Lizopril® H 10mg+12.5mg tableta

Lek Lizopril H je indikovan u terapiji blage do umerene hipertenzije kod odraslih pacijenata kod kojih je postignuta odgovarajuća kontrola sa pojedinačnim komponentama leka primenom u dozama koje se mogu postići pomoću leka Lizopril H.

Uobičajena doza je jedna tableta, primenjena jednom dnevno. Lek Lizopril H, kao i ostale lekove koji se primenjuju jednom dnevno treba uzeti u približno isto vreme svakog dana.

Oštećenje funkcije bubrega

Tiazidni diuretici mogu biti nepogodni diuretici za primenu kod pacijenata s oštećenom bubrežnom funkcijom i nisu efikasni kod pacijenata čije su vrednosti klirensa kreatinina 30 mL/min ili niže (umerena i teška bubrežna insuficijencija).

Stariji pacijenti

Ne zahteva se prilagođavanje doziranja kod starijih pacijenata.

U kliničkim studijama efikasnost i podnošljivost lizinoprila i hidrohlortiazida, primenjenih istovremeno, bila je slična i kod starijih i mlađih pacijenata sa hipertenzijom.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene kod dece nisu ustanovljene.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

• Preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Preosetljivost na bilo koji drugi lek iz grupe ACE inhibitora.
• Preosetljivost na bilo koji lek iz grupe sulfonamida.
• Angioneurotski edem u anamnezi povezan sa prethodnim lečenjem ACE inhibitorima.
• Istovremena primena sa sakubitrilom/valsartanom. Terapija lekom Lizopril H ne sme započeti pre nego što prođe 36 sati nakon primene poslednje doze sakubitrila/valsartana (videti odeljke 4.4 i 4.5).
• Hereditarni ili idiopatski angioedem.
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).
• Teško oštećenje bubrežne funkcije (klirens kreatinina < 30 mL/min).
• Anurija.
• Teško oštećenje funkcije jetre.
• Istovremena primena leka Lizopril H sa lekovima koji sadrže aliskiren kontraindikovana je kod pacijenata sa šećernom bolešću ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (engl. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (engl. squamous cell carcinoma, SCC)], kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlortiazidu (HCTZ) zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlortiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku

sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobivenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlortiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (videti odeljak 4.8.).

Simptomatska hipotenzija

Simptomatska hipotenzija retko se javlja kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom, ali se češće javlja kod pacijenata kod kojih postoji gubitak tečnosti i elektrolita, kao što su pacijenti koji uzimaju diuretike, pacijenti koji su na dijeti sa ograničenim unosom soli, pacijenti na dijalizi ili pacijenti kod kojih je došlo do gubitka tečnosti povraćanjem i dijarejom ili imaju tešku renin-zavisnu hipertenziju (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod ovih pacijenata redovno određivanje serumskih elektrolita treba da se obavlja u odgovarajućim vremenskim intervalima. Kod pacijenata sa povećanim rizikom nastanka simptomatske hipotenzije početak terapije i prilagođavanje doze treba da se prati pod strogim lekarskim nadzorom. Posebna pažnja je potrebna kod pacijenata sa ishemijskim oboljenjima srca ili cerebrovaskularnim oboljenjima, jer kod njih prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog insulta.

Ako se pojavi hipotenzija, pacijenta treba staviti u ležeći položaj, i ako je neophodno primeniti intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazan pad krvnog pritiska nije kontraindikacija za primenu sledeće doze leka. Nakon uspostavljanja efektivnog volumena krvi i vrednosti krvnog pritiska, lečenje se može nastaviti primenom manjih doza leka ili primenom monoterapije.

Kod nekih pacijenata sa insuficijencijom srca koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, može doći do dodatnog pada sistemskog krvnog pritiska uz primenu lizinoprila. Taj efekt se može predvideti, a obično nije razlog za prekid lečenja. Ako hipotenzija postane simptomatična, može biti potrebno smanjiti dozu i/ili prekinuti lečenje sa kombinacijom lizinoprila i hidrohlorotiazida.

Stenoza aortne i mitralne valvule/hipertrofična kardiomiopatija

Kao i ostale ACE inhibitore, lizinopril treba s oprezom primenjivati kod pacijenata sa stenozom mitralne valvule i opstrukcijom izlaznog trakta leve komore, kao što su aortna stenoza ili hipertrofična kardiomiopatija.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalijemije i smanjenja bubrežne funkcije (uključujući akutno zatajenje bubrega). Dvostruka blokada RAAS-a kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena zato se ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, treba je sprovoditi samo pod nadzorom specijaliste i uz pažljivo praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Oštećena bubrežna funkcija

Tiazidni diuretici nisu efikasni za lečenje pacijenata čije su vrednosti klirensa kreatinina 30 mL/min ili niže (umerena ili teška bubrežna insuficijencija).

Lizinopril/hidrohlortiazid ne treba primenjivati kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina ≤ 80 mL/min) sve dok se titracijom pojedinačnim komponentama ne pokaže potreba za primenom doze prisutne u fiksnoj kombinaciji.

Hipotenzija koja se javlja na početku lečenja ACE inhibitorima, može kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom dovesti do daljeg oštećenja bubrežne funkcije. Akutno oštećenje bubrega, obično reverzibilno, bilo je zabeleženo u ovakvim situacijama.

Kod nekih pacijenata sa bilateralnom ili unilateralnom stenozom bubrežne arterije, a koji su lečeni ACE inhibitorima može doći do porasta koncentracije uree i kreatinina u serumu, obično reverzibilnih nakon prekida lečenja. Ova pojava je češća kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Ako je takođe prisutna i renovaskularna hipertenzija postoji povećan rizik od teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije. Kod takvih pacijenata početak lečenja treba započeti pod strogim lekarskim nadzorom primenom manjih doza i pažljivom titracijom doze. Pošto lečenje diureticima može doprineti pojavi bubrežne insuficijencije, preporučuje se kontrola bubrežne funkcije tokom prvih nekoliko nedelja primene lizinopril/hidrohlortiazid terapije.

Kod nekih hipertenzivnih pacijenata i bez postojećeg oboljenja bubrega, a kod istovremene primene lizinoprila sa diuretikom, obično dolazi do blagog i prolaznog povećanja uree i serumskog kreatinina.

Ovo se češće javlja kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem bubrežne funkcije. Smanjenje doze i/ili prekid primene diuretika i/ili lizinoprila može biti potrebno.

Prethodna terapija diureticima

Terapiju diureticima potrebno je prekinuti 2-3 dana pre početka lečenja lizinopril/hidrohlortiazidom. Ukoliko to nije moguće, lečenje započeti samo lizinoprilom u dozi od 5 mg na dan.

Transplantacija bubrega

Nema iskustva o primeni ovog leka kod pacijenata sa nedavno izvršenom transplantacijom bubrega, zato ga ne treba primenjivati.

Anafilaktoidne reakcije kod pacijenata na hemodijalizi

Primena lizinopril/hidrohlortiazida nije indikovana za primenu kod pacijenata na hemodijalizi. Zabeležena je pojava anafilaktoidnih reakcija kod pacijenata koji prolaze kroz određene postupke hemodijalize (npr. sa membranama visokog protoka AN 69 i afereza lipoproteina male gustine pomoću dekstran sulfata) i istovremeno se leče ACE inhibitorima. Kod ovih pacijenata treba razmotriti primenu drugih vrsta membrana za dijalizu ili grupa antihipertenzivnih lekova.

Anafilaktoidne reakcije u vezi sa aferezom lipoproteinima male gustoće

U retkim prilikama, kod pacijenata lečenih ACE inhibitorima tokom afereze lipoproteinima male gustine pomoću dekstran sulfata, došlo je do anafilaktičkih reakcija koje ugrožavaju život. Ova pojava može se izbeći privremenim prekidom lečenja ACE inhibitorima pre svake afereze.

Bolesti jetre

Tiazidne diuretike treba s oprezom primenjivati kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili progresivnim oboljenjem jetre, jer čak i male promene u ravnoteži tečnosti i elektrolita mogu dovesti do nastanka hepatičke kome (videti odeljak 4.3). Retko, ACE inhibitori su bili povezani sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom ili hepatitisom i progredira ka fulminantnoj nekrozi, ponekad i sa smrtnim ishodom. Mehanizam ovog sindroma nije jasan. Pacijenti koji se leče lizinopril/hidrohlortiazidom, a kod kojih se razvije žutica ili značajno povećanje hepatičkih enzima, treba da prekinu primenu ovog leka i treba da budu pod odgovarajućim medicinskim nadzorom.

Hirurški zahvati/anestezija

Tokom hirurškog zahvata ili anestezije lekovima koji uzrokuju hipotenziju, lizinopril može da blokira formiranje angiotenzina II i na taj način kompenzuje oslobađanje renina. Ukoliko dođe do hipotenzije usled ovog mehanizma, stanje se može korigovati povećanjem volumena tečnosti u organizmu.

Metabolički i endokrini efekti

Lečenje ACE inhibitorima i tiazidnim diureticima može uticati na toleranciju glukoze, te je zbog toga potrebno prilagoditi dozu antidijabetika uključujući i insulin. Kod dijabetičara lečenih oralnim antidijabeticima ili insulinom, vrednost glikemije treba pažljivo pratiti tokom prvog meseca lečenja ACE inhibitorima. Latentni dijabetes može postati manifestni tokom terapije tiazidnim diureticima.

Povišene vrednosti holesterola i triglicerida mogu biti povezane sa lečenjem tiazidnim diureticima.

Kod nekih pacijenata terapija tiazidima može pojačati hiperurikemiju ili giht. Međutim, lizinopril može povećati izlučivanje mokraćne kiseline urinom i time ublažiti hiperurikemijski efekat hidrohlortiazida.

Poremećaj balansa elektrolita

Periodično određivanje serumskih elektrolita treba obavljati u odgovarajućim intervalima kod pacijenata koji se leče diureticima.

Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, može uzrokovati poremećaj ravnoteže telesnih tečnosti ili elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremična alkaloza). Upozoravajući znaci poremećaja ravnoteže telesnih tečnosti i elektrolita su suva usta, žeđ, slabost, letargija, pospanost, bol ili grčevi u mišićima, mišićni zamor, hipotenzija, oligurija, tahikardija i gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina ili povraćanje. Diluciona hiponatremija može se pojaviti kod edematoznih pacijenata po toplom vremenu. Nedostatak hlorida je uglavnom blag i ne zahteva lečenje. Tiazidi mogu povećati izlučivanje magnezijuma urinom što može dovesti do hipomagnezemije.

Tiazidi mogu smanjiti izlučivanje kalcijuma urinom i uzrokovati povremeni i blagi porast serumskog kalcijuma. Značajna hiperkalcemija može upućivati na skriveni hiperparatireoidizam. Lečenje tiazidima treba prekinuti pre izvođenja testova za ispitivanje paratireoidne funkcije.

Hiperkalemija

ACE inhibitori mogu uzrokovati hiperkalijemiju obzirom da inhibiraju oslobađanje aldosterona. Ovaj efekat obično nije od značaja kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom. Međutim, kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom, diabetes mellitus-om i/ili kod pacijenata koji istovremeno uzimaju dodatke kalijuma (uključujući zamenske soli sa sadržajem kalijuma), diuretike koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), te druge lekove povezane sa

povećanjem serumskog kalijuma (npr. heparin, trimetoprim ili kotrimoksazol, takođe poznato kao trimetoprim/sulfametoksazol) i naročito aldosteron antagoniste ili blokatore angiotenzin II receptor, može se pojaviti hiperkalemija.

Diuretike koji štede kalijum i blokatore angiotenzin II receptora treba pažljivo primenjivati kod pacijenata koji uzimaju ACE inhibitore, a serumski kalijum i fukciju bubrega treba nadzirati (videti odeljak 4.5).

Pacijenti sa diabetesom

Kod pacijenata sa diabetesom koji se leče oralnim antidiabeticima ili insulinom, potrebna je pažljiva kontrola glikemije tokom prvih meseci lečenja sa ACE inhibitorima (videti odeljak 4.5).

Preosetljivost/angioneurotski edem

Angioedem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili larinksa retko se javlja kod pacijenata lečenih ACE inhibitorima, uključujući lizinopril. Može se javiti u bilo kojem periodu tokom lečenja. U takvim slučajevima lečenje lizinoprilom treba odmah prekinuti i hitno preduzeti odgovarajuće mere kako bi se osigurao potpuni oporavak pacijenta. Čak i u onim slučajevima kada je edem zahvatio samo jezik, bez respiratornog distresa, potrebno je duže posmatranje pacijenta, jer lečenje antihistaminicima i kortikosteroidima može biti nedovoljno.

Veoma retko, prijavljeni su slučajevi sa smrtnim ishodom usled angioedema povezanog sa edemom larinksa ili jezika. Kod pacijenata sa edemom jezika, glotisa ili larinksa može doći do opstrukcije disajnih puteva, posebno kod onih sa istorijom hirurškog zahvata na disajnim putevima. U takvim slučajevima treba odmah primeniti hitnu terapiju, koja uključuje primenu adrenalina i/ili održavanje prohodnosti disajnih puteva. Pacijent treba da bude pod strogim medicinskim nadzorom sve do potpunog povlačenja simptoma.

ACE inhibitori uzrokuju veću stopu angioedema kod pacijenata crne rase, u odnosu na pripadnike ostalih rasa.

Povećan rizik od nastanka angioedema imaju pacijenti koji u anamnezi imaju podatak o pojavi angioedema, a koji nije u vezi sa primenom ACE inhibitora (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena ACE inhibitora i sakubitrila/valsartana je kontraindikovana zbog povećanog rizika od angioedema. Lečenje sa sakubitrilom/valsartanom ne sme biti započeto pre nego što prođe 36 sati nakon primene poslednje doze leka Lizopril H. Terapija lekom Lizopril H ne sme početi pre nego što prođe 36 sati nakon primene poslednje doze sakubitrila/valsartana (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena primena ACE inhibitora i racekadotrila, mTOR inhibitora (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptina, može dovesti do povećanog rizika od angioedema (npr. oticanje dišnih puteva ili jezika, sa ili bez otežanog disanja) (videti odeljak 4.5). Oprez je potreban na početku primene racekadotrila, mTOR inhibitora (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptina, kod pacijenata koji su već na terapiji ACE inhibitorom.

Reakcije preosetljivosti mogu se javiti kod pacijenata koji se leče tiazidnim diureticima, bez obzira na postojanje alergije ili bronhalne astme u anamnezi. Nakon primene tiazidnih diuretika mogu se javiti egzacerbacija ili aktiviranje sistemskog lupusa.

Desenzibilizacija

Pacijenti koji se leče ACE inhibitorima tokom terapije desenzibilizacije na himenoptere (ose, pčele, obadi, mravi) imaju kontinuiranu anafilaktičku reakciju. Kod istih pacijenata su te reakcije izbegnute kada privremeno nisu uzimali ACE inhibitore, ali su se ponovo pojavile ako su nepažnjom ponovo uzeli ACE inhibitore.

Neutropenija/agranulocitoza

Neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija zabeležene su kod pacijenata koji se leče ACE inhibitorima. Kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom i bez drugih komplikacija, neutropenija se retko javlja. Neutropenija i agranulocitoza su reverzibilne nakon prekida lečenja sa ACE inhibitorima. Lizinopril treba primenjivati sa velikim oprezom kod pacijenata sa kolagenim vaskularnim bolestima, na imunosupresivnoj terapiji, kod lečenja alopurinolom ili prokainamidom, ili kod kombinacije ovih otežavajućih faktora, posebno ako već postoji oštećenje bubrežne funkcije. Neki od ovih pacijenata razviju teške infekcije, koje u nekim slučajevima ne odgovaraju na intenzivnu antibiotsku terapiju. Ako se lizinopril primenjuje kod ovih pacijenata, savetuje se periodično praćenje broja belih krvnih ćelija, a pacijente treba uputiti da prijave bilo koji znak infekcije.

Rasna pripadnost

ACE inhibitori uzrokuju veću stopu angioedema kod pacijenata crne rase u odnosu na ostale rase.

Kao i ostali ACE inhibitori, lizinopril može biti manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne nego kod pripadnika ostalih rasa, verovatno zbog veće učestalosti niske vrednosti renina kod pacijenata crne rase sa hipertenzijom.

Kašalj

Prijavljeni su slučajevi kašlja kod primene ACE inhibitora. Karakteristično je da je kašalj neproduktivni, stalan i povlači se nakon prekida lečenja. Kašalj izazvan primenom ACE inhibitora treba uzeti u obzir kod diferencijalne dijagnoze kašlja.

Litijum

Generalno, kombinacija ACE inhibitora i litijuma se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Antidoping test

Hidrohlortiazid sadržan u ovom leku može uzrokovati pozitivan analitički rezultat na antidoping testu.

Trudnoća

Lečenje ACE inhibitorima se ne bi trebalo započinjati tokom trudnoće. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba terapiju ACE inhibitorima da zamene sa drugim antihipertenzivnim lekovima koji imaju dokazan bezbednosni profil u trudnoći, osim u slučaju kada je terapija ACE inhibitorima neophodna. Nakon što se ustanovi trudnoća, lečenje ACE inhibitorima treba odmah prekinuti, i ukoliko je moguće, započeti terapiju drugim lekovima (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Efuzija sudovnjače, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla:

Lekovi koji sadrže silfonamide ili derivate sulfonamida mogu izazvati idiosinkratsku reakciju koja može dovesti do efuzije sudovnjače i ispada vidnog polja, akutne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. Simptomi uključuju akutni početak smanjene oštrine vida ili bol u oku i obično se javlja u roku od nekoliko sati do nedelja od početka primene leka. Nelečeni akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Primarni tretman je prekinuti primenu leka što

je brže moguće. Ako se ne postigne kontrola intraokularnog pritiska, možda će biti potrebno promptno razmotriti medicinske ili hirurške tretmane. Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu uključivati porodičnu anamnezu alergije na sulfonamid ili penicilin.

Akutna respiratorna toksičnost

Nakon uzimanja hidroklortiazida zabilježeni su veoma rijetki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući i akutni respiratorni distres sindrom (ARDS). Plućni edem tipično se razvija u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon uzimanja hidroklortiazida. Na početku, simptomi uključuju dispneju, groznicu, pogoršanje plućne funkcije i hipotenziju. Ako se sumnja na ARDS, potrebno je prekinuti primjenu LOPRILA H i primijeniti odgovarajuće liječenje. Hidroklortiazid ne treba davati pacijentima koji su prethodno imali ARDS nakon uzimanja hidroklortiazida.

Antihipertenzivni lekovi

U kombinaciji sa ostalim antihipertenzivnim lekovima, može se javiti dodatno snižavanje krvnog pritiska.

Istovremena primena glicerol trinitrata i ostalih nitrata ili drugih vazodilatatora može dodatno sniziti krvni pritisak.

Istovremenu primenu lizinoprila sa lekovima koji sadrže aliskiren treba izbegavati (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Podaci iz kliničkih ispitivanja pokazali su da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (RAAS) kombinovanom primenom ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana s većom učestalošću događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Lekovi koji mogu povećati rizik od pojave angioedema

Istovremena primena ACE inhibitora i sakubitril/valsartana je kontraindikovana, zbog povećanog rizika od nastanka angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus), i vildagliptinom može povećati rizik od angioedema (vidi 4.4).

Istovremena primjena sa aktivatorima tkivnog plazminogena, može povećati rizik od angioedema. Litijum

Reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i toksičnost, prijavljeni su tokom istovremene primene litijuma sa ACE inhibitorima. Diuretici i ACE inhibitori smanjuju renalni klirens litijuma i predstavljaju visok rizik za nastanak toksičnosti litijuma. Kombinacija lizinoprila i hidrohlortiazida sa litijumom se zbog toga ne preporučuje, te je potrebno pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu, ako se pokaže da je primena ove kombinacije neophodna (videti odeljak 4.4).

Dodaci kalijuma, diuretici koji štede kalijum ili zamena za so koja sadrži kalijum, te drugi lekovi koji mogu povećati novoe kalijuma u serumu

Efekat tiazidnih diuretika da povećano izlučuju kalijum obično se smanjuje dejstvom lizinoprila da čuva kalijum. Serumski nivoi kalijuma općenito ostaju unutar normalnih vrednosti, ali se u nekim slučajevima ipak javljala hiperkalijemija. Primena diuretika koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), dodataka kalijuma, lekova koji štede kalijum ili zamena za so koja sadrži kalijum, posebno kod pacijenata sa smanjenom bubrežnom funkcijom ili dijabetesom, može dovesti do značajnog povećanja serumskog kalijuma. Oprez je takođe potreban kod istovremene primene lizinoprila s drugim lekovima koji povećavaju nivo kalijuma u serumu, kao što su trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim deluje kao diuretik koji štedi kalijum, poput amilorida. Zbog toga se istovremena primena leka Lizopril H i iznad navedenih lekova ne preporučuje. Ako je potrebna istovremena primena lizinoprila i hidrohlortiazida i bilo kojeg od ovih lekova, potreban je oprez uz često praćenje serumskog kalijuma (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji izazivaju aritmiju tipa torsades de pointes

Zbog rizika od hipokalemije oprez je potreban kod istovremene primene hidrohlortiazida i lekova koji izazivaju aritmiju tipa torsades de pointes, npr. neki antiaritmici, antipsihotici i drugi lekovi za koje se zna da izazivaju torsades de pointes.

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici

Istovremena primena nekih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može uzrokovati dalje sniženje krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni/antireumatski lekovi (NSAIL) uključujući acetilsalicilnu kiselinu Dugotrajna primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (selektivni COX-2 inhibitori, acetilsalicilna kiselina > 3 g/dan te neselektivni nesteroidni antiinflamatorni lekovi) može smanjiti antihipertenzivni i diuretski efekat ACE inhibitora i tiazidnih diuretika. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i ACE inhibitori imaju aditivni efekat na povećanje koncentracije kalijuma u serumu i mogu uzrokovati slabljenje bubrežne funkcije. Ovaj efekat je obično reverzibilan. Retko, može doći do akutne bubrežne insuficijencije, posebno kod pacijenata s poremećajima bubrežne funkcije, kao što su starije i dehidrirane osobe.

Zlato

Nitritoidne reakcije (simptomi vazodilatacije uključujući crvenilo lica, mučninu, vrtoglavicu i hipotenziju, koji mogu biti veoma teški) nakon parenteralne primene zlata (npr. natrijum aurotiomalat) češće su primećene kod pacijenata koji se leče ACE inhibitorima.

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu smanjiti antihipertenzivni efekat ACE inhibitora.

Tiazidi mogu smanjiti arterijski odgovor na noradrenalin, ali ne u tolikoj meri da bi onemogućili delotvornost presornog leka pri terapijskoj primeni.

Antidijabetici

Lečenje s tiazidnim diuretikom može smanjiti toleranciju glukoze. Ova pojava je češća tokom prvih nedelja kombinovanog lečenja i kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom. U dijabetičara, potreba za drugim antidijabetičkim lekovima, uključujući i inzulin, može biti povećana, smanjena ili nepromenjena.

Hiperglikemijski efekt diazoksida može biti pojačan primenom tiazida.

Amfotericin B (parenteralno), karbenoksolon, kortikosteroidi, kortikotropin (ACTH) ili laksativi

Može se očekivati da će lekovi koji se povezuju s gubitkom kalijuma i hipokalijemijom (npr. drugi kaliuretični diuretici, laksativi, amfotericin, karbenoksolon, derivati salicilne kiseline), potencirati smanjenje kalijuma uzrokovano hidroklortiazidom.

Hipokalijemija se može razviti tokom istovremene primene steroida ili adrenokortikotropnog hormona (ACTH).

Soli kalcijuma

Tiazidni diuretici mogu povećati nivoe kalcijuma u serumu usled smanjene ekskrecije. Ako se dodaci kalcijuma ili vitamin D moraju propisati, potrebno je pratiti nivoe kalcijuma u serumu, i u skladu s njima podešavati dozu.

Kardiotonički glikozidi

Hipokalijemija može senzibilizirati ili pojačati odgovor srca na toksične efekte digitalisa (npr. povećanje ventrikularne iritabilnosti).

Holestiramin i holestipol

Istovremena primena holestiramina ili holestipola usporava ili smanjuje resorpciju hidrohlortiazida. Zbog toga sulfanomidne diuretike treba primeniti najmanje 1 sat pre ili 4 -6 sati nakon primene ovih lekova.

Nedepolarizirajući mišićni relaksansi (npr. tubokurarin hlorid)

Tiazidi mogu povećati odgovor na nedepolarizirajuće relaksanse skeletnih mišića (npr. tubokurarin).

Trimetoprim

Istovremena primena ACE inhibitora i tiazidnih diuretika sa trimetoprimom povećava rizik od hiperkalemije.

Sotalol

Hipokalemija uzrokovana primenom tiazida može povećati rizik od aritmija uzrokovanih sotalolom.

Alopurinol

Istovremena primena ACE inhibitora i alopurinola povećava rizik od oštećenja bubrega i nastanka leukopenije.

Ciklosporin

Istovremena primena ACE inhibitora i ciklosporina, povećava rizik od bubrežnog oštećenja i hiperkalijemije. Preporučuje se kontrola serumskog kalijuma.

Istovremeno lečenje s ciklosporinom, može povećati rizik od hiperurikemije i komplikacija tipa gihta. Heparin

Tokom istovremene primene ACE inhibitora i heparina može se javiti hiperkalijemija.

Preporučuje se kontrola serumskog kalijuma.

Lovastatin

Istovremena primena ACE inhibitora i lovastatina povećava rizik od hiperkalemije.

Citostatici, imunosupresivi, prokainamid

Tiazidi mogu smanjiti renalnu ekskreciju citotoksičnih lekova (npr. ciklofosfamid, metotreksat) i pojačati njihove mijelosupresivne efekte (videti odeljak 4.4).

Amantadin

Tiazidi mogu povećati rizik od neželjenih delovanja uzrokovanih amantadinom.

Alkohol, barbiturati ili anestetici

Posturalna hipotenzija može se pogoršati istovremenim uzimanjem alkohola, barbiturata ili anestetika.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Kombinacija lizinoprila i hidrohlortiazida može imati blag do umeren uticaj na pomenute sposobnosti (videti odeljak 4.7).

Trudnoća

Lizopril H je kontraindikovan tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3). ACE inhibitori:

Epidemiološki podaci koji se odnose na rizik teratogenog delovanja ACE inhibitora tokom prvog trimestra trudnoće nisu konačni; međutim, čak i malo povećanje rizika se ne može isključiti. Ukoliko primena ACE inhibitora u terapiji nije neophodna, pacijentkinje koje planiraju trudnoću, trebalo bi da zamene terapiju ACE inhibitorima drugim antihipertenzivnim lekovima koji imaju dokazan bezbednosni profil u trudnoći. Nakon što se ustanovi trudnoća, lečenje sa ACE inhibitorima treba odmah prekinuti, i ukoliko je moguće, započeti alternativnu terapiju.

Poznato je da primena ACE inhibitora tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće izaziva humanu fetotoksičnost (smanjenje bubrežne funkcije, oligohidramnion, poremećaj okoštavanja lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija i hiperkalijemija) (videti odeljak 5.3.

„Pretklinički podaci o bezbednosti leka“). Ukoliko se dogodi izloženost leku od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled bubrežne funkcije i lobanje. Novorođenčad, čije su majke primenjivale ACE inhibitore tokom trudnoće, treba pažljivo promatrati zbog moguće pojave hipotenzije (videti i odeljke 4.3 i 4.4).

Hidrohlortiazid:

Ograničena su iskustva o primeni hidrohlortiazida tokom trudnoće, a naročito tokom prvog trimestra trudnoće. Ispitivanja na životinjama su nedovoljna.

Hidrohlortiazid prelazi u placentu. Na osnovu faramakološkog mehanizma delovanja, primena hidrohlortiazida tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može ugroziti feto-placentarnu perfuziju, te

može uzrokovati fetotoksične i neonatalne efekte, kao što su: ikterus, poremećaj ravnoteže elektrolita i trombocitopeniju.

Ukoliko nema povoljnog delovanja na sam tok bolesti, hidrohlortiazid ne treba primjenjivati za lečenje edema i hipertenzije u trudnoći ili preeklampsije, zbog rizika od smanjenja volumena plazme i hipoperfuzije placente.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati za lečenje esencijalne hipertenzije trudnica, osim u retkim slučajevima kada se ne može primeniti nijedan drugi lek.

Dojenje

ACE inhibitori:

S obzirom na to da ne postoje podaci o primeni lizinoprila i hidrohlortiazida u periodu dojenja, ne preporučuje se njihova primena, i potrebno je primeniti druge lekove utvrđene bezbednosti, naročito prilikom dojenja novorođenčeta ili prevremeno rođene bebe.

Hidrohlortiazid:

Hidrohlortiazid se izlučuje u humano majčino mleko u malim količinama. Tiazidi u visokim dozama uzrokuju intenzivnu diurezu, što može inhibirati stvaranje mleka. Primena kombinacije lizinoprila i hidrohlortiazida tokom dojenja se ne preporučuje. Ukoliko se ova kombinacija ipak primeni za vreme dojenja, doze trebaju biti što niže je moguće.

Kao i drugi antihipertenzivi, lekovi koji sadrže kombinaciju lizinoprila i hidrohlortiazida mogu imati blagi do umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Posebno se to odnosi na početak terapije, kada se doza leka promeni ili ako se lek primenjuje istovremeno sa alkoholom, ali ovi efekti leka zavise i od individualne preosetljivosti.

Za vreme upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, treba uzeti u obzir da se povremeno mogu javiti vrtoglavica ili umor.

Sledeća neželjena dejstva uočena su i prijavljena tokom lečenja s lizinoprilom i/ili hidroklortiazidom, uz sledeću učestalost: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1.000 do

<1/100), retko (≥1/10.000 do <1/1.000), veoma retko (<1/10.000), nepoznato (ne može se procijeniti iz dostupnih podataka).

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su kašalj, vrtoglavica, hipotenzija i glavobolja, a mogu se javiti u 1 do 10% lečenih pacijenata. U kliničkim studijama, neželjena dejstva su obično blaga i prolazna, i u većini slučajeva ne zahtevaju prekid lečenja.

Lizinopril:

* Veoma retko, kod nekih pacijenata je zabeleženo da je hepatitis napredovao do insuficijencije jetre. Ako se tokom lečenja kombinacijom lizinoprila i hidrohlortiazida javi žutica ili značajno povećanje hepatičkih enzima, lečenje treba prekinuti i preduzeti odgovarajuće mere.

**Opisana je grupa simptoma koji mogu uključivati jedan ili više od sledećih: groznica, vaskulitis, mijalgija, artralgija/arthritis, pozitivna antinuklearna antitela (ANA), ubrzana sedimentacija eritrocita, eozinofilija i leukocitoza, osip, fotoosetljivost ili druge dermatološke manifestacije.

Hidrohlortiazid:

Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Podaci o predoziranju kod ljudi su ograničeni. Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu biti: hipotenzija, cirkulatorni šok, poremećaj ravnoteže elektrolita, bubrežna insuficijencija, hiperventilacija, tahikardija, palpitacije, bradikardija, vrtoglavica, anskioznost i kašalj.

Dodatni znaci predoziranja hidrohlortiazidom su: povećana diureza, besvesno stanje (npr. koma), konvulzije, pareza, srčana aritmija i bubrežna insuficijencija.

Ukoliko se primenjuje i digitalis, hipokalemija može podstaknuti srčanu aritmiju.

Terapija

U lečenju predoziranja preporučuje se intravenska infuzija fiziološkog rastvora. Ako se pojavi hipotenzija, pacijenta je potrebno staviti u ležeći položaj. Ukoliko je moguće, takođe se može uzeti u obzir i primena infuzije angiotenzin II i/ili i.v. primena kateholaminima. Ukoliko se reaguje brzo po predoziranju, treba preduzeti mere u cilju eliminacije lizinoprila, kao što su: povraćanje sadržaja, gastrična lavaža, primena adsorbenta i natrijum sulfata. Lizinopril se iz krvi može odstraniti hemodijalizom (videti odeljak 4.4). Primena pejsmejkera je indikovana u slučaju bradikardije rezistentne na terapiju. Preporučuje se učestali monitoring vitalnih zakova, vrednosti serumskih elektrolita i koncentracije kreatinina.

Za tretman bradikardije ili jake reakcije vagusa primenjuje se atropin.

Farmakoterapijska grupa: Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE), kombinacije; ACE inhibitori i diuretici

ATC šifra: C09BA03

LIZOPRIL H je kombinovani lek sa sadržajem fiksnih doza lizinoprila, koji je inhibitor angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE inhibitor), i hidrohlortiazida, koji je tiazidni diuretik. Obe komponente leka imaju komplementarne načine delovanja, te ispoljavaju aditivan antihipertenzivni učinak.

Lizinopril

Mehanizam dejstva

Lizinopril je inhibitor peptidil dipeptidaze. Inhibira angiotenzin konvertujući enzim (ACE) koji katalizuje pretvaranje angiotenzina I u vazokonstriktorni peptid, angiotenzin II. Angiotenzin II takođe stimuliše lučenje aldosterona iz kore nadbubrežne žlezde. Inhibicija ACE rezultira smanjenim koncentracijama angiotenzina II, što ima za posledicu smanjenje vazopresorne aktivnosti i smanjenu sekreciju aldosterona. Ovo drugo smanjenje može da dovede do povećanja koncentracije kalijuma u serumu.

Farmakodinamsko dejstvo

Dok se veruje da se mehanizam preko kojeg lizinopril snižava krvni pritisak odvija primarno supresijom renin-angiotenzin-aldosteron sistema, lizinopril deluje antihipertenzivno čak i u hipertoničnih pacijenata s niskim nivoom renina u plazmi. ACE je identičan kininazi II, enzimu koji razgrađuje bradikinin. Da li povećan nivo bradikinina, snažnog vazodilatatornog peptida, ima uticaj na terapijske efekte lizinoprila, ostaje da se razjasni.

Klinička efikasnost i bezbednost

Lekovi koji deluju na Renin-angiotenzin system (RAS)

Dva velika randomizirana, kontrolisana ispitivanja (ONTARGET (eng. Ongoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (eng. The Vetaerans Affairs Nephropathy in Diabetes) ispitivala su primenu kombinacije ACE-inhibitora s blokatorom angiotenzin II receptora).

ONTARGET je bilo ispitivanje provedeno kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili cerebrovaskularnom bolešću u anamnezi, ili sa šećernom bolešću tip 2 uz dokaze oštećenja ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bilo ispitivanje kod pacijenata sa šećernom bolešću tip 2 i dijabetičkom nefropatijom.

Ta ispitivanja nisu pokazala nikakav značajan povoljan efekat na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i smrtnost, a bio je uočen povećani rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju s monoterapijom. S obzirom na njihova slična farmakodinamička svojstva, ti su rezultati relevantni i za druge ACE-inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.

ACE-inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora stoga se ne trebaju istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (eng. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bilo ispitivanje osmišljeno za testiranje koristi dodavanja aliskirena standardnoj terapiji s ACE-inhibitorom ili blokatorom angiotenzin II receptora kod pacijenata sa šećernom bolešću tip 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili oboje. Ispitivanje je bilo prevremeno prekinuto zbog povećanog rizika od štetnih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su numerički bili učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo, a štetni događaji i ozbiljni štetni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) bili su učestalije zabeleženi u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo.

Hidrohlortiazid

Mehanizam dejstva

Hidrohlortiazid je diuretik i antihipertenziv. On deluje na distalni renalni tubularni mehanizam resorpcije elektrolita i povećava izlučivanje natrijuma i hlorida u približno jednakim količinama. Natriureza može biti popraćena određenim gubitkom kalijuma i bikarbonata. Nije poznat mehanizam antihipertenzivnog delovanja tiazida.

Farmakodinamsko dejstvo

Tiazidi obično ne utiču na normalan krvni pritisak.

Nemelanomski karcinom kože

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1 430833, odnosno 172 462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlortiazida (≥50000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% Cl: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% Cl: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlortiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (engl. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa

prilagođenim OR 2,1 (95% Cl: 1,7-2,6), sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlortiazida (̴ 25000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu ( ͠ 100000 mg) (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena lizinoprila i hidrohlortiazida ima mali, ili je bez efekta na bioraspoloživost i jednog i drugog leka. Primena fiksne kombinacije je bioekvivalentna istovremenoj primeni pojedinačnih komponenti.

Lizinopril

Resorpcija

Nakon oralne primene lizinoprila, maksimalna koncentracija u serumu postiže se za oko 7 sati, iako postoji trend malog kašnjenja u vremenu potrebnom za dostizanje maksimalne koncentracije u serumu kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda. Na osnovu nalaza iz urina, prosečan stepen resorpcije lizinoprila iznosi oko 25%, sa interindividualnim razlikama (od 6 do 60%) u svim ispitanim dozama (5–80 mg). Apsolutna bioraspoloživost je smanjena za oko 16% u pacijenata sa srčanim zastojem.

Hrana ne utiče na resorpciju lizinoprila.

Distribucija

Lizinopril se ne vezuje za druge serumske proteine, osim za cirkulišući angiotenzin konvertujući enzim (ACE).

Ispitivanja na pacovima pokazuju da lizinopril slabo prolazi kroz krvno-moždanu barijeru.

Eliminacija

Lizinopril ne podleže metabolizmu, a resorbovani se lek potpuno izlučuje nepromenjen urinom.

Nakon ponovljenog doziranja lizinopril ima efektivno poluvreme akumulacije od 12,6 sati. Klirens lizinoprila u zdravih ispitanika iznosi oko 50 mL/min. Opadajuće koncentracije u serumu pokazuju produženu terminalnu fazu, što ne doprinosi akumulaciji leka. Ova terminalna faza verovatno predstavlja zasićeno vezivanje za ACE i nije proporcionalno dozi.

Oštećenje funkcije jetre

Oštećena funkcija jetre kod pacijenata sa cirozom uzrokuje smanjenje resorpcije lizinoprila (oko 30% kao što je definisano merenjem u urinu),a dugotrajna terapija može smanjiti resorpciju i do 50% u poređenju sa zdravim dobrovoljcima usled smanjenja klirensa.

Oštećenje funkcije bubrega

Oštećena bubrežna funkcija usporava eliminaciju lizinoprila koji se izlučuje putem bubrega. Međutim, smanjenje eliminacije je klinički značajno samo u slučaju kada je brzina glomerularne filtracije manja od 30 mL/min.

Ukoliko je klirens kreatinina 30-80 mL/min površina ispod krive (PIK) povećava se za 13%, dok se vrednost PIK povećava 4-5 puta ukoliko je klirens kreatinina 5-30 mL/min.

Lizinopril se iz organizma može ukloniti dijalizom. Za četiri sata hemodijalize koncentracija lizinoprila u krvi smanjuje se za 60%, pri klirensu dijalize između 40 i 55 mL/min.

Insuficijencija srca

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom imaju veću izloženost lizinoprilu u poređenju sa zdravim osobama (vrednost PIK se povećava za 125%), ali na osnovu lizinoprila u urinu resorpcija se smanjuje za oko 16% u poređenju sa zdravim volonterima.

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti imaju više koncentracije lizinoprila u krvi i više vrednosti PIK (povećane za približno 60%) u odnosu na mlađe pacijente.

Hidrohlortiazid

Praćenjem koncentracije leka u plazmi tokom 24 sata, utvrđeno je da poluvreme eliminacije leka iznosi između 5,6 i 14,8 sati.

Najmanje 61% leka eliminiše se nepromenjeno u roku od 24 sata. Nakon oralne primene hidrohlortiazida, diureza počinje za 2 sata, maksimum se postiže za 4 sata i traje 6 do 12 sati.

Hidrohlortiazid prolazi placentarnu, ali ne i krvno-moždanu barijeru.

Lizinopril i hidrohlortiazid su lekovi za koje je prikupljeno veliko kliničko iskustvo, kako za njihovu pojedinačnu primenu tako i u kombinaciji. Sve relevantne informacije za lekare koji propisuju lek, osigurane su pod drugim naslovima u sažetku karakteristika leka.

Lizopril H 10 mg/12,5 mg

• Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat
• Manitol
• Skrob, kukuruzni
• Skrob, preželatinizovan
• Magnezijum-stearat
• Talk
• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni
• Gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172)

Lizopril H 20 mg/12,5 mg

• Kalcijum-hidrogenfosfat dihidrat
• Manitol
• Skrob, kukuruzni
• Skrob preželatinizovan
• Magnezijum-stearat
• Talk
• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni
• Gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172)
• Gvožđe(III)-oksid, crveni (E 172)

Nije primenjivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 30ºC.

Lizopril H, tableta, 20 x (10mg/12,5mg)

Unutrašnje pakovanje leka je blister od Al folije i transparentne PVC folije sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera (20 tableta) i Uputstvo za lek.

Lizopril H, tableta, 20 x (20mg/12,5mg)

Unutrašnje pakovanje leka je blister od Al folije i transparentne PVC folije sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera (20 tableta) i Uputstvo za lek.

Lizopril H, tableta, 30 x (10mg/12,5mg)

Unutrašnje pakovanje leka je blister od Al folije i transparentne PVC folije sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera (30 tableta) i Uputstvo za lek.

Lizopril H, tableta, 30 x (20mg/12,5mg)

Unutrašnje pakovanje leka je blister od Al folije i transparentne PVC folije sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera (30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Lizopril H se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzija) kod odraslih pacijenata. Sadrži dve aktivne supstance koje se zovu lizinopril i hidrohlortiazid.

Lizinopril pripada grupi lekova koji se zovu ACE inhibitori. Deluje tako što širi Vaše krvne sudove. Hidrohlortiazid pripada grupi lekova koji se zovu diuretici (lekovi za izbacivanje tečnosti). Pomaže da se iz Vašeg organizma eliminiše voda i soli kao što je natrijum putem mokraće.

Ove supstance deluju zajedno na snižavanje Vašeg krvnog pritiska.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedeni u odeljku 6)
• ukoliko ste preosetljivi na bilo koji drugi lek iz grupe ACE inhibitora ili sulfonamida. Ukoliko niste sigurni, molimo Vas da pitate Vašeg lekara.
• ukoliko su Vam nekada iznenada otekle ruke, stopala, gležnjevi, lice, usne, jezik ili grlo, posebno ako je to usledilo nakon lečenja sa ACE inhibitorima. Takođe, može biti otežano gutanje ili disanje.
• ako ste primenjivali ili primenjujete sakubitril/valsartan, lek za lečenje hronične srčane slabosti/insuficijencije kod odraslih, jer to može povećati rizik od angioedema (brzo oticanje kože, npr. u području grla).
• ukoliko imate nasledni angioedem (stanje koje Vas čini sklonijim gore opisanom oticanju). Ukoliko niste sigurni, molimo Vas da pitate Vašeg lekara.
• ukoliko imate ozbiljne probleme sa bubrezima.
• ukoliko ne mokrite.
• ukoliko imate ozbiljne probleme sa jetrom.
• ukoliko ste trudni duže od 3 meseca (takođe, treba izbegavati uzimanje ovog leka i na početku trudnoće (videti odeljak 2. “Trudnoća, dojenje i plodnost”).
• ukoliko imate šećernu bolest ili oštećenu funkciju bubrega i lečite se lekom za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren.

Ne primenjujte lek Lizopril H ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre primene ovog leka.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lizopril H.

• Ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena uz visoke doze, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja ovog leka.
• Ukoliko imate suženje (stenozu) aorte (arterije u Vašem srcu), mitralnog otvora srca ili bubrežne arterije.
• Ukoliko imate zadebljanje srčanog mišića (poznato kao hipertrofična kardiomiopatija).
• Ukoliko imate problema sa krvnim sudovima (kolageno vaskularno oboljenje).
• Ukoliko imate nizak krvni pritisak. To možete osetiti kao vrtoglavicu ili svetlucanje, posebno kod ustajanja.
• Ukoliko imate problema sa bubrezima ili ste na dijalizi ili imate presađen bubreg.
• Ukoliko imate problema sa jetrom.
• Ukoliko imate dijabetes (šećernu bolest).
• Ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova za lečenje visokog krvnog pritiska:
• blokator angiotenzin II receptora (ARB) (nazivaju se i sartanima – npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), naročito ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću;
• aliskiren.

Lekar Vam može proveriti funkciju bubrega, krvni pritisak i količinu elektrolita (npr. kalijuma) u krvi u redovnim intervalima. Videti odeljak 2. “Lek Lizopril H ne smete uzimati”.

• Ukoliko ste nedavno imali proliv ili ste povraćali.
• Ukoliko Vam je rečeno da kontrolišete količinu soli u ishrani.
• Ukoliko imate povećane vrednosti holesterola i ako ste na tretmanu zvanom “LDL afereza”.
• Ukoliko imate sistemski eritemski lupus (SLE).
• Ukoliko pripadate crnoj rasi, jer lek Lizopril H slabije deluje kod pacijenata crne nego kod pripadnika drugih rasa. Takođe, lakše možete dobiti neželjeno dejstvo “angioedem” (teška alergijska reakcija sa otokom ruku, stopala, gležnjeva, lica, usana, jezika ili grla).
• Ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, rizik od angioedema (brzo oticanje kože u području vrata) je povećan:
• temsirolimus, sirolimus, everolimus i drugi lekovi koji pripadaju klasi mTOR inhibitora (lekovi koji se primenjuju za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa i za lečenje raka).
• Racekadotril, lek za lečenje proliva;
• Vildagliptin, lek za lečenje dijabetesa.
• Ako osetite slabljenje vida ili bol u oku. To mogu biti simptomi nakupljanja tečnosti u sloju oka u kojem su smešteni krvni sudovi (efuzija sudovnjače) ili povećanja pritiska u oku, a mogu se javiti u roku od nekoliko sati do sedam dana nakon primene ovog leka. Ukoliko se ne leči, može dovesti do trajnog gubitka vida. Ako ste ranije imali alergiju na penicilin i sulfonamid, možete biti izloženi većem riziku za njihov razvoj.
• Ako ste u prošlosti imali probleme sa disanjem ili plućima (uključujući i zapaljenje ili tečnost u plućima) nakon uzimanja hidrohlortiazida. Ako osetite bilo kakav jak nedostatak vazduha ili otežano disanje nakon primene leka Lizopril H, odmah potražite lekarsku pomoć.

Morate obavestiti Vašeg lekara ako mislite da ste trudni (ili planirate trudnoću). Lek Lizopril H se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati ako ste trudni više od tri meseca, jer može izazvati teško oštećenje ploda ako se primenjuje u tom periodu (videti odeljak 2. “Trudnoća, dojenje i plodnost”).

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od gore navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Lizopril H.

Lečenje alergije, poput alergije na ubod insekata

Obavestite svog lekara ako ste na terapiji za smanjenje efekata alergije na ubod insekata ili to planirate (tretman desenzibilizacije). Ako uzimate lek Lizopril H tokom ovog tretmana, to može izazvati ozbiljnu alergijsku reakciju.

Hirurški zahvati

Ako planirate hiruršku intervenciju (uključujući i stomatološke intervencije), obavestite Vašeg lekara ili stomatologa da uzimate lek Lizopril H, jer može doći do pada krvnog pritiska (hipotenzija) ako su Vam dati neki od lokalnih ili opštih anestetika za vreme lečenja ovim lekom.

Drugi lekovi i lek Lizopril H

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali, ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate neki od sledećih lekova:

• Druge lekove za snižavanje krvnog pritiska (antihipertenzivi).
• Blokator angiotenzin II receptora (ARB) ili aliskiren (videti odeljak 2. “Lek Lizopril H ne smete uzimati” i “Upozorenja i mere opreza”).
• Lekove koji se dovode u vezu s niskim kalijumom u krvi (hipokalemija), kao što su: drugi diuretici (“tablete za izbacivanje vode iz organizma”, uključujući i one koji čuvaju kalijum), laksativi, kortikosteroidi (npr. prednizon), ACTH (hormon), amfotericin (lek za gljivične infekcije) i derivati salicilne kiseline;
• Nesteroidne antizapaljenske lekove kakav je aspirin, ibuprofen ili indometacin, primenjuju se u lečenju bola i artritisa.
• Lekove koji se koriste u lečenju depresije (triciklični i tetraciklični antidepresivi).
• Lekove koji se koriste u lečenju mentalnih poremećaja, uključujući litijum.
• Aspirin (acetilsalicilna kiselina), ako se uzima više od 3 grama dnevno.
• Dodatke kalijuma (uključujući zamenske soli sa sadržajem kalijuma), diuretike koji štede kalijum i druge lekove koji povećavaju vrednosti kalijuma u krvi (trimethoprim i kotrimoksazol za lečenje bakterijskih infekcija; ciklosporin, imunosupresiv – lek koji se primenjuje za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa; i heparin, lek za razređivanje krvi)
• Soli kalcijuma ili dodatke vitamina D.
• Lekove za lečenje šećerne bolesti (insulin ili oralne antidijabetike, poput derivata sulfonilureje). Kada uzimate tiazidne diuretike, možda će biti potrebno promeniti Vašu dozu antidijabetika;
• Lekove za lečenje astme.
• Lekove za lečenje začepljenog nosa ili sinusa ili ostale lekove za lečenje prehlade (uključujući one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta).
• Lekove koji suzbijaju imunski odgovor organizma (imunosupresivi, kao što je ciklosporin).
• Alopurinol (za lečenje gihta).
• Lekove za lečenje nepravilnog srčanog ritma (kao što je prokainamid).
• Lekove za srce (npr. digoksin) ili druge lekove za kontrolu srčanog ritma;
• Injekcije sa sadržajem zlata (poput natrijum aurotiomalata), koje se obično primenjuju za lečenje reumatoidnog artritisa.
• Amfotericin B injekcije (za lečenje gljivičnih infekcija).
• Karbenoksolon (za lečenje čireva ili zapaljenja u jednjaku ili u i oko usta).
• Kortikosteroide (steroidni lekovi).
• Kortikotropin (hormon).
• Lekove za lečenje zatvora (laksative).
• Holestiramin i holestipol (za snižavanje holesterola, sprečavanje proliva ili smanjenje svraba).
• Mišićne relaksanse kao što je tubokurarin (opuštaju mišiće).
• Trimetoprim (antibiotik).
• Sotalol (beta-blokator).
• Lovastatin (za snižavanje holesterola).
• Dekstran sulfat (koristi se u tretmanu koji se zove “LDL afereza” za snižavanje povećanog nivoa holesterola).

Sledeći lekovi mogu povećati rizik od angioedema (znaci angioedema uključuju oticanje lica, usana, jezika i/ili grla ili grkljana, s otežanim disanjem ili gutanjem):

• Lekovi za rastvaranje krvnih ugrušaka (tkivno-specifični aktivatori plazminogena), koji se primenjuju u bolnici;
• Lekovi koji sprečavaju odbacivanje transplantiranih organa (temsirolimus, sirolimus, everolimus i drugi lekovi koji pripadaju klasi mTOR inhibitora). Vidite odeljak 2. “Upozorenja i mere opreza”;
• Racekadotril (primenjuje se za lečenje proliva);
• Vildagliptin, lek za lečenje šećerne bolesti;
• Ostale lekove za koje se zna da izazivaju aritmiju tipa torsades de pointes.

Nizak krvni pritisak može se pogoršati uzimanjem alkohola, barbiturata ili anestetika. Možete osetiti vrtoglavicu prilikom ustajanja.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Morate obavestiti Vašeg lekara ako mislite da ste trudni (ili planirate trudnoću). Vaš lekar će Vam savetovati da prestanete da uzimate lek Lizopril H pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni, i preporučiti da uzmete neki drugi lek umesto leka Lizopril H. Lek Lizopril H se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati ako ste trudni duže od tri meseca, jer može ozbiljno naškoditi Vašoj bebi ako se koristi nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Obavestite Vašeg lekara ako dojite. Lek Lizopril H se ne preporučuje za majke koje doje. Vaš lekar može da izabere drugi lek ukoliko želite da dojite, naročito ako je Vaše dete novorođenče ili prevremeno rođeno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

• Ovaj lek može uzrokovati vrtoglavicu ili umor, što može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, posebno na početku lečenja, kada se doza prilagođava (povećava/smanjuje) ili u kombinaciji sa alkoholom. Ako se ovo odnosi na Vas, nemojte voziti ili koristiti bilo kakav alat ili mašine.
• Morate sačekati da vidite kako ovaj lek utiče na Vas, pre nego pokušate sa ovim aktivnostima.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Pošto ste započeli sa primenom leka Lizopril H, lekar može od Vas zahtevati da uradite krvne testove. Vaš lekar će možda ustanoviti da je potrebno prilagoditi dozu leka Lizopril H kako bi se postigla prava doza leka koja Vam je potrebna.

Doziranje

Uobičajena doza je jedna tableta, primenjena jednom dnevno. Lek Lizopril H, kao i ostale lekove koji se primenjuju jednom dnevno treba uzeti u približno isto vreme svakog dana.

Oštećenje funkcije bubrega

Tiazidni diuretici mogu biti nepogodni diuretici za primenu kod pacijenata s oštećenom funkcijom bubrega i nisu efikasni kod pacijenata čije su vrednosti klirensa kreatinina 30 mL/min ili niže (umerena i teška bubrežna insuficijencija).

Stariji pacijenti

Ne zahteva se prilagođavanje doziranja kod starijih pacijenata.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Primena kod dece

Lek Lizopril H se ne preporučuje za primenu kod dece.

Ako ste uzeli više leka Lizopril H nego što treba

Ako ste uzeli više leka od onoga što Vam je propisao lekar, odmah se obratite lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi za pomoć. Ponesite sa sobom i pakovanje leka da bi lekar znao što ste uzeli.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lizopril H

• Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek, uzmite ga čim se setite. Međutim, ako se bliži vreme za sledeću dozu, preskočite zaboravljenu dozu.
• Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lizopril H

Nemojte prestati uzimati ovaj lek, čak i ako se osećate bolje, osim ako Vam to kaže lekar. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Lek Lizopril H sadrži dve aktivne supstance: lizinopril i hidrohlortiazid. Sledeća neželjena dejstva moguća su usled njihove pojedinačne primene ili usled primene njihove kombinacije.

Moguće je da će Vaš lekar povremeno proveravati Vašu krvnu sliku kako bi video kako lek Lizopril H utiče na Vašu krv.

Moguća neželjena dejstva lizinoprila

Teška alergijska reakcija (retka neželjena dejstva, mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

Ako imate tešku alergijsku reakciju, prestanite sa uzimanjem leka Lizopril H i odmah se javite lekaru. Simptomi mogu biti:

• Iznenadno oticanje lica, usana, jezika, ili grla. To može otežati gutanje.
• Teško ili iznenadno oticanje ruku, stopala ili gležnjeva.
• Otežano disanje.
• Jak svrab kože (sa uzdignutim kvržicama na koži).

Ozbiljni problemi sa jetrom (veoma retka neželjena dejstva, mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek). Simptomi mogu biti:

• Žuta prebojenost kože ili beonjača očiju, tamno obojena mokraća ili gubitak apetita. Ako se ovo odnosi na Vas, odmah se javite lekaru.

Ostala moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Glavobolja.
• Vrtoglavica ili ošamućenost, posebno ako ste naglo ustali.
• Nesvestica.
• Proliv.
• Povraćanje.
• Kašalj.
• Problem s bubrezima (vidi se po nalazima krvi).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Promene raspoloženja uključujući osećaj depresije.
• Osećaj bockanja, kao “iglicama”.
• Vrtoglavica.
• Poremećaji čula ukusa.
• Poteškoće sa spavanjem.
• Veliki pad krvnog pritiska se može javiti kod osoba sa sledećim stanjima: bolest koronarnih arterija; suženje aorte (srčane arterije), bubrežnih arterija ili srčanih zalistaka, zadebljanje zida srčanog mišića. Ako Vam se ovo dogodi, možete osetiti vrtoglavicu ili omamljenost, posebno prilikom naglog ustajanja.
• Srčani ili moždani udar.
• Poremećaji srčanog ritma.
• Promenjena boja na prstima ruku i nogu.
• Curenje nosa.
• Mučnina.
• Bol u stomaku i loše varenje.
• Promene u laboratorijskim testovima koji pokazuju funkciju jetre (enzim jetre).
• Osip.
• Svrab na koži.
• Impotencija.
• Osećaj slabosti i umora.
• Povećane vrednosti nekih supstanci u krvi (urea, kreatinin ili kalijum).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Promene na nekim od ćelija krvi. Simptomi mogu biti osećaj umora ili bleda koža.
• Zbunjenost.
• Poremećaji čula mirisa.
• Suva usta.
• Osip na koži sa tamno crvenim, izdignutim ispupčenjima koja svrbe (koprivnjača).
• Opadanje kose (alopecija).
• Psorijaza (bolest kože).
• Infekcija krvi.
• Oslabljen rad bubrega.
• Uvećanje dojki kod muškaraca.
• Sindrom nedovoljnog lučenja antidiuretskog hormona
• Niska koncentracija natrijuma u krvi, što može da izazove slabost, umor, glavobolju, osećaj malaksalosti, povraćanje i grčeve.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Problemi sa koštanom srži ili smanjenim brojem krvnih ćelija i/ili trombocita u krvi. Možete primetiti umor, infekcije (koje mogu biti ozbiljne), groznicu, zadihanost, modrice ili lakše krvarenje.
• Otečene žlezde (limfni čvorovi).
• Povećan imunski odgovor (autoimunska bolest).
• Nisku koncentraciju šećera u krvi (hipoglikemija). Simptomi mogu biti osećaj gladi ili slabosti, znojenje i ubrzan srčani ritam.
• Iznenadni osećaj zviždanja u plućima i kratak dah (bronhospazam).
• Zapaljenje pluća (što možete osetiti kao da ste ostali bez daha).
• Zapaljenje sinusa (osećaj bola i punoće u dubini obraza i očiju).
• Eozinofilna pneumonija (zapaljenje pluća). Simptomi uključuju kombinaciju sledećih: sinuzitis, osećaj kao da imate grip, osećaj da ste sve više bez daha, bol u predelu želuca ili creva, osip na koži, osećaj bockanja, kao “iglicama” ili utrnulost ruku i nogu.
• Zapaljenje gušterače. Ovo izaziva umeren do jak bol u stomaku.
• Oticanje sluzokože creva. To može uzrokovati iznenadne bolove u stomaku, proliv ili povraćanje.
• Znojenje.
• Ozbiljan poremećaj kože ili osip. Simptomi su crvenilo, pojava plikova na koži i ljuštenje, koji brzo nastaju i mogu zahvatiti usta i nos.
• Smanjeno mokrenje ili prestanak mokrenja.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Halucinacije (kada vidite, osećate ili čujete stvari koje nisu prisutne);
• Crvenilo kože.

Moguća neželjena dejstva hidrohlortiazida:

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Akutni respiratorni distres (simptomi uključuju jak nedostatak vazduha, groznicu, slabost i konfuziju).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože).
• Zapaljenje pljuvačnih žlezda
• Smanjen broj krvnih ćelija i/ili trombocita (krvnih pločica) u krvi. Možete primetiti umor, infekcije (koje mogu biti ozbiljne), groznicu, zadihanost, modrice ili lakše krvarenje.
• Gubitak apetita.
• Povećanje koncentracije šećera (glukoze) u krvi.
• Pojava šećera u mokraći.
• Povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi.
• Izmenjena koncentracija supstanci u krvi (npr. niska koncentracija natrijuma i kalijuma). Možete primetiti mišićnu slabost, žeđ, “bockanje iglicama”, grčeve ili osećati se bolesno.
• Visoke vrednosti masnoća u krvi (uključujući holesterol).
• Osećaj nemira.
• Depresija.
• Poteškoće sa spavanjem.
• Osećaj bockanja, kao “iglicama”.
• Ošamućenost.
• Kratkotrajno zamućenje vida ili poremećaj vida pri kojem sve izgleda žuto.
• Kratkotrajni problemi sa vidom.
• Jak bol u oku praćen crvenilom i iznenadnim zamućenjem vida. Ako se iznenada pojavi bol i crvenilo u oku, odmah recite Vašem lekaru. Možda ćete trebati lečenje da biste izbegli trajni gubitak vida.
• Vrtoglavica.
• Osećaj slabosti (posebno kada stojite).
• Oštećenje krvnih sudova uzrokovano crvenim ili purpurnim tačkicama po koži.
• Otežano disanje. Osećaj da ste ostali bez daha, ako imate zapaljenje pluća ili tečnost u plućima.
• Nadraženost želuca.
• Proliv.
• Zatvor.
• Zapaljenje gušterače. Ovo izaziva umeren do jak bol u stomaku.
• Žuta prebojenost kože ili beonjače oka (žutica).
• Problemi sa kožom uključujući osip izazvan osetljivošću na sunčevu svetlost, osip, težak osip koji se razvija brzo uz pojavu plikova na koži ili ljuštenja kože, koji mogu zahvatiti i usta, pogoršanje postojećeg eritematoznog lupusa ili pojava neobičnih kožnih reakcija.
• Alergijske reakcije.
• Grčevi i slabost mišića.
• Problemi sa bubrezima, koji mogu biti ozbiljni (dokažu se testovima krvi).
• Groznica.
• Slabost.
• Oslabljen vid ili bol u očima zbog visokog pritiska (mogući znakovi nakupljanja tekućine u sloju oka u kojem su smešteni krvni sudovi (efuzija sudovnjače) ili akutnog glaukoma zatvorenog ugla.

Nemojte se brinuti zbog ove liste mogućih neželjenih dejstava. Možda se kod vas ne pojavi ni jedno od njih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lizopril H posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30ºC.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance su: lizinopril, dihidrat i hidrohlortiazid.

Lizopril H 10 mg/12,5 mg tableta:

Jedna tableta sadrži: 10 mg lizinoprila u obliku lizinopril, dihidrata i 12,5 mg hidrohlortiazida.

Lizopril H 20 mg/12,5 mg tableta:

Jedna tableta sadrži: 20 mg lizinoprila u obliku lizinopril, dihidrata i 12,5 mg hidrohlortiazida.

Pomoćne supstance su:

Lizopril H 10 mg/12,5 mg tableta: kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; manitol; skrob, kukuruzni; skrob, preželatinizovan; magnezijum-stearat; talk; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172).

Lizopril H 20 mg/12,5 mg tableta: kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; manitol; skrob, kukuruzni; skrob preželatinizovan; magnezijum-stearat; talk; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172); gvožđe(III)-oksid, crveni (E 172).

Kako izgleda lek Lizopril H i sadržaj pakovanja

Lizopril H 10 mg/12,5 mg tableta: svetložuta do žuta tableta, heksagonalnog oblika, bikonveksna, sa utisnutom podeonom linijom.

Lizopril H 20 mg/12,5 mg tableta: svetloružičasta do ružičasta tableta, heksagonalnog oblika, bikonveksna, sa utisnutom podeonom linijom.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Lizopril H, tableta, 20 x (10mg/12,5mg)

Unutrašnje pakovanje leka je blister od Al folije i transparentne PVC folije sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera (20 tableta) i Uputstvo za lek.

Lizopril H, tableta, 20 x (20mg/12,5mg)

Unutrašnje pakovanje leka je blister od Al folije i transparentne PVC folije sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera (20 tableta) i Uputstvo za lek.

Lizopril H, tableta, 30 x (10mg/12,5mg)

Unutrašnje pakovanje leka je blister od Al folije i transparentne PVC folije sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera (30 tableta) i Uputstvo za lek.

Lizopril H, tableta, 30 x (20mg/12,5mg)

Unutrašnje pakovanje leka je blister od Al folije i transparentne PVC folije sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera (30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO BOSNALIJEK DD, BEOGRAD, Cara Nikolaja II 61/B, Beograd

Proizvođač:

BOSNALIJEK DD, Jukićeva 53, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Lizopril H, tableta, 20 x (10 mg/12,5 mg): 515-01-00358-22-001 od 29.03.2023.

Lizopril H, tableta, 30 x (10 mg/12,5 mg): 515-01-01381-22-001 od 29.03.2023.

Lizopril H, tableta, 20 x (20 mg/12,5 mg): 515-01-00382-22-001 od 29.03.2023.

Lizopril H, tableta, 30 x (20 mg/12,5 mg): 515-01-01384-22-001 od 29.03.2023.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjima o ispravci broj: 515-14-00075- 2023-8-002 i 515-14-00076-2023-8-002 od 31.05.2023.