Losar plus® 50mg+12.5mg film tableta

Lek Losar plus je indikovan u terapiji esencijalne hipertenzije kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan pojedinačnom primenom losartana ili hidrohlortiazida.

Doziranje

Hipertenzija

Kombinacija losartana i hidrohlortiazida se ne primenjuje kao inicijalna terapija, već kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan pojedinačnom primenom losartana ili hidrohlortiazida.

Preporučuje se titriranje doze pojedinačnih komponenti leka (losartan i hidrohlortiazid).

Kada je to klinički opravdano, može se razmotriti direktan prelaz sa monoterapije na terapiju fiksnom kombinacijom kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan.

Uobičajena doza održavanja je jedna tableta leka Losar plus (losartan 50 mg/hidrohlortiazid 12,5 mg) jednom dnevno. Kod pacijenata kod kojih se ne postiže adekvatan odgovor na ovu dozu, doza se može povećati na dve tablete, jednom dnevno (losartan 100 mg/hidrohlortiazid 25 mg), što ujedno predstavlja i maksimalnu dnevnu dozu. Uopšteno, antihipertenzivno dejstvo se postiže tokom 3-4 nedelje nakon početka terapije.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i pacijenata na hemodijalizi

Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem bubrežne funkcije (tj. klirens kreatinina 30-50 mL/min.) nije potrebno prilagođavanje početne doze. Tablete koje sadrže kombinaciju losartana i hidrohlortiazida se ne

preporučuju pacijentima na hemodijalizi. Tablete koje sadrže kombinaciju losartana i hidrohlortiazida se ne smeju primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (tj. klirens kreatinina <30 mL/min.) (videti odeljak 4.3).

Primena kod pacijenata sa deplecijom intravaskularnog volumena

Pre primene tableta koje sadrže kombinaciju losartana i hidrohlortiazida treba korigovati depleciju intravaskularnog volumena i/ili smanjenu koncentraciju natrijuma.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre

Primena kombinacije losartana i hidrohlotiazida je kontraindikovana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3).

Primena kod starijih pacijenata

Prilagođavanje doze uglavnom nije potrebno kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Primena kod dece i adolescenata (<18 godina)

Nema iskustava sa primenom leka kod dece i adolescenata. Zbog toga, kombinaciju losartana i hidrohlortiazida ne treba primenjivati kod dece i adolescenata.

Način primene

Lek Losar plus se može primenjivati sa ostalim antihipertenzivima (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1). Tabletu leka Losar treba progutati celu, sa dovoljnom količinom vode.

Lek Losar plus se može uzimati sa ili bez hrane.

• Preosetljivost na losartan, derivate sulfonamida (kao što je hidrohlortiazid) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• Hipokalemija ili hiperkalcemija rezistentna na terapiju;
• Teško oštećenje funkcije jetre; holestaza i bilijarna opstrukcija;
• Refraktorna hiponatremija;
• Simptomatska hiperurikemija/giht;
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6);
• Teško oštećenje funkcije bubrega (tj. klirens kreatinina <30 mL/min);
• Anurija;
• Lekovi koji sadrže losartan ne smeju se primenjivati u kombinaciji sa aliskirenom kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (GFR<60 mL/min/1,73m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Losartan

Angioedem

Pacijente sa angioedemom u anamnezi (oticanje lica, usana, grla i/ili jezika), treba pažljivo pratiti (videti odeljak 4.8).

Hipotenzija i deplecija intravaskularnog volumena

Može doći do simptomatske hipotenzije, naročito posle prve doze, kod pacijenata sa deplecijom volumena i/ili natrijuma, nastalom usled snažne terapije diureticima, usled režima ishrane sa ograničenim unosom soli, usled dijareje ili povraćanja.

Ovakva stanja treba korigovati pre primene leka Losar plus (videti odeljke 4.2 i 4.3).

Disbalans elektrolita

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, sa ili bez dijabetesa, disbalans elektrolita je česta pojava i treba ga uzeti u obzir. Zbog toga, treba pažljivo pratiti koncentracije kalijuma u plazmi i vrednosti klirensa kreatinina, naročito treba pratiti pacijente sa insuficijencijom srca i klirensom kreatinina između

30-50 mL/min.

Istovremena primena diuretika koji štede kalijum, suplemenata kalijuma, zamena za so koje sadrže kalijum ili drugih lekova koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u serumu (npr. lekovi koji sadrže trimetoprim) sa kombinacijom losartan/hidrohlortiazid se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Oštećenje funkcije jetre

Na osnovu farmakokinetičkih podataka koji ukazuju na značajno povećanje koncentracije losartana u plazmi kod pacijenta sa cirozom jetre, lek Losar plus treba pažljivo primeniti kod pacijenta sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre u anamnezi. Nema terapijskog iskustva sa losartanom kod pacijenata koji imaju teško oštećenje funkcije jetre. Zbog toga je lek Losar plus kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.2, 4.3 i 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kao posledica inhibicije sistema renin-angiotenzin-aldosteron, zabeležene su promene u funkciji bubrega, uključujući i bubrežnu insuficijenciju (naročito kod pacijenata kod kojih renalna funkcija zavisi od sistema renin-angiotenzin-aldosteron, kao što su oni sa teškom srčanom insuficijencijom ili pacijenti sa već postojećim poremećajem renalne funkcije).

Kao i sa drugim lekovima koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron, zabeleženo je i povećanje koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu kod pacijenata koji imaju bilateralnu stenozu bubrežnih arterija ili stenozu arterije jedinog bubrega koji je u funkciji. Ove promene u renalnoj funkciji mogu biti reverzibilne nakon prekida terapije. Losartan treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije jedinog bubrega koji je u funkciji.

Transplantacija bubrega

Nema dostupnih podataka o primeni losartana kod pacijenata kojima je nedavno transplantiran bubreg.

Primarni hiperaldosteronizam

Pacijenti sa primarnim hiperaldosteronizmom uopšteno neće imati terapijski odgovor na antihipertenzivne lekove koji deluju putem inhibicije renin-angiotenzin sistema. Zbog toga se kod njih ne preporučuje primena leka Losar plus.

Koronarno oboljenje srca i cerebrovaskularna oboljenja

Kao i sa bilo kojim drugim antihipertenzivnim lekom, preterano sniženje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskim kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjima može da dovede do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Insuficijencija srca

Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa ili bez oštećenja funkcije bubrega, kao i pri primeni drugih lekova koji deluju na sistem renin-angiotenzin, postoji rizik od pojave teške arterijske hipotenzije i (često akutnog) oštećenja funkcije bubrega.

Stenoza aorte i mitralnog zaliska, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i pri primeni drugih vazodilatatora, potreban je poseban oprez kod pacijenata sa aortnom ili mitralnom stenozom ili opstruktivnom hipertrofičnom kardiomiopatijom.

Etničke razlike

Kako je primećeno i kod inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori), losartan i ostali antagonisti angiotenzina su manje efikasni u snižavanju krvnog pritiska kod pripadnika crne rase nego kod drugih rasa, verovatno zbog veće prevalence stanja niskih vrednosti renina kod pripadnika crne rase sa hipertenzijom.

Trudnoća

Lekove iz grupe antagonista receptora angiotenzina II ne treba uvoditi tokom trudnoće. Osim ako se smatra da je nastavak terapije lekovima iz grupe antagonista receptora angiotenzina II neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na alternativne antihipertenzivne terapije, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za primenu tokom trudnoće. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju antagonistima receptora angiotenzina II treba odmah obustaviti i ukoliko je moguće, treba započeti sa alternativnom terapijom (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE-inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Stoga se ne preporučuje dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, ona treba da se sprovede pod nadzorom lekara specijaliste uz redovno pažljivo praćenje funkcije bubrega, koncentracije elektrolita i vrednosti krvnog pritiska. ACE-inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne treba istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Hidrohlortiazid

Hipotenzija i disbalans elektrolita/tečnosti

Kao i pri primeni svih antihipertenzivnih terapija, može se javiti simptomatska hipotenzija kod nekih pacijenata. Treba pratiti kliničke znake disbalansa tečnosti ili elektrolita kod pacijenata, npr. deplecija volumena, hiponatremija, hipohloremična alkaloza, hipomagnezemija ili hipokalemija, koji mogu da se jave tokom interkurentne dijareje ili povraćanja. Kod ovakvih pacijenata treba periodično, u odgovarajućim intervalima, određivati koncentraciju elektrolita u serumu. Kod edematoznih pacijenata, može da se pojavi diluciona hiponatremija u toplim vremenskim uslovima.

Metabolička i endokrina dejstva

Terapija tiazidima može da umanji toleranciju na glukozu. Možda će biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetičkih lekova, uključujući i insulin (videti odeljak 4.5). U toku terapije tiazidom, latentni dijabetes melitus može postati manifestan.

Tiazidi mogu da smanje urinarnu ekskreciju kalcijuma i mogu da prouzrokuju povremeno i neznatno povećanje koncentracije kalcijuma u serumu. Izražena hiperkalcemija može biti dokaz postojanja skrivenog hiperparatireoidizma.

Primenu tiazida treba obustaviti pre nego što se sprovedu testiranja funkcije paratireoidnih žlezda. Povećanje koncentracije holesterola i triglicerida može biti povezano sa terapijom tiazidnim diureticima.

Terapija tiazidima može da izazove hiperurikemiju i/ili giht kod određenih pacijenata. Zbog toga što losartan smanjuje koncentraciju mokraćne kiseline, losartan u kombinaciji sa hidrohlortiazidom ublažava hiperurikemiju izazvanu diureticima.

Oštećenje funkcije jetre

Tiazide treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili progresivnim oboljenjem jetre, zato što mogu da izazovu intrahepatičnu holestazu i zato što male promene u ravnoteži tečnosti i elektrolita mogu da izazovu hepatičku komu.

Lek Losar plus je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3 i 5.2).

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (eng. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (engl. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (engl. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije

zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno kontrolišu svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Ostalo

Kod pacijenata koji primaju tiazide, mogu da se pojave reakcije preosetljivosti sa ili bez prisustva alergijske ili bronhijalne astme u anamnezi. Zabeleženo je pogoršanje ili aktivacija sistemskog eritemskog lupusa pri primeni tiazida.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Ovaj lek sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju da uzimaju ovaj lek.

Losartan

Zabeleženo je da rifampicin i flukonazol smanjuju koncentraciju aktivnog metabolita. Kliničke posledice ovih interakcija nisu procenjivane.

Kao i pri primeni drugih lekova koji blokiraju angiotenzin II ili njegova dejstva, istovremena primena diuretika koji štede kalijum (npr. spironolaktona, triamterena, amilorida), suplemenata koji sadrže kalijum, zamena za so koje sadrže kalijum ili drugih lekova koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u serumu (npr. lekovi koji sadrže trimetoprim), može da dovede do povećanja koncentracije kalijuma u serumu.

Ne preporučuje se istovremena primena.

Kao i pri primeni drugih lekova koji utiču na ekskreciju natrijuma, može biti smanjena ekskrecija litijuma. Zbog toga treba pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u serumu ako se soli litijuma primenjuju istovremeno sa antagonistima receptora angiotenzina II.

Kada se antagonisti angiotenzina II primenjuju istovremeno sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL, npr. selektivnim COX-2 inhibitorima, acetilsalicilnom kiselinom u antiinflamatornim dozama i neselektivnim NSAIL), može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva. Istovremena primena antagonista angiotenzina II ili diuretika i NSAIL može da dovede do povećanog rizika od pogoršanja renalne funkcije, uključujući i moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju, kao i povećanje koncentracije kalijuma u serumu, naročito kod pacijenata sa već oslabljenom renalnom funkcijom. Ovu kombinaciju treba pažljivo primenjivati, naročito kod starijih osoba. Pacijente treba adekvatno hidrirati, a treba razmotriti i praćenje renalne funkcije nakon uvođenja istovremene terapije i periodično nakon toga.

Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom bubrežnom funkcijom koji su bili na terapiji NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2, istovremena primena antagonista receptora angiotenzina II može da dovede do daljeg pogoršanja funkcije bubrega. Ova dejstva su obično reverzibilna.

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin aldosteron (RAAS) pri istovremenoj primeni ACE-inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena je povezana sa velikom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u odnosu na primenu samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Drugi lekovi koji dovode do hipotenzije, kao što su triciklični antidepresivi, antipsihotici, baklofen, amifostin: Istovremena primena sa ovim lekovima koji snižavaju krvni pritisak kao glavno ili neželjeno dejstvo, može povećati rizik od hipotenzije.

Hidrohlortiazid

Kada se primenjuju istovremeno, sledeći lekovi mogu stupiti u interakciju sa tiazidnim diureticima:

Alkohol, barbiturati, narkotici ili antidepresivi:

Može doći do potenciranja ortostatske hipotenzije.

Antidijabetici (lekovi za oralnu upotrebu i insulin):

Terapija tiazidima može da utiče na toleranciju glukoze. Može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika. Metformin treba oprezno primenjivati zbog rizika od nastanka laktatne acidoze indukovane mogućom funkcionalnom bubrežnom insuficijencijom, povezanom sa primenom hidrohlortiazida.

Drugi antihipertenzivni lekovi

Aditivno dejstvo.

Holestiramin i holestipol smole:

U prisustvu anjonskih jonoizmenjivačkih smola dolazi do poremećaja resorpcije hidrohlortiazida. Pojedinačne doze holestiramina ili holestipola vezuju hidrohlortiazid i smanjuju njegovu resorpciju iz gastrointestinalnog trakta do 85%, odnosno 43%.

Kortikosteroidi, ACTH:

Izraženo smanjenje koncentracije elektrolita, naročito hipokalemija.

Kateholamini (npr. adrenalin)

Moguć je smanjen odgovor na kateholamine, ali ne u toj meri da bi se isključila njihova primena.

Mišićni relaksansi, nedepolarizujući (npr. tubokurarin)

Moguće pojačanje odgovora na mišićne relaksanse.

Litijum

Diuretici smanjuju bubrežni klirens litijuma i doprinose visokom riziku od toksičnosti litijuma. Istovremena primena se ne preporučuje.

Lekovi koji se primenjuju u terapiji gihta (probenecid, sulfinpirazon i alopurinol)

Prilagođavanje doze urikozuričnih lekova može da bude neophodno pošto hidrohlortiazid može da poveća koncentraciju mokraćne kiseline u serumu. Može biti neophodno povećavanje doze probenecida ili sulfinpirazona. Istovremena primena tiazida može da poveća incidencu reakcija preosetljivosti na alopurinol.

Antiholinergički lekovi (npr. atropin, biperiden)

Povećanje bioraspoloživosti tiazidnih diuretika smanjenjem gastrointestinalnog motiliteta i brzine pražnjenja želuca.

Citotoksični lekovi (npr. ciklofosfamid, metotreksat)

Tiazidi mogu da smanje renalnu ekskreciju citotoksičnih lekova i da pojačaju njihovo mijelosupresivno dejstvo.

Salicilati

U slučaju primene velikih doza salicilata, hidrohlortiazid može da pojača toksično dejstvo salicilata na centralni nervni sistem.

Metildopa

U izolovanim slučajevima zabeležena je hemolitička anemija koja se javljala sa istovremenom upotrebom hidrohlortiazida i metildope.

Ciklosporin

Istovremena terapija ciklosporinom može da poveća rizik od hiperurikemije i komplikacije tipa gihta.

Glikozidi digitalisa

Hipokalemija ili hipomagnezemija indukovane tiazidima mogu da utiču na pojavu srčanih aritmija indukovanih digitalisom.

Lekovi na koje utiču poremećaji koncentracije kalijuma u serumu

Preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu i EKG-a kada se kombinacija losartan/hidrohlortiazid primenjuje sa lekovima na koje utiču poremećaji koncentracije kalijuma u serumu (npr. glikozidi digitalisa i antiaritmici), kao i sa sledećim lekovima koji indukuju nastanak torsades de pointes (tip ventrikularne tahikardije), uključujući i neke antiaritmike, pri čemu je hipokalemija predisponirajući faktor za nastanak torsades de pointes (tip ventrikularne tahikardije):

• antiaritmici grupe Ia (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid);
• antiaritmici grupe III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);
• neki antipsihotici (npr. tioridazin, hlorpromazin, levomepromazin, trifluoperazin, ciamemazin, sulpirid, sultoprid, amisulprid, tiaprid, pimozid, haloperidol, droperidol),
• drugi lekovi (npr. bepridil, cisaprid, difemanil, eritromicin i.v., halofantrin, mizolastin, pentamidin, terfenadin, vinkamin i.v.).

Soli kalcijuma

Tiazidni diuretici mogu da povećaju koncentraciju kalcijuma u serumu usled smanjene ekskrecije. Ako moraju da se propišu suplementi kalcijuma, treba pratiti koncentraciju kalcijuma u serumu i u skladu sa tim prilagoditi doziranje kalcijuma.

Interakcije sa laboratorijskim testovima

Zbog svog dejstva na metabolizam kalcijuma, tiazidi mogu da utiču na testove za ispitivanje funkcije paratireoidne žlezde (videti odeljak 4.4).

Karbamazepin

Rizik od simptomatske hiponatremije. Neophodno je kliničko i biološko praćenje.

Jodna kontrastna sredstva

U slučaju dehidratacije indukovane diureticima, postoji povećan rizik od akutnog bubrežne insuficijencije, naročito pri primeni velikih doza proizvoda na bazi joda.

Pre njihove primene treba rehidrirati pacijenta.

Amfotericin B (parenteralno), kortikosteroidi, ACTH, stimulativni laksativi ili glicirizin (nalazi se u sladiću)

Hidrohlortiazid može da pojača poremećaj ravnoteže elektrolita, a posebno hipokalemiju.

Trudnoća

Antagonisti receptora angiotenzina II:

Epidemiološki dokazi vezani za rizik od teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće još nisu potpuni, međutim ne može se isključiti malo povećanje rizika. Iako ne postoje

kontrolisani epidemiološki podaci o riziku primene antagonista receptora angiotenzina II, može postojati sličan rizik za ovu grupu lekova. Osim kada se smatra da je nastavak terapije antagonistima receptora angiotenzina II neophodan, pacijentkinjama koje planiraju trudnoću treba uvesti alternativne antihipertenzivne terapije, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za primenu tokom trudnoće. Kada je utvrđena trudnoća, terapiju antagonistima receptora angiotenzina II treba odmah prekinuti i ukoliko je moguće, treba otpočeti alternativnu terapiju.

Utvrđeno je da primena terapije antagonistima receptora angiotenzina II tokom drugog i trećeg tromesečja dovodi do fetotoksičnosti (smanjenje bubrežne funkcije, oligohidramnion, usporena osifikacija kostiju lobanje) i neonatalne toksičnosti (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3).

Ako je do primene antagonista receptora angiotenzina II došlo od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučna kontrola renalne funkcije i lobanje.

Odojčad čije su majke uzimale antagoniste receptora angiotenzina II treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Hidrohlortiazid:

Podaci o primeni hidrohlortiazida tokom trudnoće su ograničeni, naročito u periodu prvog trimestra. Studije na životinjama nisu pružile dovoljno podataka.

Hidrohlortiazid prolazi kroz placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva hidrohlortiazida, njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može kompromitovati feto-placentalnu perfuziju i može da prouzrokuje dejstva na fetus i novorođenče kao što su ikterus, poremećaj ravnoteže elektrolita i trombocitopenija.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati u terapiji gestacijskog edema, gestacijske hipertenzije ili preeklampsije zbog rizika od smanjenja volumena plazme i placentalne hipoperfuzije, a bez korisnog dejstva na tok bolesti. Hidrohlortiazid ne treba primenjivati u terapiji esencijalne hipertenzije kod trudnica, osim u retkim slučajevima kada se ne može primeniti druga terapija.

Dojenje

Antagonisti receptora angiotenzina II

Zbog toga što nema dostupnih podataka o primeni kombinacije losartan/hidrohlortiazid tokom perioda dojenja, ovaj lek se ne preporučuje, i prednost se daje alternativnim terapijama kod kojih je bezbednosni profil tokom dojenja bolje utvrđen, naročito tokom dojenja novorođenčadi i prevremeno rođenih beba.

Hidrohlortiazid:

Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko u malim količinama. Velike doze tiazida izazivaju intenzivnu diurezu, pa tako mogu da inhibiraju produkciju mleka. Primena leka Losar plus se ne preporučuje tokom perioda dojenja. Ako se lek Losar plus primenjuje tokom dojenja, treba primeniti što je moguće manju dozu.

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja kombinacije losartan/hidrohlortiazid na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.

Ipak, prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba uzeti u obzir moguću pojavu vrtoglavice ili ošamućenosti, pri uzimanju antihipertenzivne terapije, a naročito pri započinjanju terapije ili pri povećanju doze.

Dole navedene neželjene reakcije razvrstane su prema klasi sistema organa i kategoriji učestalosti na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥ 1/10000 do

<1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U kliničkim ispitivanjima sa losartan-kalijumom i hidrohlortiazidom, nisu zabeležene neželjene reakcije svojstvene ovoj kombinaciji aktivnih supstanci. Neželjene reakcije bile su ograničene na one koje su prethodno zabeležene sa losartan-kalijumom i/ili hidrohlortiazidom.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima esencijalne hipertenzije, vrtoglavica je bila jedina neželjena reakcija zabeležena kao specifična za aktivnu supstancu i koja se javila sa većom incidencom u odnosu na placebo kod 1% ili više pacijenata, koji su primali losartan i hidrohlortiazid.

Osim ovih dejstava, zabeležene su i sledeće neželjene reakcije nakon stavljanja leka u promet (post-marketinški period):

Ovo su neželjene reakcije koje su uočene kod pojedinačnih komponenti, a potencijalno mogu biti neželjene reakcije kombinacije losartan-kalijum/hidrohlortiazid.

Losartan

Sledeće neželjene reakcije su prijavljene prilikom primene losartana tokom kliničkih ispitivanja i post-marketinškog praćenja:

Hidrohlortiazid

Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja kombinacijom losartan/hidrohlortiazid. Terapija je simptomatska i suportivna. Terapiju kombinacijom losartan/hidrohlortiazid treba prekinuti, a pacijenta pažljivo pratiti. Predložene mere uključuju izazivanje povraćanja ako je lek nedavno unet, kao i korigovanje dehidracije, disbalansa elektrolita, hepatičke kome i hipotenzije ustanovljenim procedurama.

Losartan

Ograničeni su podaci o predoziranju kod ljudi. Najverovatnije manifestacije predoziranja bile bi hipotenzija i tahikardija, a bradikardija bi mogla da se javi zbog stimulacije parasimpatikusa (vagusa). Ako se javi simptomatska hipotenzija, treba uvesti suportivnu terapiju.

Ni losartan ni njegovi aktivni metaboliti se ne mogu ukloniti hemodijalizom. Hidrohlortiazid

Najčešće primećeni znaci i simptomi su oni koji su prouzrokovani smanjenjem koncentracije elektrolita (hipokalemija, hipohloremija, hiponatremija) i dehidratacija, kao posledica prekomerne diureze. Ako je bio primenjen i digitalis, hipokalemija može da pojača srčane aritmije.

Stepen u kojem se hidrohlortiazid uklanja hemodijalizom nije ustanovljen.

Farmakoterapijska grupa: Antagonisti receptora angiotenzina II i diuretici

ATC šifra: C09DA01

Kombinacija losartana i hidrohlortiazida

Pokazano je da komponente leka Losar plus imaju aditivno dejstvo na sniženje krvnog pritiska, snižavajući krvni pritisak u većoj meri nego što to čini svaka od komponenti pojedinačno. Smatra se da je ovaj efekat rezultat komplementarnog dejstva. Osim toga, kao rezultat diuretičkog dejstva, hidrohlortiazid povećava aktivnost renina u plazmi, povećava sekreciju aldosterona, smanjuje koncentraciju kalijuma u serumu i povećava koncentraciju angiotenzina II. Primena losartana blokira sva fiziološki relevantna dejstva angiotenzina II i putem inhibicije aldosterona može ublažiti gubitak kalijuma povezan sa primenom diuretika.

Pokazano je da losartan ima blag i prolazan urikozurični efekat. Pokazano je da hidrohlortiazid uzrokuje umeren porast koncentracije mokraćne kiseline; kombinacija losartana i hidrohlotiazida ublažava hiperurikemiju prouzrokovanu diureticima.

Antihipertenzivno dejstvo kombinacije losartana i hidrohlortiazida održava se tokom perioda od 24 sata. U kliničkim ispitivanjima koja su trajala najmanje godinu dana, antihipertenzivno dejstvo je održano pri kontinuiranoj primeni. I pored značajnog sniženja krvnog pritiska, primena kombinacije losartan/hidrohlortiazid nije imala klinički značajan uticaj na srčanu frekvencu. U kliničkim ispitivanjima, nakon 12 nedelja primene kombinacije losartana u dozi od 50 mg i hidrohlortiazida u dozi od 12,5 mg, najniži dijastolni krvni pritisak meren u sedećem položaju je bio snižen u proseku do 13,2 mmHg.

Kombinacija losartan/hidrohlortiazid je efektivna u snižavanju krvnog pritiska bez obzira na pol, rasu, godine života (mlađi ili stariji od 65 godina) ili stepen hipertenzije.

Losartan

Losartan je sintetski proizveden antagonist receptora angiotenzina II (tip AT1), namenjen za oralnu upotrebu. Angiotenzin II, snažan vazokonstriktor, je primarni aktivni hormon sistema renin-angiotenzin i važan činilac patofiziologije hipertenzije. Angiotenzin II se vezuje za AT1 receptor koji se nalazi u mnogim tkivima (npr. glatki mišići krvnih sudova, nadbubrežna žlezda, bubrezi, srce) i pokreće nekoliko značajnih bioloških dejstava, uključujući vazokonstrikciju i oslobađanje aldosterona. Angiotenzin II takođe stimuliše proliferaciju glatkih mišićnih ćelija.

Losartan selektivno blokira AT1 receptor. In vitro i in vivo, losartan i njegov farmakološki aktivni karboksikiselinski metabolit E-3174 blokiraju sva fiziološki relevantna dejstva angiotenzina II, bez obzira na izvor ili put njegove sinteze.

Losartan ne ispoljava agonističko dejstvo, niti blokira druge hormonske receptore ili jonske kanale koji su važni u kardiovaskularnoj regulaciji. Štaviše, losartan ne inhibira ACE (kininaza II) enzim koji razgrađuje bradikinin. Posledično, nema potenciranja neželjenih dejstava posredovanih bradikininom.

Tokom primene losartana, uklanjanje negativne povratne sprege kojom angiotenzin II deluje na sekreciju renina dovodi do povećane aktivnosti renina u plazmi. Povećanje aktivnosti renina u plazmi dovodi do povećanja vrednosti angiotenzina II u plazmi. Uprkos ovim povećanjima, održava se antihipertenzivno dejstvo i supresija koncentracije aldosterona u plazmi, što ukazuje na efikasnu blokadu receptora angiotenzina II. Nakon prekida terapije losartanom, aktivnost renina u plazmi i vrednosti angiotenzina II se vraćaju na početne vrednosti u toku tri dana.

I losartan i njegov glavni aktivni metabolit imaju mnogo veći afinitet za AT1 receptor nego za AT2 receptor. Aktivni metabolit pokazuje 10 do 40 puta veću aktivnost u odnosu na losartan izraženo u težinsko-težinskom (w/w) odnosu.

U studiji posebno dizajniranoj da proceni incidencu kašlja kod pacijenata na terapiji losartanom u odnosu na pacijente na terapiji ACE inhibitorima, incidenca kašlja prijavljena od strane pacijenata koji su uzimali losartan ili hidrohlortiazid je bila slična i značajno manja u odnosu na pacijente koji su bili na terapiji ACE inhibitorom. Dodatno, u ukupnoj analizi 16 dvostruko slepih kliničkih studija sa 4131 pacijenta, incidenca spontano prijavljenog kašlja kod pacijenata na terapiji losartanom bila je slična (3,1%) onoj kod pacijenata koji su primali placebo (2,6%) ili hidrohlortiazid (4,1%), dok je incidenca sa ACE inhibitorima bila 8,8%.

Kod hipertenzivnih pacijenata sa proteinurijom i koji nemaju dijabetes, primena losartan-kalijuma značajno smanjuje proteinuriju, frakcionu ekskreciju albumina i IgG. Losartan održava brzinu glomerularne filtracije i smanjuje frakciju filtracije. Uopšteno, losartan izaziva smanjenje koncentracije mokraćne kiseline u serumu (obično ˂0,4 mg/dL) koje je bilo perzistentno tokom hronične terapije.

Losartan nema dejstvo na autonomne reflekse i nema dugotrajno dejstvo na noradrenalin u plazmi.

Kod pacijenata sa insuficijencijom leve komore, doze od 25 mg i 50 mg losartana izazivale su pozitivna hemodinamska i neurohormonalna dejstva koja karakterišu povećanje srčanog indeksa i smanjenje plućnog kapilarnog wedge pritiska, sistemskog vaskularnog otpora, srednjeg sistemskog artrerijskog pritiska i srčane frekvence i smanjenje koncentracije aldosterona i noradrenalina u cirkulaciji. Pojava hipotenzije je bila dozno zavisna kod ovih pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Studije kod pacijenata sa hipertenzijom

U kontrolisanim kliničkim studijama, primena losartana jednom dnevno kod pacijenata sa blagom i umerenom esencijalnom hipertenzijom dovela je do statistički značajnog sniženja sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Merenje krvnog pritiska 24 sata nakon primene doze u odnosu na merenja 5-6 sati nakon primene doze, pokazala su sniženje krvnog pritiska tokom 24 sata; prirodni dnevni ritam bio je zadržan. Sniženje arterijskog pritiska na kraju intervala doziranja bilo je 70-80% dejstva zabeleženog 5-6 sati nakon primene doze.

Prekid primene losartana kod pacijenata sa hipertenzijom nije doveo do naglog porasta krvnog pritiska (rebound efekat). Uprkos izraženom sniženju krvnog pritiska, losartan nije imao klinički značajno dejstvo na srčanu frekvenciju.

Losartan je podjednako efektivan kod muškaraca i žena, kao i kod mlađih (mlađih od 65 godina) i starijih pacijenata sa hipertenzijom.

Studija LIFE

Studija LIFE (engl. Losartan Intervention for Endpoint Reduction in Hypertension) bila je randomizovana, trostruko-slepa studija sa aktivnom kontrolom u kojoj je učestvovalo 9193 pacijenata sa hipertenzijom starosti od 55 do 80 godina sa hipertrofijom leve komore potvrđenom na EKG-u. Pacijenti su bili randomizovani u dve grupe, da primaju losartan u dozi od 50 mg jednom dnevno ili atenolol u dozi od 50 mg jednom dnevno. Kod pacijenata kod kojih se nije dostigla ciljna vrednost krvnog pritiska (<140/90 mmHg), prvo je dodat hidrohlorotiazid (12,5 mg), a potom ukoliko je bilo potrebno, povećavana je doza losartana ili atenolola na 100 mg jednom dnevno. Drugi antihipertenzivi, sa izuzetkom ACE inhibitora, antagonista receptora angiotenzina II ili beta blokatora, dodavani su ukoliko je to bilo potrebno, kako bi se postigla ciljna vrednost krvnog pritiska.

Srednje vreme praćenja pacijenata bilo je 4,8 godina.

Primarni parametar praćenja efikasnosti bio je skup kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta, meren kroz smanjenje kombinovane incidence kardiovaskularne smrti, moždanog udara i infarkta miokarda. Krvni pritisak je bio značajno smanjen na slične vrednosti u obe grupe. Terapija losartanom dovela je do smanjenja rizika od primarnog kombinovanog parametra praćenja za 13,0% (p=0,021; 95% CI 0,77-0,98) u poređenju sa atenololom. Ovo se uglavnom moglo pripisati smanjenju incidence moždanog udara. Terapija losartanom smanjila je rizik od moždanog udara za 25% u odnosu na atenolol (p=0,001; 95% CI 0,63-0,89). Stope kardiovaskularne smrti i infarkta miokarda nisu se značajno razlikovale između terapijskih grupa.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

U dve velike randomizovane, kontrolisane studije ONTARGET (engl. Ongoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes) ispitivana je primena kombinacije ACE inhibitora i antagoniste receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bila studija sprovedena kod pacijenata sa kardiovaskularnim ili cerebrovaskularnim oboljenjem u anamnezi ili dijabetes melitusom tip 2 i dokazom o oštećenju ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija sprovedena kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije su pokazale da nema značajno korisnog dejstva na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i mortalitet, dok je uočen povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

Zbog toga ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. ALiskiren Trial In Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana za testiranje koristi od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji koja se sastoji u primeni ACE inhibitora ili blokatora receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnim oboljenjem ili oba. Studija je prekinuta prevremeno zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili numerički učestaliji u grupi koja je dobijala aliskiren nego u grupi koja je dobijala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) bili su češće prijavljeni u grupi koja je dobijala aliskiren u odnosu na grupu koja je dobijala placebo.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik. Mehanizam antihipertenzivnog dejstva tiazidnih diuretika nije u potpunosti razjašnjen. Tiazidi deluju na mehanizme reapsorpcije elektrolita u bubrežnim tubulima čime se direktno povećava ekskrecija natrijuma i hlorida u približno jednakim količinama. Diuretičko dejstvo hidrohlortiazida smanjuje volumen plazme, povećava aktivnost renina u plazmi, povećava lučenje aldosterona sa posledičnim povećanjem gubitka kalijuma i bikarbonata urinom, kao i smanjenjem koncentracije kalijuma u serumu. Veza između renina i aldosterona posredovana je angiotenzinom II i stoga

istovremena primena antagonista receptora angiotenzina II teži da smanji gubitak kalijuma povezan sa tiazidnim diureticima.

Nakon oralne primene, diureza počinje u roku od 2 sata, maksimalno dejstvo se javlja za oko 4 sata i traje oko 6-12 sati, dok antihipertenzivno dejstvo traje do 24 sata.

Nemelanomski karcinom kože

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1430833, odnosno 172462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlorotiazida (≥50000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim odnosom šansi (engl. odd ratio, OR) od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlorotiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (engl. risk-set sampling).

Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlorotiazida (~25000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Resorpcija

Losartan

Nakon oralne primene, losartan se dobro resorbuje i podleže metabolizmu prvog prolaza, pri čemu nastaje aktivni karboksikiselinski metabolit, kao i drugi neaktivni metaboliti. Sistemska bioraspoloživost losartana u obliku tableta je približno 33%. Srednje maksimalne koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita se postižu, u proseku, nakon 1 sat, odnosno nakon 3-4 sata. Nije bilo klinički značajnog efekta na profil koncentracije losartana u plazmi kada je je lek primenjen uz standardizovan obrok.

Distribucija

Losartan

Losartan i njegov aktivni metabolit se u visokom procentu (≥ 99%) vezuju za proteine plazme, prevashodno albumin. Volumen distribucije losartana je 34 litra. Studije na pacovima ukazuju da losartan slabo prolazi kroz hemato-encefalnu barijeru, ukoliko je uopšte i prolazi.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid prolazi kroz placentu, ali ne prolazi kroz hemato-encefalnu barijeru, i izlučuje se u majčino mleko.

Biotransformacija

Losartan

Oko 14% intravenski ili oralno primenjene doze losartana se konvertuje u njegov aktivni metabolit. Nakon oralne i intravenske primene radioaktivno obeleženog (14C) losartan-kalijuma, cirkulišuća radioaktivnost u plazmi prvenstveno se pripisuje losartanu i njegovom aktivnom metabolitu. Minimalna konverzija losartana u aktivni metabolit zabeležena je kod oko 1% ispitanika. Osim aktivnog, stvaraju se i neaktivni metaboliti, uključujući dva glavna metabolita koja nastaju hidroksilacijom bočnog butil-lanca, kao i sporedni metabolit N-2 tetrazol glukuronid.

Eliminacija

Losartan

Plazma klirens losartana i njegovog aktivnog metabolita iznosi oko 600 mL/min., odnosno 50 mL/min. Renalni klirens losartana i njegovog aktivnog metabolita je oko 74 mL/min, odnosno 26 mL/min. Nakon oralne primene losartana, oko 4% unete doze izluči se nepromenjeno putem urina, dok se oko 6% doze izluči

putem urina kao aktivni metabolit. Farmakokinetika losartana i njegovog aktivnog metabolita je linearna pri oralnoj primeni losartan-kalijuma u dozama do 200 mg.

Nakon oralne primene, koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi opadaju polieksponencijalno, sa terminalnim poluvremenom eliminacije od oko 2 sata, odnosno 6-9 sati. Pri primeni doze od 100 mg jednom dnevno, ni losartan ni njegov aktivni metabolit se ne kumuliraju u plazmi u značajnoj meri.

Losartan i njegovi metaboliti eliminišu se i bilijarnom i urinarnom ekskrecijom. Nakon oralne primene losartana obeleženog radioaktivnim izotopom 14C kod osobe muškog pola, oko 35% radioaktivnosti se detektuje u urinu, a 58% u fecesu.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid se ne metaboliše, ali se brzo eliminiše putem bubrega. Kada su koncentracije u plazmi praćene tokom najmanje 24 sata, zapaženo je da poluvreme eliminacije u plazmi varira između 5,6 i 14,8 sati. Najmanje 61% oralno primenjene doze se eliminiše u nepromenjenom obliku tokom 24 sata.

Karakteristike posebnih populacija pacijenata

Kombinacija losartana i hidrohlortiazida

Koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi i resorpcija hidrohlortiazida kod starijih pacijenata sa hipertenzijom se ne razlikuje značajno u odnosu na mlade pacijente sa hipertenzijom.

Losartan

Nakon oralne primene kod pacijenata sa blagom do umerenom cirozom jetre prouzrokovanom alkoholom, koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi bile su 5 puta, odnosno 1,7 puta veće u odnosu na mlade dobrovoljce muškog pola.

Farmakokinetičke studije su pokazale da ne postoji razlika u vrednostima PIK (AUC) losartana kod zdravih Japanaca muškog pola i ostalih zdravih ispitanika muškog pola. Međutim, čini se da se vrednosti PIK karboksikiselinskog metabolita (E-3174) razlikuju između ove dve grupe, sa približno 1,5 puta većom izloženošću kod Japanaca u odnosu na ostale ispitanike. Klinički značaj ovih rezultata nije poznat.

Ni losartan ni njegov aktivni metabolit ne mogu se ukloniti hemodijalizom.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija opšte farmakologije, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Toksični potencijal kombinacije losartan/hidrohlortiazid procenjen je u studijama hronične toksičnosti u trajanju do šest meseci na pacovima i psima nakon oralne primene, a uočene promene u ovim studijama sa ovom kombinacijom bile su uglavnom prouzrokovane delovanjem losartana. Primena kombinacije losartan/hidrohlortiazid dovodi do smanjenja parametara crvenih krvnih zrnaca (eritrociti, hemoglobin i hematokrit), povećanja koncentracije azota iz uree u serumu, smanjenja mase srca (bez odgovarajućih histoloških promena) i gastrointestinalnih promena (lezije mukozne membrane, ulkusi, erozije, hemoragije).

Nije bilo dokaza teratogenosti kod pacova i kunića kod kojih je primenjena kombinacija losartana i hidrohlortiazida. Fetalna toksičnost kod pacova, dokazana blagim porastom prekobrojnih rebara u F1 generaciji, zapažena je u slučaju primene ove kombinacije kod ženki pre i tokom perioda gestacije. Kao što je zapaženo i u studijama u kojima je primenjivan sam losartan, neželjene fetalne i neonatalne reakcije, uključujući renalnu toksičnost i smrt fetusa, javljale su se kada su gravidne ženke pacova primale kombinaciju losartan/hidrohlortiazid tokom kasne gestacije i/ili laktacije.

Jezgro film tablete:

celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat;

skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovani; natrijum-skrobglikolat;

magnezijum-stearat.

Obloga film tablete:

Opadry white, sastav: hidroksipropilceluloza; hipromeloza;

titan-dioksid.

Nije primenljivo.

4 godine.

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC-PVC/PVdC blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Losar plus sadrži dve aktivne supstance: losartan-kalijum i hidrohlortiazid.

Losartan-kalijum pripada grupi antihipertenzivnih lekova poznatoj kao antagonisti receptora angiotenzina II. Angiotenzin II je supstanca koja se stvara u organizmu i vezuje za receptore na krvnim sudovima, dovodeći do njihovog suženja, što za posledicu ima povećanje krvnog pritiska. Losartan sprečava vezivanje angiotenzina II za ove receptore, što dovodi do opuštanja krvnih sudova čime se krvni pritisak smanjuje.

Hidrohlortiazid pripada grupi lekova poznatih kao tiazidni diuretici. Ovi lekovi pospešuju izlučivanje urina i doprinose sniženju povišenog krvnog pritiska.

Lek Losar plus se koristi u lečenju povišenog krvnog pritiska (esencijalne hipertenzije) kod pacijenata čiji se krvni pritisak ne može adekvatno kontrolisati pojedinačnom primenom losartana ili hidrohlortiazida.

• ako ste alergični (preosetljivi) na losartan, hidrohlortiazid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka

(videti odeljak 6),

• ako ste alergični (preosetljivi) na sulfonamide (npr. druge tiazide, neke antibiotike kao što je kotrimoksazol; ako niste sigurni posavetujte se sa lekarom),
• ako imate poremećaj ravnoteže elektrolita koja ne može biti kontrolisan na odgovarajući način. Ovo uključuje smanjenu koncentraciju natrijuma u krvi, smanjenu koncentraciju kalijuma u krvi i povećanu koncentraciju kalcijuma u krvi.
• ako imate teško oštećenje funkcije jetre,
• ako imate holestazu (zastoj protoka žuči iz jetre) ili bilijarnu opstrukciju (otežana ili onemogućena drenaža žuči iz jetre i iz žučne kese),
• ako imate giht (poremećaj koji se manifestuje bolom i zapaljenjem zglobova usled nagomilavanja mokraćne kiseline u zglobovima),
• ukoliko ste trudni više od tri meseca (videti odeljak Trudnoća i dojenje),
• ako imate teško oštećenje funkcije bubrega ili Vaši bubrezi ne stvaraju urin.
• ako imate dijabetes (šećerna bolest) ili imate oštećenu funkciju bubrega i istovremeno primenjujete aliskiren, lek koji takođe snižava krvni pritisak.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Losar plus.

Obavestite svog lekara ako mislite da ste trudni, ako planirate trudnoću ili biste mogli zatrudneti. Primena leka Losar plus se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se koristiti ukoliko ste trudni više od 3 meseca, jer primena leka u tom periodu može izazvati teška oštećenja ploda (videti odeljak Trudnoća i dojenje).

Pre uzimanja leka Losar plus, važno je da obavestite svoga lekara:

• ako ste ranije imali oticanje lica, usana, grla ili jezika (angioedem),
• ako uzimate diuretike (tablete za izbacivanje viška tečnosti iz organizma),
• ako ste na dijeti sa ograničenim unosom soli,
• ako trenutno imate ili ste nedavno imali tešku dijareju (proliv) i/ili povraćanje,
• ako imate srčanu insuficijenciju (srčana slabost),
• ako imate blago do umereno oštećenje funkcije jetre (videti takođe odeljak Lek Losar plus ne smete uzimati),
• ako imate suženje (stenozu) bubrežnih arterija ili imate samo jedan funkcionalan bubreg ili ste nedavno imali transplantaciju bubrega,
• ako imate neko oboljenje bubrega ili ste na hemodijalizi,
• ako imate suženje arterija (aterosklerozu), anginu pektoris (bol u grudima usled oslabljene srčane funkcije),
• ako imate aortnu ili mitralnu stenozu (suženje srčanih zalistaka) ili hipertrofičnu kardiomiopatiju (zadebljanje srčanog mišića),
• ako imate dijabetes (šećernu bolest),
• ako ste imali giht,
• ako imate ili ste ranije imali alergijska stanja, astmu ili stanje koje se manifestuje bolom u zglobovima, osipom na koži i povišenom telesnom temperaturom (sistemski eritemski lupus),
• ako imate povećanu koncentraciju kalcijuma ili smanjenu koncentraciju kalijuma ili ste na dijeti sa malim unosom kalijuma,
• ako je potrebno da dobijete anesteziju (uključujući i stomatološke intervencije), ili ako se spremate za hiruršku intervenciju, ili ako je potrebno da proverite funkciju paratireoidnih žlezda, morate reći lekaru ili medicinskom osoblju da uzimate lek koji sadrži losartan-kalijum i hidrohlortiazid,
• ako imate primarni hiperaldosteronizam (sindrom koji je povezan sa povećanim lučenjem aldosterona, hormona nadbubrežne žlezde, a koje je prouzrokovano poremećajem funkcije žlezde).
• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska:
• ACE-inhibitor (npr. enalapril, lizinopril, ramipril), naročito ako imate probleme sa bubrezima koji su povezani sa dijabetesom,
• aliskiren.

Lekar će Vam redovno kontrolisati funkciju bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita (npr. kalijuma) u krvi.

• ako uzimate druge lekove koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u serumu (videti odeljak Drugi lekovi i lek Losar plus),
• ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom terapije. Terapija hidrohlorotiazidom, naročito dugotrajna primena visokih doza, može da poveća rizik od nastanka nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Losar plus.

Takođe, vidite odeljak Lek Losar plus ne smete uzimati. Deca i adolescenti

Nema podataka o primeni kombinacije losartana i hidrohlortiazida kod dece i adolescenata. Stoga, lek Losar plus ne treba primenjivati kod ove grupe pacijenata.

Drugi lekovi i lek Losar plus

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Veoma je važno da obavestite Vašeg lekara ako uzimate:

• lekove koji sadrže litijum (koriste se u terapiji određenih psihijatrijskih bolesti), jer se u tom slučaju lek Losar plus može uzimati samo pod strogim lekarskim nadzorom,
• dodatke ishrani koji sadrže kalijum (suplementi kalijuma) ili zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum,
• diuretike koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren, amilorid),
• druge lekove koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. lekovi koji sadrže trimetoprim)
• laksative (lekove za pražnjenje creva),
• soli kalcijuma,
• lekove za terapiju gihta (probenecid, sulfinpirazon i alopurinol),
• lekove za kontrolu srčanog ritma (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid),
• druge lekove za snižavanje krvnog pritiska (npr. metildopa),
• steroide (kortikosteroidi, koriste se u terapiji zapaljenjskih stanja),
• lekove za terapiju karcinoma (npr. ciklofosfamid, metotreksat),
• nesteroidne antiinflamatorne lekove, NSAIL (npr. selektivni COX-2 inhibitori, acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornim dozama i neselektivni NSAIL),
• lekove za terapiju gljivičnih infekcija (npr. flukonazol, amfotericin B),
• određene lekove za terapiju infekcija (npr. rifampicin, eritromicin (intravenski), pentamidin),
• lekove za terapiju psihijatrijskih oboljenja (npr. tioridazin, hlorpromazin, sulpirid, pimozid, haloperidol,

droperidol),

• vinkamin, primenjen intravenski (koristi se u terapiji simptomatskih kognitivnih poremećaja kod starijih osoba, uključujući i gubitak pamćenja),
• baklofen (lek za terapiju ukočenosti mišića koja se javlja kod oboljenja kao što je multipla skleroza),
• amifostin (lek koji se koristi za prevenciju ili ublažavanje neželjenih dejstava izazvanih drugim lekovima koji se koriste u terapiji karcinoma ili u radioterapiji),
• barbiturate, antidepresive (uključujući i triciklične antidepresive),
• antiholinergičke lekove (npr. atropin, biperiden),
• salicilate,
• ciklosporin (lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja transplantata)
• glikozide digitalisa (za terapiju određenih bolesti srca),
• karbamazepin (lek za terapiju epilepsije),
• lekove za terapiju artritisa (zapaljenja zglobova),
• anjonske smole za terapiju povišenog holesterola, kao što su holestiramin i holestipol,
• lekove koji opuštaju mišiće (mišićne relaksanse, npr. tubokurarin),
• opioidne lekove kao što je morfin,
• "presorne amine" kao što je adrenalin ili druge lekove iz iste grupe,
• oralne antidijabetike (npr. metformin) ili insulin,
• neke lekove koji se koriste u terapiji alergija (npr. mizolastin, terfenadin)
• cisaprid (lek koji pomaže pražnjenje želuca),
• bepridil (lek koji se koristi u terapiji angine pektoris),
• difemanil (lek za terapiju poremećaja digestivnog trakta),
• halofantrin (lel koji se koristi u terapiji nekih oblika malarije),
• glicirizin (nalazi se u biljci sladić).

Vaš lekar će možda morati da promeni dozu ili da preduzme druge mere predostrožnosti:

• ako uzimate ACE inhibitor ili aliskiren (videti takođe odeljke Lek Losar plus ne smete uzimati i

Upozorenja i mere opreza).

Obavezno obavestite lekara da uzimate lek Losar plus ukoliko idete na radiografska snimanja gde se planira primena kontrastnih sredstava na bazi joda.

Interakcije sa laboratorijskim testovima

Tiazidni diuretici (kao što je hidrohlortiazid) utiču na metabolizam kalcijuma, i na taj način mogu uticati na rezultate testova za ispitivanje paratireoidne funkcije.

Uzimanje leka Losar plus sa hranom, pićima i alkoholom

Nemojte konzumirati alkohol u toku terapije ovim lekom, jer može doći do uzajamnog pojačanja dejstva. Unos većih količina soli u ishrani može umanjiti dejstvo leka Losar plus.

Lek Losar plus se može uzimati uz obrok ili nezavisno od obroka.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Morate obavestiti Vašeg lekara ako mislite da ste trudni ili ako planirate trudnoću. Lekar će Vas verovatno savetovati da prestanete sa primenom leka Losar plus još pre nego što zatrudnite ili čim se trudnoća utvrdi i propisaće Vam neki drugi lek umesto njega. Lek Losar plus se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se koristiti ukoliko ste trudni duže od 3 meseca jer može izazvati ozbiljna oštećenja ploda ako se primenjuje nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Obavestite Vašeg lekara ako dojite ili planirate da započnete sa dojenjem. Lek Losar se ne preporučuje majkama koje doje. Hidrohlortiazid može sprečiti lučenje mleka.

Vaš lekar Vam može propisati drugu terapiju ukoliko želite da dojite, naročito ako je Vaša beba još novorođenče ili je prevremeno rođena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Losar plus može da izazove vrtoglavicu i ošamućenost i na taj način da umanji Vašu sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama, posebno na početku terapije i pri povećanju doze.

Nemojte da upravljate vozilom ili rukujete mašinama, ako se kod Vas jave ova ili slična neželjena dejstva leka.

Lek Losar plus sadrži laktozu, monohidrat

U slučaju intolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre primene ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom. Vaš lekar će odrediti koja doza leka Vam odgovara, u zavisnosti od Vašeg stanja i drugih lekova koje možda koristite. Važno je da uzimate lek Losar onoliko dugo koliko Vam je Vaš lekar to propisao, kako bi se ostvarila adekvatna kontrola Vašeg krvnog pritiska.

Preporučeno doziranje

Uobičajena doza leka Losar plus koja će omogućiti dobru kontrolu krvnog pritiska tokom 24 sata kod većine pacijenata je 1 tableta dnevno (50 mg/12,5 mg). Doza se može povećati na 2 tablete jednom dnevno.

Maksimalna dnevna doza iznosi 2 tablete dnevno. Antihipertenzivno dejstvo se postiže 3-4 nedelje nakon početka terapije.

Ako imate utisak da lek Losar plus suviše slabo ili suviše jako deluje na Vas, razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i pacijenti na hemodijalizi

Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 30-50 mL/min) nije potrebno prilagođavanje početne doze. Kod pacijenata na hemodijalizi se ne preporučuje primena leka Losar plus. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <30 mL/min), lek Losar plus se ne sme primenjivati.

Stanja smanjenog intravaskularnog volumena

Pre upotrebe leka Losar plus, Vaš lekar će korigovati smanjen intravaskularni volumen i/ili smanjenu koncentraciju natrijuma.

Doziranje kod starijih pacijenata

Prilagođavanje doze uglavnom nije potrebno kod osoba starije životne dobi.

Primena kod dece i adolescenata (uzrasta do 18 godina)

Nema podataka o primeni kombinacije losartana i hidrohlortiazida kod dece i adolescenata. Stoga, kombinaciju losartan/hidrohlortiazid ne treba primenjivati kod dece i adolescenata.

Način primene

Film tabletu progutajte celu (ne žvakati i ne lomiti) sa dovoljnom količinom vode, jednom dnevno. Lek se može uzimati uz obrok ili nezavisno od obroka.

Trudite se da lek uzimate svakog dana u približno isto vreme. Dužinu trajanja terapije će odrediti Vaš lekar.

Ako ste uzeli više leka Losar plus nego što treba

Ako ste uzeli više leka nego što Vam je propisano, odmah se obratite svom lekaru ili idite u najbližu hitnu bolničku službu.

Simptomi predoziranja mogu biti: pad krvnog pritiska, osećaj jakog i ubrzanog lupanja srca, usporen puls, smanjenje koncentracije elektrolita u krvi i dehidratacija.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Losar plus

Ukoliko propustite da uzmete dnevnu dozu, sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme. Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Losar plus

Važno je da uzimate lek Losar plus onoliko dugo koliko Vam je to propisao Vaš lekar. Čak i ako se dobro osećate, nemojte prestati da uzimate lek bez konsultacije sa lekarom..

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko se javi neko od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava odmah se obratite Vašem lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi:

• osip i svrab po koži, oticanje lica, usana, jezika i grla, što može izazvati otežano disanje ili gutanje (angioedem); kod nekih pacijenata angioedem je prijavljen u anamnezi i u vezi je sa primenom drugih lekova uključujući ACE inhibitore,
• anafilaktičke reakcije (teške alergijske reakcije koje mogu ugroziti život pacijenta, a manifestuju se koprivnjačom, otežanim disanjem, padom krvnog pritiska, konfuzijom, gubitkom svesti).

Ova neželjena dejstva su zabeležena retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek).

Ostala neželjena dejstva su navedena prema učestalosti javljanja:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• kašalj, infekcija gornjih disajnih puteva, zapušen nos, sinuzitis, oboljenje sinusa;
• bol u stomaku, mučnina, proliv, otežano varenje;
• bolovi i grčevi u mišićima, bol u nogama, bol u leđima;
• nesanica, glavobolja, vrtoglavica;
• slabost, umor, bol u grudima;
• povećanje koncentracije kalijuma u krvi (hiperkalemija);
• smanjenje vrednosti hemoglobina i hematokrita;
• oštećenje funkcije bubrega i bubrežna slabost (bubrežna insuficijencija);
• smanjena koncentracija glukoze u krvi (hipoglikemija).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• anemija, Henoch-Schönlein purpura (oboljenje krvi sa promenama na koži u vidu crvenih i braon tačkica, naročito na stopalima, nogama, rukama, butinama uz bol u zglobovima, otok ruku i stopala i bol

u stomaku), ekhimoze (promene na koži nalik modrici usled krvarenja), hemoliza (razaranje crvenih krvnih zrnaca), smanjen broj belih krvnih zrnaca (agranulocitoza, leukopenija);

• gubitak apetita, povećanje koncentracije mokraćne kiseline u krvi, giht, povećana koncentracija glukoze u krvi, smanjene koncentracije elektrolita u krvi (hipokalemija, hiponatremija), blago povećanje koncentracije uree i kreatinina u serumu;
• anksioznost, nervoza, panični poremećaj (ponavljani napadi panike), konfuzija, depresija, neobični snovi, poremećaj spavanja, pospanost, poremećaj pamćenja, nesanica;
• trnjenje, mravinjanje i slični osećaji, bol u ekstremitetima, nevoljno podrhtavanje, migrena, gubitak svesti;
• zamućenje vida, peckanje i bockanje u očima, konjunktivitis, pogoršanje vida, žutilo u vidnom polju;
• zvonjenje i zujanje u uhu (tinitus), vertigo;
• ortostatska hipotenzija (sniženje krvnog pritiska i ošamućenost pri ustajanju iz ležećeg ili sedećeg položaja), angina pektoris (bol u grudima), bolovi u predelu grudne kosti, poremećaj srčanog ritma, cerebrovaskularni događaji („mini-moždani udar“), srčani udar, osećaj lupanja srca (palpitacije);
• zapaljenje krvnih sudova, često povezano sa osipom na koži i pojavom modrica;
• bol u grlu, nedostatak vazduha, bronhitis, zapaljenje pluća, voda u plućima (prouzrokuje otežano disanje), respiratorna kongestija (poremećaj plućne cirkulacije), krvarenje iz nosa, curenje iz nosa, zapušenost nosa;
• otežano pražnjenje creva, zatvor, nadimanje, iritacija želuca, gastritis (zapaljenje sluzokože želuca), grčevi u stomaku, povraćanje, suvoća usta, zapaljenje pljuvačnih žlezda, zubobolja;
• žutica (žuta prebojenost beonjača i kože), zapaljenje pankreasa;
• koprivnjača, svrab, zapaljenje kože, osip, crvenilo kože, osetljivost na sunce, suvoća kože, naleti crvenila, znojenje, opadanje kose, toksična epidermalna nekroliza (teške promene na koži koje uključuju izražen osip, plikove, ljuštenje i oticanje kože);
• bol u rukama, ramenima, kukovima, kolenima i ostalim zglobovima, otok i ukočenost zglobova, artritis (zapaljenje zglobova), slabost mišića, mišićno-koštani bol;
• učestalo mokrenje (i tokom noći), poremećaj rada bubrega uključujući zapaljenje bubrega, slabost bubrega (bubrežna insuficijencija), infekciju urinarnog trakta, pojavu glukoze u urinu;
• smanjena seksualna želja, poremećaji erekcije, impotencija;
• otok lica, lokalni otoci, povišena telesna temperatura.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Hepatitis (zapaljenje jetre),
• povećanje vrednosti ALT (enzim jetre).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Povećanje vrednosti enzima jetre i bilirubina.

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• simptomi slični gripu,
• poremećaji funkcije jetre,
• neobjašnjiv bol u mišićima sa pojavom tamno prebojenog urina (rabdomioliza),
• opšti osećaj slabosti,
• poremećaj čula ukusa (disgeuzija),
• kožni eritemski lupus,
• rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Losar plus posle isteka roka upotrebe naznačenog na unutrašnjem i spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 ºC, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivne supstance su: losartan-kalijum i hidrohlortiazid.

Jedna film tableta sadrži 50 mg losartan-kalijuma i 12,5 mg hidrohlortiazida.

• Pomoćne supstance su:

Jezgro film tablete: celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovani; natrijum-skrobglikolat i magnezijum-stearat.

Obloga film tablete: Opadry white, sastav: hidroksipropilceluloza; hipromeloza i titan-dioksid.

Kako izgleda lek Losar plus i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Tablete su okrugle, bikonveksne, filmom obložene, bele boje.

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC-PVC/PVdC blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02114-19-001 od 30.04.2020.