Lizopril® 5mg tableta

Terapija hipertenzije.

Srčana insuficijencija

Terapija simptomatske srčane insuficijencije.

Akutni infarkt miokarda

Kratkotrajna terapija (u trajanju do šest nedelja) hemodinamski stabilnih pacijenata u prva 24 sata nakon akutnog infarkta miokarda.

Renalne komplikacije dijabetes melitusa

Terapija renalnog oboljenja kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i početnom nefropatijom (videti odeljak 5.1).

Lek Lizopril treba da se primenjuje oralno, kao pojedinačna dnevna doza. Kao i ostali lekovi koji se uzimaju jednom dnevno, i lek Lizopril treba uzimati svaki dan u približno isto vreme. Hrana ne utiče na resorpciju leka Lizopril.

Doziranje ovog leka treba da bude individualno, u skladu sa kliničkim stanjem i terapijskim odgovorom pacijenta, odnosno prilagođeno ostvarenim vrednostima krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

Hipertenzija

Lek Lizopril se može primenjivati kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Početna doza

Kod pacijenata sa hipertenzijom uobičajena, preporučena početna doza iznosi 10 mg. Kod pacijenata sa jako izraženom aktivnošću sistema renin-angiotenzin-aldosteron (posebno pacijenti sa renovaskularnom hipertenzijom, deplecijom soli i/ili volumena, dekompenzacijom srca ili teškom hipertenzijom), može doći do značajnog pada krvnog pritiska nakon primene inicijalne doze. Kod takvih pacijenata preporučena početna doza lizinoprila iznosi 2,5 do 5 mg/dan, i početak terapije treba da bude pod pažljivim nadzorom lekara. Manja početna doza je potrebna u slučaju oštećenja funkcije bubrega (videti Tabelu 1 u nastavku).

Doza održavanja

Uobičajena efektivna doza održavanja iznosi 20 mg lizinoprila, a primenjuje se u obliku pojedinačne dnevne doze. Ukoliko se željeno terapijsko dejstvo, odnosno ciljna vrednost krvnog pritiska, ne postigne u periodu od 2 do 4 nedelje, primenom određene doze, doza leka se može povećati. Maksimalna doza lizinoprila koja je primenjivana tokom dugotrajnih, kontrolisanih kliničkih ispitivanja iznosila je 80 mg dnevno.

Pacijenti koji primaju diuretike

Na početku terapije lizinoprilom može doći do pojave simptomatske hipotenzije. Hipotenzija će se verovatnije ispoljiti kod pacijenata koji uzimaju diuretike. Kod ovih pacijenata se preporučuje oprez, obzirom na to da ti pacijenti mogu imati smanjeni volumen tečnosti i/ili soli. Ukoliko je moguće, primenu diuretika treba prekinuti 2 do 3 dana pre početka terapije lekom Lizopril. Kod hipertenzivnih pacijenata kod kojih primenu diuretika nije moguće prekinuti, inicijalna doza leka Lizopril, iznosi 5 mg. Neophodno je kontrolisati bubrežnu funkciju i koncentraciju kalijuma u serumu. Narednu dozu, treba prilagoditi vrednostima krvnog pritiska. Ukoliko je potrebno, može se nastaviti sa primenom diuretika (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega treba prilagoditi na osnovu vrednosti klirensa kreatinina kao što je prikazano u Tabeli 1.

Tabela 1 Prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

* Doziranje i/ili učestalost primene treba prilagoditi vrednostima krvnog pritiska.

Doza se može povećavati sve dok se ne uspostavi kontrola krvnog pritiska ili do najviše 40 mg na dan.

Primena kod dece sa hipertenzijom uzrasta od 6 do16 godina

Preporučena početna doza iznosi 2,5 mg lizinoprila jednom dnevno, kod pacijenata telesne mase 20 do 50 kg i 5 mg lizinoprila jednom dnevno, kod pacijenata ≥50 kg. Doza mora individualno da se prilagodi, a maksimalna dnevna doza kod pacijenata telesne mase od 20 do 50 kg iznosi 20 mg, a 40 mg lizinoprila kod pacijenata ≥50 kg. Doze preko 0,61 mg/kg (odnosno više od 40 mg) nisu ispitivane kod pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak 5.1).

Kod dece sa oslabljenom funkcijom bubrega, treba razmotriti primenu manje početne doze ili produženje doznog intervala.

Srčana insuficijencija

Kod pacijenata sa simptomatskom srčanom insuficijencijom, lek Lizopril treba da se primenjuje kao dodatna terapija, zajedno sa diureticima i gde je primenjivo, digitalisom ili beta-blokatorima. Terapija lizinoprilom se može započeti dozom od 2,5 mg, jednom dnevno, koju treba primeniti pod nadzorom lekara kako bi se utvrdilo početno dejstvo na krvni pritisak.

Dozu leka Lizopril treba povećavati na sledeći način:

• povećanjima ne većim od 10 mg lizinoprila;
• u intervalima ne kraćim od 2 nedelje;
• do najveće doze koju pacijent može da podnese, odnosno do maksimalno 35 mg, jedanput na dan. Dozu leka potrebno je individualno prilagoditi, u zavisnosti od kliničkog odgovora pacijenta.

Kod pacijenata kod kojih postoji visoki rizik za pojavu simptomatske hipotenzije (npr. pacijenti sa deplecijom soli sa ili bez hiponatremije, pacijenti sa hipovolemijom ili oni koji su uzimali velike doze diuretika), potrebno je spomenuta stanja korigovati, i to ukoliko je moguće pre uvođenja leka Lizopril u terapiju. Potrebno je kontrolisati funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Akutni infarkt miokarda

Pacijenti moraju uzimati uobičajenu standardnu terapiju, koja se sastoji od trombolitika, acetilsalicilne kiseline i beta-blokatora. Gliceriltrinitrat u intravenskom ili transdermalnom obliku može se primenjivati zajedno sa lekom Lizopril.

Početna doza (prva 3 dana nakon infarkta miokarda)

Terapija lekom Lizopril može se započeti u prva 24 sata nakon pojave simptoma. Ne treba započinjati terapiju lizinoprilom ukoliko je sistolni krvni pritisak niži od 100 mmHg. Početna oralna doza leka Lizopril iznosi 5 mg, zatim 5 mg nakon 24 sata, 10 mg nakon 48 sati i nakon toga 10 mg, jednom dnevno. Na početku terapije ili tokom prva tri dana nakon infarkta, pacijentima sa niskim sistolnim krvnim pritiskom (120 mmHg ili niži) treba dati manju dozu leka – 2,5 mg oralno (videti odeljak 4.4). Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min), početnu dozu lizinoprila treba uskladiti prema vrednostima klirensa kreatinina (videti Tabelu 1).

Doza održavanja

Doza održavanja iznosi 10 mg lizinoprila, jednom dnevno. Ukoliko dođe do pojave hipotenzije (sistolni krvni pritisak 100 mmHg ili niži), može se primeniti dnevna doza od 5 mg koja se može, ukoliko je potrebno, privremeno smanjiti na 2,5 mg. U slučaju prolongirane hipotenzije (sistolni krvni pritisak niži od 90 mmHg u trajanju dužem od jednog sata), terapiju lizinoprilom treba prekinuti.

Terapiju treba nastaviti tokom 6 nedelja, a zatim ponovo proceniti stanje pacijenta. Pacijenti kod kojih se jave simptomi srčane insuficijencije treba da nastave sa terapijom lekom Lizopril (videti odeljak 4.2).

Renalne komplikacije dijabetes melitusa

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i početnom nefropatijom, uobičajena doza lizinoprila iznosi 10 mg, jednom dnevno. Doza se može, prema potrebi, povećati na 20 mg, jednom dnevno, kako bi se postigle vrednosti dijastolnog krvnog pritiska u sedećem položaju ispod 90 mmHg.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min), početnu dozu leka Lizopril treba uskladiti prema vrednostima klirensa kreatinina (videti Tabelu 1).

Primena kod dece

Postoje ograničena iskustva o efikasnosti i bezbednosti primene lizinoprila kod dece sa hipertenzijom, starije od 6 godina, dok iskustva o pedijatrijskoj primeni u okviru drugih indikacija ne postoje (videti odeljak 5.1). Osim u terapiji hipertenzije, ne preporučuje se primena leka Lizopril kod dece za druge indikacije. Primena leka Lizopril se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina, ili kod dece sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerualne filtracije, GFR<30 mL/min/1,73 m2) (videti odeljak 5.2).

Primena kod starijih pacijenata

Ne postoje dokazi iz kliničkih studija koji ukazuju da su efikasnost i bezbednost primene leka zavisile od starosti pacijenata. Međutim, ukoliko pacijenti starije životne dobi imaju oslabljenu funkciju bubrega, treba primeniti smernice iz Tabele 1, kako bi se odredila početna doza leka Lizopril. Nakon toga dozu treba prilagođavati u zavisnosti od ostvarenog terapijskog odgovora, odnosno dejstva na krvni pritisak.

Primena kod pacijenata nakon transplantacije bubrega

Ne postoje iskustava sa primenom lizinoprila kod pacijenata koji su nedavno imali transplantaciju bubrega. Zato se primena lizinoprila, ne preporučuje kod tih pacijenata.

• preosetljivost na lizinopril ili na bilo koju od pomoćnih supstanci (videti odeljak 6.1), kao i preosetljivost na bilo koji drugi ACE inhibitor;
• angioedem u anamnezi, povezan s ranijom primenom nekog leka iz grupe ACE inhibitora;
• hereditarni ili idiopatski angioedem;
• drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6);
• istovremena primena leka Lizopril sa lekovima koji sadrže aliskiren kontraindikovana je kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR<60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom, simptomatska hipotenzija se retko javlja. Kod hipertenzivnih pacijenata koji primenjuju lek Lizopril, veća je verovatnoća pojave hipotenzije kod pacijenata sa deplecijom volumena (usled terapije diureticima, smanjene količine soli u ishrani, dijalize, proliva ili povraćanja), kao i kod pacijenata sa teškom renin-zavisnom hipertenzijom (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa pridruženom insuficijencijom bubrega ili bez nje, zabeleženi su slučajevi simptomatske hipotenzije. To će se najverovatnije manifestovati kod pacijenata sa teškim stepenom srčane insuficijencije, što se pokazuje primenom velikih doza diuretika Henleove petlje, hiponatremijom ili oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata koji imaju povećan rizik od simptomatske hipotenzije, treba pažljivo nadzirati započinjanje terapije i prilagođavanje doze. Slično treba postupiti i sa pacijentima sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnom bolešću kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog insulta.

U slučaju da se javi hipotenzija, pacijenta treba staviti u ležeći položaj, i ukoliko je potrebno, primeniti intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzivna reakcija nije kontraindikacija za sledeće doze leka, koje se mogu primeniti na uobičajeni način, bez problema, kada se krvni pritisak uspostavi povećanjem volumena.

Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, može doći do dodatnog sniženja krvnog pritiska pri primeni leka Lizopril. Ovo dejstvo se može predvideti i obično nije razlog za prekid terapije. U slučaju kad hipotenzija postane simptomatska, može biti neophodno smanjiti dozu leka ili prekinuti terapiju lekom Lizopril.

Hipotenzija kod akutnog infarkta miokarda

Kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda terapija lizinoprilom ne sme se započeti ako postoji rizik od daljih ozbiljnih hemodinamskih pogoršanja nakon terapije vazodilatatorima. To su pacijenti sa sistolnim krvnim pritiskom od 100 mmHg ili nižim, ili pacijenti u kardiogenom šoku. Tokom prva tri dana nakon infarkta, dozu leka treba smanjiti, ukoliko je sistolni krvni pritisak 120 mmHg ili niži. Dozu održavanja treba smanjiti na 5 mg ili privremeno na 2,5 mg, ako je sistolni krvni pritisak 100 mmHg ili niži. U slučaju da hipotenzija duže potraje (sistolni krvni pritisak niži od 90 mmHg duže od jednog sata), primenu leka Lizopril treba prekinuti.

Aortna stenoza i stenoza mitralne valvule/hipertrofična kardiomiopatija

Kao i ostale ACE inhibitore, lek Lizopril treba primenjivati oprezno kod pacijenata sa stenozom mitralne valvule i opstrukcijom oticanja krvi iz leve komore srca, kao što je slučaj kod aortne stenoze ili hipertrofične kardiomiopatije.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min), početnu dozu leka Lizopril treba prilagoditi vrednostima klirensa kreatinina (videti Tabelu 1 u odeljku 4.2), a zatim u skladu sa odgovorom pacijenta na terapiju. Rutinsko praćenje koncentracije kalijuma i kreatinina u serumu je deo uobičajene medicinske prakse.

Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, pojava hipotenzije nakon početka terapije ACE inhibitorima može dovesti do daljeg oštećenja funkcije bubrega. U tim slučajevima opisana je i akutna bubrežna insuficijencija, koja je obično reverzibilna.

Kod pojedinih pacijenata sa obostranom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije solitarnog bubrega koji su na terapiji ACE inhibitorima, primećena su povećanja koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu, koja su obično reverzibilna nakon prekida terapije. Ovo se najčeće javlja kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Ukoliko je prisutna i renovaskularna hipertenzija, postoji povećan rizik od nastanka teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije. Kod ovih pacijenata, terapiju treba započeti pod pažljivim medicinskim nadzorom, sa malim dozama i pažljivom titracijom doza. Budući da terapija diureticima može da doprinese razvoju navedenog stanja, terapiju diureticima treba prekinuti i pažljivo kontrolisati funkciju bubrega tokom prvih nedelja terapije lekom Lizopril.

Kod pojedinih pacijenata sa hipertenzijom, koji nisu od ranije imali ispoljenu renalnu vaskularnu bolest uočeno je povećanje koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu, uglavnom blago i prolazno, posebno kada se lek Lizopril primenjuje istovremeno sa diuretikom. Ovo se češće javlja kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega. Može biti potrebno smanjenje doze i/ili prekid primene diuretika i/ili leka Lizopril.

Kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, terapiju lekom Lizopril ne treba započinjati kod pacijenata sa dijagnostikovanom disfunkcijom bubrega, definisanom kao koncentracija kreatinina u serumu preko 177 mikromol/L i/ili proteinurijom iznad 500 mg/24 sata. Ako tokom terapije lizinoprilom nastane akutna bubrežna insuficijencija (vrednost kreatinina u serumu veća od 265 mirkomol/L ili je udvostručena u odnosu na vrednost pre početka terapije), lekar treba da razmotri mogućnost prekida terapije lekom Lizopril.

Hipersenzitivnost/angioedem

Retko je zabeležen angioedem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili grkljana kod pacijenata koji su uzimali inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima, uključujući lizinopril. Ovo se može se dogoditi u bilo koje vreme tokom terapije. U tom slučaju, terapiju lekom Lizopril treba što pre prekinuti i započeti adekvatno lečenje i praćenje pacijenta kako bi se osiguralo potpuno povlačenje simptoma pre otpusta pacijenta. Čak i u slučajevima kada se javi samo oticanje jezika, bez respiratornog distresa, može biti potrebna produžena opservacija pacijenta, pošto terapija antihistaminicima i kortikosteroidima može biti nedovoljna.

Veoma retko, prijavljeni su smrtni slučajevi usled angioedema udruženog sa edemom grkljana ili jezika.

Pacijenti sa edemom jezika, glotisa ili grkljana, verovatno će imati opstrukciju disajnih puteva, posebno oni koji imaju operaciju disajnih puteva u anamnezi. U ovakvim slučajevima, treba odmah primeniti urgentnu terapiju, koja uključuje primenu adrenalina i/ili održavanje prohodnosti disajnih puteva. Ovi pacijenti moraju biti pod stalnim nadzorom lekara, sve dok ne dođe do potpunog povlačenja simptoma.

Uočeno je da se angioedem uzrokovan primenom ACE inhibitora češće javlja kod pacijenata crne rase u odnosu na pacijente drugih rasa.

Pacijenti koji u anamnezi navode podatak o angioedemu koji nije u vezi sa primenom ACE-inhibitora, mogu imati veći rizik od pojave angioedema tokom trajanja terapije ACE inhibitorom (videti odeljak 4.3).

Pacijenti koji istovremeno uzimaju mTOR inhibitore (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) mogu biti pod povećanim rizikom od angioedema (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez oštećenja respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5).

Anafilaktoidna reakcija kod pacijenata na hemodijalizi

Kod pacijenata na dijalizi sa visoko propustljivim membranama (npr. AN 69), a koji su istovremeno na terapiji sa nekim od ACE inhibitora, zabeležene su anafilaktoidne reakcije. Kod takvih pacijenata treba razmotriti primenu drugog tipa dijalizne membrane ili promenu antihipertenzivne terapije.

Anafilaktoidna reakcija tokom afereze lipoproteina male gustine (LDL)

Zabeleženi su retki slučajevi po život opasnih anafilaktoidnih reakcija kod pacijenata koji su dobijali ACE inhibitor tokom LDL afereze sa dekstran-sulfatom. Spomenute reakcije mogu se izbeći privremenim prestankom primene ACE inhibitora pre svake afereze.

Desenzitacija

Pacijenti koji primaju ACE inhibitore tokom terapijskog postupka desenzitacije na otrov opnokrilaca (npr. hymenoptera venom), imali su anafilaktoidne reakcije. Kod istih pacijenata ove reakcije su izbegavane privremenim prekidom primene ACE inhibitora, ali su se ponovo javljale nakon nenamerne ponovne primene leka.

Insuficijencija jetre

Veoma retko, primena ACE inhibitora bila je povezana sa sindromom koji je započeo pojavom holestatske žutice koja je progredirala do fulminantne nekroze jetre i (ponekad) smrtnog ishoda. Mehanizam spomenutog sindroma nije objašnjen. Kod pacijenata koji primenjuju lek Lizopril, a kod kojih se razvije žutica ili se značajno povećaju vrednosti enzima jetre, treba prekinuti terapiju lekom Lizopril i adekavtno medicinski zbrinuti pacijente.

Neutropenija/agranulocitoza

Neutropenija/agranulocitoza, trombicitopenija i anemija opisane su kod pacijenata koji su primali ACE inhibitore. Kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega i bez drugih komplikujućih faktora, neutropenija se retko javlja. Neutropenija i agranulocitoza su reverzibilne nakon prekida terapije ACE inhibitorima. Lek Lizopril treba sa posebnim oprezom primenjivati kod pacijenata sa kolagenom vaskularnom bolešću, tokom terapije imunosupresivnim lekovima, terapije alopurinolom ili prokainamidom, kao i kod kombinacije ovih komplikujućih faktora, naročito ukoliko postoji već postojeće oštećenje funkcije bubrega. Kod nekih od spomenutih pacijenata, razvile su se ozbiljne infekcije, koje u nekoliko slučajeva nisu reagovale na intenzivnu antibiotsku terapiju. Ukoliko se lek Lizopril primenjuje kod ovakvih pacijenata, preporučuje se periodična kontrola broja leukocita, a pacijentima se savetuje da prijave, ukoliko primete, bilo kakav znak infekcije.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, antagonista receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Dvostruka blokada RAAS-a, kombinovanom primenom ACE inhibitora, antagonista receptora angiotenzina II ili aliskirena se ne preporučuje (videti odeljke 4.5 ili 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra neophodnom, sme se samo sprovoditi pod nadzorom lekara specijaliste i uz pažljivo praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitore i antagoniste receptora angiotenzina II, ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Rasa

ACE inhibitori prouzrokuju veću učestalost angioedema kod pacijenata crne rase u odnosu na pripadnike drugih rasa.

Kao i ostali ACE inhibitori, lek Lizopril može biti manje efektivan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase, verovatno zbog veće prevalence stanja udruženih sa malim vrednostima renina kod hipertenzivnih pacijenata crne rase.

Kašalj

Tokom terapije ACE inhibitorima zabeležen je kašalj. Karakteristično, kašalj je neproduktivan, uporan i prestaje nakon prekida terapije. Kašalj izazvan ACE inhibitorima treba razmatrati kao deo diferencijalne dijagnoze kašlja.

Hirurški zahvat/anestezija

Kod pacijenata koji se moraju podvrgnuti većem hirurškom zahvatu ili tokom anestezije anesteticima koji izazivaju hipotenziju, lek Lizopril može sekundarno blokirati stvaranje angiotenzina II, usled kompenzatornog oslobađanja renina. Ako se pojavi hipotenzija, za koju se smatra da je posledica tog mehanizma, može se korigovati ekspanzijom volumena.

Hiperkalemija

Kod pojedinih pacijenata koji su bili na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i lizinopril, zabeleženo je povećanje koncentracije kalijuma u serumu. Pacijenti kod kojih postoji rizik od razvoja hiperkalemije uključuju i: pacijente sa bubrežnom insuficijencijom, pacijente sa dijabetes melitusom, ili pacijente koji istovremeno primenjuju diuretike koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), suplemente kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum, ili pacijente koji uzimaju neke druge lekove koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. heparin). U slučaju da je istovremena primena spomenutih lekova opravdana, preporučuju se redovne kontrole koncentracije kalijuma u serumu.

Pacijenti sa dijabetesom

Kod pacijenata sa dijabetesom koji uzimaju oralne antidijabetike ili insulin, tokom prvog meseca primene ACE inhibitora mora se vršiti pažljiva kontrola glikemije (videti odeljak 4.5).

Litijum

Ne preporučuje se istovremena primena leka Lizopril i litijuma (videti odeljak 4.5).

Trudnoća

Ne treba započinjati terapiju ACE inhibitorima tokom trudnoće. Izuzev u slučaju kada se terapija ACE inhibitorom smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativni antihipertenzivni lek sa utvrđenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći. Kada se ustanovi trudnoća, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i uključiti odgovarajuću alternativnu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Kada se lek Lizopril primenjuje u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima (npr. gliceriltrinitrat i drugi nitrati, ili drugi vazodilatatori), može doći do dodatnog sniženja krvnog pritiska.

Podaci iz kliničkih ispitivanja pokazali su da je dvostruka blokada renin-anigotenzin-aldosteron sistema (RAAS), nastala kombinovanom primenom ACE inhibitora, antagonista receptora angiotenzina II ili aliskirena, povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i

smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Lekovi koji mogu povećati rizik od nastanka angioedema

Istovremena primena ACE inhibitora sa inhibitorima mTOR (engl. mammalian target of rapamicin) (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus) ili inhibitorima neutralne endopeptidaze (NEP) (npr. racekadotril) ili tkivnim aktivatorima plazminogena može povećati rizik od pojave angioedema.

Diuretici

Kada se pacijentima koji primaju lek Lizopril u terapiju dodatno uključi i diuretik, postiže se aditvno antihipertenzivno dejstvo.

Kod pacijenata koji već primaju diuretike, a posebno kod onih koji su nedavno počeli da ih primenjuju, ponekad može doći do izrazitog pada krvnog pritiska kada se u terapiju dodatno uključi lek Lizopril. Kako bi se mogućnost pojave simptomatske hipotenzije uzrokovane lizinoprilom svela na minimum, preporučuje se prekid terapije diureticima, pre uvođenja leka Lizopril u terapiju (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Suplementi kalijuma, diuretici koji štede kalijum ili zamene za so koje sadrže kalijum i drugi lekovi koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu

Iako je u kliničkim ispitivanjima koncentracija kalijuma ostala u granicama referentnih vrednosti, kod nekih pacijenata je došlo do hiperkalemije. Primena suplemenata kalijuma, diuretika koji štede kalijum ili zamena za so koje sadrže kalijum, posebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, može dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu, zato se savetuje praćenje koncentracije kalijuma.

Ako se lek Lizopril primenjuje sa diuretikom koji dovodi do gubitka kalijuma, hipokalemija izazvana diuretikom može biti ublažena.

Litijum

Tokom istovremene primene litijuma i ACE inhibitora zabeleženi su slučajevi reverzibilnog povećanja koncentracije litijuma u serumu i posledične toksičnosti. Istovremena primena tiazidnih diuretika može povećati rizik od toksičnosti litijuma i tako još više pojačati njegovu toksičnost izazvanu istovremenom primenom ACE inhibitora.

Istovremena primena leka Lizopril i litijuma se ne preporučuje, međutim, ukoliko je navedena kombinacija neophodna, potrebno je pažljivo pratiti koncentracije litijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), uključujući acetilsalicilnu kiselinu u dozi ≥ 3 g/dan Kada se ACE inhibitori primenjuju zajedno sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (npr. acetilsalicilna kiselina u antinflamatornim dozama, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL-i) može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva. Istovremena primena ACE inhibitora i NSAIL-i, može dovesti do povećanog rizika od pogoršanja funkcije bubrega, uključujući i mogući razvoj akutne bubrežne insuficijencije i povećanja koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa već oslabljenom funkcijom bubrega. Ova dejstva su uglavnom reverzibilna. Ovu kombinaciju treba pažljivo primenjivati, posebno kod starijih pacijenata. Pacijenti treba da unose dovoljnu količinu tečnosti, a posebnu pažnju treba posvetiti praćenju funkcije bubrega na početku istovremene terapije, a kasnije periodično.

Zlato

Nitritoidne reakcije (simptomi vazodilatacije, uključujući crvenilo lica, mučninu, vrtoglavicu i hipotenziju, koji mogu biti veoma teški), nakon primene injekcije zlata (npr. natrijum-aurotiomalat), češće su zabeležene kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore.

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici

Istovremena primena pojedinih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima, može dodatno sniziti krvni pritisak (videti odeljak 4.4).

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Antidijabetici

Epidemiološke studije pokazale su da istovremena primena ACE inhibitora i antidijabetika (insulina, oralnih hipoglikemika) može uzrokovati izrazitije smanjenje koncentracije glukoze u krvi, sa rizikom od nastanka hipoglikemije. Verovatnoća pojave spomenutog dejstva veća je tokom prvih nedelja kombinovane terapije kao i kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol)

Pacijenti koji istovremeno uzimaju kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol) mogu biti izloženi povećanom riziku od nastanka hiperkalemije (videti odeljak 4.4).

Acetilsalicilna kiselina, trombolitici, beta-blokatori, nitrati

Lek Lizopril se može primenjivati istovremeno sa acetilsalicilnom kiselinom (u dozama za kardiološke indikacije), tromboliticima, beta-blokatorima i/ili nitratima.

Epidemiološki podaci vezani za rizik od nastanka teratogenosti usled izloženosti ACE inhibitorima u toku prvog trimestra trudnoće nisu dovoljni za donošenje zaključaka, međutim malo povećanje rizika se ne može isključiti. Osim ukoliko se nastavak terapije ACE inhibitorima smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativne antihipertenzivne lekove sa utvrđenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći. Čim se trudnoća potvrdi, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i ukoliko je to odgovarajuće, započeti alternativnu terapiju.

Poznato je da izloženost ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće prouzrokuje fetotoksičnost kod ljudi (smanjenje funkcije bubrega, oligohidramnion, usporavanje osifikacije lobanje), neonatalnu toksičnost (insuficijenciju bubrega, hipotenziju, hiperkalemiju) (videti odeljak 5.3).

Ukoliko dođe do izloženosti ACE inhibitoru od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled bubrežne funkcije i lobanje.

Treba pažljivo pratiti odojčad čije su majke uzimale ACE inhibitore zbog mogućnosti razvoja hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

Budući da nema dostupnih podataka o primeni lizinoprila tokom dojenja, lek Lizopril se ne preporučuje, a prednost imaju drugi lekovi, sa bolje ustanovljenim bezbednosnim profilom. Ovo se naročito odnosi na dojenje novorođenčadi i nedonoščadi.

Treba imati na umu da se, pri primeni lizinoprila, povremeno mogu javiti vrtoglavica ili zamor, prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Tokom primene lizinoprila i drugih ACE inhibitora primećena su i prijavljena sledeća neželjena dejstva, uz sledeću učestalost: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (≥1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

• Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: smanjene vrednosti hemoglobina, smanjena vrednost hematokrita.

Veoma retko: depresija koštane srži, anemija, trombocitopenija, leukopenija, neutropenija, agranulocitoza (videti odeljak 4.4), hemolitička anemija, limfadenopatija, autoimunska bolest.

• Poremećaji imunskog sistema

Nepoznato: anafilaktička/anafilaktoidna reakcija

• Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma retko: hipoglikemija.

• Poremećaji nervnog sistema i psihijatrijski poremećaji

Često: vrtoglavica, glavobolja.

Povremeno: promene raspoloženja, parestezije, vertigo, poremećaji čula ukusa, poremećaji spavanja, halucinacije.

Retko: mentalna konfuzija, olfaktorni poremećaj.

Nepoznato: simptomi depresije, sinkopa.

• Kardiološki i vaskularni poremećaji

Često: ortostatska dejstva (uključujući hipotenziju).

Povremeno: infarkt miokarda ili cerebrovaskularni događaj, koji nastaju uglavnom kao posledica izražene hipotenzije kod pacijenata sa visokim rizikom (videti odeljak 4.4), palpitacije, tahikardija, Raynaud-ov fenomen.

• Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Često: kašalj.

Povremeno: rinitis.

Veoma retko: bronhospazam, sinuzitis, alergijski alveolitis/eozinofilna pneumonija.

• Gastrointestinalni poremećaji

Često: dijareja, povraćanje

Povremeno: mučnina, abdominalni bol, indigestija.

Retko: suvoća usta.

Veoma retko: pankreatitis, intestinalni angioedem, hepatitis (hepatocelularni ili holestatski), žutica i insuficijencija jetre (videti odeljak 4.4).

• Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno: osip, pruritus.

Retko: urtikarija, alopecija, psorijaza, hipersenzitivnost/angioneurotski edem: angioneurotski edem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili grkljana (videti odeljak 4.4).

Veoma retko: dijaforeza, pemfigus, toksična epidermalna nekroliza, Stevens-Johnson-ov sindrom, multiformni eritem, kutani pseudolimfom.

Opisan je skup simptoma koji može obuhvatati jedan ili samo neke od sledećih simptoma: povišena telesna temperatura, vaskulitis, mijalgija, artralgija/artritis, pozitivna antinuklearna antitela (ANA), ubrzana sedimentacija eritrocita, eozinofilija i leukocitoza, osip, fotosenzitivnost ili druge dermatološke manifestacije.

• Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Često: disfunkcija bubrega.

Retko: uremija, akutna bubrežna insuficijencija.

Veoma retko: oligurija/anurija.

• Endokrini poremećaji

Retko: sindrom neodgovarajuće sekrecije antidiuretskog hormona.

• Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Povremeno: impotencija.

Retko: ginekomastija.

• Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Povremeno: umor, astenija.

• Ispitivanja

Povremeno: povećanje vrednosti uree u krvi, povećanje koncentracije kreatinina u serumu, povećane vrednosti enzima jetre, hiperkalemija.

Retko: povećanje koncentracije bilirubina u serumu, hiponatremija.

Podaci o bezbednosti primene dobijene tokom kliničkih ispitivanja ukazuju da se lizinopril generalno dobro podnosi kod hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata i da je bezbednosni profil u toj uzrasnoj grupi uporediv sa bezbedonosnom profilu kod odraslih pacijenata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Postoje ograničeni podaci o predoziranju lizinoprilom kod ljudi. Simptomi povezani sa predoziranjem ACE- inhibitorima mogu uključivati: hipotenziju, cirkulatorni šok, poremećaje elektrolita, bubrežnu insuficijenciju, hiperventilaciju, tahikardiju, palpitacije, bradikardiju, vrtoglavicu, anksioznost i kašalj.

Preporučena terapija kod predoziranja je primena intravenske infuzije fiziološkog rastvora. Ukoliko dođe do hipotenzije, pacijenta treba postaviti u šok-položaj. Ukoliko je dostupan, može se primeniti i angiotenzin II u infuziji i/ili kateholamini, intravenski.

Ako nije prošlo puno vremena od ingestije prevelike doze, potrebno je preduzeti mere za odstranjenje leka iz digestivnog trakta (tj. izazvati povraćanje, izvršiti gastričnu lavažu, primeniti sredstvo za adsorpciju i natrijum-sulfat). Lizinopril je moguće ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom (vidi odeljak 4.4.). Ako je prisutna bradikardija rezistentna na terapiju, može se primeniti srčani elektrostimulator (engl. pacemaker).

Potrebne su česte kontrole vitalnih znakova i koncentracije elektrolita i kreatinina u serumu.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE), monokomponentni

ATC šifra: C09AA03

Mehanizam dejstva

Lizinopril je inhibitor peptidil dipeptidaze. Inhibira angiotenzin konvertujući enzim (ACE) koji katalizuje konverziju angiotenzina I do vazokonstriktornog peptida, angiotenzina II. Angiotenzin II takođe stimuliše sekreciju aldosterona iz kore nadbubrežne žlezde. Inhibicija ACE rezultuje smanjenjem koncentracije angiotenzina II u plazmi, što opet dovodi do smanjenja vazopresornog dejstva i smanjenog lučenja aldosterona. Ovo poslednje može dovesti do povećanja koncentracije kalijuma u serumu.

Farmakodinamska dejstva

Iako se veruje da je osnovni mehanizam kojim lizinopril primarno ostvaruje svoje antihipertenzivno dejstvo supresija sistema renin-angiotenzin-aldosteron, uočeno je da lizinopril deluje antihipertenzivno čak i kod hipertenzivnih pacijenata sa malom koncentracijom renina. ACE je indentičan kininazi II, enzimu koji razgrađuje bradikinin. Da li povećane vrednosti bradikinina, snažnog vazodilatornog peptida, imaju ulogu u terapijskom dejstvu lizinoprila, ostaje da bude razjašnjeno.

Klinička efikasnost i bezbednost

Uticaj lizinoprila na mortalitet i morbiditet kod srčane insuficijencije je ispitivan poređenjem velike (32,5 mg ili 35 mg jednom dnevno) sa malom (2,5 mg ili 5 mg) dozom. U studiji sprovedenoj na 3164 pacijenata, sa medijanom vremena praćenja od 46 meseci za preživele pacijente, primena velike doze lizinoprila imala je za posledicu smanjenje kombinovanog rizika ukupne smrtnosti i hospitalizacije iz bilo kog razloga za 12% (p=0,002) i kombinovanog rizika ukupne smrtnosti i hospitalizacije zbog kardiovaskularnih događaja za 8% (p=0,036), u poređenju sa malom dozom. Isto tako, uočeno je smanjenje rizika za ukupni mortalitet (8%, p=0,128) i kardiovaskularni mortalitet (10%, p=0,073). U post-hoc analizi, broj hospitalizacija zbog srčane insuficijencije smanjio se za 24% (p=0,002) kod pacijenata koji su dobijali velike doze lizinoprila u poređenju sa pacijentima koji su dobijali male doze. Simptomatsko poboljšanje bilo je slično u obe grupe pacijenata.

Rezultati studije su pokazali da su ukupni profili neželjenih događaja kod pacijenata koji su dobijali veliku ili malu dozu lizinoprila bili slični po vrsti i učestalosti. Predvidljivi neželjeni događaji koji su posledica inhibicije ACE (npr. hipotenzija ili izmenjena funkcija bubrega), mogli su se rešiti i retko su doveli do prekida primene leka. Kašalj se ređe javljao kod pacijenata koji su primali velike doze lizinoprila u odnosu na one koji su primali male doze.

U GISSI-3 ispitivanju, u kom je upotrebljavan 2x2 faktorijalni dizajn kako bi se uporedila dejstva lizinoprila i gliceriltrinitrata primenjenih pojedinačno ili u kombinaciji tokom 6 nedelja, u poređenju sa kontrolnom grupom, od 19394 pacijenata koji su dobili terapiju tokom 24 sata nakon akutnog infarkta miokarda, primena lizinoprila imala je za posledicu statistički značajno smanjenje rizika od mortaliteta od 11% u odnosu na kontrolnu grupu (2p=0,03). Smanjenje rizika sa gliceriltrinitratom nije bilo statistički značajno, međutim, kombinacija lizinoprila i gliceriltrinitrata dovela je do značajnog smanjenja smrtnosti od 17% u odnosu na kontrolnu grupu (2p=0,02). U podgrupi starijih pacijenata (stariji od 70 godina) i žena, prethodno klasifikovani kao pacijenti sa visokim rizikom od smrti, uočeno je značajno povoljno dejstvo na kombinovani rizik za mortalitet i srčanu funkciju. Kombinovani parametar praćenja ishoda za sve pacijente, kao i za visokorizične podgrupe, posle 6 meseci takođe je pokazao značajnu korist za one koji su dobijali lizinopril ili lizinopril uz gliceriltrinitrat tokom šest nedelja, ukazujući na preventivno dejstvo lizinoprila.

Kao što se može očekivati kod terapije bilo kojim vazodilatatorom, primena lizinoprila bila je povezana sa povećanom učestalošću hipotenzije i poremećaja funkcije bubrega, ali, ti slučajevi nisu bili povezani sa proporcionalnim povećanjem mortaliteta.

U dvostruko slepom, randomizovanom, multicentričnom ispitivanju u kome su se upoređivala dejstva lizinoprila i blokatora kalcijumskih kanala kod 335 pacijenata sa hipertenzijom i dijabetes melitusom tipa 2 koji su imali početnu nefropatiju sa mikroalbuminurijom, pokazalo se da je primena lizinoprila u dozi od 10 do 20 mg jednom dnevno tokom 12 meseci imala za posledicu smanjenje sistolno/dijastolnog pritiska za 13/10 mmHg i smanjenje izlučivanja albumina urinom za 40%. U poređenju sa blokatorom kalcijumskih kanala, koji je proizveo slično sniženje krvnog pritiska, pacijenti koji su dobijali lizinopril imali su značajno veće smanjenje izlučivanja albumina u urinu, što dokazuje da je inhibitorno delovanje lizinoprila na ACE, uz dejstvo na sniženje krvnog pritiska, dodatno smanjilo mikroalbuminuriju direktnim mehanizmom delovanja na tkivo bubrega.

Primena lizinoprila ne utiče na kontrolu glikemije, što je pokazano izostankom značajnog uticaja na vrednosti glikoziliranog hemoglobina (HbA1c).

Lekovi koji deluju na sistem renin–angiotenzin (RAS)

Dva velika randomizovana, kontrolisana ispitivanja (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivala su primenu kombinacije ACE inhibitora i antagonista receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bilo ispitivanje sprovedeno kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili cerebrovaskularnom bolešću u anamnezi, ili sa dijabetes melitusom tipa 2 sa dokazanim oštećenjem ciljnog organa.

VA NEPHRON-D je bilo ispitivanje kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom. Ta ispitivanja nisu pokazala nikakva značajna povoljna dejstva na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i mortalitet, a bio je uočen povećani rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. Obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ti rezultati su relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II, ne smeju se prema tome istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bilo ispitivanje osmišljeno za testiranje koristi dodavanja aliskirena standardnoj terapiji sa ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili i jednom i drugom. Ispitivanje je bilo prevremeno prekinuto zbog povećanog rizika od štetnih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su numerički bili učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni štetni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) bili su češće zabeleženi u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo.

Pedijatrijska populacija

U kliničkom ispitivanju koje je uključivalo 115 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 16 godina, pacijenti koji su imali manje od 50 kg telesne mase primali su 0,625 mg, 2,5 mg ili 20 mg lizinoprila jednom dnevno, a pacijenti telesne mase 50 kg i više primali su 1,25 mg, 5 mg ili 40 mg lizinoprila jednom dnevno. Na kraju druge nedelje primene, lizinopril, koji je primenjivan jednom dnevno, snizio je krvni pritisak proporcionalno dozi uz konzistentno antihipertenzivno dejstvo, dokazano pri dozama većim od

1,25 mg.

Dejstvo je bilo potvrđeno nakon prestanka primene leka, kada se dijastolni pritisak povećao za oko 9 mmHg više kod pacijenata randomizovanih u placebo grupu, u poređenju sa pacijentima koji su randomizovani da ostanu u grupi na srednjoj ili velikoj dozi lizinoprila. Antihipertenzivno dejstvo lizinoprila, koje je dozno zavisno, ostalo je nepromenjeno u nekoliko demografskih podgrupa definisanih na osnovu: uzrasta, stepena pubertetskog razvoja prema Tanner-u, polu i rasi.

Lizinopril je oralno aktivni ne-sulfhidrilni ACE inhibitor.

Resorpcija

Nakon oralne primene lizinoprila, maksimalna koncentracija u serumu postiže se za oko7 sati, iako postoji tendencija ka malom odlaganju vremena za postizanje maksimalne koncentracije u serumu, kod pacijenata sa akutnim infarktom. Zasnovano na izlučivanju u urinu, srednja vrednost stepena resorpcije iznosi približno 25%, sa interindividualnom varijabilnošću od 6-60% u zavisnosti od raspona ispitivanih doza (5-80 mg).

Apsolutna bioraspoloživost je smanjena za oko 16% kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom. Hrana ne utiče na resorpciju lizinoprila.

Distribucija

Lizinopril se ne vezuje za druge proteine plazme osim za cirkulišući angiotenzin konvertujući enzim (ACE). Studije na pacovima pokazale su da lizinopril slabo prolazi hematoencefalnu barijeru.

Eliminacija

Lizinopril se ne metaboliše, tako da se izlučuje u urinu u gotovo nepromenjenom obliku. Nakon ponovljenog doziranja lizinopril ima efektivno poluvreme kumulacije od 12,6 sati. Klirens lizinoprila kod zdravih osoba je u proseku 50 mL/min. Koncentracije u serumu se smanjuju uz produženu terminalnu fazu, što ne doprinosi kumulaciji leka. Spomenuta terminalna faza verovatno se javlja kao posledica zasićenja vezivanja za ACE, i nije proporcionalna dozi.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa cirozom jetre dolazi do smanjene resorpcije lizinoprila (oko 30%), međutim, zbog smanjenog klirensa, dolazi i do produžene izloženosti leku (oko 50%) u poređenju sa zdravim osobama.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, izlučivanje lizinoprila je smanjeno, međutim, to ima klinički značaj samo kada je glomerularna filtracija <30 mL/min. U slučajevima blagog do umerenog oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina 30-80 mL/min) srednja vrednost PIK-a bila je povećana za svega 13%, dok je sa druge strane, u slučajevima teškog oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina 5-30 mL/min), zabeleženo povećanje srednje vrednosti PIK-a 4,5 puta.

Lizinopril se može ukloniti iz organizma postupkom dijalize. Tokom 4 sata hemodijalize, koncentracija lizinoprila u plazmi smanjuje se u proseku za 60%, uz dijalizni klirens između 40 i 55 mL/min.

Srčana insuficijencija

Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom postoji povećana izloženost leku u poređenju sa zdravim osobama (povećanje PIK-a u proseku za 125%), međutim, kod njih postoji smanjena resorpcija lizinoprila za oko 16% u poređenju sa zdravim ispitanicima.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetički profil je ispitivan kod 29 pedijatrijskih hipertenzivnih pacijenata, uzrasta između 6 i 16 godina, sa GFR iznad 30 mL/min/1,73 m2. Nakon primene doze od 0,1 do 0,2 mg/kg, maksimalna koncentracija lizinoprila u plazmi u stanju ravnoteže postignuta je za 6 sati, a stepen resorpcije je iznosio 28%, izračunato na osnovu izlučivanje lizinoprila urinom. Ove vrednosti su slične onima zabeleženim u prethodnim ispitivanjima kod odraslih. Vrednost PIK-a i Cmax kod dece u ovoj studiji su u skladu sa onima uočenim kod odraslih.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata uočene su veće koncentracije lizinoprila u krvi, kao i veće vrednosti PIK-a (za oko 60%) u poređenju sa mlađim ispitanicima.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija opšte farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i ispitivanja karcinogenog potencijala, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Pokazalo se da ACE inhibitori kao grupa lekova prouzrokuju neželjena dejstva na kasni razvoj fetusa, što ima za posledicu smrt fetusa i kongenitalne malformacije, naročito pogađajući lobanju fetusa.

Zabeleženi su i slučajevi fetotoksičnosti, retardacije intrauterinog rasta i otvorenog ductus arteriosus. Spomenute anomalije u razvoju nastaju delimično kao posledica direktnog dejstva ACE inhibitora na sistem renin-angiotenzin-aldosteron fetusa, a delimično usled ishemije koja nastaje kao posledica hipotenzije majke i smanjenog fetalno-placentarnog protoka krvi i dopremanja kiseonika/hranjivih materija fetusu.

Lizopril, 5 mg, tablete:

kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; manitol;

skrob, kukuruzni; skrob, preželatinizovan;

silicijum-dioksid, bezvodni, koloidni; magnezijum-stearat.

Lizopril, 10 mg, tablete:

kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; manitol;

skrob, kukuruzni; skrob, preželatinizovan;

silicijum-dioksid, bezvodni, koloidni; magnezijum-stearat;

gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).

Lizopril, 20 mg, tablete:

kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; manitol;

skrob, kukuruzni; skrob, preželatinizovan;

silicijum-dioksid, bezvodni, koloidni; magnezijum-stearat;

gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).

Nije primenljivo.

3 godine

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Lizopril, 5 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Al blister koji sadrži 20 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 blister (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Lizopril, 10 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Lizopril, 20 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Lizopril sadrži aktivnu supstancu lizinopril, koja pripada grupi lekova koji se zovu ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima).

Lek Lizopril se primenjuje u terapiji:

• povišenog krvnog pritiska (hipertenzije);
• srčane slabosti (srčane insuficijencije – stanje u kojem srce ne pumpa krv kroz telo onako kako bi trebalo);
• nakon nedavnog srčanog udara (akutnog infarkta miokarda);
• bubrežnih problema povezanih sa dijabetesom tipa 2 (šećernom bolešću) i visokim krvnim pritiskom.

Lek Lizopril deluje tako što širi Vaše krvne sudove, što pomaže u snižavanju krvnog pritiska. Dodatno, lek Lizopril olakšava srcu da pumpa krv do svih delova tela.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na lizinopril ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko ste ranije imali alergijsku reakciju na neki drugi lek iz grupe ACE inhibitora. Alergijska reakcija može uzrokovati oticanje ruku, stopala, zglobova, lica, usana, jezika ili grla. Takođe može izazvati otežano gutanje ili disanje (angioedem);
• ukoliko je neki član Vaše porodice imao tešku alergijsku reakciju (angioedem) na ACE inhibitor ili ste Vi imali tešku alergijsku reakciju (angioedem) nepoznatog uzroka;
• ukoliko ste trudni duže od tri meseca (takođe je bolje izbeći primenu leka Lizopril i u ranoj trudnoći, videti odeljak Trudnoća i dojenje);
• ukoliko imate šećernu bolest ili oštećenu bubrežnu funkciju i uzimate lek za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren.

Ukoliko niste sigurni da se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom, pre primene leka Lizopril.

Ako se nakon započinjanja terapije lekom Lizopril, pojavi suvi kašalj koji je uporan i traje duže vreme, posavetujte se sa Vašim lekarom.

Upozorenja i mere opreza

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta pre primene leka Lizopril:

• ako imate suženje (stenoza) aorte (arterija u Vašem srcu) ili suženje srčanih zalistaka (mitralni zalisci);
• ako imate suženje (stenoza) bubrežne arterije;
• ako imate zadebljanje srčanog mišića (poznato kao hipertrofična kardiomiopatija);
• ako imate problem sa Vašim krvnim sudovima (kolagena vaskularna bolest);
• ako imate nizak krvni pritisak (možete osetiti simptome niskog krvnog pritiska kao što su vrtoglavica i ošamućenost, posebno pri ustajanju);
• ako imate problema sa bubrezima ili ste na dijalizi;
• ako imate problema sa jetrom;
• ako imate šećernu bolest;
• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, rizik od angioedema (teška alergijska reakcija sa oticanjem lica, usana, jezika ili grla sa otežanih gutanjem ili disanjem) se povećava;
• sirolimus, everolimus, temsirolimus i drugi lekovi koji pripadaju grupi takozvanih mTOR inhibitora (koriste se za sprečavanje odbacivanja presađenih organa).
• ako uzimate neke od lekova, navedenih u nastavku, koji se primenjuju u terapiji povišenog krvnog pritiska:
• blokatore receptora angiotenzina II (takođe poznati kao sartani – npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), posebno ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću;
• aliskiren.

Vaš lekar može proveravati funkciju Vaših bubrega, vrednost krvnog pritiska, količinu elektrolita (npr. kalijuma) u krvi u redovnim intervalima. Takođe vidite informacije u delu Lek Lizopril ne smete uzimati.

• ako ste nedavno imali proliv ili ste povraćali;
• ako Vam je lekar rekao da kontrolišete količinu soli u Vašoj ishrani;
• imate visoke vrednosti holesterola u krvi i na terapiji ste postupkom poznatim kao ,,LDL afereza”;
• morate obavestiti Vašeg lekara ako mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Ne preporučuje se primena leka Lizopril u ranoj trudnoći, i ne sme se primenjivati ako ste trudni duže od 3 meseca, jer može ozbiljno naškoditi Vašoj bebi ukoliko se primenjuje u tom periodu (videti odeljak Trudnoća i dojenje);
• ako ste pripadnik crne rase, jer u tom slučaju lek Lizopril može imati slabije delovanje. Takođe, možete biti skloniji pojavi neželjenog dejstva poznatog pod imenom angioedem (teška alergijska reakcija).

Ukoliko niste sigurni da se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, posavetujte sa sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre primene leka Lizopril.

Terapija alergija (kao što su alergije kod uboda insekata)

Obavestite Vašeg lekara ako primate (ili planirate da primite) terapiju za ublažavanje (terapija desenzitizacije) alergijske reakcije, poput one koja se javlja u slučaju uboda insekta. Ako tokom terapije desenzitizacije primenjujete lek Lizopril, to može prouzrokovati tešku alergijsku reakciju.

Operacije

Ako treba da idete na operaciju (uključujući i stomatološki hirurški zahvat), obavestite Vašeg lekara ili stomatologa da uzimate lek Lizopril. To je važno, jer se može javiti nizak krvni pritisak (hipotenzija), ako primite određeni lokalni i opšti anestetik tokom primene leka Lizopril.

Deca i adolescenti

Primena lizinoprila je ispitivana kod dece. Za više informacija, posavetujte se sa Vašim lekarom. Osim u terapiji povišenog krvnog pritiska, ne preporučuje se primena leka Lizopril kod dece za druge indikacije. Primena leka Lizopril se ne preporučuje kod dece uzrasta ispod 6 godina ili kod dece koja imaju teške probleme sa bubrezima.

Drugi lekovi i lek Lizopril

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. To je zbog toga što lek Lizopril može uticati na dejstvo drugih lekova i drugi lekovi mogu uticati na dejstvo leka Lizopril.

Lekar će Vam možda morati promeniti dozu i/ili preduzeti druge mere opreza.

Posebno je važno da obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

• druge lekove za snižavanje krvnog pritiska (antihipertenzive);
• blokatore receptora angiotenzina II ili aliskiren (pogledajte takođe odeljke Lek Lizopril ne smete uzimati i Upozorenja i mere opreza);
• diuretike (lekove za izbacivanje tečnosti);
• beta blokatore (kao što su atenolol, propranolol);
• nitratne lekove (primenjuju se kod problema sa srcem);
• nesteroidne antiinflamatorne lekove koji se primenjuju za ublažavanje bolova i artritisa (zapaljenje zglobova);
• acetilsalicilna kiselina (aspirin), ako se primenjuje u dozi većoj od 3 g na dan;
• lekove za terapiju depresije i lekove za terapiju mentalnih problema, uključujući litijum;
• tablete kalijuma, zamene za so koje sadrže kalijum ili drugi lekovi koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. heparin i kotrimoksazol, takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol);
• lekove za terapiju šećerne bolesti, kao što su npr. insulin ili oralni antidijabetici;
• lekove za terapiju astme;
• lekovi koji se primenjuju kod začepljenosti nosa (kongestije) ili sinusa, ili druge lekove protiv

prehlade (uključujući i one koje možete kupiti u apoteci bez lekarskog recepta);

• lekove koji suzbijaju imunološki odgovor organizma (imunosupresivi);
• alopurinol (primenjuje se u terapiji gihta);
• prokainamid (lek koji se primenjuje kod poremećaja srčanog ritma);
• lekove koji sadrže zlato, kao što je natrijum-aurotiomalat, koji se može primeniti kao injekcija.

Sledeći lekovi mogu povećati rizik od pojave angioedema (znaci angioedama uključuju oticanje lica, usana, jezika ili grla sa otežanih gutanjem ili disanjem):

• lekovi za razgradnju krvnih ugrušaka (tkivni aktivator plazminogena), obično se primenjuju u bolnicama,
• lekovi koji se najčešće primenjuju za sprečavanje odbacivanja presađenih organa (sirolimus, everolimus, temsirolimus i drugi lekovi koji pripadaju grupi takozvanih inhibitora mTOR-a). Videti odeljak Upozorenja i mere opreza,
• racekadotril koji se primenjuje u terapiji proliva.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća:

Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste trudni, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, pre nego što počnete da uzimate ovaj lek. Vaš lekar će Vas posavetovati da prestanete sa uzimanjem leka Lizopril pre nego što zatrudnite, ili čim pre, nakon što saznate da ste trudni, i predložiće Vam da uzimate neki drugi lek umesto leka Lizopril. Lek Lizopril se ne preporučuju u ranoj trudnoći, a ne sme se primenjivati ako ste trudni duže od 3 meseca, jer može izazvati ozbiljna oštećenja kod Vaše bebe, ukoliko se uzima nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje:

Obavestite Vašeg lekara ako dojite ili nameravate da dojite. Primena leka Lizopril se ne preporučuje kod dojilja, i Vaš lekar može izabrati drugu terapiju za Vas ukoliko želite da dojite, posebno ako je Vaša beba koju dojite novorođenče ili prevremeno rođena beba.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

• Kod nekih osoba moguća je pojava vrtoglavice ili umora tokom primene leka Lizopril. Ako se to dogodi Vama, ne treba da upravljate vozilima ili rukujete mašinama.
• Morate da sačekate da vidite kako Vaš lek deluje na Vas pre ovih aktivnosti.

Uvek uzimajte ovaj lek uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Kad započnete sa primenom leka Lizopril, Vaš lekar će možda tražiti da uradite analizu krvi. Nakon toga, Vaš lekar će možda prilagoditi Vašu dozu, kako biste uzimali dozu leka koja je odgovarajuća za Vas.

Način primene

• Tabletu progutati sa dovoljnom količinom vode.
• Pokušajte primenjivati lek Lizopril svakog dana približno u isto vreme. Nije važno primenjujete li lek Lizopril pre ili nakon obroka.
• Nastavite sa primenom leka Lizopril onoliko dugo koliko Vam je propisao Vaš lekar, to je lek za dugotrajnu terapiju. Važno je da uzimate lek Lizopril svakog dana.

Primena prve doze leka

• Budite posebno oprezni prilikom primene prve doze leka Lizopril, ili ukoliko Vam je doza povećana. To može izazvati veći pad krvnog pritiska nego naredne doze.
• Kad imate nizak krvni pritisak možete osetiti vrtoglavicu ili ošamućenost. Ako se to dogodi, može Vam pomoći ako legnete. Ukoliko ste zabrinuti, molimo Vas da se što pre obratite Vašem lekaru.

Odrasli

Doza koju uzimate zavisi od Vašeg stanja i zavisi od toga da li uzimate neke druge lekove. Vaš lekar će Vam reći koliko tableta treba da uzmete svaki dan. Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko niste sigurni.

Povišen krvni pritisak (hipertenzija)

• Preporučena početna doza je 10 mg, jednom dnevno.
• Uobičajena doza održavanja je 20 mg, jednom dnevno.

Srčana slabost (insuficijencija srca)

• Preporučena početna doza je 2,5 mg, jednom dnevno.
• Uobičajena doza održavanja je 5 do 35 mg, jednom dnevno.

Nakon srčanog udara (akutni infarkt miokarda)

• Preporučena početna doza je 5 mg u prva 24 sata od srčanog udara i 5 mg sledećeg dana.
• Uobičajena doza održavanja kod dugotrajne terapije je 10 mg, jednom dnevno.

Bubrežni problemi uzrokovani šećernom bolešću

• Preporučena doza je 10 mg ili 20 mg, jednom dnevno.

Ukoliko ste starija osoba, imate probleme sa bubrezima ili uzimate diuretike (lekovi za izbacivanje tečnosti), Vaš lekar Vam može dati manje doze lizinoprila od uobičajenih.

Deca i adolescenti (uzrasta od 6 do 16 godina) sa povišenim krvnim pritiskom

• Primena leka se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina i kod dece sa teškim bubrežnim problemima.
• Vaš lekar će odrediti odgovarajuću dozu za Vaše dete. Doza zavisi od telesne mase deteta.
• Za decu čija je telesna masa između 20 i 50 kg, preporučena početna doza je 2,5 mg, jednom dnevno.
• Za decu čija je telesna masa 50 kg i veća, preporučena početna doza je 5 mg, jednom dnevno.

Ako ste uzeli više leka Lizopril nego što treba

Ako ste uzeli više leka Lizopril nego što Vam je Vaš lekar propisao, odmah se obratite Vašem lekaru ili idite u najbližu bolnicu. Simptomi predoziranja koji se najčešće javljaju su vrtoglavica i osećaj lupanja srca (palpitacije).

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lizopril

• Ako ste zaboravili da uzmete dozu leka Lizopril, uzmite je čim se setite. Međutim, ako se približilo vreme da uzmete sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu.
• Ne uzimajte duplu dozu leka Lizopril, kako biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lizopril

Ne prekidajte da uzimate lek Lizopril, čak i ako se dobro osećate, osim ako Vam Vaš lekar nije tako preporučio.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako osetite neko od sledećih neželjenih dejstava, prestanite sa primenom leka Lizopril, i odmah se obratite Vašem lekaru:

• teške alergijske reakcije (retka neželjena dejstva, mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek), znaci nastaju iznenada i mogu da uključuju:
• oticanje Vašeg lica, usana, jezika ili grla, što može uzrokovati otežano gutanje;
• teško ili iznenadno oticanje Vaših šaka, stopala i zglobova;
• otežano disanje;
• težak svrab na koži (sa plikovima/kvržicama na koži);
• teške promene na koži, kao što su iznenadni, neočekivani osip ili žarenje, crvenilo ili ljuštenje kože (veoma retka neželjena dejstva, javljaju se kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek);
• infekcija sa simptomima kao što su povišena telesna temperatura i ozbiljno pogoršanje Vašeg opšteg stanja, ili povišena telesna temperatura sa simptomima lokalne infekcije kao što su bolno grlo/ždrelo/usta ili problem sa mokraćnim putevima (veoma retka neželjena dejstva, javljaju se kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek).

Ostala moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja;
• vrtoglavica ili ošamućenost, naročito prilikom naglog ustajanja;
• proliv;
• uporan, suv kašalj;
• povraćanje;
• problemi sa bubrezima (vide se u analizama krvi).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene raspoloženja;
• promene boje prstiju na rukama ili nogama (svetlo plava, a zatim crvena), ili ukočenost ili trnjenje prstiju na rukama ili nogama;
• promena čula ukusa;
• pospanost;
• osećaj da se sve vrti oko Vas (vertigo);
• problemi sa spavanjem;
• moždani udar (šlog);
• brzi otkucaji srca (tahikardija);
• curenje iz nosa;
• mučnina;
• bolovi u stomaku ili slabo varenje;
• osip na koži ili svrab;
• nemogućnost postizanja erekcije (impotencija);
• osećaj umora i slabosti (gubitak snage);
• izraziti pad krvnog pritiska, može se javiti kod osoba sa sledećim stanjima: koronarna bolest srca, suženje aorte (srčana arterija), bubrežne arterije ili srčanih zalistaka; zadebljanje srčanog mišića. Ako dođe to izrazitog pada krvnog pritiska, možete osetiti ošamućenost ili vrtoglavicu, naročito kod naglog ustajanja.
• promene vrednosti u analizama krvi koje pokazuju kako Vam funkcionišu jetra i bubrezi;
• srčani udar (infarkt miokarda);
• vizuelne i/ili slušne halucinacije.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zbunjenost;
• koprivnjača (urtikarija);
• suvoća usta;
• gubitak kose;
• psorijaza (oboljenje kože);
• promene čula mirisa;
• uvećanje dojki kod muškaraca;
• promene pojedinih ćelija ili drugih komponenti krvi. Vaš lekar će Vas povremeno uputiti na kontrole krvne slike da bi proverio da li lek Lizopril utiče na sastav krvi. Ove promene uključuju umor, bledu kožu, bolno grlo, povišenu telesnu temperaturu (groznicu), bolove u zglobovima i mišićima, oticanje zglobova ili žlezda, ili osetljivost na sunčevu svetlost.
• male koncentracije natrijuma u krvi (simptomi koji se mogu javiti su: umor, glavobolja, mučnina, povraćanje);
• iznenadna bubrežna slabost (bubrežna insuficijencija).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• sinuzitis (bol i osećaj punoće iza obraza i očiju);
• zviždanje u grudima;
• mala vrednost šećera u krvi (hipoglikemija). Znaci mogu uključiti osećaj gladi ili slabosti, znojenje i brz srčani ritam.
• zapaljenje pluća, što se može ispoljiti kroz kašalj, osećaj nedostatka vazduha i povišenu telesnu temperaturu (groznica);
• žuta prebojenost kože i/ili beonjača (žutica);
• zapaljenje jetre. Ono može uzrokovati gubitak apetita, žutu prebojenost kože i očiju i tamno obojenu mokraću;
• zapaljenje pankreasa (gušterača). Ovo uzrokuje umeren do jak bol u stomaku;
• teški poremećaji na koži (simptomi koji uključuju crvenilo, plikove i ljuštenje kože);
• znojenje;
• otežano mokrenje ili izostanak mokrenja;
• slabost jetre;
• potkožne kvržice;
• zapaljenje creva.

Nepoznata učestalost (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• simptomi depresije;
• nesvestica;
• anafilaktička/anafilaktoidna reakcija (teška alergijska reakcija).

Neželjenja dejstva kod dece su uporediva sa onima primećenim kod odraslih. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lizopril posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

- Aktivna supstanca je: lizinopril.

Lizopril, 5 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 5 mg lizinoprila u obliku lizinopril, dihidrata.

Lizopril, 10 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 10 mg lizinoprila u obliku lizinopril, dihidrata.

Lizopril, 20 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 20 mg lizinoprila u obliku lizinopril, dihidrata.

- Pomoćne supstance su:

Lizopril, 5 mg, tablete: kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; manitol; skrob, kukuruzni; skrob, preželatinizovan; silicijum-dioksid, bezvodni, koloidni; magnezijum-stearat.

Lizopril, 10 mg tablete: kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; manitol; skrob, kukuruzni; skrob, preželatinizovan; silicijum-dioksid, bezvodni, koloidni; magnezijum-stearat; gvožđe(III)-oksid, žuti (E172). Lizopril, 20 mg, tablete: kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; manitol; skrob, kukuruzni; skrob, preželatinizovan; silicijum-dioksid, bezvodni, koloidni; magnezijum-stearat; gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).

Kako izgleda lek Lizopril i sadržaj pakovanja

Tableta.

Lizopril, 5 mg, tablete:

Okrugle, bele tablete, glatkih površina, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Lizopril, 10 mg, tablete:

Okrugle, žute tablete, glatkih površina, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Lizopril, 20 mg, tablete:

Okrugle, svetloružičaste do ružičaste tablete, glatkih površina, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Lizopril, 5 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Al blister koji sadrži 20 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 blister (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Lizopril, 10 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Lizopril, 20 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

PREDSTAVNIŠTVO BOSNALIJEK DD, BEOGRAD, Cara Nikolaja II 61/B, Beograd

Proizvođač

BOSNALIJEK D.D., Jukićeva 53, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Lizopril, tablete, 5 mg: 515-01-00609-18-002 od 14.02.2019.

Lizopril, tablete, 10 mg: 515-01-00598-18-002 od 14.02.2019.

Lizopril, tablete, 20 mg: 515-01-00611-18-002 od 14.02.2019.