ubrizgavanje može doprineti smanjenu ili prevenciji ovih reakcija (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Na osnovu podataka iz postmarketinških i kliničkih studija, učestalost, tip i ozbiljnost neželjenih reakcija prijavljivanih u pedijatrijskoj populaciji se ne razlikuju u odnosu na šire iskustvo u opštoj populaciji oboleloj od dijabetesa.

Ostale posebne populacije

Na osnovu podataka iz postmarketinških i kliničkih studija, učestalost, tip i ozbiljnost neželjenih reakcija prijavljivanih kod starijih pacijenata i pacijenata sa oštećenjem bubrega ili jetre se ne razlikuju u odnosu na šire iskustvo u opštoj populaciji.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ne postoje određene specifičnosti u definisanju predoziranja insulinom. Ukoliko je međutim primenjena veća doza insulina u odnosu na potrebe pacijenta, hipoglikemija se može razviti kroz sledeće stadijume:

• Blage epizode hipoglikemije mogu se lečiti oralnom primenom glukoze ili slatkiša. Stoga se preporučuje da dijabetičar uvek sa sobom nosi proizvode koji sadrže šećer.
• Epizode teške hipoglikemije, kada je pacijent bez svesti, mogu se lečiti glukagonom (0,5 do 1 mg) koji intramuskularno ili potkožno daje osoba koja je prethodno dobila odgovarajuća uputstva, ili glukozom koju intravenski primenjuje medicinsko osoblje. Glukoza se takođe mora primeniti intravenski ukoliko pacijent ne reaguje na glukagon u roku od 10 do 15 minuta. Odmah posle vraćanja svesti, preporučuje se oralno davanje ugljenih hidrata radi sprečavanja ponovne pojave hipoglikemije.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici). Insulini i analozi, parenteralni, dugog dejstva

ATC šifra: A10AE05

Mehanizam dejstva i farmakodinamsko dejstvo

Lek Levemir je rastvorljiv, dugo-delujući analog insulina, sa produženim trajanjem dejstva koji se koristi kao bazalni insulin.

Efekat leka Levemir na snižavanje koncentracije glukoze u krvi se zasniva na olakšanom preuzimanju glukoze zbog vezivanja insulina za receptore mišićnih i masnih ćelija, kao i simultanoj inhibiciji otpuštanja glukoze iz jetre.

Vremenski profil dejstva leka Levemir statistički značajno manje varira i stoga ima predvidljivije dejstvo ako se uporedi sa NPH (Neutral Protamine Hagedorn) insulinom, što se može uočiti na osnovu koeficijenata varijacije (CV) između različitih pacijenata uzimajući u obzir ukupno i maksimalno ispoljeno farmakodinamsko dejstvo, kao što je prikazano u Tabeli 1.

Tabela 1. Varijabilnost vremenskog profila dejstva leka Levemir i NPH insulina kod različitih pacijenata

*Površina ispod krive **Brzina infuzije glukoze p-vrednost < 0,001 za sva poređenja sa lekom Levemir

Produženo dejstvo leka Levemir se zasniva na izraženoj asocijativnosti samih molekula insulin detemira na mestu primene i vezivanju za albumine preko masne kiseline u bočnom lancu. Distribucija insulin detemira u periferna ciljna tkiva je sporija u poređenju sa NPH insulinom. Na osnovu navedenih kombinovanih mehanizama produženja efekta obezbeđuje se mnogo reproduktibilnija resorpcija i profil dejstva insulin detemira u poređenju sa NPH insulinom.

Slika 1. Profil aktivnosti leka Levemir kod pacijenata koji imaju diabetes mellitus tip 1

Trajanje dejstva se postiže i do 24 časa u zavisnosti od primenjene doze, što omogućava primenu jednom ili dva puta dnevno. Ako se primenjuje dva puta dnevno, stanje ravnoteže se postiže nakon primene 2 – 3 doze. Ukoliko se lek Levemir primeni u dozi od 0,2 – 0,4 jedinice/kg, (j./kg) lek ispoljava preko 50% maksimalnog dejstva nakon 3 – 4 časa do oko 14 časova posle ubrizgavanja.

Proporcionalnost doze u odnosu na farmakodinamski odgovor (maksimalno dejstvo, trajanje dejstva, ukupno dejstvo) je ispitivana nakon potkožne primene leka.

U dugotrajnim kliničkim ispitivanjima zapaža se opadanje varijabilnosti FPG vrednosti iz dana u dan tokom lečenja lekom Levemir u poređenju sa terapijom NPH insulinom.

Ispitivanja na pacijentima koji boluju od dijabetesa tip 2, a koji su lečeni bazalnim insulinom u kombinaciji sa oralnim antidijabeticima pokazala su da se regulacija koncentracije glukoze u krvi (HbA1c) lekom Levemir može uporediti sa NPH insulinom i insulin glarginom i dovesti u vezu sa manjim povećanjem telesne mase, kao što se može videti u Tabeli 2 u prilogu. U komparativnom ispitivanju sa insulin glarginom, u kom je bila dozvoljena primena leka Levemir jednom ili dva puta dnevno, a insulin glargina jednom dnevno, 55% pacijenata lečenih lekom Levemir završilo je lečenje u režimu dva puta dnevno tokom 52 nedelje.

Tabela 2. Promena telesne mase nakon lečenja insulinom

U istraživanjima u kojima se ispitivala kombinovana terapija oralnim antidijabeticima sa lekom Levemir pokazan je manji rizik od pojave blagih hipoglikemija tokom noći, i to 61-65% u poređenju sa NPH insulinom.

Sprovedeno je otvoreno randomizovano kliničko ispitivanje kod pacijenata obolelih od dijabetesa tip 2 kod kojih nisu postignuti terapijski ciljevi lečenjem oralnim antidijabeticima. Ispitivanje je započeto kombinacijom liraglutid+metformin u vremenskom periodu od 12 nedelja, u kom je 61% postiglo HbA1c < 7%. 39% pacijenta koji nisu postigli ciljne vrednosti su randomizovani da primaju lek Levemir jednom

dnevno kao dodatak ili su nastavili da primaju liraglutid+metformin tokom 52 nedelje. Dodavanje leka Levemir je dovelo do daljeg smanjenja HbA1c sa 7,6% na 7,1% nakon 52 nedelje. Nije bilo epizoda ozbiljnih hipoglikemija. Epizoda ozbiljne hipoglikemije je definisana kao epizoda u kojoj ispitanik nije mogao sam sebi da pomogne, i bilo je neophodno primeniti glukagon ili i.v. glukozu. Pogledati Tabelu 3.

Tabela 3. Podaci kliničkog ispitivanja – Dodatak leka Levemir kombinaciji liraglutid+metformin

Dvostruko-slepa, randomizovana klinička studija u trajanju od 26 nedelja sprovedena je u cilju ispitivanja efikasnosti i bezbednosti dodavanja liraglutida (1,8 mg), u poređenju sa placebom, kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 koji nisu bili adekvatno kontrolisani primenom bazalnih insulina, sa ili bez metformina. Doza insulina je smanjena za 20% kod pacijenata kod kojih je početna vrednost HbA1c ≤ 8,0%, u cilju smanjenja rizika od pojave hipoglikemije na minimum. Nakon toga, pacijentima je bilo dozvoljeno da titracijom povećavaju dozu insulina, ali tako da ona ne bude veća od doze koja je primenjivana pre randomizacije. Lek Levemir je bio bazalni insulin kod 33% (n = 147) pacijenata (od kojih je 97,3% koristilo metformin). Kod ovih pacijenata, kao rezultat dodavanja liraglutida došlo je do većeg smanjenja vrednosti HbA1c u poređenju sa pacijentima koji su koristili placebo (6,93% u poređenju sa 8,24%), kao i većeg smanjenja koncentracije glukoze u plazmi izmerenoj našte (7,20 mmol/L u poređenju sa 8,13 mmol/L) i većeg smanjenja telesne mase (-3,47 kg u poređenju sa -0,43 kg). Početne vrednosti ovih parametara bile su slične u obe grupe. U obe grupe zabeležena je slična učestalost pojave blagih hipoglikemijskih epizoda, i nije zabeležena nijedna ozbiljna hipoglikemijska epizoda.

U kliničkim ispitivanjima koja se sprovode tokom dužeg vremenskog perioda, vrednosti glikemije našte kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 1, koji su primali bazal-bolusnu insulinsku terapiju, poboljšane su primenom leka Levemir u poređenju sa NPH insulinom. Glikemijska regulacija (HbA1c) koja se postiže primenom leka Levemir se mogla uporediti sa NPH insulinom, pri čemu je rizik od pojave hipoglikemije tokom noći bio manji i nije se dovodio u vezu sa porastom telesne mase.

Pojava hipoglikemija tokom bazal-bolus insulinske terapije u sprovedenim kliničkim ispitivanjima bila je slična i pri primeni leka Levemir i NPH insulina. Analizom pojave noćnih hipoglikemija kod pacijenata koji boluju od dijabetes melitusa tip 1 ustanovljen je značajno manji rizik od pojave blažih oblika noćnih hipoglikemija (pacijent je u mogućnosti da sam sebi pomogne, hipoglikemija potvrđena na osnovu vrednosti kapilarne glikemije manje od 2,8 mmol/l ili 3,1 mmol/l, izražene kao plazma glukoza), nego kod pacijenata na terapiji NPH insulinom, dok se kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 ne uočava razlika.

Zapažen je razvoj antitela pri primeni leka Levemir. Međutim, nije se pokazalo da ovo ima ikakvog dejstva na regulaciju glikemije.

Trudnoća

U prospektivnoj neintervencijskoj postmarketinškoj studiji bezbednosti, kod trudnica sa dijabetesom tip 1 ili tip 2, koje su bile izložene leku Levemir (n=727, 680 živorođene dece) ili drugim bazalnim insulinima (n=730, 668 živorođene dece), praćeni su ishodi trudnoće.

Nije primećena statistički značajna razlika između leka Levemir i drugih bazalnih insulina za komponente krajnje tačke malformacije (indukovani pobačaj usled glavnih urođenih malformacija, velike urođene malformacije ili manje urođene malformacije). Rezultati studije ukazuju da lek Levemir nije povezan sa velikim rizikom od negativnih ishoda trudnoće, kod žena sa postojećim dijabetesom, u poređenju sa drugim bazalnim insulinama.

Lek Levemir je ispitivan u otvorenom randomizovanom kontrolisanom kliničkom ispitivanju u kome su trudnice sa dijabetes melitusom tip 1 (n=310) primale u bazal-bolusnom insulinskom režimu, lek Levemir (n=152) ili NPH insulin (n=158) kao bazalni insulin, oba u kombinaciji sa lekom NovoRapid.

Lek Levemir nije bio inferiorniji u poređenju sa NPH insulinom u odnosu na izmerene vrednosti HbA1c u 36- oj gestacionoj nedelji (GN), a smanjenje srednje vrednosti HbA1c tokom trudnoće bilo je slično.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost leka Levemir je ispitivana kod adolescenata i dece (n=1045 ukupno) tokom 12 meseci u tri randomizovana kontrolisana klinička ispitivanja; studije su obuhvatale ukupno 167 dece uzrasta 1-5 godina. Sva klinička ispitivanja su pokazala da je glikemijska kontrola (HbA1c) sa lekom Levemir datim u bazal-bolusnoj terapiji uporediva sa NPH insulinom i insulin degludekom, koristeći neinferiornu granicu od 0,4%. U ispitivanju u kome se upoređivao lek Levemir sa insulin degludekom, stopa epizoda hiperglikemije praćene ketozom bila je značajno viša kod terapije sa lekom Levemir, 1,09 u poređenju sa 0,68 epizoda po pacijent-godini izloženosti. Manje povećanje telesne mase (SD rezultat, telesna masa korigovana u odnosu na pol i uzrast) je uočeno sa lekom Levemir nego sa NPH insulinom.

Kliničko ispitivanje koje je uključivalo decu stariju od 2 godine je produženo za još 12 meseci (ukupno 24 meseca terapije) da bi se procenilo stvaranje antitela u toku dugotrajne primene leka Levemir. Nakon povećanja antitela na insulin tokom prve godine, antitela na insulin su se smanjila tokom druge godine na nivo blago povišen u odnosu na nivo pre kliničkog ispitivanja. Rezultati pokazuju da razvoj antitela nije imao negativan efekat na glikemijsku kontrolu i dozu leka Levemir.

Podaci o efikasnosti i bezbednosti kod adolescenata sa dijabetesom tipa 2 ekstrapolirani su iz podataka za decu, adolescente i odrasle pacijente sa dijabetesom tip 1, kao i za odrasle pacijente sa dijabetesom tip 2. Rezultati se oslanjaju na upotrebu leka Levemir kod adolescenata sa dijabetesom tip 2.

Resorpcija

Maksimalna koncentracija leka u serumu se postiže između 6 i 8 sati nakon primene. Kada se primenjuje dva puta dnevno, stabilizovanje koncentracije leka u serumu se postiže nakon primene 2–3 doze. Individualne varijacije u resorpciji su manje izražene prilikom primene leka Levemir nego kod ostalih bazalnih insulinskih lekova.

Apsolutna bioraspoloživost insulin detemira nakon potkožne primene je oko 60%. Distribucija

Prividni volumen distribucije leka Levemir (oko 0,1 L/kg) ukazuje da je slobodna frakcija insulin detemira u krvi visoka.

Rezultati in vitro i in vivo ispitivanja vezivanja za proteine pokazuju da ne postoji klinički relevantna interakcija između insulin detemira i masnih kiselina ili drugih lekova koji se vezuju za proteine.

Biotransformacija

Razgradnja insulin detemira je slična degradaciji humanih insulina; ni jedan od nastalih metabolita nije aktivan.

Eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije nakon potkožne primene leka određeno je brzinom resorpcije iz potkožnog tkiva. Terminalno poluvreme eliminacije je između 5 i 7 sati nakon primene, u zavisnosti od doze.

Linearnost

Proporcionalnost doze i koncentracije u serumu (maksimalna koncentracija, stepen resorpcije) primećena je nakon potkožne primene u terapijskoj dozi.

Nisu primećene ni farmakokinetičke ni farmakodinamske interakcije između liraglutida i leka Levemir kada se primenjuje pojedinačna doza leka Levemir od 0,5 jedinica/kg sa 1,8 mg liraglutida u stanju ravnoteže kod pacijenata sa dijabetesom tip 2.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti (≥ 65 godina)

Ne postoji klinički relevantna razlika u farmakokinetici leka Levemir između starijih i mlađih pacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Ne postoji klinički relevantna razlika u farmakokinetici leka Levemir između pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre i zdravih osoba. S obzirom da opsežna farmakokinetička ispitivanja sa lekom Levemir kod ove grupe pacijenata nisu vršena, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u plazmi kod ove populacije pacijenata.

Pol

Ne postoji klinički relevantna razlika između polova u farmakokinetičkim svojstvima leka Levemir.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetička svojstva leka Levemir ispitivana su kod mlađe dece (od 1 do 5 godina), dece (od 6 do 12 godina) i adolescenata (od 13 do 17 godina) i upoređivana sa odraslim pacijentima obolelim od dijabetes melitusa tip 1. Nije uočena klinički relevantna razlika u farmakokinetičkim svojstvima između mlađe dece, dece, adolescenata i odraslih.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih farmakoloških ispitivanja bezbednosti, toksičnosti posle ponovljenih doza, genotoksičnosti i toksičnosti na reprodukciju i razvoj, ne ukazuju na poseban rizik za humanu primenu. Podaci o afinitetu leka za receptor i rezultati in-vitro testova mitogenosti ne upućuju na dokaze da je mitogeni potencijal insulin detemira veći u odnosu na humani insulin.

Glicerol Fenol

m-Krezol Cink-acetat

Natrijum-hidrogenfosfat, dihidrat Natrijum-hlorid

Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH)

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekcije

Supstance koje se dodaju leku Levemir mogu izazvati razgradnju insulin detemira, npr. lekovi koji sadrže tiole ili sulfite. Lek Levemir ne treba dodavati infuzionim rastvorima.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Pre otvaranja: 30 meseci.

Nakon prvog otvaranja ili ako se nosi kao rezervni: Lek se može čuvati najduže 6 nedelja.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Pre otvaranja: Lek čuvati u frižideru (na temperaturi od 2ºC do 8ºC). Čuvati udaljeno od elementa za hlađenje. Ne zamrzavati.

Tokom upotrebe ili ako se nosi kao rezervni: Čuvati na temperaturi do 30ºC. Može se čuvati u frižideru (na temperaturi od 2ºC do 8ºC). Ne zamrzavati.

Obavezno vratiti poklopac na FlexPen u cilju zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je višedozni napunjen injekcioni pen od polipropilena (koji se baca nakon što se potroši), sa 3 mL rastvora u ulošku (staklo tip 1), sa klipom (bromobutil) i gumenim zatvaračem (bromobutil/poliizopren).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 napunjenih injekcionih penova (bez igala priloženih u pakovanju) i Uputstvo za lek.

Ovaj lek se ne sme koristiti ako vodeni rastvor nije bistar i bezbojan. Lek Levemir koji je bio zamrznut ne sme se koristiti.

Pacijenta treba savetovati da baci iglu posle svake primene.

Igle i napunjen injekcioni pen treba da koristi isključivo jedna osoba. Uložak se ne sme ponovo puniti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Levemir je savremen insulin (analog insulina) dugog dejstva. Savremeni insulini su unapređene verzije humanih insulina.

Lek Levemir se koristi za snižavanje visoke koncentracije šećera u krvi kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta od 1 godine i starije sa diabetesom (šećerna bolest). Dijabetes je oboljenje koje nastaje kada Vaš organizam ne stvara dovoljno insulina za regulaciju koncentracije šećera u krvi.

Lek Levemir se može koristiti sa insulinima brzog dejstva koji se primenjuju uz obrok.

U terapiji dijabetesa tip 2, lek Levemir se takođe može koristiti u kombinaciji sa tabletama za lečenje dijabetesa i/ili sa drugim lekovima za lečenje dijabetesa koji se primenjuju injekcijom, a nisu insulini.

Lek Levemir ispoljava dugo i ravnomerno dejstvo na snižavanje koncentracije šećera u krvi tokom 3-4 h nakon ubrizgavanja. Levemir primenjen kao bazalni insulin obezbeđuje dejstvo do 24 h.

• Ako ste alergični (preosetljivi) na insulin detemir, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• Ako predosećate nastanak hipoglikemije (niska koncentracija šećera u krvi), pogledajte pod a)

„Sažetak ozbiljnih i veoma čestih neželjenih dejstava“ u odeljku 4.

• U insulinskim infuzionim pumpama.
• Ako je FlexPen ispušten, oštećen ili nagnječen.
• Ako nije čuvan propisno ili je bio zamrznut, pogledajte odeljak 5, „Kako čuvati lek Levemir“.
• Ako insulin nije bistar i bezbojan vodeni rastvor.

Ukoliko ustanovite bilo šta od navedenog, nemojte koristiti Levemir. Potražite savet od Vašeg lekara, medicinske sestre ili farmaceuta.

Pre korišćenja leka Levemir

• Proverite oznake na pakovanju da biste se uverili da je to odgovarajuća vrsta insulina.
• Uvek koristite novu iglu za svaku injekciju kako biste sprečili rizik od kontaminacije.
• Igle i Levemir FlexPen se ne smeju deliti sa drugima.
• Levemir FlexPen se može primenjivati samo potkožnom injekcijom. Obratite se svom lekaru ako je potrebno ubrizgati insulin primenom neke druge metode.

Upozorenja i mere opreza

Određena stanja i aktivnosti mogu da utiču na Vašu potrebu za insulinom. Obratite se Vašem lekaru:

• Ako imate problema sa bubrezima ili jetrom, hipofizom, nadbubrežnom ili štitastom žlezdom.
• Ako vežbate više nego uobičajeno ili ako želite da promenite uobičajeni dijetetski režim ishrane, pošto bi ovo moglo da utiče na koncentraciju šećera u Vašoj krvi.
• Ako ste bolesni, nastavite sa uzimanjem Vašeg insulina i konsultujte svog lekara.
• Ako putujete u inostranstvo, putovanje kroz različite vremenske zone može imati uticaja na potrebu za insulinom ili vreme davanja injekcija.
• Ako imate veoma niske vrednosti albumina, morate pažljivo pratiti koncentraciju šećera u krvi. Porazgovarajte o ovome sa Vašim lekarom.

Promene na koži na mestu injektovanja

Mesto injektovanja trebalo bi menjati kako bi se pomoglo preveniranje promena potkožnog masnog tkiva, kao što su zadebljana koža, izborana (smežurana) koža ili potkožne grudvice. Može se dogoditi da insulin ne ispuni dobro svoje dejstvo ukoliko se injektuje u područje sa grudvicama, borama ili zadebljanjima kože (vidite odeljak 3 „Kako se lek Levemir upotrebljava“). Obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite bilo kakve promene na koži na mestu injektovanja. Pre nego što promenite mesto injektovanja obavestite Vašeg lekara ukoliko trenutno injektujete na mesta sa promenama. Možda će Vas Vaš lekar posavetovati da preciznije proverite koncentraciju šećera u krvi i da prilagodite dozu insulina ili drugih lekova za lečenje dijabetesa.

Deca i adolescenti

Levemir se može primenjivati kod adolescenata i dece uzrasta od 1 godine i starije. Bezbednost i efikasnost leka Levemir nisu utvrđeni kod dece mlađe od 1 godine.

Podaci nisu dostupni.

Drugi lekovi i lek Levemir

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Neki lekovi utiču na koncentraciju šećera u krvi, što može značiti da je potrebno promeniti Vašu dozu insulina. Navedeni su lekovi koji najčešće mogu da utiču na terapiju insulinom.

Koncentracija šećera u Vašoj krvi bi se mogla smanjiti (hipoglikemija) ako uzimate:

• druge lekove za lečenje dijabetesa
• inhibitore monoamino oksidaze (MAO inhibitore), (koriste se za lečenje depresije)
• beta-blokatore (koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska)
• inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitore) (koriste se za lečenje nekih srčanih oboljenja ili visokog krvnog pritiska)
• salicilate (koriste se protiv bolova i za snižavanje temperature)
• anaboličke steroide (kao što je testosteron)
• sulfonamide (koriste se za lečenje infekcija).

Koncentracija šećera u Vašoj krvi bi se mogla povećati (hiperglikemija) ako uzimate:

• Oralne kontraceptivne lekove (pilule za sprečavanje začeća)
• Tiazide (koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska ili preteranog zadržavanja tečnosti)
• Glukokortikoide (kao što je „kortizon“ koji se koristi za lečenje zapaljenja)
• Tireoidne hormone (koriste se za lečenje oboljenja štitaste žlezde)
• Simpatomimetike (kao što su epinefrin [adrenalin], salbutamol, ili terbutalin koji se koriste za lečenje astme)
• Hormon rasta (lek za stimulaciju skeletnog i somatskog rasta, sa izrazitim uticajem na metaboličke procese u organizmu)
• Danazol (lek koji deluje na ovulaciju).

Oktreotid i lanreotid (koriste se za lečenje akromegalije, retkog hormonskog poremećaja koji se obično javlja kod sredovečnih osoba usled povećanog lučenja hormona rasta iz hipofize) mogu i da povećaju i da smanje nivo Vašeg šećera u krvi.

Beta-blokatori (koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska) mogu da dovedu do smanjenja ili potpunog izostanka prvih znakova upozorenja koji Vam pomažu da prepoznate nizak nivo šećera u krvi.

Pioglitazon (tablete koje se koriste u terapiji dijabetesa tip 2)

Kod nekih pacijenata sa dugotrajnim dijabetesom tip 2 i srčanim oboljenjima ili prethodnim moždanim udarom, koji su bili lečeni pioglitazonom i insulinom, došlo je do razvoja srčane insuficijencije. Obavestite

Vašeg lekara što je pre moguće ukoliko se jave znaci srčane insuficijencije kao što su neuobičajeno kratak dah, brzo povećanje telesne mase ili lokalizovani otoci (edemi).

Ukoliko ste uzeli neki od ovde navedenih lekova, recite to Vašem lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.

Primena leka Levemir sa alkoholom

• Ako konzumirate alkohol, Vaša potreba za insulinom se može promeniti, jer se koncentracija Vašeg šećera u krvi može kako povećati tako i smanjiti. Preporučuje se stroga kontrola glikemije.

Trudnoća i dojenje

• Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Postoji mogućnost da se potreba za insulinom promeni u toku trudnoće i nakon porođaja. Stroga kontrola dijabetesa, a naročito prevencija nastanka hipoglikemije, veoma su važni i zbog zdravlja Vaše bebe.
• Obratite se za savet svom lekaru ukoliko dojite, pošto postoji mogućnost da će Vaša doza insulina morati da se podesi.

Obratite se svom lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu za savet pre uzimanja bilo kog leka tokom trudnoće ili dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

• Konsultujte svog lekara da li treba da vozite ili rukujete mašinama:
• Ako imate česte hipoglikemije.
• Ako teško prepoznajete znake upozorenja na hipoglikemiju.

Ako je koncentracija šećera u Vašoj krvi niska ili visoka to se može odraziti na Vašu moć koncentracije i reagovanja, pa samim tim i na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Obavezno imajte u vidu da možete dovesti u opasnost sebe i druge.

Lek Levemir sadrži natrijum

Lek Levemir sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, odnosno lek Levemir je suštinski lek „bez natrijuma“.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom

Lek Levemir se može koristiti sa insulinima brzog dejstva primenjenim uz obrok.

U terapiji dijabetesa tip 2, lek Levemir se takođe može koristiti u kombinaciji sa tabletama za lečenje dijabetesa i/ili sa drugim lekovima za lečenje dijabetesa koji se primenjuju injekcijom, a nisu insulini.

Ne menjajte insulin koji koristite ako Vam to Vaš lekar nije rekao da učinite. Može se ukazati potreba za prilagođavanjem doze koju mora da izvrši Vaš lekar:

• Ukoliko Vas lekar prevede sa jednog tipa ili jednog preparata insulina na drugi, ili
• Ukoliko već koristite lek Levemir, a lekar Vam dodatno propiše još neki lek za lečenje dijabetesa.

Primena kod dece i adolescenata

Lek Levemir se može primenjivati kod adolescenta i dece uzrasta od 1 godine i starije. Nema iskustva sa primenom leka Levemir kod dece mlađe od 1 godine.

Primena kod posebnih grupa pacijenata

Ukoliko imate smanjenu funkciju bubrega ili jetre, ili ukoliko imate preko 65 godina, trebalo bi češće da proveravate koncentraciju šećera u krvi i da razmotrite Vašu dozu insulina sa svojim lekarom.

Koliko često da ubrizgavate

Ukoliko se koristi u kombinaciji sa tabletama za lečenje dijabetesa i/ili u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje dijabetesa koji se primenjuju injekcijom, a nisu insulini, lek Levemir bi trebalo primenjivati jednom dnevno. Kada se lek Levemir koristi u okviru bazal-bolusnog insulinskog režima treba ga primenjivati jednom ili dva puta dnevno u zavisnosti od potreba pacijenta. Doziranje leka Levemir trebalo bi individualno prilagođavati. Injekcija leka se može primenjivati u bilo koje doba dana, ali svakog dana u isto vreme. Kod pacijenata kod kojih je potrebno doziranje dva puta dnevno za postizanje optimalne regulacije šećera u krvi, večernja doza se može davati uveče ili pred spavanje.

Kako i gde da ubrizgavate

Lek Levemir je predviđen za ubrizgavanje potkožnom (supkutanom) injekcijom. Lek Levemir nikada ne smete ubrizgavati direktno u venu (intravenski) ili mišić (intramuskularno). Lek Levemir FlexPen se može primenjivati samo potkožnom injekcijom. Obratite se svom lekaru ako je potrebno ubrizgati insulin primenom neke druge metode.

Prilikom svake injekcije menjajte mesto ubrizgavanja u okviru određenog dela tela predviđenog za ubrizgavanje. Ovo može smanjiti rizik od stvaranja otvrdlina ili zadebljanja na koži (vidite odeljak 4,

„Moguća neželjena dejstva“). Najbolja mesta da sebi dajete injekcije su: prednji deo butina, prednji deo stomaka (abdomen) ili nadlaktica. Uvek redovno merite koncentraciju šećera u krvi.

Kako da rukujete sa lekom Levemir FlexPen

Lek Levemir FlexPen je originalno napunjen injekcioni pen za jednokratnu upotrebu, označen odgovarajućom bojom, koji sadrži insulin detemir.

Pažljivo pročitajte dodatno uputstvo za upotrebu leka koje je sastavni deo ovog uputstva. Pen morate koristiti na način opisan u dodatnom uputstvu za upotrebu.

Pre ubrizgavanja insulina, uvek se uverite da koristite pravi pen.

Ako ste primenili više leka Levemir nego što treba

Ako uzmete previše insulina koncentracija šećera u Vašoj krvi će postati suviše niska (hipoglikemija). Pogledajte pod a) „Sažetak ozbiljnih i veoma čestih neželjenih dejstava“ u odeljku 4.

Ako ste zaboravili da primenite lek Levemir

Ako zaboravite da uzmete Vaš insulin koncentracija šećera u krvi može postati previsoka (hiperglikemija). Pogledajte pod c) „Efekti dijabetesa“ u odeljku 4.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Levemir

Ne prekidajte uzimanje Vašeg insulina bez prethodnog razgovora sa lekarom koji će Vam reći šta je potrebno učiniti. Ovo može dovesti do vrlo visoke koncentracije šećera u krvi (ozbiljne hiperglikemije) i ketoacidoze. Pogledajte pod c) „Efekti dijabetesa“ u odeljku 4.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

• Sažetak ozbiljnih i veoma čestih neželjenih dejstava

Niska koncentracija šećera u krvi (hipoglikemija) je veoma često neželjeno dejstvo. Može se javiti kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek.

Niska koncentracija šećera u krvi se može javiti ako:

• Ubrizgate previše insulina.
• Jedete premalo ili propustite obrok.
• Upražnjavate fizičke aktivnosti više nego uobičajeno.
• Konzumirate alkohol (vidite odeljak 2 „Konzumiranje alkohola i uzimanje leka Levemir“).

Znaci snižene koncentracije šećera u krvi: hladan znoj, hladna bleda koža, glavobolja, ubrzano lupanje srca, osećaj mučnine, izrazita glad, privremene promene vida, pospanost, neuobičajen umor i slabost, nervoza ili drhtavica, anksioznost, osećaj zbunjenosti, teškoće u koncentraciji.

Ozbiljno niska koncentracija šećera u krvi može uzrokovati gubitak svesti. Ako se produžena ozbiljno niska koncentracija šećera u krvi ne leči, može da izazove oštećenje mozga (privremeno ili trajno), pa čak i smrt. Ako izgubite svest, možete se brže oporaviti ukoliko primite injekciju hormona glukagona od strane osobe koja zna kako da ga primeni. Nakon primene glukagona neophodno je uzeti glukozu ili užinu bogatu šećerom, čim se osvestite. Ako ne reagujete na glukagon, morate biti dalje lečeni u bolničkim uslovima.

Šta preduzeti ukoliko osetite naznake snižene koncentracije šećera u krvi:

• Ako osetite naznake snižene koncentracije šećera u krvi uzmite glukozu u tabletama ili pojedite užinu bogatu šećerom (npr. slatkiše, keks, voćni sok). Izmerite koncentraciju šećera u krvi ukoliko ste u mogućnosti i odmorite se. Uvek sa sobom za svaki slučaj nosite glukozu u tabletama ili užinu bogatu šećerom.
• Kada simptomi snižene koncentracije šećera u krvi nestanu ili kada se koncentracija šećera u krvi stabilizuje, nastavite sa uobičajenom terapijom insulinom.
• Ako imate nisku koncentraciju šećera u krvi toliko da ste izgubili svest, ako je bila potrebna primena glukagona ili ako ste često imali snižene vrednosti šećera u krvi, razgovarajte sa svojim lekarom. Možda je neophodno prilagoditi dozu ili vreme uzimanja insulina, ishranu ili fizičku aktivnost.

Objasnite osobama iz Vašeg okruženja da imate dijabetes i šta mogu biti posledice, uključujući i rizik da se onesvestite usled sniženog šećera u krvi. Objasnite im da Vas, ako se onesvestite, moraju okrenuti na stranu i hitno potražiti lekarsku pomoć. U tom slučaju Vam nikako ne smeju davati bilo kakvu hranu ili piće, jer to može izazvati gušenje.

Ozbiljna alergijska reakcija na lek Levemir ili neki od sastojaka leka (naziva se sistemska alergijska reakcija) je veoma retko neželjeno dejstvo, ali potencijalno može biti životno ugrožavajuće. Javlja se kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek.

Potražite odmah pomoć lekara:

• Ako se znaci alergije prošire na ostale delove tela.
• Ako se odjednom osećate loše i pojavi se: znojenje, mučnina (povraćanje), otežano disanje, ubrzano lupanje srca, vrtoglavica.
• Ukoliko primetite bilo koji od navedenih znakova, odmah potražite medicinsku pomoć.

Promene na koži na mestu injektovanja: Ukoliko insulin injektujete na isto mesto, masno tkivo može da se smanji (lipoatrofija) ili poveća (lipohipertrofija) (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek). Potkožne kvržice mogu biti uzrokovane i nakupljanjem proteina, koji se naziva amiloid (kutana amiloidoza; nepoznata učestalost događaja). Može se dogoditi da insulin ne ispuni dobro svoje dejstvo ukoliko se injektuje u područje sa grudvicama, smežurano ili zadebljano područje. Promenite mesto injektovanja svaki put kako bi se pomoglo preveniranje ovih promena na koži.

• Spisak ostalih neželjenih dejstava Povremena neželjena dejstva

Mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek.

Znaci alergije: Lokalne alergijske reakcije (bol, crvenilo, osip, zapaljenje, modrica, otok i svrab) mogu se pojaviti na mestu ubrizgavanja. One obično nestaju nakon nekoliko nedelja primene insulina, a ako ne nestanu ili se prošire po telu obratite se odmah svom lekaru. Pogledati takođe pod „Ozbiljna alergijska reakcija“ prethodnom u tekstu.

Problemi sa vidom: Kada prvi put započnete terapiju insulinom može doći do poremećaja vida, koji je obično privremen.

Otok zglobova: Kada počnete sa uzimanjem insulina, zadržavanje vode može uzrokovati pojavu otoka oko članaka i ostalih zglobova, koji se međutim brzo povlače. Ukoliko se to ne desi, obratite se svom lekaru.

Dijabetesna retinopatija (oboljenje očiju uzrokovano dijabetesom, koje može dovesti do gubitka vida): Ako imate dijabetesnu retinopatiju i koncentracija šećera u krvi se naglo poboljša, stanje retinopatije se može pogoršati. Potražite savet lekara.

Retka neželjena dejstva

Mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek.

Bolna neuropatija (bol izazvan oštećenjem nerava): Ako se koncentracija šećera u krvi naglo poboljša, možete osetiti bol, to se naziva akutna bolna neuropatija i obično je prolazna.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

• Efekti dijabetesa

Visoka koncentracija šećera u krvi (hiperglikemija)

Visoka koncentracija šećera u krvi se može javiti ako:

• Niste ubrizgali dovoljno insulina.
• Zaboravite da primenite ili prekinete primenu insulina.
• Stalno uzimate manju dozu insulina od neophodne.
• Dobijete infekciju i/ili groznicu.
• Jedete više nego uobičajeno.
• Upražnjavate fizičku aktivnost manje nego obično.

Znaci upozorenja visoke koncentracije šećera u krvi:

Znaci upozorenja se pojavljuju postepeno. Uključuju: učestalo mokrenje, osećaj žeđi, gubitak apetita, osećaj mučnine (ili povraćanje), osećaj pospanosti ili umora, crvenilo lica, suvu kožu, suva usta i zadah na aceton.

Šta preduzeti ukoliko osetite naznake povišene koncentracije šećera u krvi

• Ukoliko primetite neki od navedenih znakova upozorenja: proverite koncentraciju šećera u krvi, ako ste u mogućnosti proverite urin na prisustvo ketona, a odmah nakon toga potražite lekarski savet.
• Ovo mogu biti znaci veoma ozbiljnog stanja zvanog dijabetesna ketoacidoza (nagomilavanje kiseline u krvi, jer organizam razlaže masnoće umesto šećera). Ako se ne leči, ovo stanje može dovesti do dijabetesne kome i smrti.

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti ovaj lek nakon isteka roka upotrebe naznačenog na nalepnici pena FlexPen i kartonskoj kutiji nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Obavezno vratiti poklopac na FlexPen kada se ne koristi, u cilju zaštite od svetlosti. Lek Levemir zaštititi od toplote i sunčeve svetlosti.

Pre otvaranja: Levemir FlexPen koji nije u upotrebi treba čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C), udaljeno od elementa za hlađenje. Ne zamrzavati.

Tokom upotrebe ili ako se nosi kao rezervni: Možete nositi Vaš Levemir FlexPen sa sobom i čuvati na temperaturi do 30°C ili u frižideru (na temperaturi od 2ºC do 8ºC) najduže do 6 nedelja. Ako se čuva u frižideru, držati dalje od elemenata za hlađenje. Ne zamrzavati.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je insulin detemir. 1 mL sadrži 100 jedinica insulin detemira. Jedan napunjen injekcioni pen sadrži 300 jedinica insulin detemira u 3 mL rastvora za injekciju. 1 jedinica insulin detemira odgovara 1 internacionalnoj jedinici humanog insulina.
• Ostali sastojci su glicerol; fenol; m-krezol; cink-acetat; natrijum-hidrogenfosfat, dihidrat; natrijum-hlorid; hlorovodonična kiselina; natrijum-hidroksid i voda za injekcije.



Kako izgleda lek Levemir i sadržaj pakovanja

Lek Levemir FlexPen je rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu. Vodeni rastvor je bistar i bezbojan.

Unutrašnje pakovanje je višedozni napunjen injekcioni pen od polipropilena (koji se baca nakon što se potroši), sa 3 mL rastvora u ulošku (staklo tip 1), sa klipom (bromobutil) i gumenim zatvaračem (bromobutil/poliizopren).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 napunjenih injekcionih penova (bez igala priloženih u pakovanju) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

NOVO NORDISK PHARMA DOO BEOGRAD

Milutina Milankovića 9b Beograd

Proizvođač:

• NOVO NORDISK A/S, Novo Allé, Bagsvaerd, Danska
• NOVO NORDISK PRODUCTION SAS-CHARTRES, 45 avenue d’Orleans, Chartres, Francuska

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03794-20-001 od 16.07.2021.

Okrenite stranu za dodatno uputstvo kako da koristite Vaš FlexPen.

Uputstvo za upotrebu Levemir rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom penu FlexPen.

Pažljivo pročitajte sledeće instrukcije pre nego što upotrebite Vaš FlexPen. Ukoliko pažljivo ne sledite uputstvo, može se desiti da uzmete premalo ili previše insulina, što može da dovede do previše visoke ili previše niske koncentracije šećera u krvi.

FlexPen je insulinski napunjen injekcioni pen sa mogućnošću odabira doze. Imate mogućnost odabiranja doze od 1 do 60 jedinica u podeocima od po 1 jedinice. FlexPen je predviđen za upotrebu sa NovoFine ili NovoTwist iglama za jednokratnu upotrebu dužine do 8 mm. Pacijent treba uvek preventivno da nosi rezervni insulinski pen, u slučaju da se FlexPen koji koristi izgubi ili ošteti.

Održavanje Vašeg pena

Neophodno je pažljivo postupati sa Vašim penom FlexPen.

Ukoliko se ispusti, ošteti ili udari, postoji rizik od curenja insulina. To može prouzrokovati netačno doziranje, što bi moglo dovesti do previše visoke ili previše niske koncentracije šećera u krvi.

FlexPen spolja možete čistiti medicinskim tupferom. Nemojte potapati pen, niti ga prati ili podmazivati, jer može doći do oštećenja pena.

Nemojte ponovo puniti FlexPen.

Priprema Vašeg pena Levemir FlexPen

Proverite ime proizvoda i kojom bojom je označen pen da biste se uverili da FlexPen sadrži odgovarajući tip insulina. Ovo je posebno važno ukoliko koristite više od jedne vrste insulina. Ukoliko primenite pogrešnu vrstu insulina, Vaša koncentracija šećera u krvi mogla bi postati previše visoka ili previše niska.

A

Skinite poklopac sa pena.

B

Uklonite papirnu nalepnicu sa nove igle namenjene za jednokratnu upotrebu. Zavrnite iglu čvrsto na FlexPen.

C

Skinite veliki spoljašnji poklopac sa igle i sačuvajte ga za kasnije.

D

Skinite unutrašnji poklopac sa igle i bacite ga.

Nikada ne pokušavajte da vratite unutrašnji poklopac igle na iglu. Možete se ubosti iglom.

Uvek koristite novu iglu za svako ubrizgavanje. Na taj način se smanjuje rizik od kontaminacije, infekcije, curenja insulina, blokiranja igle i netačnog doziranja.

Postupajte pažljivo, tako da iglu ne savijete, niti oštetite pre upotrebe.

Provera protoka insulina

Pre svakog ubrizgavanja male količine vazduha mogu se nakupiti u ulošku tokom uobičajene upotrebe. Da biste izbegli ubrizgavanje vazduha i obezbedili pravilno doziranje:

E

Okretanjem dugmeta za odabiranje doze odaberite 2 jedinice.

F

Držite FlexPen sa iglom okrenutom nagore i lagano lupkajte prstom po ulošku pena nekoliko puta da bi se mehurići vazduha sakupili na vrhu uloška.

G

Držeći FlexPen i dalje u istom položaju sa iglom okrenutom naviše, pritisnite dugme za ubrizgavanje do kraja. Dugme za odabiranje doze vraća se na 0.

Kap insulina bi trebalo da se pojavi na vrhu igle. Ako se ne pojavi, promenite iglu i postupak ponavljajte, ali ne više od 6 puta.

Ukoliko se kap insulina ni tada ne pojavi, pen nije ispravan za upotrebu i morate upotrebiti novi.

Uvek proverite da li se kap pojavila na vrhu igle, pre nego što primite injekciju. Na taj način se proverava protok insulina. Ako se kap ne pojavi, insulin neće biti primenjen, čak i ako se dugme za odabiranje doze pomera. Može se desiti da je igla blokirana ili oštećena.

Uvek proverite protok insulina pre injekcije. Ako ne proverite protok insulina, može se desiti da primenite premalo insulina ili da uopšte ne primenite insulin, zbog čega bi koncentracija šećera u krvi mogla postati previše visoka.

Podešavanje Vaše doze

Proverite da li je dugme za odabiranje doze podešeno na 0. H

Okretanjem dugmeta za odabiranje doze odaberite broj jedinica koje treba ubrizgati.

Doza se može korigovati okretanjem dugmeta za odabiranje doze u bilo kom smeru sve dok se odgovarajuća doza ne poklopi sa pokazivačem. Prilikom okretanja dugmeta za odabiranje doze, vodite računa da ne pritisnete dugme za ubrizgavanje, jer će insulin početi da ističe.

Nije moguće podesiti veću dozu od broja jedinica preostalih u ulošku pena.

Uvek koristite dugme za odabiranje doze i pokazivač kako biste proverili koliko jedinica ste odabrali, pre primene insulina.

Nemojte brojati klikove pena. Ukoliko odaberete i primenite pogrešnu dozu, koncentracija šećera u Vašoj krvi može postati previše visoka ili previše niska. Nemojte koristiti skalu preostalog insulina, na njoj se samo približno može videti koliko insulina je preostalo u penu

Ubrizgavanje insulina

Ubodite iglu u kožu. Koristite tehniku ubrizgavanja koju Vam je preporučio Vaš lekar ili medicinska sestra.

I

Ubrizgajte odabranu dozu pritiskom na dugme za ubrizgavanje sve dok se 0 ne poklopi sa pokazivačem doze. Vodite računa da prilikom davanja injekcije pritiskate isključivo dugme za ubrizgavanje.

Prilikom okretanja dugmeta za odabiranje doze neće doći do ubrizgavanja insulina.

J

Dugme za ubrizgavanje držite pritisnuto do kraja i iglu zadržite pod kožom najmanje još 6 sekundi. Na ovaj način se osigurava potpuno ubrizgavanje odabrane doze.

Izvucite iglu iz kože, a zatim otpustite dugme za ubrizgavanje insulina.

Uvek proverite da li se dugme za odabiranje doze vratilo na 0 nakon injekcije. Ako se dugme za odabiranje doze zaustavi pre nego što se vrati na 0, nije primenjena celokupna doza, što može dovesti do previše visoke koncentracije šećera u krvi.

K

Iglu pažljivo uvedite u veliki spoljašnji poklopac vodeći računa da ga ne dotaknete. Kada je igla poklopljena, pažljivo pritisnite veliki spoljašnji poklopac do kraja, pa zatim iglu odvrnite zajedno sa poklopcem.

Pažljivo uklonite odvrnutu iglu i vratite ponovo poklopac na Vaš FlexPen.

Nakon svakog ubrizgavanja uklonite iglu i uvek čuvajte FlexPen bez postavljene igle. Na taj način se smanjuje rizik od kontaminacije, infekcije, curenja insulina, blokiranja igle i netačnog doziranja.

Dodatne važne informacije

Svi koji brinu o pacijentu moraju da se pridržavaju opštih mera predostrožnosti prilikom uklanjanja i postavljanja igala kako bi se smanjio rizik od slučajnog ubadanja iglom i prenošenja infekcije.

Odbacite upotrebljen FlexPen pažljivo, prethodno uklonivši iglu.

Nikada nemojte deliti svoj pen ili igle sa drugima. To bi moglo dovesti do prenošenja infekcije.

Nikada nemojte deliti svoj pen sa drugima. Vaš lek može biti štetan po njihovo zdravlje.

Uvek čuvajte svoj pen i igle izvan vidokruga i domašaja drugih, posebno dece