Lizinopril Atb 20mg tableta

Terapija hipertezije.

Srčana insuficijencija

Terapija simptomatske srčane insuficijencije.

Akutni infarkt miokarda

Kratkotrajna terapija (šest nedelja) hemodinamski stabilnih pacijenata unutar 24 sata nakon akutnog infarkta miokarda.

Bubrežne komplikacije dijabetes melitusa

Terapija bolesti bubrega kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i početnom nefropatijom (videti odeljak 5.1).

Doziranje

Doza leka se određuje individualno, prema stanju pacijenta i prema ostvarenim vrednostima krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

Hipertenzija

Lek Lizinopril Atb može da se koristi kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim klasama antihipertenzivnih lekova (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Početna doza

Kod pacijenata sa hipertenzijom, uobičajena preporučena početna doza iznosi 10 mg, jednom dnevno. Kod pacijenata sa jako izraženom aktivnošću sistema renin-angiotenzin-aldosteron (posebno pacijenti sa renovaskularnom hipertenzijom, deplecijom soli i/ili volumena, dekompenzacijom srca ili teškom hipertenzijom) može doći do prekomernog pada krvnog pritiska posle primene inicijalne doze. Kod takvih pacijenata preporučuje se početna doza od 2,5-5 mg i početak terapije pod pažljivim nadzorom lekara. Niža početna doza je potrebna u slučaju oštećenja funkcije bubrega (videti Tabelu 1 u nastavku teksta).

Doza održavanja

Uobičajena efektivna doza održavanja iznosi 20 mg, primenjena kao pojedinačna dnevna doza. Generalno, ukoliko se ne može postići željeni terapijski odgovor u periodu od 2 do 4 nedelje primenom određene doze, doza se može povećati. Maksimalna doza koja je primenjivana u dugoročnim, kontrolisanim kliničkim studijama bila je 80 mg dnevno.

Pacijenti koji su na terapiji diureticima

Na početku terapije lizinoprilom može doći do pojave simptomatske hipotenzije. Ona će se verovatnije ispoljiti kod pacijenata koji uzimaju diuretike. Zbog toga preporučuje se oprez, s obzirom na to da ovi pacijenati mogu imati depleciju volumena i/ili soli. Ukoliko je moguće, primenu diuretika treba prekinuti 2 do 3 dana pre započinjanja terapije lekom Lizinopril. Kod hipertenzivnih pacijenata kod kojih primenu diuretika nije moguće prekinuti, početna doza leka Lizinopril Atb iznosi 5 mg. Potrebno je pratiti funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu. Dalje doziranje prilagođava se vrednostima krvnog pritiska. Ukoliko je potrebno, može se nastaviti sa primenom diuretika (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega zasniva se na vrednosti klirensa kreatinina, kao što je prikazano u Tabeli 1.

Tabela 1 Prilagođavanje doziranja kod oštećenja funkcije bubrega

• Potrebno je prilagoditi dozu i/ili učestalost primene na osnovu ostvarenih vrednosti krvnog pritiska.

Doza se može postepeno povećavati sve dok se ne uspostavi kontrola krvnog pritiska ili do najviše 40 mg dnevno.

Primena kod dece sa hipertenzijom uzrasta 6-16 godina

Preporučena početna doza iznosi 2,5 mg jednom dnevno, kod pacijenata telesne mase od 20 kg do <50 kg i 5 mg jednom dnevno, kod pacijenata telesne mase ≥ 50 kg. Potrebno je da doziranje bude individualno prilagođeno, a maksimalna doza iznosi 20 mg dnevno kod pacijenata telesne mase od 20 kg do <50 kg i 40 mg dnevno kod pacijenata telesne mase ≥ 50 kg. Doze preko 0,61 mg/kg (odnosno više od 40 mg) nisu ispitivane kod pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak 5.1).

Kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega, razmatra se primena manje početne doze leka ili produženje intervala doziranja.

Srčana insuficijencija

Kod pacijenata sa simptomatskom srčanom insuficijencijom, lek Lizinopril Atb primenjuje se kao dodatna terapija, uz diuretike i kada je potrebno, uz digitalis ili beta-blokatore. Terapija lizinoprilom može se započeti inicijalnom dozom od 2,5 mg jednom dnevno, koju je potrebno primeniti pod nadzorom lekara kako bi se utvrdio početni efekat na krvni pritisak. Dozu lizinoprila treba povećavati na sledeći način:

• ne više od 10 mg odjednom,
• u intervalima ne kraćim od 2 nedelje,
• do najveće doze koju pacijent adekvatno podnosi , odnosno do maksimalno 35 mg jednom dnevno.

Prilagođavanje doze zasniva se na individualnom kliničkom odgovoru svakog pacijenta.

Kod pacijenata kod kojih postoji visok rizik za pojavu simptomatske hipotenzije, npr. pacijenti sa deplecijom soli sa ili bez hiponatremije, pacijenti sa hipovolemijom ili pacijenti koji primaju snažnu diuretsku terapiju, potrebno je navedena stanja korigovati, ako je moguće, pre uvođenja lizinoprila u terapiju. Potrebno je pratiti funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Akutni infarkt miokarda

Pacijenti dobijaju, standardnu, preporučenu terapiju, kao što su trombolitici, acetilsalicilna kiselina i beta- blokatori. Zajedno sa lekom Lizinopril Atb može se primenjivati gliceriltrinitrat intravenskom ili transdermalnim putem.

Početna doza (prva 3 dana nakon infarkta miokarda)

Terapija lekom Lizinopril Atb može se započeti u periodu od 24 sata od pojave simptoma. Terapija se sme započinjati ako je sistolni krvni pritisak niži od 100 mm Hg. Prva doza leka Lizinopril Atb iznosi 5 mg oralno, zatim 5 mg nakon 24 sata, 10 mg nakon 48 sati i nakon toga 10 mg jednom dnevno. Na početku terapije ili tokom prva tri dana nakon infarkta, pacijentima sa niskim sistolnim krvnim pritiskom (120 mm Hg ili nižim) potrebno je dati manju dozu – 2,5 mg oralno (videti odeljak 4.4).

U slučajevima oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina < 80 mL/min), početna dozu lizinoprila prilagođava se vrednostima klirensa kreatinina kod pacijenta (videti Tabelu 1).

Doza održavanja

Doza održavanja iznosi 10 mg, jednom dnevno. Ukoliko dođe do pojave hipotenzije (sistolni krvni pritisak ≤ 100 mm Hg), može se primeniti dnevna doza održavanja od 5 mg uz privremeno smanjenje na 2,5 mg, ukoliko je potrebno. U slučaju produžene hipotenzije (sistolni krvni pritisak < 90 mm Hg u trajanju dužem od 1 sata), potrebno je prekinuti terapiju lizinoprilom.

Terapiju treba nastaviti tokom 6 nedelja i zatim ponovo proceniti stanje pacijenta. Pacijenti kod kojih su se razvili simptomi srčane insuficijencije treba da nastave sa terapijom lizinoprilom (videte iznad odeljak 4.2).

Bubrežne komplikacije dijabetes melitusa

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i početnom nefropatijom, doza leka Lizinopril Atb iznosi 10 mg jednom dnevno, koja se, ukoliko je potrebno, može povećati na 20 mg jednom dnevno, kako bi se postigle vrednosti dijastolnog krvnog pritiska u sedećem položaju ispod 90 mm Hg.

U slučajevima oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina < 80 mL/min), početna doza lizinoprila prilagođava se vrednostima klirensa kreatinina kod pacijenta (videti Tabelu 1).

Pedijatrijska populacija

Postoji ograničeno iskustvo o efikasnosti i bezbednosti primene lizinoprila kod dece sa hipertenzijom, starije od 6 godina, dok iskustva o primeni u pedijatrijskoj populaciji za druge indikacije ne postoje (videti odeljak 5.1). Osim za lečenje hipertenzije, ne preporučuje se primena leka Lizinopril Atb kod dece u drugim indikacijama

Primena lizinoprila se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina, kao ni kod dece sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije, GFR < 30 mL/min/1,73 m2) (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

U kliničkim studijama, nije zapažena promena u profilu efikasnosti i bezbednosti lizinoprila u odnosu na starost pacijenta. Međutim, ako je starije životno doba povezano sa smanjenom funkcijom bubrega, potrebno je primeniti smernice iz Tabele 1, kako bi se odredila početna doza lizinoprila. Nakon toga, doziranje se prilagođava u skladu sa vrednostima krvnog pritiska.

Primena kod pacijenata nakon transplantacije bubrega

Ne postoji dovoljno iskustva u primeni lizinoprila kod pacijenata koji su nedavno imali transplantaciju bubrega. Zbog toga, upotreba leka Lizinopril Atb se ne preporučuje kod ovih pacijenata.

Doza od 5 mg lizinoprila može se postići deljenjem tablete leka Lizinopril Atb jačine 10 mg na pola.

Doza od 2,5 mg ne može se postići pomoću leka Lizinopril Atb, jačine od 10 mg i 20 mg. Za postizanje doze od 2,5 mg potrebno je primeniti druge, dostupne lekove pomoću kojih je moguća primena ove doze.

Način primene

Lek Lizinopril Atb se primenjuje oralno, kao pojedinačna dnevna doza . Kao i ostali lekovi koji se primenjuju jednom dnevno i lek Lizinoprl Atb treba da se uzima u približno isto vreme svakog dana . Hrana ne utiče na resorpciju leka Lizinopril Atb

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1, ili preosetljivost na bilo koji drugi ACE inhibitor.
• Angioedem u anamnezi, kao posledica prethodne terapije ACE inhibitorom.
• Istovremena primena sa sakubitril/valsartanom. Lek Lizinopril Atb ne sme da se uvede pre nego što istekne 36 sati od poslednje doze leka sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.4 i 4.5).
• Nasledni ili idiopatski angioedem.
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).
• Istovremena primena leka Lizinopril Atb sa lekovima koji sadrže aliskiren kontraindikovana je kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom, simptomatska hipotenzija se retko javlja. Kod pacijenata sa hipertenzijom koji primaju lek Lizinopril Atb, veća je verovatnoća pojave hipotenzije kod pacijenata sa deplecijom volumena npr. usled terapije diureticima , restrikcije unosa soli u ishrani, dijalize, dijareje ili povraćanja, ili ako pacijent ima tešku renin-zavisnu hipertenziju (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom sa udruženom bubrežnom insuficijencijom ili bez nje, zabeležena je simptomatska hipotenzija. To će se najverovatnije manifestovati kod pacijenata sa teškim stepenom srčane insuficijencije, što se pokazuje upotrebom visokih doza diuretika Henleove petlje, hiponatremijom ili oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata koji imaju povećan rizik od simptomatske hipotenzije, potreban je pažljiv nadzor pri početku terapije i prilagođavanju doze. Slično treba postupati i sa pacijentima koji imaju ishemijsku bolest srca ili cerebrovaskularno oboljenje kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog insulta.

Ukoliko se javi hipotenzija, pacijenta treba staviti u ležeći položaj i ako je potrebno, primeniti intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzivna reakcija nije kontraindikacija daljim dozama, koje se obično mogu dati na uobičajeni način, bez problema, kada se krvni pritisak uspostavi nakon povećanja volumena.

Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalni ili nizak krvni pritisak, može doći do dodatnog snižavanja sistemskog krvnog pritiska nakon uzimanja leka Lizinopril Atb. Ovaj efekat je očekivan i obično ne predstavlja razlog za prekid terapije. Ako hipotenzija postane simptomatska, smanjenje doze ili ukidanje leka Lizinopril Atb može biti neophodno.

Hipotenzija kod akutnog infarkta miokarda

Kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, terapija lekom Lizinopril Atb se ne sme započeti ako postoji rizik od daljih ozbiljnih hemodinamskih pogoršanja posle terapije vazodilatatorima. To su pacijenti sa sistolnim krvnim pritiskom od 100 mm Hg i nižim ili pacijenti u kardiogenom šoku. Tokom prva 3 dana nakon infarkta, dozu treba smanjiti ako je sistolni pritisak 120 mm Hg ili niži. Doze održavanja treba redukovati na 5 mg ili privremeno na 2,5 mg ako je sistolni pritisak 100 mm Hg i niži. Ako hipotenzija duže potraje (sistolni pritisak manji od 90 mm Hg duže od 1 sata) onda treba prekinuti sa primenom leka Lizinopril Atb.

Aortna stenoza i stenoza mitralne valvule/hipertrofična kardiomiopatija

Kao i sa svim ACE inhibitorima, lek Lizinopril Atb treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa stenozom mitralne valvule i opstrukcijom izlaznog puta leve komore srca, kao što je aortna stenoza ili hipertrofična kardiomiopatija.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min), početna doza leka Lizinopril Atb bi trebalo da se prilagodi klirensu kreatinina pacijenta (videti tabelu 1 u odeljku 4.2), a zatim u skladu sa odgovorom pacijenta na terapiju. Rutinsko praćenje kalijuma i kreatinina je deo uobičajene medicinske prakse kod ovih pacijenata.

Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, hipotenzija nakon započinjanja terapije ACE inhibitorima može dovesti do daljih oštećenja funkcije bubrega. Akutna bubrežna insuficijencija, uglavnom reverzibilna, je prijavljena u ovim situacijama.

Kod nekih pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežne arterije ili sa stenozom arterije jednog bubrega, koji su na terapiji ACE inhibitorima, javljaju se povećanja koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu, koja su obično reverzibilna nakon prekida terapije. Ovo se naročito javlja kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Ukoliko je prisutna i renovaskularna hipertenzija, postoji povećan rizik od nastanka teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije. Kod ovih pacijenata, terapiju treba započeti pod pažljivim medicinskim nadzorom sa niskim dozama i pažljivom titracijom doza. Budući da terapija diureticima može da doprinese razvoju navedenog stanja, terapiju diureticima treba prekinuti i pratiti funkciju bubrega tokom prvih nedelja terapije lekom Lizinopril Atb.

Kod nekih hipertenzivnih pacijenata bez uočljive već postojeće bubrežne vaskularne bolesti javlja se prolazno i malo povećanje koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu, posebno kada se lek Lizinopril Atb daje istovremeno sa diuretikom. Ovo se češće javlja kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega. U tim slučajevima se može zahtevati redukcija doze i/ili prekid terapije diuretikom i/ili lekom Lizinopril Atb.

Kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, terapiju lekom Lizinopril Atb ne treba započinjati kod pacijenata sa dijagnostikovanom disfunkcijom bubrega, definisanom kao koncentracija kreatinina u serumu preko 177 mikromola/L i/ili proteinurijom iznad 500 mg/24 sata. Ako se bubrežne disfunkcija razvije tokom terapije lekom Lizinopril Atb (koncentracija kreatinina u serumu veća od 265 mikromola/L ili se koncentracija kreatinina u serumu udvostruči u odnosu na onu izmerenu pre početka terapije), lekar treba da razmotri prekid terapije lekom Lizinopril Atb.

Preosetljivost/Angioedem:

Angioedem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili larinksa je retko zabeležen kod pacijenata koji su uzimali inhibitore angiotenzin-konvertujućeg enzima, uključujući i lek Lizinopril Atb. To se može dogoditi u bilo kom trenutku tokom trajanja terapije. U takvim slučajevima, treba odmah prekinuti uzimanje leka Lizinopril Atb i započeti adekvatno lečenje i praćenje pacijenta kako bi se osiguralo potpuno povlačenja simptoma pre otpuštanja pacijenta. Čak i u tim slučajevima, kada se javi samo oticanje jezika bez respiratornog distresa, može biti potrebno dugotrajno praćenje pacijenta, jer terapija antihistaminicima i kortikosteroidima može biti nedovoljna.

Veoma retko su prijavljivani i smrtni slučajevi usled angioedema udruženog sa edemom larinksa ili jezika. Pacijenti sa edemom jezika, glotisa ili larinksa će verovatno imati opstrukciju disajnih puteva, posebno oni koji su imali operaciju disajnih puteva u anamnezi. U takvim slučajevima odmah se mora primeniti terapija za hitne slučajeve. To može da uključuje primenu adrenalina i/ili održavanje prohodnosti disajnih puteva. Pacijenti treba da budu pod stalnim nadzorom lekara, sve dok ne dođe do potpunog i trajnog povlačenja simptoma.

Angioedem uzrokovan primenom ACE inhibitora češće se javlja kod pacijenata crne rase u odnosu na pacijente druge rase.

Pacijenti koji su ranije imali angioedem koji nije povezan sa terapijom ACE inhibitorima, mogu imati povećan rizik od pojave angioedema za vreme primene ACE inhibitora (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitril/valsartanom je kontraindikovana zbog povećanog rizika od pojave angioedema. Terapija sakubitril/valsartanom ne sme početi pre nego što istekne 36 sati od poslednje doze leka Lizinopril Atb. Terapija lekom Lizinopril Atb ne sme početi pre nego što istekne 36 sati od poslednje doze sakubitril/valsartana (videti odeljke 4.3 i 4.5)

Istovremena upotreba ACE inhibitora sa racekadotilom, mTOR inhibitorima (engl. mammalian target of rapamycin inhibitor, inhibitor ciljnog enzima za rapamicin kod sisara) (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od pojave angioedema (npr. oticanja disajnih puteva ili jezika, sa respiratornim smetnjama ili bez respiratornih smetnji) (videti odeljak 4.5). Terapiju racekadotrilom, mTOR inhibitorima (sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom kod pacijenata koji već uzimaju ACE inhibitor treba početi sa oprezom.

Anafilaktoidne reakcije kod pacijenata na hemodijalizi

Anafilaktoidne reakcije su prijavljene kod pacijenata na hemodijalizi sa visoko propustljivim membranama (npr. AN 69) koji su istovremeno koristili ACE inhibitore. Kod ovih pacijenata, treba razmotriti primenu drugog tipa dijalizne membrane ili promenu antihipertenzivne terapije.

Anafilaktoidne reakcije tokom afereze lipoproteina niske gustine (LDL)

Retko se mogu javiti anafilaktoidne reakcije opasne po život kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima tokom LDL afereze sa dekstran-sulfatom.

Ove reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE inhibitorima pre svake afereze.

Desenzibilizacija

Pacijenti koji su na terapiji ACE inhibitorima tokom terapijskog postupka desenzibilizacije (npr. toksini Hymenoptera, tj. opnokrilaca) su imali anafilaktoidne reakcije. Kod istih pacijenata ove reakcije su izbegavane privremenim prekidom terapije ACE inhibitorima pre svake desenzibilizacije, ali su se ponovo javile kod nepažljive ponovne primene leka.

Insuficijencija jetre

Veoma retko, primena ACE inhibitora je povezana sa sindromom koji počinje pojavom holestatske žutice i progredira do fulminantne nekroze jetre i ponekad je sa smrtnim ishodom. Mehanizam ovog sindroma nije jasan. Kod pacijenata koji su na terapiji lekom Lizinopril Atb i kod kojih se razvije žutica ili se značajno povećaju vrednosti enzima jetre, treba prekinuti sa terapijom i treba primeniti odgovarajući medicinski tretman.

Neutropenija/Agranulocitoza

Neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija su se javile kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega i bez drugih komplikacija, neutropenija se javlja retko. Neutropenija i agranulocitoza su reverzibilne nakon prekida terapije ACE inhibitorima.

Lek Lizinopril Atb bi trebalo koristiti sa posebnim oprezom kod pacijenata sa kolagenom vaskularnom bolešću, tokom terapije imunosupresivnim lekovima, terapije alopurinolom ili prokainamidom, ili kod kombinacije ovih ograničavajućih faktora, posebno ako već postoji oštećenje funkcije bubrega. Kod nekih od ovih pacijenata se mogu razviti ozbiljne infekcije, koji u nekoliko slučajeva nisu reagovali na intenzivnu antibiotsku terapiju. Ako se lek Lizinopril Atb koristi kod ovih pacijenata, preporučuje se periodična kontrola broja leukocita, a pacijentima se savetuje da prijave, ukoliko primete, bilo kakav znak infekcije.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene bubrežne funkcije (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Dvostruka blokada RAAS-a kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena se zbog toga ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno nužnom, sme se sprovoditi samo pod nadzorom lekara specijalista i uz pažljivo praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora ne smeju se primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Rasa

ACE inhibitori prouzrokuju veću učestalost angioedema kod pacijenata crne rase i odnosu na pripadnike drugih rasa.

Kao i ostali ACE inhibitori, lek Lizinopril Atb može biti manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase, verovatno zbog veće prevalence nižih vrednosti renina kod hipertenzivnih pacijenata crne rase.

Kašalj

Kašalj se može javiti prilikom upotrebe ACE inhibitora. Karakteristično, kašalj je neproduktivan, uporan, i prestaje sa prestankom terapije. Kod postavljanja dijagnoze kašlja, potrebno je uzeti u obzir kašalj izazvan terapijom ACE inhibitorima.

Hirurška intervencija/Anestezija

Kod pacijenata koji se moraju podvrgnuti većem hirurškom zahvatu ili tokom anestezije lekovima koji prouzrokuju hipotenziju, lek Lizinopril Atb može sekundarno blokirati stvaranje angiotenzina II, kao

posledica kompenzatornog oslobađanja renina. Ako se pojavi hipotenzija za koju se smatra da je posledica tog mehanizma, može se korigovati ekspanzijom volumena.

Hiperkalemija

ACE inhibitori mogu uzrokovati hiperkalemiju jer inhibiraju oslobađanje aldosterona. Ovo dejstvo obično nije značajno kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega. Međutim, kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, dijabetesom i/ili kod pacijenata koji koriste suplemente kalijuma (uključujući zamene za so), diuretike koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), ili kod pacijenata koji uzimaju druge lekove povezane sa povećanjem koncentracije kalijuma u serumu (npr. heparin, trimetoprim ili kotrimoksazol takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol), a naročito antagoniste aldosterona ili blokatore angiotenzinskih receptora, može doći do hiperkalemije.

Diuretike koji štede kalijum i blokatore angiotenzinskih receptora treba primenjivati uz oprez kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, i treba pratiti vrednosti kalijuma u serumu i funkciju bubrega (videti odeljak 4.5).

Dijabetičari

Kod pacijenata sa dijabetesom na terapiji oralnim antidijabeticima ili insulinom, treba da se vrši pažljiva kontrola glikemije tokom prvog meseca terapije ACE inhibitorima (videti odeljak 4.5).

Litijum

Ne preporučuje se istovremena primena litijuma i leka Lizinopril Atb (videti odeljak 4.5).

Trudnoća

Ne treba započinjati terapiju ACE inhibitorima tokom trudnoće. Izuzev u slučaju kada se terapija ACE inhibitorom smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na alternativni antihipertenzivni lek sa utvrđenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći. Čim se trudnoća potvrdi, primenu ACE inhibitora treba odmah prekinuti, i uključiti odgovarajuću alternativnu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Kada se lek Lizinopril Atb primenjuje u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima (npr. gliceriltrinitrat i drugi nitrati ili drugi vazodilatatori), može doći do dodatnog sniženja krvnog pritiska.

Podaci iz kliničkih ispitivanja pokazali su da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena, povezana sa većom učestalošću neželjeneh događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (pogledati odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Lekovi koji povećavaju rizik od angioedema

Istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitril/valsartanom je kontraindikovana jer povećava rizik od pojave angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena primena ACE inhibitora sa mTOR inhibitorima (engl. mammalian target of rapamicin) (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus), ili inhibitorima neutralne endopeptidaze (NEP) (npr. racekadotril), vildagliptinom ili tkivnim aktivatorima plazminogena može povećati rizik od pojave angioedema (videti odeljak 4.4).

Diuretici

Kada se diuretik doda pacijentima koji su na terapiji lekom Lizinopril Atb obično se javlja aditivni antihipertenzivni efekat.

Kod pacijenta koji su na terapiji diureticima i posebno kod onih kojima je nedavno uvedena terapija diureticima, može se povremeno javiti izrazit pad krvnog pritiska kada se u terapiju dodatno uključi i lek Lizinopril Atb. Mogućnost pojave simptomatske hipotenzije uzrokovane lekom Lizinopril Atb se može dovesti na minimum ukidanjem diuretika pre započinjanja terapije lekom Lizinopril Atb (videti odeljke 4.4 i 4.2).

Diuretici koji štede kalijum, suplemeti kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum

Iako koncentracija kalijuma u serumu obično ostaje u normalnim granicama, kod nekih pacijenata koji se leče lekom Lizinopril Atb može doći do hiperkalemije. Primena diuretika koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), suplemenata kalijuma ili zamena za so koje sadrže kalijum, posebno kod pacijenata koji imaju ošteđenje funkcije bubrega ili dijabetes, može dovesti do znatnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Treba paziti i kada se lek Lizinopril Atb daje istovremeno sa drugim lekovima koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu, kao što su trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim deluje kao diuretik koji štedi kalijum kao što je amilorid. Zbog toga se ne preporučuje kombinacija leka Lizinopril Atb sa gore pomenutim lekovima. Ukoliko je indikovana istovremena primena poreban je oprez uz često praćenje koncentracije kalijuma u serumu. Ako se lek Lizinopril Atb uzima zajedno sa diureticima koji ne štede kalijum, hipokalemija prouzrokovana diureticima može biti ublažena.

Ciklosporin

Hiperkalemija se može javiti tokom istovremene primene ACE inhibitora sa ciklosporinom. Preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Heparin

Hiperkalemija se možejaviti tokom istovremene upotrebe ACE inhibitora sa heparinom. Preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Litijum

Reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i njegove toksičnosti zabeleženo je tokom istovremene primene litijuma sa ACE inhibitorima. Istovremena primena tiazidnih diuretika može da poveća rizik od toksičnosti litijuma i intenzivirati već povećanu toksičnost litijuma nastalu usled primene ACE inhibitora. Upotreba leka Lizinopril Atb sa litijumom se ne preporučuje, ali ako se kombinacija ne može izbeći, potrebno je pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) uključujući acetil salicilnu kiselinu ≥ 3 g/dan

Kada se ACE inhibitori primenjuju istovremeno sa NSAIL (npr. acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornim dozama, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL) može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva. Istovremena primena NSAIL i ACE inhibitora može dovesti do povećanog rizika od pogoršanja funkcije bubrega, uključujući i mogući razvoj akutne bubrežne insuficijencije i povećanja koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa već oslabljenom funkcijom bubrega. Ovi efekti su uglavnom reverzibilni. Kombinacija se mora primenjivati sa oprezom, posebno kod starijih pacijenata. Pacijenti treba da unose dovoljnu količinu tečnosti, a posebnu pažnju treba posvetiti praćenju funkcije bubrega na početku istovremene terapije, a kasnije periodično.

Zlato

Nitritoidne reakcije (simptomi vazodilatacije uključujući crvenilo lica, mučninu, vrtoglavicu i hipotenziju, koje mogu biti veoma teške) nakon primene injekcije soli zlata (npr. natrijum-aurotiomalat) su češće prijavljivane kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima.

Triciklični antidepresivi/Antipsihotici/Anestetici

Istovremena upotreba nekih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može rezultirati dodatnim smanjenjem krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Antidijabetici

Epidemiološke studije su pokazale da istovremena upotreba ACE inhibitora i antidijabetika (insulina, oralnih hipoglikemika) može potencirati efekat snižavanja koncentracije glukoze u krvi sa rizikom od nastanka hipoglikemije. Fenomen se javlja češće u toku prve nedelje kombinovane terapije kao i kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Acetilsalicilna kiselina, trombolitici, beta blokatori, nitrati

Lek Lizinopril Atb se može istovremeno koristiti sa acetilsalicilnom kiselinom (u dozama za kardiološke indikacije), tromboliticima, beta-blokatorima i/ili nitratima.

Trudnoća

Primena ACE inhibitora se ne preporučuje u toku prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora je kontraindikovana u toku drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Na temelju epidemioloških dokaza ne može se doneti zaključak o teratogenom riziku nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog trimestra, mada se malo povećanje rizika ne može isključiti. Osim ukoliko se nastavak terapije ACE inhibitorima smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativne antihipertenzivne lekove sa utvrđenim bezbedonosnim profilom za primenu u trudnoći. Čim se trudnoća potvrdi, terapiju ACE inhibitorima treba prekinuti i ukoliko je to odgovarajuće, započeti alternativnu terapiju.

Duža izloženost ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg trimestra prouzrokuje fetotoksičnost kod ljudi (smanjena bubrežna funkcija, oligohidramnioza, usporeno okoštavanje lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalijemija) (videti odeljak 5.3).

Ako se izloženost ACE inhibitorima dogodi od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled funkcije bubrega i lobanje.

Treba pažljivo pratiti odojčad čije su majke uzimale ACE inhibitore zbog mogućnosti razvoja hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

S obzirom na to da nema dostupnih podataka o primeni leka Lizinopril Atb tokom dojenja, primena leka Lizinopril Atb se ne preporučuje, već prednost imaju drugi lekovi sa bolje ustanovljenim bezbednosnim profilom. Ovo se naročito odnosi na dojenje novorođenčadi ili prevremeno rođenih beba.

Treba imati u vidu da se povremeno može pojaviti vrtoglavica ili zamor prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena i prijavljivana tokom terapije lekom Lizinopril Atb i drugim ACE inhibitorima sa sledećim frekvencijama:

Veoma često (≥1/10), Često (≥1/100 do <1/10),

Povremeno (≥1/1000 do <1/100), Retko (≥1/10000 do <1/1000), Veoma retko (<1/10000),

Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Podaci iz kliničkih ispitivanja o bezbednosti primene leka ukazuju da deca sa hipertenzijom generalno dobro podnose lizinopril i da je bezbednosni profil u ovoj starosnoj grupi uporediv sa bezbednosnim profilom kod odraslih pacijenata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Postoje ograničeni podaci o predoziranju kod ljudi. Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu uključivati hipotenziju, cirkulatorni šok, poremećaj balansa elektrolita, bubrežnu insuficijenciju, hiperventilaciju, tahikardiju, palpitacije, bradikardiju, vrtoglavicu, uznemirenost i kašalj. Preporučene mere u slučaju predoziranja uključuju primenu intravenske infuzije fiziološkog rastvora. Ukoliko dođe do hipotenzije, postaviti pacijenta u šok položaj. Ako je dostupno, treba uzeti u obzir mogućnost primene infuzije angiotenzina II i/ili kateholamina, intravenski. Ukoliko je lek Lizinopril Atb nedavno uzet, treba preduzeti mere da se lek Lizinopril Atb što pre eliminiše iz organizma (tj. izazivanjem povraćanja, ispiranjem želuca, primenom adsorbenasa i natrijum-sulfata). Lek Lizinopril Atb se može ukloniti iz opšte cirkulacije hemodijalizom (videti odeljak 4.4). Pejsmejker terapija je indikovana kod bradikardije rezistentne na terapiju. Treba često pratiti vitalne znake, elektrolite u serumu i koncentraciju kreatinina.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, monokomponentni

ATC šifra: C09AA03 Mehanizam dejstva

Lizinopril je inhibitor peptidil dipeptidaze. Inhibira angiotenzin konvertujući enzim (ACE) koji katalizuje konverziju angiotenzina I do vazokonstriktornog peptida, angiotenzina II. Angiotenzin II takođe stimuliše sekreciju aldosterona iz kore nadbubrežne žlezde. ACE inhibicija rezultira smanjenjem koncentracije angiotenzina II, što rezultira smanjenjem vazopresornog dejstva i smanjenim lučenjem aldosterona. Ovo poslednje može dovesti do povećanja koncentracije kalijuma u serumu.

Farmakodinamska dejstva

Iako se pretpostavlja da je osnovni mehanizam kojim lizinopril smanjuje krvni pritisak supresija renin- angiotenzin-aldosteron sistema, uočeno je da lizinopril deluje antihipertenzivno i kod hipertenzivnih pacijenata sa niskom koncentracijom renina. ACE je identičan kininazi II, enzimu koji razgrađuje bradikinin. Da li povećani nivoi bradikinina, snažnog vazodilatatornog peptida, imaju ulogu u terapijskim efektima lizinoprila, ostaje da bude razjašnjeno.

Klinička efikasnost i bezbednost

Uticaj lizinoprila na mortalitet i morbiditet kod srčane insuficijencije je proučuvan poređenjem velike doze (32,5 mg ili 35 mg jednom dnevno) sa malom dozom (2,5 mg ili 5 mg jednom dnevno). U studiji sprovedenoj na 3164 pacijenta, sa medijanom vremena praćenja od 46 meseci za preživele pacijente, velika doza lizinoprila je dovela do smanjenja rizika za 12% za kombinovani parametar praćenja mortaliteta iz bilo kog razloga i hospitalizacije iz bilo kog razloga (p = 0,002) i smanjenja rizika za 8% za mortalitet iz bilo kog razloga i hospitalizacije zbog kardiovaskularnih događaja (p=0,036), u poređenju sa malom dozom. Zabeležana su smanjenja rizika za mortalitet iz bilo kog razloga (8%; p=0,128) i za mortalitet zbog kardiovaskularnog događaja (10%; p=0,073). U post-hoc analizi broj hospitalizacija zbog srčane insuficijencije bio je smanjen za 24% (p=0,002) kod pacijenata koji su lečeni velikom dozom lizinoprila u poređenju sa malom dozom. Simptomatsko poboljšanje je bilo slično u obe grupe pacijenata.

Rezultati studije su pokazali da su ukupni profili neželjenih događaja kod pacijenata lečenih velikom ili malom dozom lizinoprila bili slični po vrsti i učestalosti. Predvidljivi neželjeni događaji koji su posledica inhibicije ACE, poput hipotenzije ili izmenjene funkcije bubrega, mogli su se rešiti i retko su dovodili do prekida primene terapije. Kašalj se ređe javljao kod pacijenata koji su lečeni velikom dozom lizinoprila nego kod onih koji su lečeni malom dozom.

U GISSI-3 ispitivanju, u kom je upotrebljen 2x2 faktorijalni dizajn radi upoređivanja efekata lizinoprila i gliceriltrinitrata primenjenih pojedinačno ili u kombinaciji tokom 6 nedelja u odnosu na kontrolnu grupu, kod 19394 pacijenata koji su dobili terapiju u roku od 24 sata nakon akutnog infarkta miokarda, lizinopril je izazvao statistički značajno smanjenje rizika od mortaliteta od 11% u odnosu na kontrolnu grupu

(2p=0,03). Smanjenje rizika sa gliceriltrinitratom nije bilo značajno, ali je kombinacija lizinoprila i gliceriltrinitrata dovela do značajnog smanjenja rizika od mortaliteta od 17% u odnosu na kontrolnu grupu (2p=0,02). U podgrupama starijih pacijenata (starijih od 70 godina) i žena, prethodno definisanih kao pacijenti sa visokim rizikom od mortaliteta, uočena je značajna korist za kombinovani parametar praćenja mortaliteta i srčane funkcije. Kombinovani parametar praćenja za sve pacijente, kao i za visokorizične podgrupe, posle 6 meseci takođe je pokazao značajnu korist za one koji su lečeni lizinoprilom ili lizinoprilom uz gliceriltrinitrat tokom 6 nedelja, ukazujući na preventivno dejstvo lizinoprila. Kao što se može očekivati kod terapije bilo kojim vazodilatorom, primena lizinoprila bila je povezana sa povećanom učestalošću hipotenzije i poremećaja funkcije bubrega, ali ti slučajevi nisu bili povezani sa proporcionalnim povećanjem mortaliteta.

U dvostruko slepom, randomizovanom, multicentričnom ispitivanju u kome su upoređivani lizinopril i blokator kalcijumovih kanala kod 335 hipertenzivnih ispitanika sa dijabetes melitusom tipa 2 koji su imali početnu nefropatiju koju karakteriše mikroalbuminurija, primena lizinoprila u dozi od 10 mg do 20 mg jednom dnevno tokom 12 meseci, dovela je do sniženja sistolnog/dijastolnog krvnog pritiska za 13/10 mm Hg i smanjenja brzine izlučivanja albumina urinom za 40%. U poređenju sa blokatorom kalcijumovih kanala, koji je proizveo slično sniženje krvnog pritiska, pacijenti koji su lečeni lizinoprilom imali su značajno veće smanjenje brzine izlučivanja albumina urinom, što dokazuje da je inhibitorno delovanje lizinoprila na ACE, uz dejstvo na sniženje krvnog pritiska, dodatno smanjilo mikroalbuminuriju direktnim mehanizmom dejstva na tkiva bubrega.

Primena lizinoprila ne utiče na kontrolu glikemije, što je pokazano izostankom značajnog uticaja na nivoe glikoziliranog hemoglobina (HbAl c).

Lekovi koji deluju na sistem renin-angiotenzin (RAS)

Dva velika randomizovana, kontrolisana ispitivanja (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivala su upotrebu kombinacije ASE inhibitora sa blokatorom receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bilo ispitivanje sprovedeno kod pacijenata sa anamnezom kardiovaskularne ili cerebrovaskularne bolesti, ili diabetes melitusom tipa 2 sa dokazanim oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bilo ispitivanje kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom. Ova ispitivanja su pokazala da nema značajno korisnog dejstva na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i smrtnost, dok je povećan rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije, u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ovi nalazi su relevantni i za druge ASE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

Zbog toga se ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bilo ispitivanje dizajnirano za testiranje koristi od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji

ASE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili obe bolesti zajedno. Ispitivanje je bilo prevremeno prekinuto zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili numerički učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u grupi koja je primala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od interesa (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) češće su prijavljivani u grupi koja je primala aliskiren, nego u grupi koja je primala placebo.

Pedijatrijska populacija

U kliničkom ispitivanju koje je uključivalo 115 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata, uzrasta od 6-16 godina, pacijenti telesne mase manje od 50 kg dobijali su 0,625 mg, 2,5 mg ili 20 mg lizinoprila jednom dnevno, a pacijenti telesne mase 50 kg ili više dobijali su ili 1,25 mg, 5 mg ili 40 mg lizinoprila jednom dnevno. Na kraju druge nedelje primene, lizinopril koji je primenjivan jednom dnevno, smanjio je najniži krvni pritisak (engl. trough blood pressure) na dozno zavisan način, uz konzistentan antihipertenzivni efekat pokazan pri dozama većim od 1,25 mg.

Ovaj efekat je potvrđen i u fazi prestanka primene leka, kada je dijastolni pritisak porastao za oko 9 mm Hg više kod pacijenata randomizovanih u placebo grupe nego kod pacijenata koji su randomizovani da ostanu na srednjim i visokim dozama lizinoprila. Dozno zavisno antihipertenzivno dejstvo lizinoprila bilo je konzistentno u nekoliko demografskih podgrupa definisanih na osnovu: uzrasta, stepena pubertetskog razvoja prema Tanner-u, polu i rasi.

Lizinopril je oralno aktivni ACE inhibitor koji ne sadrži sulfhidrilnu grupu.

Resorpcija

Nakon oralne primene lizinoprila, maksimalne koncentracije u serumu se postižu za oko 7 sati, iako postoji tendencija ka malom odlaganju vremena potrebnog za postizanje maksimalnih koncentarcija u serumu kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda. Zasnovano na izlučivanju u urinu, srednja vrednost stepena resorpcije lizinoprila iznosi približno 25%, sa interindividualnom varijabilnošću od 6- 60% u rasponu ispitivanih doza (5-80 mg). Apsolutna bioraspoloživost je redukovana za približno 16% kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom. Hrana ne utiče na resorpciju lizinoprila.

Distribucija

Lizinopril se izgleda ne vezuje za druge serumske proteine osim za cirkulišući angiotenzin konvertujući enzim (ACE). Ispitivanja na pacovima ukazuju da lizinpril slabo prolazi hematoencefalnu barijeru.

Eliminacija

Lizinopril ne podleže metabolizmu i izlučuje se u potpunosti nepromenjen putem urina. Kod ponovljenog doziranja, lizinopril ima efektivno poluvreme akumulacije od 12,6 sati. Klirens lizinoprila kod zdravih ispitanika iznosi približno 50 mL/min.

Opadanje koncentracija u serumu pokazuje produženu terminalnu fazu, koja ne doprinosi akumulaciji leka. Spomenuta terminalna faza verovatno se javlja kao posledica zasićenja vezivanja za ACE i nije proporcionalna dozi.

Oštećenje funkcije jetre

Oštećenje funkcije jetre kod pacijenata sa cirozom dovodi do smanjenja resorpcije lizinoprila (oko 30%, određeno na osnovu izlučivanja u urinu), ali zbog smanjenog klirensa, dolazi i do povećanja izloženosti leku (približno 50%) u poređenju sa zdravim ispitanicima.

Oštećenje funkcije bubrega

Kako se lizinopril izlučuje putem bubrega, oštećenje funkcije bubrega dovodi do smanjenja eliminacije lizinoprila, ali je ovo smanjenje klinički značajno samo kada je vrednost brzine glomerularne filtracije ispod 30 mL/min. Kod blagog do umerenog oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina od 30-80 mL/min), srednja vrednost PIK-a bila je povećana za svega 13%, dok je kod teškog oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina od 5-30 mL/min) zabeleženo povećanje srednje vrednosti PIK-a za 4,5 puta.

Lizinopril se može ukloniti dijalizom. Tokom 4 sata hemodijalize, koncentracije lizinoprila u plazmi smanjuju se u proseku za 60%, sa dijaliznim klirensom između 40 i 55 mL/min.

Srčana insuficijencija

Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom postoji povećana izloženost lizinoprilu u poređenju sa zdravim ispitanicima (povećanje PIK-a u proseku za 125%), međutim, zasnovano na izlučivanju lizinoprila urinom, prisutna je i smanjena resorpcija lizinoprila za približno 16% u poređenju sa zdravim ispitanicima.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetički profil lizinoprila je ispitivan kod 29 pedijatrijskih hipertenzivnih pacijenata, uzrasta između 6 i 16 godina, sa GFR iznad 30 mL/min /1,73m2. Nakon primene doza od 0,1 do 0,2 mg/kg, maksimalne koncentracije lizinoprila u plazmi u stanju ravnoteže postignute su za 6 sati, a stepen resorpcije je iznosio oko 28%, izračunato na osnovu izlučivanja lizinoprila urinom. Ove vrednosti su slične onima prethodno dobijenim kod odraslih.

Vrednosti PIK-a i Cmax kod dece u ovoj studiji bile su u skladu sa onima uočenim kod odraslih.

Starije osobe

Stariji pacijenti imaju povećane vrednosti koncentracija lizinoprila u krvi i PIK-a (povećanje za približno 60%), u poređenju sa mlađim ispitanicima.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija opšte farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Pokazalo se da inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, kao grupa lekova, prouzrokuju neželjena dejstva na kasni razvoj ploda, što ima za posledicu smrt ploda i kongenitalne malformacije koje naročito pogađaju lobanju. Zabeleženi su i slučajevi fetotoksičnosti, retardacije intrauterinog rasta i otvorenog ductus arteriosus-a. Smatra se da pomenute anomalije u razvoju nastaju delom zbog direktnog efekta ACE inhibitora na renin-angiotenzin sistem ploda, a delom zbog ishemije usled majčine hipotenzije i smanjenog fetalno-placentarnog protoka krvi i dostave kiseonika/hranjivih materija plodu.

manitol (E421);

kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; skrob, kukuruzni;

skrob, kukuruzni, preželatinizovan; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Nije primenjivo.

Četiri (4) godine.

Čuvati na temperaturi do 25°C. Čuvati u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa vazecim propisima.

Lek Lizinopril Atb sadrži aktivnu supstancu lizinopril, koja pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitori).

Lek Lizinopril Atb se koristi u terapiji:

-visokog krvnog pritiska (hipertenzija);

-srčane slabosti;

-nakon nedavnog srčanog udara (infarkta miokarda);

-bubrežnih problema povezanih sa dijabetesom tipa II (šećernom bolešću) kod osoba sa visokim krvnim pritiskom.

Lek Lizinopril Atb deluje tako što širi krvne sudove, što pomaže u snižavanju povišenog krvnog pritiska. Dodatno, lek Lizinopril Atb olakšava srcu da pumpa krv do svih delova tela.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na lizinopril ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko ste u prošlosti imali alergijsku reakciju na neki drugi lek iz grupe ACE inhibitora. Alergijska reakcija može uzrokovati oticanje ruku, stopala, zglobova, lica, usana, jezika ili grla. Takođe može izazvati otežano gutanje ili disanje (angioedem);
• ukoliko ste uzimali ili trenutno uzimate sakubitril/valsartan, lek koji se koristi u terapiji hronične srčane insuficijencije kod odraslih, povećan je rizik od pojave angioedema (brzo oticanje ispod kože npr. u predelu grla);
• ukoliko je neki član Vaše porodice imao tešku alergijsku reakciju (angioedem) na ASE inhibitor, ili ste Vi imali tešku alergijsku reakciju (angioedem) nepoznatog uzroka;
• ukoliko ste trudni duže od 3 meseca (takođe je bolje izbegavati primenu leka Lizinopril Atb i u ranoj trudnoći - videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost“);
• ukoliko imate šećernu bolest ili oštećenu funkciju bubrega i uzimate lek za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren.

Ako niste sigurni da se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom, pre primene leka Lizinopril Atb.

Ako se nakon započinjanja terapije lekom Lizinopril Atb, pojavi suvi kašalj koji traje duže vreme, posavetujte se sa Vašim lekarom.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lizinopril Atb:

• ako imate suženje (stenoza) aorte (arterija u Vašem srcu), ili suženje srčanih zalistaka (stenoza mitralne valvule);
• ako imate suženje (stenoza) bubrežne arterije;
• ako imate zadebljanje srčanog mišića (poznato kao hipertrofična kardiomiopatija);
• ako imate bolest krvnih sudova (kolagena vaskularna bolest);
• ako imate nizak krvni pritisak (možete osetiti simptome niskog krvnog pritiska kao što su ošamućenost ili vrtoglavica, posebno pri ustajanju);
• ako imate probleme sa bubrezima ili ste na dijalizi;
• ako imate probleme sa jetrom;
• ako imate šećernu bolest;
• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, povećava se rizik od razvoja angioedema:
• racekadotril, lek koji se koristi za lečenje proliva;
• lekovi koji se koriste kako bi se sprečilo odbacivanje presađenih organa i u terapiji raka (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus i drugi lekovi koji pripadaju grupi takozvanih mTOR inhibitora);
• vildagliptin, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa;
• ako uzimate bilo koji od lekova navedenih u nastavku teksta, koji se primenjuju za lečenje visokog krvnog pritiska:
• blokator angiotenzin II receptora (ARB) (nazivaju se i sartanima – npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), posebno ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću;
• aliskiren.

Lekar Vam može proveravati funkciju Vaših bubrega, krvni pritisak i količinu elektrolita (npr. kalijuma) u krvi u redovnim intervalima. Videti odeljak „Lek Lizinopril Atb ne smete uzimati”;

• ako ste nedavno imali proliv ili ste povraćali;
• ako Vam je Vaš lekar rekao da kontrolišete količinu soli u Vašoj ishrani;
• ako imate visok nivo holesterola u krvi, i na terapiji ste postupkom poznatim kao „LDL afereza”;
• morate obavestite Vašeg lekara ako mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Ne preporučuje se primena leka Lizinopril Atb u ranoj trudnoći i ne sme se primenjivati ako ste trudni duže od 3 meseca, jer može ozbiljno naškoditi Vašem detetu ukoliko se primenjuje u tom periodu (videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost”);
• ako ste pripadnik crne rase, jer u tom slučaju lek Lizinopril Atb može imati slabije delovanje. Takođe, možete biti skloniji pojavi neželjenog dejstva poznatog pod imenom angioedem (teška alergijska reakcija).

Ako niste sigurni da li se nešto od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom, pre primene leka Lizinopril Atb.

Terapija alergija (kao što su alergije kod uboda insekata)

Obavestite Vašeg lekara ako primate (ili planirate da primite) terapiju za ublažavanje (terapija desenzitizacije) alergijske reakcije, poput one koja se javlja u slučaju uboda insekta. Ako tokom terapije desenzitizacije primenjujete lek Lizinopril Atb, to može uzrokovati tešku alergijsku reakciju.

Operacije

Ako treba da idete na operaciju (uključujući i stomatološki hirurški zahvat), obavestite Vašeg lekara ili stomatologa da uzimate lek Lizinopril Atb. Može Vam se javiti nizak krvni pritisak (hipotenzija), ako primite određeni lokalni ili opšti anestetik tokom terapije lekom Lizinopril Atb.

Deca i adolescenti

Primena lizinoprila je ispitivana kod dece. Za više informacija, posavetujte se sa Vašim lekarom. Primena leka Lizinopril Atb se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina ili kod dece koja imaju teške probleme sa bubrezima.

Drugi lekovi i lek Lizinopril Atb

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. To je zbog toga što lek Lizinopril Atb može uticati na dejstvo drugih lekova i drugi lekovi mogu uticati na dejstvo leka Lizinopril Atb.

Lekar će Vam možda morati promeniti dozu i/ili preduzeti druge mere opreza.

Posebno je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate neke od sledećih lekova:

• druge lekove za snižavanje visokog krvnog pritiska;
• blokator angiotenzin II receptora (ARB) ili aliskiren, (videti odeljke „Lek Lizinopril Atb ne smete uzimati” i „Upozorenja i mere opreza”;
• diuretike (lekove za izbacivanje tečnosti);
• beta-blokatore, kao što su atenolol i propranolol;
• nitratne lekove (primenjuju se kod problema sa srcem);
• nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) koji se primenjuju za ublažavanja bolova i artritisa;
• acetilsalicilnu kiselinu (aspirin), ako se primenjuje u dozi većoj od 3 grama na dan;
• lekove za terapiju depresije i mentalnih poremećaja, uključujući litijum;
• suplemente kalijuma (uključujući zamenu za so), diuretike koji štede kalijum i druge lekove koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u krvi (npr. trimetoprim i kotrimoksazol takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol, koji se koristi za lečenje infekcija koje izazivaju bakterije; ciklosporin, imunosupresivni lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja presađenih organa; i heparin, lek koji se koristi za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka);
• lekove za terapiju šećerne bolesti kao što su insulin ili oralni antidijabetici;
• lekove u terapiji astme;
• lekove koji pomažu kod začepljenog nosa ili sinusa, ili druge lekove protiv prehlade (uključujući i one koje možete kupiti bez lekarskog recepta);
• alopurinol (primenjuje se u terapiji gihta);
• prokainamid (lek koji se koristi kod poremećaja srčanog ritma);
• lekove koji sadrže soli zlata (kao što je natrijum-aurotiomalat, koji se može primeniti kao injekcija).

Sledeći lekovi mogu povećati rizik od pojave angioedema (znaci angioedema uključuju oticanje lica, usana, jezika i/ili grla sa teškoćama pri gutanju ili disanju):

• lekovi koji se koriste da razbiju krvne ugruške (tkivni aktivatori plazminogena), obično se primenjuju u bolnici;
• lekovi koji se najčešće daju da bi se izbeglo odbacivanje presađenih organa (temsirolimus, sirolimus, everolimus i drugi lekovi koji pripadaju grupi mTOR inhibitora). Videti odeljak 2

„Upozorenja i mere opreza“

• racekadotril koji se koristi u terapiji dijareje;
• vildagliptin, lek koji se koristi u terapiji dijabetesa.

Trudnoća, dojenje i plodnost Trudnoća:

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Lekar će Vas posavetovati da prestanete da uzimate lek Lizinopril Atb pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i predložiće Vam da uzimate neki drugi lek umesto leka Lizinopril Atb. Lek Lizinopril Atb se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se primenjivati ako ste trudni duže od 3 meseca, jer može prouzrokovati ozbiljna oštećenja Vašoj bebi ako se uzima nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje:

Obavestite Vašeg lekara ako dojite ili nameravate da dojite. Primena leka Lizinopril Atb se ne preporučuje kod dojilja i Vaš lekar može izabrati drugu terapiju za Vas ukoliko želite da dojite, posebno ako je Vaša beba novorođenče ili prevremeno rođena beba.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

• Kod nekih osoba moguća je pojava vrtoglavice ili umora prilikom upotrebe ovog leka. Ukoliko se to dogodi Vama, nemojte da upravljate vozilima ili rukujete mašinama.
• Morate da sačekate da vidite kako Vaš lek deluje na Vas pre ovih aktivnosti.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Kada započnete primenu leka Lizinopril Atb, Vaš lekar će možda tražiti da uradite analizu krvi. Nakon toga Vaš lekar će možda prilagoditi Vašu dozu, kako biste uzimali dozu leka koja je odgovarajuća za Vas.

Način primene

• Tabletu progutati sa dovoljnom količinom vode.
• Pokušajte da uzimate tabletu svakog dana približno u isto vreme. Nije važno da li uzimate lek Lizinopril Atb pre obroka ili nakon obroka.
• Nastavite sa primenom leka Lizinopril Atb onoliko dugo koliko Vam je propisao Vaš lekar, to je lek za dugotrajnu terapiju. Važno je da uzimate lek Lizinopril Atb svakog dana.

Primena prve doze

• Budite posebno oprezni prilikom primene prve doze leka Lizinopril Atb ili ukoliko Vam je doza povećana. To može izazvati veći pad krvnog pritiska nego naredne doze.
• Možete osetiti ošamućenost ili vrtoglavicu. Ako se to dogodi može Vam pomoći ako legnete. Ukoliko ste zabrinuti, molimo Vas da se što pre javite Vašem lekaru.

Odrasli

Doza koju uzimate zavisi od Vašeg stanja i zavisi od toga da li uzimate neke druge lekove. Vaš lekar će Vam reći koliko tableta treba da uzimate svaki dan. Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko niste sigurni.

Kod visokog krvnog pritiska:

-Preporučena početna doza je 10 mg, jednom dnevno.

-Uobičajena doza održavanja je 20 mg, jednom dnevno.

Kod srčane slabosti (kada srce ne pumpa krv kako treba):

-Preporučena početna doza je 2,5 mg jednom dnevno.*

-Uobičajena doza održavanja je 5 do 35 mg, jednom dnevno.

Nakon srčanog udara:

-Preporučena početna doza je 5 mg u prva 24 sata od srčanog udara i 5 mg sledećeg dana.

-Uobičajena doza održavanja je 10 mg, jednom dnevno.

Kod problema sa bubrezima uzrokovani šećernom bolešću

-Preporučena doza je 10 mg ili 20 mg jednom dnevno.

Ako ste starija osoba, imate probleme sa bubrezima ili uzimate diuretike, Vaš lekar Vam može preporučiti nižu dozu od uobičajene.

Deca i adolescenti (uzrasta od 6 do 16 godina) sa povišenim krvnim pritiskom

• Primena leka Lizinopril Atb se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina, niti kod dece sa teškim bubrežnim problemima.
• Lekar će odrediti odgovarajuću dozu za Vaše dete. Doza zavisi od telesne mase deteta.
• Za decu čija je telesna masa između 20 kg i 50 kg, preporučena početna doza je 2,5 mg jednom dnevno, a najveća primenjivana je 20 mg/dan.*
• Za decu čija je telesna masa 50 kg i više, preporučena početna doza je 5 mg jednom dnevno, a najveća primenjivana je 40 mg/dan.

Doza od 5 mg lizinoprila može se postići deljenjem tablete leka Lizinopril Atb jačine 10 mg na pola.

*Doza od 2,5 mg ne može se postići lomljenjem tableta leka Lizinopril Atb, jačine od 10 mg i 20 mg. Za postizanje doze od 2,5 mg potrebno je primeniti druge, dostupne lekove adekvatnih farmaceutskih oblika i jačina kojima se može postići ova doza.

Ako ste uzeli više leka Lizinopril Atb nego što treba

Ako ste uzeli više tableta leka Lizinopril Atb nego što Vam je Vaš lekar propisao, odmah se obratite svom lekaru ili idite u najbližu bolnicu.

Simptomi predoziranja koji se najčešće javljaju su vrtoglavica i osećaj lupanja srca.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lizinopril Atb

-Ako ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je čim se setite. Međutim, ako se približilo vreme da uzmete sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu.

-Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lizinopril Atb

Ne prekidajte sa uzimanjem tableta, čak i ako se osećate bolje, osim ako Vam Vaš lekar nije tako preporučio.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako osetite neko od sledećih neželjenih dejstava, prestanite sa primenom leka Lizinopril Atb, i odmah se javite Vašem lekaru:

• teške alergijske reakcije (retka neželjena dejstva, mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek), znaci mogu da uključuju iznenadnu pojavu:
• oticanje Vašeg lica, usana, jezika ili grla, što može uzrokovati otežano gutanje,
• teško ili iznenadno oticanje Vaših šaka, stopala i zglobova,
• otežano disanje,
• ozbiljan svrab kože (sa uzdignućima/kvržicama na koži);
• teške kožne reakcije kao što su iznenadni, neočekivani osip ili žarenje, crvenilo ili ljuštenje kože (veoma retka neželjena dejstva, mogu da se jave kod najviše od 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek);
• infekcija sa simptomima kao što su povišena telesna temperatura i ozbiljno pogoršanje Vašeg opšteg stanja, ili povišena telesna temperatura sa simptomima lokalne infekcije kao što su bolno grlo/ždrelo/usta ili problemi sa mokraćnim putevima (veoma retka neželjena dejstva, mogu da se jave kod najviše 1 od 10000 pacijenata koji uzimaju lek).

Druga moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 do 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja;
• vrtoglavica ili ošamućenost, naročito kod naglog ustajanja;
• proliv;
• uporan suv kašalj;
• povraćanje;
• problemi sa bubrezima (vide se u analizama krvi).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene raspoloženja;
• promena boje prstiju na rukama ili nogama (svetlo plava praćena crvenilom) ili ukočenost ili trnjenje prstiju na rukama ili nogama;
• promene čula ukusa;
• osećaj pospanosti;
• osećaj da se sve vrti oko Vas (vertigo);
• poteškoće sa spavanjem;
• šlog (moždani udar);
• brzi otkucaji srca;
• curenje iz nosa;
• mučnina;
• bolovi u stomaku ili slabo varenje;
• osip na koži ili svrab;
• nemogućnost postizanja erekcije (impotencija);
• osećaj umora ili slabosti (gubitak snage);
• izraziti pad krvnog pritiska, može se javiti kod osoba sa sledećim stanjima: koronarna srčana bolest, suženje aorte (srćana arterija), bubrežne arterije ili srčanih zalistaka; zadebljanje srčanog mišića. Ukoliko se ovo javi Vama, možete osetiti ošamućenost ili nesvesticu posebno prilikom naglog ustajanja;
• promene vrednosti u analizama krvi koje pokazuju kako Vam funkcionišu jetra i bubrezi;
• srčani udar
• vizuelne i/ili čujne halucinacije.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zbunjenost;
• koprivnjača (urtikarija);
• suva usta;
• gubitak kose
• psorijaza (problemi sa kožom);
• promene čula mirisa;
• povećanje dojki kod muškaraca;
• promena pojedinih ćelija ili drugih komponenti krvi. Moguće je da će Vas lekar povremeno uputiti na kontrole krvne slike da proveri da li lizinopril ima uticaj na sastav krvi. Ove promene uključuju umor, bledu kožu, bolno grlo, povišenu telesnu temperaturu (groznicu), bolove u mišićima i zglobovima, oticanje zglobova ili žlezda ili osetljivost na svetlost;
• nizak nivo natrijuma u krvi (simptomi koji se mogu javiti su umor, glavobolja, mučnina, povraćanje);
• iznenadna bubrežna slabost;
• povećana koncentracija uree u krvi;
• sindrom neodgovarajućeg izlučivanja antidiuretskog hormona.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• sinuzitis (bol i osećaj punoće iza obraza i očiju);
• zviždanje u grudima;
• nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija). Znaci mogu uključiti osećaj gladi ili slabosti, znojenje i brz srčani ritam;
• zapaljenje pluća. Znaci uključuju kašalj, osećaj nedostatka vazduha i povišenu telesnu temperaturu (groznica);
• žuta prebojenost kože i/ili očiju (žutica);
• zapaljenje jetre. Ovo može izazvati gubitak apetita, žutu prebojenost kože i očiju, i tamno obojen urin;
• zapaljenje pankreasa (gušterače). Ovo uzrokuje umeren do jak bol u stomaku;
• ozbiljni poremećaji na koži (simptomi koji uključuju crvenilo, plikove i ljuštenje kože);
• znojenje;
• otežano mokrenje ili izostanak mokrenja;
• slabost jetre;
• potkožne kvržice;
• zapaljenje creva;
• smanjen broj crvenih krvnih ćelija (anemija), smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija), smanjen broj belih krvnih ćelija (leukopenija), smanjen broj granulocita (agranulocitoza), uvećanje linfnih čvorova (limfadenopatija), autoimunska bolest.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dospupnh podataka):

-simptomi depresije;

• nesvestica.

Neželjena dejstva kod dece su uporediva sa onima primećenim kod odraslih. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lizinopril Atb posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C. Čuvati u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je lizinopril, dihidrat.

Lizinopril Atb, 10 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 10 mg lizinoprila u obliku lizinopril, dihidrata.

Lizinopril Atb, 20 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 20 mg lizinoprila u obliku lizinopril, dihidrata.

Pomoćne supstance su manitol (E421); kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; skrob, kukuruzni; skrob, kukuruzni, preželatinizovan; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Lizinopril Atb i sadržaj pakovanja

Lizinopril Atb, 10 mg, tablete:

Bele, okrugle, bikonveksne tablete, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta i Uputstvo za lek.

Lizinopril Atb, 20 mg, tablete:

Bele, okrugle, bikonveksne tablete.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ATB PHARMA DOO, Hrastova 5, Sremska Kamenica

Proizvođač

ANTIBIOTICE SA, Str. Valea Lupului nr. 1, Iasi, jud. Iasi, Rumunija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Lizinopril Atb, 10 mg, tablete: 515-01-04679-20-001 od 22.02.2022.

Lizinopril Atb, 20 mg, tablete: 515-01-04680-20-001 od 22.02.2022.