Lunsumio® 1mg/mL koncentrat za rastvor za infuziju

Lek Lunsumio je indikovan kao monoterapija za lečenje odraslih pacijenata sa relapsnim ili refraktornim folikularnim limfomom (FL) koji su prethodno primili najmanje dve sistemske terapije.

Lek Lunsumio se sme primenjivati samo pod nadzorom zdravstvenog radnika koji je kvalifikovan za primenu terapije protiv karcinoma, i to u okruženju sa odgovarajućom medicinskom podrškom za zbrinjavanje ozbiljnih neželjenih reakcija, kao što je sindrom otpuštanja citokina (engl. cytokine release syndrome, CRS) (videti odeljak 4.4).

Doziranje

Profilaksa i premedikacija

Lek Lunsumio treba primenjivati pacijentima koji su dobro hidrirani.

U Tabeli 1 navedeni su detalji o preporučenoj premedikaciji za CRS i reakcije na infuziju.

Tabela 1 Premedikacija koja se primenjuje pacijentima pre infuzije leka Lunsumio

Preporučeno doziranje leka Lunsumio za svaki ciklus od 21 dana detaljno je prikazano u Tabeli 2.

Tabela 2 Doziranje leka Lunsumio za pacijente sa relapsnim ili refraktornim folikularnim limfomom

Trajanje terapije

Lek Lunsumio treba primenjivati u 8 ciklusa, osim ako kod pacijenta ne dođe do neprihvatljive toksičnosti ili progresije bolesti.

Kod pacijenata kod kojih se postigne potpuni odgovor, nije potrebno dalje lečenje nakon 8 ciklusa. Kod pacijenata kod kojih se postigne delimičan odgovor ili kod kojih je bolest stabilna kao odgovor na terapiju lekom Lunsumio nakon 8 ciklusa, potrebno je primeniti dodatnih 9 ciklusa terapije (ukupno 17 ciklusa), osim ako kod pacijenta ne dođe do neprihvatljive toksičnosti ili progresije bolesti.

Odložena ili propuštena doza

Ako se bilo koja doza iz 1. ciklusa odloži za > 7 dana, treba ponovo primeniti prethodnu dozu koju je pacijent dobro podneo pre nego što se nastavi prema planiranom rasporedu lečenja.

Ako dođe do privremenog prekida terapije između 1. i 2. ciklusa koji rezultira periodom bez terapije u trajanju od ≥ 6 nedelja, lek Lunsumio treba primeniti u dozi od 1 mg 1. dana, 2 mg 8. dana, a zatim nastaviti sa planiranom terapijom 2. ciklusa primenom doze od 60 mg 15. dana.

Ako dođe do privremenog prekida terapije koji rezultira periodom bez terapije u trajanju od

≥ 6 nedelja između bilo kojih ciklusa počev od 3. ciklusa i ciklusa nakon njega, lek Lunsumio treba primenjivati u dozi od 1 mg 1. dana, 2 mg 8. dana, a zatim nastaviti prema planiranom rasporedu lečenja primenom doze od 30 mg 15. dana.

Prilagođavanje doze

Kod pacijenata kod kojih se jave neželjene reakcije 3. ili 4. stepena (npr. ozbiljna infekcija, pogoršanje tumora, sindrom lize tumora) potrebno je privremeno prekinuti terapiju dok se simptomi ne povuku (videti odeljak 4.4).

CRS se utvrđuje na osnovu kliničke slike (videti odeljak 4.4). Pacijente je potrebno pregledati i lečiti od drugih uzroka povišene telesne temperature, hipoksije i hipotenzije, poput infekcija/sepse. Reakcije na infuziju (engl. infusion related reactions, IRR) mogu klinički da se ne razlikuju od manifestacija CRS-a. Ako se sumnja na CRS ili IRR, pacijente treba lečiti u skladu sa preporukama u Tabeli 3.

Tabela 3 Određivanje stepena težine CRS-a1 i njegovo lečenje

1 ASTCT = Američko društvo za transplantaciju i ćelijsku terapiju. Premedikacija može prikriti povišenu telesnu temperaturu, stoga, ako je klinička slika u skladu sa CRS, molimo Vas da pratite ove smernice za lečenje.

2 Ako CRS ne reaguje na lečenje, razmotrite druge uzroke uključujući hemofagocitnu limfohistiocitozu

3 Treba primeniti deksametazon u dozi od 10 mg intravenski svakih 6 sati (ili drugi odgovarajući lek) do kliničkog poboljšanja

4 U studiji GO29781, tocilizumab je primenjen intravenski u dozi od 8 mg/kg (ne prelazi 800 mg

po infuziji), koliko je potrebno za lečenje CRS-a

5 Ako ne dođe do kliničkog poboljšanja znakova i simptoma CRS-a nakon prve doze, druga doza intravenski primenjenog tocilizumaba od 8 mg/kg se može primeniti u razmaku od najmanje 8 sati (maksimalno 2 doze po CRS događaju). U svakom vremenskom periodu od 6 nedelja lečenja lekom Lunsumio, ukupna količina doza tocilizumaba ne bi trebalo da prelazi 3 doze

6 Kiseonik malog protoka se definiše kao kiseonik koji se isporučuje <6 L/min.

7 Videti Tabelu 1 za dodatne informacije

8 Kiseonik velikog protoka se definiše kao kiseonik koji se isporučuje ≥6 L/min

9 Riegler L. i dr. (2019)

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze leka Lunsumio za pacijente ≥ 65 godina (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Lek Lunsumio nije ispitivan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega na osnovu farmakokinetike (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Lek Lunsumio nije ispitivan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Prilagođavanje doze nije potrebno na osnovu farmakokinetike (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Lunsumio kod dece mlađe od 18 godina nije ustanovljena. Način primene

Lek Lunsumio je namenjen isključivo za intravensku primenu.

Lek Lunsumio se mora razblažiti primenom aseptične tehnike, pod nadzorom zdravstvenog radnika. Primenjuje se kao intravenska infuzija kroz posebnu liniju za infuziju.

Za primenu leka Lunsumio ne sme se koristiti ugrađeni (in-line) filter. Filteri komore sistema za infuziju mogu se koristiti za primenu leka Lunsumio.

Lek Lunsumio u 1. ciklusu treba primenjivati u trajanju od najmanje 4 sata kao infuziju, intravenski. Ako je pacijent dobro podneo infuzije u 1. ciklusu, sledeća infuzija leka Lunsumio u narednim ciklusima se može primenjivati u trajanju od 2 sata.

Lek Lunsumio se ne sme primenjivati kao brza ili bolusna intravenska injekcija. Za uputstva o razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljivost biološkog leka, potrebno je jasno zabeležiti naziv leka i broj serije

primenjenog leka.

Sindrom otpuštanja citokina (CRS)

CRS, uključujući životno ugrožavajuće reakcije, pojavio se kod pacijenata koji su primali lek Lunsumio (videti odeljak 4.8). Znakovi i simptomi su uključivali pireksiju, drhtavicu, hipotenziju, tahikardiju, hipoksiju i glavobolju. Reakcije na infuziju mogu klinički da se ne razlikuju od manifestacija CRS-a. Slučajevi CRS-a su se javljali pretežno u 1. ciklusu i uglavnom su bili povezani sa primenom doza 1. i 15. dana.

Pacijentima treba primenjivati premedikaciju kortikosteroidima, antipireticima i antihistaminicima barem tokom 2. ciklusa. Pacijenti moraju biti adekvatno hidrirani pre upotrebe leka Lunsumio. Pacijente treba pratiti zbog moguće pojave znakova ili simptoma CRS-a. Pacijente treba savetovati da odmah potraže medicinsku pomoć ako se znakovi ili simptomi CRS-a jave u bilo kom trenutku. Lekari treba da započnu lečenje uz pomoć́ suportivne terapije, tocilizumaba i/ili kortikosteroida, kako je naznačeno. (videti odeljak 4.2).

Ozbiljne infekcije

Ozbiljne infekcije kao što su pneumonija, bakteremija i sepsa ili septički šok javile su se kod pacijenata koji su primali lek Lunsumio, od kojih su neke bile životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Febrilna neutropenija je uočena kod pacijenata nakon primanja infuzije leka Lunsumio.

Lek Lunsumio ne treba primenjivati ukoliko postoje aktivne infekcije. Treba obratiti pažnju kada se razmatra upotreba leka Lunsumio kod pacijenata sa istorijom učestalih ili hroničnih infekcija (npr. hronični, aktivni Epstein-Barr virus), sa osnovnim stanjima koja ih mogu činiiti sklonim infekcijama ili koji su prethodno primali značajnu imunosupresivnu terapiju. Pacijentima po potrebi treba primenjivati profilaktičke antibakterijske, antivirusne i/ili antifungalne lekove. Pacijente treba pratiti zbog moguće pojave znakova i simptoma infekcije pre i posle primene leka Lunsumio, i lečiti na odgovarajući način. U slučaju febrilne neutropenije, pacijente treba ispitati na prisustvo infekcije i lečiti antibioticima, tečnostima i ostalim suportivnim merama, u skladu sa važećim smernicama.

Pogoršanje tumora

Pogoršanje tumora je prijavljeno kod pacijenata koji su lečeni lekom Lunsumio (videti odeljak 4.8). Manifestovalo se u vidu novih ili pogoršanih pleuralnih izliva, lokalizovanog bola i otoka na mestima lezije limfoma i zapaljenja tumora. U skladu sa mehanizmom dejstva leka Lunsumio, pogoršanje tumora je verovatno posledica priliva T-ćelija u mesta tumora nakon primene leka Lunsumio.

Ne postoje specifični faktori rizika za pogoršanje tumora koji su identifikovani, međutim, postoji povećan rizik od kompromitujućeg uticaja i morbiditeta zbog efekta mase kao posledice pogoršanja tumora kod pacijenata sa pogoršanjem tumora koji se nalaze u neposrednoj blizini disajnih puteva i/ili vitalnog organa. Pacijente koji se leče lekom Lunsumio treba pratiti i procenjivati pogoršanje tumora na kritičnim anatomskim mestima.

Sindrom lize tumora (engl. tumour lysis syndrome, TLS)

Kod pacijenata koji su uzimali lek Lunsumio zabeležen je TLS (videti odeljak 4.8). Pacijenti moraju biti adekvatno hidrirani pre primene leka Lunsumio. Pacijentima po potrebi treba primeniti profilaktičku antihiperurikemijsku terapiju (npr. alopurinol, rasburikaza). Pacijente treba pratiti zbog moguće pojave znakova ili simptoma TLS-a, posebno kod pacijenata sa velikim tumorskim opterećenjem ili brzo proliferativnim tumorima, kao i kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega. Pacijentima treba proveravati hemijske parametre krvi, a poremećene vrednosti treba odmah lečiti.

Imunizacija

Žive i/ili žive atenuisane vakcine ne treba primenjivati istovremeno sa lekom Lunsumio. Nisu sprovedene studije sa pacijentima koji su nedavno primili žive vakcine.

Kartica sa upozorenjima za pacijenta

Lekar koji propisuje lek mora razgovarati o rizicima terapije lekom Lunsumio sa pacijentom. Pacijent će dobiti karticu sa upozorenjima za pacijenta i biće mu naloženo da tu karticu uvek nosi sa sobom. U Kartici sa upozorenjima za pacijenta su navedeni uobičajeni znakovi i simptomi CRS-a i data su uputstva o tome kada pacijent treba da zatraži medicinsku pomoć́.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija između lekova.

Ne može se isključiti prolazni klinički značajan efekat na CYP450 supstrate sa uskim terapijskim indeksom (npr. varfarin, vorikonazol, ciklosporin itd.), pošto početak lečenja lekom Lunsumio izaziva prolazno povećanje količine citokina što može dovesti do inhibicije CYP450 enzima. Na početku lečenja lekom Lunsumio kod pacijenata koji se leče CYP450 supstratima sa uskim terapijskim indeksom, treba razmotriti terapijsko praćenje. Dozu drugog leka koji se uzima istovremeno sa lekom Lunsumio treba prilagoditi po potrebi.

Žene u reproduktivnom periodu / Kontracepcija

Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste delotvornu kontracepciju dok primaju lek Lunsumio, kao i tokom 3 meseca nakon poslednje doze leka Lunsumio.

Trudnoća

Nema podataka o primeni leka Lunsumio kod trudnica. Studije sprovedene na životinjama nisu dovoljne u pogledu procene reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Lek Lunsumio se ne preporučuje tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu, a koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje

Nije poznato da li se mosunetuzumab/metaboliti izlučuju u majčino mleko. Rizik za novorođenčad/odojčad ne može se isključiti. Tokom terapije lekom Lunsumio treba prekinuti sa dojenjem.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o uticaju na plodnost kod ljudi. Nisu primećena oštećenja muških ili ženskih reproduktivnih organa u 26-nedeljnim studijama toksičnosti sprovedenim na cinomolgus majmunima pri izloženosti (PIK) sličnoj izloženosti (PIK) kod pacijenata koji su primali preporučenu dozu leka.

Lek Lunsumio ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijente kod kojih dođe do gubitka svesti treba ispitati i savetovati ih da ne upravljaju vozilima i da ne rukuju teškim ili potencijalno opasnim mašinama dok se simptomi ne povuku.

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjene reakcije na lek opisane u ovom odeljku otkrivene su tokom pivotalnog kliničkog ispitivanja GO29781 kod pacijenata lečenih preporučenom dozom leka (n = 218). Pacijenti su imali folikularni limfom (41,3%), difuzni B-krupnoćelijski limfom / transformisani folikularni limfom

(40,4%), limfom mantle ćelija (11,5%), Rihterovu transformaciju (6,4%) i druge histologije (0,5%). Medijana broja ciklusa tokom kojih su pacijenti primali lek Lunsumio bio je 8 (opseg 1–17), pri čemu je 37% pacijenata primalo terapiju 8 ciklusa, a 15% pacijenata je primalo terapiju više od 8 ciklusa, sve do 17 ciklusa.

Najčešće neželjene reakcije (≥ 20%) su sindrom oslobađanja citokina, neutropenija, pireksija, hipofosfatemija i glavobolja. Najčešće uočene ozbiljne neželjene reakcije (≥ 2%) su obuhvatale sindrom oslobađanja citokina (CRS) (21% prema ASTCT sistemu ocenjivanja), pireksija (5%) i pneumonija (3%). Devet od 218 pacijenata (4,1%) prekinulo je korišćenje leka Lunsumio zbog neželjenog događaja.

CRS je bila jedina neželjena reakcija koja je dovela do prekida terapije kod više od jednog pacijenta (2 pacijenta [0,9%)].

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije na lek navedene su u nastavku prema MedDRA klasi sistema organa (SOC) i kategorijama učestalosti. Kategorije učestalosti su definisane kao veoma česte (≥ 1/10), česte (≥ 1/100 do < 1/10), povremene (≥ 1/1.000 do < 1/100), retke (≥ 1/10.000 do < 1/1.000), veoma retke (< 1/10.000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj grupi učestalosti, neželjene reakcije navedene su prema opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 4 Neželjene reakcije koje se javljaju kod pacijenata lečenih lekom Lunsumio

1 Neutropenija uključuje neutropeniju i smanjen broj neutrofila

2 Trombocitopenija uključuje trombocitopeniju i smanjenje broja trombocita

3 Prema Američkom društvu za transplantaciju i ćelijsku terapiju

Opis odabranih neželjenih reakcija

Sindrom otpuštanja citokina (CRS)

CRS (ASTCT sistem ocenjivanja) bilo kog stepena javio se kod 39% (86/218) pacijenata, pri čemu se 2. stepen javio kod 14% pacijenata, 3. stepen kod 2,3% pacijenata, a 4. stepen kod 0,5% pacijenata lečenih lekom Lunsumio. Jedan pacijent sa slučajem 4. stepena bio je pacijent sa FL u fazi leukemije koji je takođe u isto vreme imao TLS.

CRS bilo kog stepena javio se kod 15% pacijenata nakon doze 1. ciklusa, 1. dana; kod 5% pacijenata nakon doze 1. ciklusa, 8. dana; kod 33% pacijenata nakon doze 1. ciklusa, 15. dana, kod 5% pacijenata nakon 2. ciklusa i kod 1% pacijenata u 3. ciklusu i ciklusima nakon njega. Medijana vremena do pojave CRS-a od početka primene leka u 1. ciklusu, 1. dana bila je 5 sati (opseg: 1–73 sata), u 1. ciklusu, 8. dana bila je 28 sati (opseg: 5–81 sat), u 1. ciklusu, 15. dana je bila 25 sati (opseg: 0,1–391 sati), i u 2. ciklusu, 1. dana bila je 46 sati (opseg: 12–82 sata). CRS se povukao kod svih pacijenata, a medijana trajanja CRS događaja je bila 3 dana (opseg 1–29 dana).

Od 86 pacijenata koji su imali CRS, najčešći znakovi i simptomi CRS-a su bili pireksija (98%), drhtavica (36%), hipotenzija (35%), tahikardija (24%), hipoksija (22%) i glavobolja (16%).

Tocilizumab i/ili kortikosteroidi su korišćeni za lečenje CRS-a kod 16% pacijenata: 6% pacijenata je primalo samo tocilizumab, 6% samo kortikosteroide, a 4% je primalo i tocilizumab i kortikosteroide.

Među 10% pacijenata koji su primali tocilizumab (sa ili bez kortikosteroida), 86% je primilo samo jednu dozu tocilizumaba, pri čemu nije primenjeno više od dve doze tocilizumaba za jedan CRS događaj. Kod pacijenata koji su imali CRS 2. stepena, 48% pacijenata je lečeno simptomatskom terapijom bez kortikosteroida ili tocilizumaba, 18% je primalo samo tocilizumab, 21% samo kortikosteroide, a 12% je primalo i kortikosteroide i tocilizumab. Pacijenti sa CRS-om 3. ili 4. stepena primali su tocilizumab, kortikosteroide, vazopresore i/ili suplementaciju kiseonikom. Kod 3% pacijenata je došlo do hipotenzije i/ili hipoksije bez povišene temperature nakon primene leka Lunsumio; 2% pacijenata bez povišene temperature je primalo tocilizumab i/ili kortikosteroide.

Zbog CRS-a je hospitalizovano 21% pacijenata, a medijana trajanja hospitalizacije je bila 5 dana (opseg: 0–30 dana).

Neutropenija

Neutropenija bilo kog stepena javila se kod 28% pacijenata, uključujući 24% događaja 3. ili 4. stepena. Medijana vremena do pojave prve neutropenije / smanjenog broja neutrofila bilo je 48 dana (opseg: 1–280 dana), sa medijanom trajanja od 8 dana (opseg: 1–314 dana). Od 60 pacijenata koji su imali neutropeniju / smanjen broj neutrofila, 68% je primilo terapiju G-CSF za lečenje simptoma.

Ozbiljne infekcije

Ozbiljne infekcije bilo kog stepena javile su se kod 17% pacijenata. 1,8% pacijenata imalo je ozbiljne infekcije istovremeno sa neutropenijom 3. I 4. stepena. Medijana vremena do pojave prve ozbiljne infekcije bila je 50 dana (opseg: 1–561 dana), sa medijanom trajanja od 12 dana (opseg: 2– 174 dana). Događaji 5. stepena javili su se kod 0,9% pacijenata, uključujući pneumoniju i sepsu.

Pogoršanje tumora

Pogoršanje tumora (uključujući pleuralni izliv i zapaljenje tumora) javilo se kod 4% pacijenata, što je uključivalo 1,8% događaja 2. stepena i 2,3% događaja 3. stepena. Medijana vremena do pojave simptoma bila je 13 dana (opseg: 5–84 dana), a medijana trajanja je bila 10 dana (opseg 1–77 dana).

Sindrom lize tumora (TLS)

TLS se javio kod 0,9% pacijenata, istovremeno sa CRS-om. Kod jednog pacijenta sa folikularnim limfomom, koji je bio u fazi leukemije, javio se TLS 4. stepena. Početak TLS-a bio je 2. i 24. dana, a nestao je u roku od 4, odnosno 6 dana.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U slučaju predoziranja, pacijente treba pažljivo pratiti zbog znakova i simptoma neželjenih reakcija,

a treba i uvesti odgovarajuću simptomatsku terapiju.

Farmakoterapijska grupa: Antineoplastici; Monoklonska antitela i konjugati antitela i leka, ATC kod: L01FX25

Mehanizam dejstva

Mosunetuzumab je bispecifično antitelo na CD20/CD3 koje aktivira T-ćelije i ciljano deluje na B- ćelije koje eksprimiraju CD20. To je uslovni agonist jer se ciljano ubijanje B-ćelija primećuje samo pri istovremenom vezivanju za CD20 na B-ćelijama i CD3 na T-ćelijama. Angažovanje oba kraka mosunetuzumaba dovodi do formiranja imunološke sinapse između ciljne B-ćelije i citotoksične T- ćelije što dovodi do aktivacije T-ćelije. Naknadno usmereno oslobađanje perforina i granzima iz aktivacije T-ćelije kroz imunološku sinapsu indukuje lizu B-ćelije što dovodi do smrti ćelije.

Lek Lunsumio je izazvao depleciju B-ćelija (definisano kao broj CD19 B-ćelija <0,07 x 109/L) i hipogamaglobulinemiju (definisano kao vrednosti IgG < 500 mg/dL).

Klinička efikasnost i bezbednost

Relapsni ili refraktorni B-ćelijski Non-Hodgkin-ov limfom

Sprovedena je otvorena, multicentrična, multikohortna studija (GO29781) za procenu leka Lunsumio kod pacijenata sa relapsnim ili refraktornim B-ćelijskim non-Hodgkin-ovim limfomom (NHL) za koje nije bila dostupna nijedna terapija za koju se očekivalo da će poboljšati stopu preživljavanja. U kohorti pacijenata s folikularnim limfomom (FL) (n = 90), pacijenti sa relapsnim ili refraktornim FL-om (stepena 1-3A) morali su da prime najmanje dve prethodne sistemske terapije, uključujući monoklonska antitela na CD20 i alkilišući agens. Pacijenti sa FL-om stepena 3b i pacijenti sa transformisanim FL-om u trenutku uključivanja u studiju nisu bili pogodni za studiju, dok su pacijenti sa transformisanim FL-om u anamnezi koji su pri uključivanju u studiju imali FL stepena 1-3A bili uključeni u kohortu pacijenata sa FL-om.

Studija nije uključivala pacijente sa funkcionalnim statusom prema ECOG (engl. Eastern Cooperative Oncology Group) ≥ 2, značajnim kardiovaskularnim bolestima (kao što je srčana bolest NYHA [engl. New York Heart Association] klase III ili IV, infarkt miokarda u proteklih 6 meseci, nestabilne aritmije ili nestabilna angina), ozbiljnim aktivnim plućnim bolestima, oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina [CrCl] < 60 mL/min sa povećanim vrednostima kreatinina u serumu), aktivnom autoimunom bolešću koja zahteva imunosupresivnu terapiju, aktivnim infekcijama (tj. hronični aktivni EBV, akutni odnosno hronični hepatitis C, hepatitis B, HIV), progresivnom multifokalnom leukoencefalopatijom, trenutnim limfomom centralnog nervnog sistema (CNS) ili limfomom CNS-a u anamnezi ili bolesti CNS-a, sindromom aktivacije makrofaga / hemofagocitne limfohistocitoze u anamnezi, prethodnom alogenom transplantacijom matičnih ćelija ili prethodnom transplantacijom organa.

Pacijenti su primali lek Lunsumio intravenski tokom ciklusa od 21 dana na sledeći način:

• 1. ciklus, 1. dan: 1 mg
• 1. ciklus, 8. dan: 2 mg
• 1. ciklus, 15. dan: 60 mg
• 2. ciklus, 1. dan: 60 mg
• 3. ciklus i ciklusi posle njega, 1. dan: 30 mg

Medijana broja primenjenih ciklusa bila je 8, pri čemu je 59% pacijenata primalo terapiju 8 ciklusa, a 18% pacijenata je primalo terapiju više od 8 ciklusa, sve do 17 ciklusa.

Medijana starosti pacijenata bila je 60 godina (u opsegu od 29 do 90 godina), pri čemu je 31% pacijenata imalo > 65 godina, a 7,8% njih ≥ 75 godina. Bilo je 61% muškaraca, 82% pripadnika bele rase, 9% Azijata, 4% pripadnika crne rase, 100% je imalo funkcionalni status 0 ili 1 prema ECOG, a 34% pacijenata je imalo veliku masu tumorske bolesti (najmanje jedna lezija veličine > 6 cm). Medijana broja prethodnih terapija bila je 3 (raspon: 2–10), pri čemu je 38% pacijenata primilo 2 prethodne terapije, 31% pacijenata je primilo 3 prethodne terapije i 31% njih je primilo više od 3 prethodne terapije.

Svi pacijenti su prethodno primali antitela na CD20 i alkilirajuće lekove, 21% je primilo transplantaciju autolognih matičnih ćelija, 19% je primalo PI3K inhibitore, 9% je primalo prethodnu terapiju rituksimabom plus lenalidomidom, a 3% je primalo CAR-T terapije. 79% pacijenata nije reagovalo na prethodnu terapiju monoklonskim antitelima na CD20, a njih 53% nije reagovalo ni na monoklonsko antitelo na CD20 i na terapiju alkilirajućim lekom. 69% pacijenata nije reagovalo na poslednju primenjenu terapiju, a 52% je imalo progresiju bolesti u roku od 24 meseca od prve sistemske terapije.

Primarni parametar praćenja efikasnosti bio je potpuni odgovor (engl. complete response, CR) procenjen od strane nezavisnog ocenjivačkog tela (engl. independent review facility, IRF) prema standardnim kriterijumima za NHL (Cheson, 2007.). Kratak pregled rezultata efikasnosti prikazan je u tabeli 5.

Tabela 5 Kratak pregled efikasnosti kod pacijenata sa relapsnim/refraktornim FL

CI (engl. confidence interval)=interval pouzdanosti; K-M=Kaplan-Meier; NR=nije dostignuto (engl.

not reached).

Završni datum prikupljanja kliničkih podataka: 27. avgust 2021.

Testiranje hipoteze je sprovedeno za primarni parametar praćenja cilju ispitivanja IRF procenjene stope CR-a.

1 Trajanje odgovora (engl. duration of response, DOR) je definisano kao vreme od prve pojave dokumentovanog PR ili CR-a do trenutka kada kod pacijenta dođe do promene (dokumentovana progresija bolesti ili smrt usled bilo kog uzroka, šta god nastupi prvo).

2 Trajanje potpunog odgovora (engl. duration of complete response, DOCR) je definisano kao vreme od prve pojave dokumentovanog CR-a do trenutka kada kod pacijenta dođe do promene (dokumentovana progresija bolesti ili smrt usled bilo kog uzroka, šta god nastupi prvo).

Medijana praćenja trajanja odgovora bila je 14,9 meseci. Dodatni rezultati ekspoloratornih ishoda efikasnosti uključivali su medijanu vremena do prvog odgovora (1,4 meseca, opseg: 1,1–8,9) i medijanu vremena do prvog kompletnog odgovora (3,0 meseca, opseg: 1,1–18,9).

Imunogenost

Imunogenost mosunetuzumaba je procenjena korišćenjem enzimskog imunosorbentnog testa (engl. enzyme-linked immunosorbent assay, ELISA). Od 418 pacijenata pogodniih za procenu antitela koji su intravenski primali monoterapiju lekom Lunsumio u studiji GO27981. nijedan pacijent nije bio pozitivan na antitela na mosunetuzumab. Na osnovu dostupnih informacija, nije bilo moguće proceniti klinički značaj antitela na mosunetuzumab.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove izizela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja leka Lunsumio u svim podgrupama pedijatrijske populacije za lečenje neoplazmi zrelih B-ćelija (videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji).

Za ovaj lek je izdata “uslovna dozvola za lek”. To znači da se očekuju dodatni podaci o ovom leku. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije će najmanje jednom godišnje procenjivati nove informacije o ovom leku i ažuriraće Sažetak karakteristika leka ukoliko je neophodno.

Farmakokinetička (PK) izloženost mosunetuzumabu povećala se približno na vrednost proporcionalnu dozi u ispitivanom opsegu doza, od 0,05 do 60 mg. Farmakokinetika populacije nakon intravenske primene leka Lunsumio opisana je PK modelom sa 2 odeljka sa vremenski zavisnim klirensom, koji je definisan kao opadajući parametar čija se početna vrednost na početku lečenja (CLbase) smanjuje do platoa u stanju dinamičke ravnoteže (CLss) u skladu sa prelaznim poluvremenom eliminacije od 16,3 dana.

Uočena je umerena do velika farmakokinetička varijabilnost za mosunetuzumab koja je okarakterisana kao interindividualna varijabilnost (IIV) pojedinih PK parametara mosunetuzumaba u rasponu koeficijenta varijacije (CV) od 18% do 86%: IIV je procenjena za CLbase (63% CV), centralni volumen distribucije (31% CV), periferni volumen distribucije (25% CV), CLss (18% CV), i prelazno poluvreme eliminacije (86% CV).

Nakon prva dva ciklusa (tj. 42 dana) doziranja leka Lunsumio, koncentracija u serumu dostiže Cmax na kraju doze 2. ciklusa, 1. dana intravenske infuzije leka Lunsumio sa prosečnom maksimalnom koncentracijom od 17,9 mikrograma/mL i %CV od 49,6%. Prosečna ukupna izloženost (PIK) mosunetuzumabu u dva ciklusa (42 dana) bila je 126 danamikrogram/mL sa

%CV od 44,4%.

Resorpcija

Lek Lunsumio se primenjuje intravenski.

Distribucija

Populaciona procena centralnog volumena distribucije za mosunetuzumab bila je 5,49 L sa intravenskom infuzijom leka Lunsumio. Pošto je mosunetuzumab antitelo, studije vezivanja za proteine nisu sprovedene.

Biotransformacija

Metabolički put leka mosunetuzumab nije direktno proučavan. Kao i drugi terapijski proteini, očekuje se da se mosunetuzumab razgradi u male peptide i aminokiseline kataboličkim putevima.

Eliminacija

Na osnovu populacione farmakokinetičke analize, procenjeni srednji CLss i klirens (CLbase) na početku lečenja bili su 1,08 L/dan i 0,584 L/dan. Procena terminalnog poluvremena života bila je 16,1 dan u stanju ravnoteže na osnovu procena farmakokinetičkog modela populacije. Rezultati dobijeni u studiji GO29781 pokazuju da koncentracija mosunetuzumaba u serumu dostiže Cmax na kraju intravenske infuzije i opada na bi-eksponencijalni način.

Posebne populacije

Starije osobe

Životna dob nije uticala na farmakokinetiku mosunetuzumaba na osnovu populacione farmakokinetičke analize sa pacijentima starosti 19–96 godina (n = 439). Nije primećena klinički značajna razlika u farmakokinetici mosunetuzumaba za pacijente ove starosne grupe.

Telesna masa

Kao i kod drugih terapijskih proteini, telesna masa je bila u pozitivnoj korelaciji sa procenjenim klirensom i volumenom distribucije mosunetuzumaba. Međutim, na osnovu analize povezanosti izloženosti leku i odgovora i granične vrednosti kliničke izloženosti, uzimajući u obzir izloženost kod pacijenata sa „malom” (< 50 kg) ili „velikom” (≥ 112 kg) telesnom masom, nije potrebno prilagođavanje doze zbog telesne mase pacijenta.

Pol

Na osnovu populacione farmakokinetičke analize, klirens mosunetuzumaba u stanju dinamičke ravnoteže je neznatno manja kod žena (~13%) u poređenju sa muškarcima. Na osnovu analize izloženosti–odgovora nije potrebno prilagođavanje doze zbog pola pacijenta.

Rasa

Rasa (Azijati u odnosu na one koji ne pripadaju ovoj grupi) nije identifikovana kao kovarijanta koja utiče na farmakokinetiku mosunetuzumaba.

Oštećenje funkcije bubrega

Nisu sprovedene posebne studije kojima bi se procenio uticaj oštećene funkcije bubrega na farmakokinetiku mosunetuzumaba. Očekuje se da će bubrežna eliminacija intaktnog mosunetuzumaba, IgG monoklonskog antitela, biti mala i od manjeg značaja.

Analiza populacione farmakokinetike mosunetuzumaba pokazala je da klirens kreatinina (CrCl) ne utiče na farmakokinetiku mosunetuzumaba. Farmakokinetika mosunetuzumaba kod pacijenata sa blagim (CrCl 60 do 89 mL/min, n = 178) ili umerenim (CrCl 30 do 59 mL/min, n = 53) oštećenjem

funkcije bubrega bila je slična onoj kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega (CrCl ≥ 90 mL/min, n = 200). Farmakokinetički podaci kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCl 15 do 29 mL/min) su ograničeni (n = 1), zbog toga se ne mogu dati preporuke za dozu. Lek Lunsumio nije ispitivan kod pacijenata sa bubrežnim oboljenjem u krajnjem stadijumu, odnosno onih koji su na dijalizi.

Oštećenje funkcije jetre

Nisu sprovedena posebna ispitivanja uticaja oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku mosunetuzumaba. IgG antitela se uglavnom eliminišu putem intracelularnog katabolizma i ne očekuje se da oštećenje funkcije jetre utiče na klirens mosunetuzumaba.

Analiza populacione farmakokinetike mosunetuzumaba pokazala je da oštećenje funkcije jetre ne utiče na farmakokinetiku mosunetuzumaba. Farmakokinetika mosunetuzumaba kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije jetre (ukupni bilirubin > ULN do 1,5 x ULN ili AST > ULN, n = 53) bila je slična onoj kod pacijenata sa očuvanom funkcijom jetre (n = 384). Broj pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre je ograničen (ukupni bilirubin > 1,5–3 x ULN, bilo koji AST, n = 2) i u studiju nisu bili uključeni pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedene studije kojima bi se ispitala farmakokinetika mosunetuzumaba u pedijatrijskoj populaciji (mlađoj od 18 godina).

Sistemska toksičnost

Ključni pretklinički nalazi o mosunetuzumabu utvrđeni u ispitivanjima toksičnosti pojedinačne i ponovljene doze u trajanju do 26 nedelja uključivali su prolazni CRS nakon doze, prvenstveno ograničen na prvu dozu, vaskularne/perivaskularne inflamatorne ćelijske infiltrate koji su prvenstveno bili u CNS-u i neretko u drugim organima koji su verovatno bili posledica oslobađanja citokina i aktivacije imunih ćelija, i povećanu osetljivost na infekciju nakon hronične primene usled trajnog iscrpljivanja B-ćelija.

Svi nalazi se smatraju farmakološki posredovanim efektima i reverzibilnim. U svim studijama uočen je samo jedan slučaj konvulzija kod jedne životinje pri vrednostima Cmax i PIK (u proseku tokom 7 dana) koje su bile 3,3- i 1,8- puta veće nego kod pacijenata koji su primali lek Lunsumio u preporučenoj dozi i rasporedu doziranja u studiji GO29781.

Oštećenje plodnosti

Procena muških i ženskih reproduktivnih organa uključena je u 26-nedeljnu studiju hronične toksičnosti kod polno zrelih majmuna cynomolgus kojima je lek primenjivan intravenskom infuzijom. Mosunetuzumab nije uticao ni na muške ni na ženske reproduktivne organe pri izloženosti (PIK) sličnoj izloženosti (PIK) koja se postiže kod pacijenata koji su primali preporučenu dozu leka.

Reproduktivna toksičnost

Nisu sprovedena nikakva ispitivanja razvojne toksičnosti sa mosunetuzumabom na životinjama. S obzirom na mali prenos antitela kroz placentu tokom prvog trimestra, mehanizam dejstva i dostupne podatke za mosunetuzumab, kao i podataka o klasi anti-CD20 antitela, rizik od teratogenosti je mali. Ispitivanja mosunetuzumaba sprovedena na životinjama koje nisu skotne pokazale su da produženo iscrpljivanje B-ćelija može dovesti do povećanog rizika od oportunističke infekcije, što može dovesti do gubitka fetusa. Prolazni CRS povezan sa primenom leka Lunsumio takođe može imati štetan uticaj na trudnoću.

L-Histidin L-Metionin

Sirćetna kiselina, glacijalna (za podešavanje pH) Polisorbat 20

Saharoza

Voda za injekciju

• Nemojte mešati lek Lunsumio sa drugim lekovima, niti ga primenjivati u istoj infuzionoj liniji sa drugim lekovima.
• Nemojte koristiti druge rastvarače osim rastvora natrijum hlorida 9 mg/mL (0,9%) za injekcije ili rastvora natrijum hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) za injekcije za razblaživanje leka Lunsumio jer upotreba ostalih rastvarača nije ispitivana.
• Nisu primećene inkompatibilnosti između leka Lunsumio i kesa za intravensku infuziju sa proizvodima koji sadrže materijale polivinil hlorid (PVC) ili poliolefine, kao što su polietilen (PE) i polipropilen. Pored toga, nisu uočene inkompatibilnosti sa setovima za infuziju ili drugim pomoćnim sredstvima za infuziju sa proizvodima koja sadrže materijale od PVC, PE, poliuretana (PUR), polibutadiena (PBD), silikona, akrilonitril butadien stirena (ABS), polikarbonata (PC), polieteruretana (PEU), fluorisanog etilen propilena (FEP) ili politetrafluoretilena(PTFE), ili sa filterskom membranom komore za kapanje (engl. drip chamber filter) sistema za infuziju od poliamida (PA).
• Nemojte koristiti ugrađeni (in-line) filter.

Rok upotrebe neotvorene bočice:

2 godine

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Hemijska i fizička stabilnost rastvora pripremljenog sa sterilnim rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL

(0,9%) ili sterilnim rastvorom natrijum-hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) dokazana je za period najviše do 24 sata nakon razblaživanja ako se čuva na temperaturi od 2 °C do 8 °C, i najviše do 24 sata ako se čuva na temperaturi od 9°C do 30 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, proizvod treba odmah upotrebiti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja do primene predstavljaju odgovornost korisnika i obično ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C, osim ako je razblaživanje sprovedeno u kontrolisanim i validiranim aseptičkim uslovima.

Čuvati u frižideru (2 °C do 8 °C). Ne zamrzavati.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka videti odeljak 6.3.

Lunsumio, 1 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje leka je bočica zapremine 2 mL, sa 1 mL koncentrata, od stakla tipa 1 (providno borsilikatno staklo) sa butilnim gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa tamno sivim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica sa koncentratom za rastvor za infuziju (1 x 1 mL) i Uputstvo za lek.

Lunsumio, 30 mg/30 mL, koncentrat za rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje leka je bočica zapremine 50 mL, sa 30 mL koncentrata, od stakla tipa 1 (providno borsilikatno staklo) sa butilnim gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa svetloplavim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica sa koncentratom za rastvor za infuziju (1 x 30 mL) i Uputstvo za lek.

Opšte mere opreza

Lek Lunsumio ne sadrži konzervanse i namenjen je samo za jednokratnu primenu. Potrebno je pridržavati se pravilne aseptične tehnike prilikom rukovanja ovim lekom. Ne mućkati.

Uputstva za razblaživanje

Lek Lunsumio se pre primene mora razblažiti u kesi za infuziju od PVC-a ili poliolefina (PO), kao što su polietilen (PE) i polipropilen, koja sadrži rastvor natrijum hlorida 9 mg/mL (0,9%) za injekciju ili rastvor natrijum hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) za injekciju od strane zdravstvenog radnika koji koristi aseptičnu tehniku.

Za pripremu leka Lunsumio treba koristiti sterilnu iglu i špric. Neupotrebljena količina leka se mora odbaciti.

Za intravensku primenu treba koristiti posebnu liniju za infuziju.

Za primenu leka Lunsumio ne sme se koristiti ugrađeni (in line) filter.

Za primenu leka Lunsumio može se koristiti Filter komore za kapanje (drip chamber filter) .

Priprema za infuziju

• Iz kese sa rastvorom natrijum hlorida 9 mg/mL (0,9%) za injekciju ili rastvorom natrijum hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) za injekciju izvucite i odbacite zapreminu rastvora jednaku zapremini leka Lunsumio koja je potrebna za primenu doze pacijentu, u skladu sa uputstvom u tabeli 6 prikazanoj u nastavku.
• Sterilnim špricem izvucite potrebnu zapreminu leka Lunsumio iz bočice leka i dodajte u kesu za infuziju. Odbacite sve što je ostalo u bočici.

Tabela 6: Razblaživanje leka Lunsumio

• Nežno promešajte sadržaj u kesi za infuziju polako okrećući kesu. Ne mućkajte.
• Proverite da li u kesi za infuziju postoje čestice i odbacite je ako postoje.
• Odlepite nalepnicu sa Uputstva za lek i zalepite je na kesu za infuziju.

Za uslove čuvanja kesa za infuziju, videti odeljak 6.3. Odlaganje

Odlaganje farmaceutskih proizvoda u životnu sredinu treba svesti na najmanju moguću meru. Lekovi se ne smeju odlagati u otpadne vode, kao ni zajedno sa komunalnim otpadom.

Potrebno je strogo se pridržavati sledećih navoda u pogledu upotrebe i odlaganja špriceva i ostalih medicinskih oštrih predmeta:

• Igle i špriceve nikada ne treba ponovo koristiti.
• Stavite sve upotrebljene igle i špriceve u posudu za oštre predmete (posudu za jednokratnu upotrebu otpornu na ubode).

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala treba odložiti, u skladu s važećim propisima.

Lek Lunsumio sadrži aktivnu supstancu mosunetuzumab, koja je vrsta antitela. Ovo je lek za lečenje kancera (raka). Koristi se za lečenje odraslih koji imaju malignu bolest krvi koja se zove folikularni limfom (FL).

Kod FL-a, bela krvna zrnca koja se nazivaju „B-ćelije” postaju kancerogena. Izmenjene B-ćelije ne funkcionišu kako treba i rastu prebrzo, potiskujući zdrave B-ćelije koje Vas štite od infekcije u koštanoj srži i limfnim čvorovima.

Lek Lunsumio se primenjuje kod pacijenata koji su najmanje dva puta pokušali lečenje FL-a, kada maligna bolest ili nije reagovala na lek, ili se ponovo vratila.

Kako lek Lunsumio deluje

Aktivna supstanca u leku Lunsumio, mosunetuzumab, je monoklonsko antitelo, vrsta proteina koji se vezuje za specifična mesta u organizmu. U ovom slučaju, mosunetuzumab se vezuje za ciljnu supstancu koja se nalazi na B-ćelijama, uključujući kancerogene B-ćelije, i drugo mesto koje se nalazi na „T-ćelijama”, drugoj vrsti belih krvnih zrnaca. T-ćelije su još jedan deo odbrane organizma koji može da ubije ćelije koje napadaju organizam. Lek Lunsumio poput mosta povezuje te dve ćelije i time podstiče T-ćelije da unište kancerogene B-ćelije. Ovo pomaže u kontroli FL-a i sprečavanju njegovog širenja.

- ukoliko ste alergični (preosetljivi) na mosunetuzumab ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Ukoliko niste sasvim sigurni, porazgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Lunsumio.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Lunsumio ukoliko se bilo šta od sledećeg odnosi na Vas (ili ukoliko niste sigurni):

• imali ste probleme sa srcem, plućima ili bubrezima;
• imate infekciju ili ste imali infekciju u prošlosti koja je dugo trajala ili se stalno ponovo javlja;
• treba da primite neku vakcinu ili znate da ćete morati da je primite u bližoj budućnosti.

Odmah obavestite svog lekara ako dobijete simptome bilo kog od neželjenih efekata navedenih u nastavku tokom ili posle lečenja lekom Lunsumio. Možda će Vam biti potrebna dodatna terapija. Simptomi svakog neželjenog dejstva navedeni su u odeljku 4.

• Sindrom otpuštanja citokina – stanje povezano sa lekovima koji stimulišu T-ćelije.
• Pre svake infuzije, možda ćete dobiti lekove koji pomažu u smanjenju mogućih neželjenih dejstava sindroma otpuštanja citokina.
• Sindrom lize tumora – kod nekih ljudi mogu se javiti neuobičajene vrednosti nekih soli u krvi –

zbog brzog razlaganja ćelija karcinoma tokom lečenja.

• Vaš lekar ili medicinska sestra obaviće analize krvi radi ispitivanja prisustva tog stanja. Pre svake infuzije, trebalo bi da budete dobro hidrirani i možda ćete dobiti lekove koji mogu pomoći u smanjenju velikih vrednosti mokraćne kiseline. Ovo može pomoći u smanjenju mogućih neželjenih dejstava sindroma lize tumora.
• Pogoršanje tumora – kada se maligne ćelije uništavaju, bolest može reagovati i izgledati kao da se pogoršava – ovo se zove „reakcija pogoršanja tumora”.
• Infekcije – možete dobiti znakove infekcije, koji mogu da variraju u zavisnosti od toga gde se u telu infekcija nalazi.

Deca i adolescenti

Ovaj lek ne treba koristiti kod dece ili adolescenata mlađih od 18 godina jer nema podataka o njegovoj primeni u toj starosnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Lunsumio

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali, ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. To uključuje i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta i biljne lekove.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obrratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek. To je potrebno zato što lek Lunsumio može da naškodi Vašoj bebi.

• Nemojte koristiti lek Lunsumio tokom trudnoće, osim ako se nakon razgovora sa svojim lekarom ne složite da je korist od lečenja veća od bilo kakvog rizika za nerođenu bebu.

Kontracepcija

Žene koje mogu da rađaju moraju da koriste efikasnu kontracepciju tokom lečenja – i 3 meseca

nakon poslednje doze leka Lunsumio.

• Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom o odgovarajućim metodama kontracepcije.

Dojenje

Ne smete da dojite tokom i najmanje 3 meseca nakon poslednje terapije zato što nije poznato da li lek Lunsumio prelazi u majčino mleko i da li tako može da naškodi bebi.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Lunsumio ima neznatan uticaj na Vašu sposobnost upravljanja vozilima, biciklima i rukovanja alatima i mašinama. Ako osetite bilo kakve simptome koji mogu uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilom, nemojte upravljati vozilima, biciklima ili rukovati alatima ili mašinama sve dok se reakcije ne povuku. Videti odeljak 4 za više informacija o neželjenim dejstvima.

Lek Lunsumio se primenjue pod nadzorom lekara koji je iskusan u primeni takvih terapija. Pridržavajte se rasporeda doziranja koji Vam je objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa svojim lekarom.

Kako se lek Lunsumio primenjuje

Primenjuje se intravenski, putem infuzije kap po kap u venu.

• Primenjuje se 4 sata tokom prvog ciklusa. Svaki ciklus traje 21 dan i u prvom ciklusu 1., 8. i

15. dana dobićete infuziju koja traje 4 sata.

• Ako neželjena dejstva nisu previše teška, primena doze može trajati 2 sata tokom narednih ciklusa.

Lekovi koji se primenjuju pre terapije lekom Lunsumio

Možda ćete dobiti druge lekove 30 do 60 minuta pre nego što primite lek Lunsumio. Ovo pomaže u sprečavanju reakcije na infuziju i povišene telesne temperature. Ovi drugi lekovi mogu uključivati:

• Kortikosteroide – kao što su deksametazon ili metilprednizolon
• Paracetamol
• Antihistaminik – kao što je difenhidramin

Koliko dugo traje lečenje lekom Lunsumio

Lek Lunsumio se obično primenjuje u ciklusima od 21 dan. Preporučeno trajanje lečenja je najmanje 8 ciklusa lečenja. Međutim, u zavisnosti od neželjenih dejstava i načina na koji bolest reaguje na lečenje, može Vam se primenjivati terapija u do 17 ciklusa.

U 1. ciklusu dobićete 3 doze leka Lunsumio tokom 21 dana:

• 1. dan: 1 mg
• 8. dan: 2 mg
• 15. dan: 60 mg

U 2. ciklusu dobićete samo jednu dozu leka:

• 1. dan: 60 mg

Od 3. do 17. ciklusa dobijaćete samo jednu dozu leka:

• 1. dan: 30 mg

Ako ste propustili dozu leka Lunsumio

Ukoliko propustite da primite dozu u zakazano vreme, odmah zakažite novi termin. Kako bi terapija bila delotvorna u potpunosti, veoma je važno da se ne propusti nijedna doza.

Ukoliko prestanete da primate lek Lunsumio

Nemojte da prekidate lečenje lekom Lunsumio osim ukoliko niste o tome porazgovarali sa svojim lekarom. Prekid lečenja može dovesti do pogoršanja Vašeg stanja.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Ozbiljna neželjena dejstva

Obavestite svog lekara odmah ukoliko primetite bilo koji od simptoma sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava. Može se javiti samo jedan ili neki od ovih simptoma.

Sindrom otpuštanja citokina

Simptomi mogu uključivati:

• povišenu telesnu temperaturu (38 °C ili više)
• jezu ili drhtavicu
• hladnu ili bledu vlažnu kožu
• otežano disanje
• osećaj vrtoglavice ili malaksalosti
• ubrzan ili neujednačen rad srca
• zbunjenost
• osećaj jakog umora ili slabosti
• nesvesticu
• zamagljen vid
• glavobolju.

Sindrom lize tumora

Simptomi mogu uključivati:

• povišenu telesnu temperaturu
• drhtavicu
• mučninu i povraćanje
• zbunjenost
• nedostatak daha
• epileptične napade
• neujednačen rad srca
• tamni ili zamućeni urin
• neuobičajeni umor
• bol u mišićima i zglobovima.

Laboratorijski nalazi

• povećanje koncentracije kalijuma, fosfata ili mokraćne kiseline – što može izazvati probleme sa bubrezima (deo sindroma lize tumora)

Pogoršanje tumora

Simptomi mogu uključivati:

• blago otečeni limfni čvorovi
• bol u grudima
• kašalj ili otežano disanje
• bol na mestu tumora.

Infekcije

Simptomi mogu uključivati:

• povišenu telesnu temperaturu
• kašalj
• bol u grudima
• umor
• nedostatak vazduha
• bolan osip
• bol u grlu
• bol u vidu peckanja prilikom mokrenja
• osećaj slabosti ili osećaj opšteg lošeg stanja.

Ako imate bilo koji od ovih simptoma nakon terapije lekom Lunsumio, odmah obavestite svog lekara. Možda će Vam biti potrebno lečenje.

Ostala neželjena dejstva

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji primaju lek):

• Osip
• Svrab kože
• Suva koža
• Dijareja
• Glavobolja
• Povišena telesna temperatura
• Drhtavica
• Sindrom otpuštanja citokina Vidljivo u analizama krvi
• Smanjen broj jedne vrste belih krvnih zrnaca (neutropenija)
• Smanjen broj crvenih krvnih zrnaca, koji može da dovede do umora i nedostatka vazduha
• Smanjen broj trombocita, što može dovesti do veće sklonosti ka krvarenju ili pojavi modrica (trombocitopenija)
• Smanjena koncentracija fosfata, kalijuma ili magnezijuma
• Povećana vrednost alanin-aminotransferaze u krvi

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji primaju lek):

• Infekcija pluća
• Infekcija gornjih disajnih puteva (infekcija nosa, grla, sinusa)
• Infekcija mokraćnih puteva
• Povišena telesna temperatura zbog smanjenog broja neutrofila (vrsta belih krvnih zrnaca)
• Pogoršanje tumora Vidljivo u analizama krvi
• Povećana vrednost enzima jetre, što može biti znak problema s jetrom

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Brzo raspadanje tumorskih ćelija što dovodi do hemijskih promena u krvi i oštećenja organa, uključujući bubrege, srce i jetru (sindrom lize tumora)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

faks: +381 (0)11 39 51 131

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Lek Lunsumio se čuva u bolnici ili na klinici i za to su zaduženi zdravstveni radnici. Detaljni podaci o skladištenju koje morate uzeti u obzir jesu sledeći:

• Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
• Ne smete koristiti lek Lunsumio posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i na bočici nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
• Čuvajte u frižideru (2C – 8C).
• Ne zamrzavajte.
• Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Hemijska i fizička stabilnost rastvora pripremljenog sa sterilnim rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) ili sterilnim rastvorom natrijum-hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) dokazana je za period najviše do 24 sata nakon razblaživanja ako se čuva na temperaturi od 2 °C do 8 °C, i najviše do 24 sata ako se čuva na temperaturi od 9°C do 30 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, proizvod treba odmah upotrebiti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja do primene predstavljaju odgovornost korisnika i obično ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C, osim ako je razblaživanje sprovedeno u kontrolisanim i validiranim aseptičkim uslovima.

• Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Vaš lekar će sve nepotrebne lekove odložiti na odgovarajući način. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine.

• Aktivna supstanca je mosunetuzumab.

Lunsumio,1 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju

Jedan mililitar koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 1 mg mosunetuzumaba.

Jedna bočica sa 1 mL koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 1 mg mosunetuzumaba.

Lunsumio, 30 mg/30 mL, koncentrat za rastvor za infuziju

Jedan mililitar koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 1 mg mosunetuzumaba.

Jedna bočica sa 30 mL koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 30 mg mosunetuzumaba

• Pomoćne supstance su: L-histidin; L-metionin; sirćetna kiselina; polisorbat 20; saharoza; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Lunsumio i sadržaj pakovanja

Koncentrat za rastvor za infuziju (sterilni koncentrat).

Bistra, bezbojna tečnost, pH 5,8 i osmolalnosti 240-333 mOsm/kg..

Lunsumio, 1 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje leka je bočica zapremine 2 mL, sa 1 mL koncentrata, od stakla tipa 1 (providno borsilikatno staklo) sa butilnim gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa tamno sivim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica sa koncentratom za rastvor za infuziju (1 x 1 mL) i Uputstvo za lek.

Lunsumio, 30 mg/30 mL, koncentrat za rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje leka je bočica zapremine 50 mL, sa 30 mL koncentrata, od stakla tipa 1 (providno borsilikatno staklo) sa butilnim gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa svetloplavim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica sa koncentratom za rastvor za infuziju 1 x 30 mL) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

ROCHE DOO BEOGRAD

Vladimira Popovića 8a, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

F. HOFFMANN-LA ROCHE LTD

Wurmisweg, Kaiseraugst, Švajcarska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2023.

Za ovaj lek je izdata „uslovna dozvola za lek” na period od 12 meseci. To znači da se očekuju dodatni podaci o ovom leku.

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije će najmanje jednom godišnje procenjivati nove informacije o ovom leku i ažuriraće Sažetak karakteristika leka ukoliko je neophodno.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Lunsumio, 1 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju: 515-01-00770-23-002 od 12.12.2023. Lunsumio, 30 mg/30 mL, koncentrat za rastvor za infuziju: 515-01-00772-23-002 od 12.12.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

Potrebno je pridržavati se postupaka za pravilno rukovanje i odlaganje lekova za lečenje karcinoma. Uputstva za razblaživanje

• Iz kese sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) za injekciju ili rastvora natrijum-hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) za injekciju izvucite i odbacite zapreminu rastvora jednaku zapremini leka Lunsumio koja je potrebna za primenu doze pacijenta, u skladu sa uputstvom u tabeli 6 prikazanoj u nastavku.
• Sterilnim špricem izvucite potrebnu zapreminu leka Lunsumio iz bočice leka i dodajte u kesu za infuziju. Odbacite sve što je ostalo u bočici.

Tabela 6: Razblaživanje leka Lunsumio

• Nežno promešajte sadržaj u kesi za infuziju polako okrećući kesu. Ne mućkajte.
• Proverite da li u kesi za infuziju postoje čestice i odbacite je ako postoje.
• Odlepite nalepnicu sa Uputstva za lek i zalepite je na kesu za infuziju.

Razblaženi rastvor

Razblaženi rastvor treba odmah upotrebiti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja do primene predstavljaju odgovornost korisnika i obično ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C, osim ako je razblaživanje sprovedeno u kontrolisanim i validiranim aseptičkim uslovima.

Nalepnica koja se odlepljuje

Odlepite ovu nalepnicu i zalepite je na kesu za infuziju