Manitol 10 IMUNA ENVIBAG 100g/L rastvor za infuziju

Lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, rastvor za infuziju, koristi se kao osmotski diuretik u sledećim situacijama:

• Pospešivanje diureze u prevenciji i/ili lečenju oligurične faze akutne bubrežne insuficijencije pre nego što nastupi ireverzibilna bubrežna insuficijencija
• Snižavanje intrakranijalnog pritiska i smanjenje cerebralnog edema, ukoliko je krvno-moždana barijera intaktna.
• Snižavanje povišenog intraokularnog pritiska koji se ne može sniziti na drugi način.
• Pospešivanje eliminacije toksičnih supstanci (koje se izlučuju preko bubrega) kod trovanja.

Izbor određene koncentracije manitola, doziranja i brzina primene, zavise od uzrasta, telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta, kao i od istovremeno primenjene terapije.

Odrasli i adolescenti:

Akutna bubrežna insuficijencija

Uobičajeni raspon doza iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (500 do 2000 mL/dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (500 mL). U većini slučajeva, odgovarajući terapijski odgovor postiže se dozom od 50 do 100 g manitola/dan (500 do 1000 mL/dan).

Brzina davanja infuzije se obično prilagođava tako da se održi protok urina od najmanje 30-50 mL/h.

Samo u hitnim situacijama, maksimalna brzina davanja infuzije može da iznosi i 200 mg/kg, datih tokom 5 minuta (videti deo o test dozi). Posle 5 minuta, brzinu davanja infuzije treba ponovo podesiti tako da se održi protok urina od najmanje 30-50 mL/h, uz maksimalnu dozu od 200 g/24 h.

Primena kod pacijenata sa oligurijom ili oštećenjen funkcije bubrega

Pacijentima sa izraženom oligurijom, kao i kod onih kod kojih se sumnja na oštećenje bubrežne funkcije, prvo treba dati tzv. test dozu od približno 200 mg manitola/kg telesne mase (2 mL/kg telesne mase) tokom 3 do 5 minuta. Na primer, kod odraslog pacijenta sa telesnom masom od 70 kg: približno 75 mL 20% rastvora manitola. Smatra se da je terapijski odgovor na test dozu adekvatan ako se najmanje 30 – 50 mL/h urina ekskretuje tokom 2-3 sata. Ukoliko izostane adekvatan odgovor, može se primeniti naknadna test doza. U slučaju da ni na naknadnu test dozu nema adekvatnog odgovora, terapiju manitolom treba prekinuti i ponovo izvršiti procenu stanja pacijenta, jer postoji mogućnost da je bubrežna insuficijencija već nastupila.

Snižavanje intrakranijalnog pritiska, cerebralnog volumena i intraokularnog pritiska

Uobičajena doza je 1,5 do 2 g/kg telesne mase (15 do 20 mL/kg telesne mase), u infiziji tokom 30 do 60 min. Kod preoperativne primene, infuziju treba dati 1 do 1,5 sat pre hirurške intervencije radi postizanja maksimalnog efekta.

Pospešivanje eliminacije toksičnih supstanci (koje se izlučuju preko bubrega) kod trovanja

Kod izazivanja forsirane diureze, u okviru dodatne terapije teške intoksikacije lekovima, doza manitola treba da bude tako podešena da održava diurezu od najmanje 100 mL/h kao i pozitivni bilans tečnosti od 1-2 L. Može se dati inicijalna udarna doza od približno 25 g manitola (250 mL).

Pedijatriska populacija

Kod bubrežne insuficijencije treba dati test dozu od 200 mg manitola/kg telesne mase (2 mL/kg telesne mase) tokom 3 do 5 minuta. Terapijska doza je u rasponu od 0,5 do 1,5 g/kg telesne mase (5 do 15 mL/kg telesne mase). Ova doza se, ukoliko je potrebno, može ponoviti jednom ili dva puta u intervalu od 4 do 8 sati.

Kod povišenog intrakranijalnog i intraokularnog pritiska, ova doza može da se da tokom 30 do 60 minuta, kao kod odraslih.

Stariji pacijenti

Kao i kod odraslih, doziranje zavisi od telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta i istovremeno primenjene terapije. Uobičajeni raspon doza je isti kao i kod odraslih i iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (500 do 2000 mL/dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (500 mL). Zbog mogućnosti postojanja početnog stadijuma bubrežne insuficijencije, pre određivanja doze potreban je poseban oprez pri proceni stanja pacijenta.

Način primene

Rastvor je za intravensku primenu i to samo kroz sterilni i apirogeni infuzioni set, koji na kraju koji je do pacijenta ima ugrađen filter, zbog mogućnosti stvaranja kristala manitola, kao i uz primenu aseptične tehnike. Set treba prethodno ispuniti rastvorom (prajmirati) kako bi se sprečio prodor vazduha u sistem.

Rastvor treba pre primene vizuelno pregledati na prisustvo čestica i promenu boje. Koristiti samo ako je rastvor bistar, bez vidljivih čestica i ako je ambalaža neoštećena, a rastvor ne curi. Primeniti odmah nakon postavljanja infuzionog seta.

Hiperosmolarni rastvori manitola mogu da dovedu do oštećenja vena. Potrebno je proveriti osmolarnost leka pre primene. Ovaj hipertonični rastvor treba dati u veće periferne vene ili najbolje centralnim venskim putem. Brzo davanje infuzije u periferne vene, može da dovede do oštećenja.

Rastvori manitola mogu da kristalizuju na niskoj temperaturi. Rastvori viših koncentracija imaju veću sklonost ka kristalizaciji. Pre primene, rastvor pregledati na postojanje kristala.

Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora do temperature od 37ºC uz blago mućkanje. Rastvori se ne smeju zagrevati u vodi niti u mikrotalasnoj pećnici zbog mogućnosti kontaminacije proizvoda ili oštećenja. Sme se koristiti samo suvo zagrevanje (npr. zagrejan ormar). Rastvor je potrebno ohladiti do sobne ili telesne temperature pre ponovnog pregleda na postojanje kristala i upotrebe. Videti odeljke 4.4 i 6.6.

Za podatke o inkompatiblinosti i pripremi leka i dodavanje dodatnih lekova u rastvor, videti odeljke 6.2 i 6.6.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, rastvor za infuziju je kontraidikovan kod pacijenata kod kojih postoji:

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• Već postojeća hiperosmolarnost plazme
• Teška dehidratacija
• Izražena anurija
• Teška srčana insuficijencija
• Teška plućna kongestija ili plućni edem
• Akutno intrakranijalno krvarenje osim tokom kraniotomije
• Narušena krvno-moždana barijera

Preosetljivost

Zabeležene su anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, uključujući anafilaksu, kao i druge reakcije preosetljivosti i reakcije na infuziju. Prijavljen je jedan smrtni ishod (videti u odeljku 4.8).

Ukoliko se pojave bilo kakvi znaci ili simptomi koji navode na sumnju na reakciju preosetljivosti, infuzija se odmah mora obustaviti. Adekvatne terapijske protivmere moraju odmah da se uvedu, u skladu sa kliničkim preporukama.

Manitola ima u prirodi (npr. u nekim vrstama voća i povrća) i u širokoj je upotrebi kao pomoćna supstanca u lekovima i kozmetici. Iz tog razloga, pacijenti mogu da budu senzibilisani, a da prethodno nisu primali intravensku terapiju koja u svom sastavu sadrži manitol.

Toksični uticaj na centralni nervni sistem (CNS)

Zabeležen je toksični uticaj na CNS koji se ispoljava npr. konfuzijom, letargijom, komom kod pacijenata koji su lečeni manitolom, a pogotovu kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega. Prijavljeni su i smrtni ishodi.

CNS toksičnost može da nastane kao posledica:

• visoke koncentracije manitola u serumu,
• hiperosmolarnosti seruma usled intracelularne dehidratacije unutar CNS-a,
• hiponatremije ili drugih poremećaja elektrolita i acido-bazne ravnoteže nastalih po primeni manitola.

Pri visokim koncentracijama, manitol može da prođe krvno-moždanu barijeru i da dovede do poremećaja sposobnosti mozga da održava pH cerebrospinalne tečnosti, pogotovu kod postojeće acidoze.

Kod pacijenata kod kojih je krvno-moždana barijera već narušena, individualno se mora proceniti rizik od pogoršanja cerebralnog edema (generalizovanog ili fokalnog), udruženog sa ponovljenom ili kontinuiranom primenom manitola, imajući u vidu očekivane koristi po pacijenta.

Nekoliko sati po primeni manitola, može da dođe do rebound povećanja intrakranijalnog pritiska, pri čemu su pacijenti sa narušenom krvno-moždanom barijerom pod povećanim rizikom.

Rizik od renalnih komplikacija

Kod pacijenata kod kojih je pre terapije manitolom renalna funkcija bila normalna, a koji su primili velike intravenske doze ovog leka, zabeležena je reverzibilna, akutna oligoanurična renalna insuficijencija.

Opisana su i progresivna oštećenja ili disfunkcije bubrega nakon uvođenja terapije manitolom, uključujući povećanje oligurije i azotemije.

Iako je osmotska nefroza koja je povezana sa primenom manitola u principu reverzibilna, za osmotsku nefrozu je, uopšteno govoreći, poznato da može da napreduje do hronične renalne insuficijencije ili čak do njenog završnog stadijuma.

Pacijenti sa već postojećim oboljenjem bubrega, ili oni koji primaju potencijalno nefrotoksične lekove, su pod povećanim rizikom od renalne insuficijencije kao posledica primanja manitola. Pažljivo treba pratiti osmolalni zjap i bubrežnu funkciju i preduzeti adekvatne mere ukoliko se jave znaci pogoršanja bubrežne funkcije.

Manitol treba davati uz oprez pacijentima sa poremećenom renalnom funkcijom. Treba primeniti test dozu i nastaviti terapiju manitolom samo ako se postigne adekvatan protok urina (videti odeljak 4.2).

Ukoliko diureza opadne tokom davanja infuzije manitola, potrebno je pažljivo razmotriti stanje pacijenta u smislu razvoja poremećaja renalne funkcije i uz obustavu infuzije ovog leka, ukoliko je potrebno.

Rizik od hipervolemije

Pre brze primene leka Manitol 10 IMUNA ENVIBAG treba izvršiti procenu kardiovaskularnog statusa pacijenta.

Primena visokih doza i/ili brze infuzije, kao i akumulacija manitola (usled nedovoljne renalne ekskrecije ovog leka), za posledicu mogu da imaju hipervolemiju i prekomerno nakupljanje ekstracelularne tečnosti, što dalje može da dovede do kongestivne srčane insuficijencije ili do njenog pogoršanja ukoliko je već postojala.

Ukoliko diureza nastavi da opada tokom primene manitola, može da dođe do njegove akumulacije, što može da intenzivira već postojeću ili latentnu kongestivnu srčanu insuficijenciju

Ukoliko kod pacijenata dođe do pogoršanja rada srca ili pluća, terapiju treba obustaviti. Rizik od disbalansa vode i elektrolita, hiperosmolarnost

Osmotska diureza izazvana manitolom može da prouzrokuje ili pogorša dehidrataciju/hipovolemiju i

hemokoncentraciju. Primena manitola može takođe da izazove i pojavu hiperosmolarnosti.

Dodatno, u zavisnosti od doziranja i trajanja primene, elektrolitni i acido-bazni disbalans mogu da nastanu kao posledica pomeranja vode i elektrolita među ćelijama, osmotske diureze i/ili drugim mehanizmima. Takvi disbalansi mogu da budu teški i da dovedu do smrtnog ishoda.

Disbalansi do kojih može da dođe tokom terapije manitolom su sledeći:

• Hipernatremija, dehidratacija i hemokoncentracija (kao posledica prekomernog gubitka vode)
• Hiponatremija (Premeštanje intracelularne tečnosti koja ne sadrži natrijum u ekstracelularni prostor, kao rezultat infuzije rastvora manitola, može da snizi koncentraciju natrijuma u serumu i pogorša već postojeću hiponatremiju. Može doći do gubitka natrijuma urinom).

Hiponatremija može da izazove glavobolju, mučninu, epileptičke napade, letargiju, komu, cerebralni edem i smrt. Akutna simptomatska hiponatremijska encefalopatija smatra se hitnim stanjem.

Rizik od razvoja hiponatremije je povećan, npr. kod:

• dece,
• starijih pacijenata,
• žena,
• postoperativno,
• osoba sa psihogenom polidipsijom.

Rizik za nastanak encefalopatije kao komplikacije hiponatremije, povećan je npr. kod:

• pedijatrijskih pacijenata (≤ 16 godina),
• žena (posebno premenopauzalno),
• pacijenata sa hipoksemijom,
• pacijenata sa postojećim oboljenjem centralnog nervnog sistema.

Hipokalemija, hiperkalemija, disbalansi drugih elektrolita, metabolička acidoza i metabolička alkaloza.

Primena manitola može da prikrije i intenzivira neadekvatnu hidrataciju ili hipovolemiju. Reakcije na mestu davanja infuzije

Prilikom upotrebe manitola, zabeležena je pojava reakcija na mestu davanja infuzije, koje uključuju znake i

simptome iritacije i inflamacije, kao i teške reakcije (kompartment sindrom) kada su povezane sa ekstravazacijom. Videti odeljak 4.8.

Dodavanje drugih lekova ili primena pogrešne tehnike davanja može izazvati febrilne reakcije zbog mogućeg uvođenja pirogena. U slučaju neželjene reakcije, infuzija se mora odmah obustaviti. Informacije o nekompatibilnosti i pripremi proizvoda i aditiva videti u odeljcima 6.2 i 6.6.

Nadoknada volumena i elektrolita pre primene

Manitol ne treba primenjivati kod pacijenata sa šokom i poremećajem funkcije bubrega, pre potpune nadoknade volumena (tečnost, krv) i elektrolita.

Kontrolisanje pacijenata

Pri primeni manitola neophodno je pratiti acido-baznu ravnotežu, funkciju bubrega i serumsku osmolalnost.

Pacijente koji primaju manitol treba kontrolisati da ne dođe do pogoršanja funkcije bubrega, srca ili pluća, pri čemu u slučaju pojave neželjenih dejstava treba obustaviti terapiju.

Treba pažljivo pratiti protok urina, ravnotežu tečnosti, centralni venski pritisak i ravnotežu elektrolita (posebno koncentracije natrijuma i kalijuma u serumu).

Inkompatibilnost sa transfuzijom krvi

Manitol ne treba davati zajedno sa transfuzijom krvi, jer može da dovede do aglutinacije i skupljanja (smežuravanja) ćelija krvi.

Kristalizacija

Pri izlaganju rastvora manitola niskim temperaturama, može da dođe do njihove kristalizacije. Pre primene, proveriti da li su prisutni kristali. Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora na 37°C, pri čemu je rastvor potrebnoblago promućkati. Videti odeljak 4.2.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Manitol može da prouzrokuje lažno niske rezultate u nekim sistemima testova za određivanje koncentracije neorganskog fosfora u krvi.

Manitol dovodi do lažno pozitivnih rezultata u testovima za određivanje koncentracije etilenglikola u krvi, gde se manitol na početku oksidiše u jedan aldehid.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost u pedijatrijskoj populaciji, nisu utvrđene u kliničkim ispitivanjima. Stariji pacijenti

Opšta preporuka kod starijih osoba je da treba biti oprezan pri izboru doze, imajući u vidu češću zastupljenost smanjene funkcije jetre, bubrega i srca, kao i udružene bolesti ili terapiju drugim lekovima.

Rizik od vazdušne embolije

• Ne koristite serijski povezane plastične kese. Takva primena može dovesti do vazdušne embolije usled rezidualnog vazduha koji se izvlači iz primarne kese pre nego što je primena tečnosti iz sekundarne kese završena.
• Pritiskanje fleksibilne plastične kese sa intravenskim rastvorom da bi se ubrzao protok može dovesti do pojave vazdušne embolije ukoliko rezidualni vazduh nije potpuno uklonjen pre primene.
• Upotreba intravenskog seta za primenu sa ventilom, u slučaju kad je ventil otvoren, može dovesti do vazdušne embolije. Intravenski setovi sa ventilom, kad je ventil u otvorenom položaju, ne smeju se koristiti sa fleksibilnim plastičnim kesama.

Pojačavanje dejstva

Istovremena primena manitola sa drugim diureticima može da pojača njegovo dejstvo, pri čemu može biti potrebno podešavanje doze.

Inhibicija dejstva

Manitol povećava protok urina, što prvenstveno utiče na lekove koji u većoj meri podležu renalnoj reapsorpciji. Na taj način manitol povećava klirens ovih lekova i smanjuje izloženost organizma njihovom dejstvu.

Manitol povećava urinarno izlučivanje litijuma pa istovremena primena ova dva leka može da umanji terapijski odgovor na litijum.

Nefrotoksičnost lekova usled disbalansa tečnosti povezanog sa primenom manitola

Pacijente koji istovremeno primaju ciklosporin i aminoglikozid, treba pažljivo pratiti na pojavu znakova nefrotoksičnosti.

Neurotoksični lekovi

Istovremena primena neurotoksičnih lekova (npr. aminoglikozida) i manitola može da pojača toksičnost neurotoksičnih lekova (videti i odeljak 4.4.).

Lekovi na koje utiče elektrolitni disbalans

Razvoj elektrolitnog disbalansa (npr. hiperkalemije, hipokalemija) povezan sa primenom manitola, može da izmeni dejstvo lekova koji su osetljivi na takve disbalanse (npr. digoksin, lekovi koji mogu da dovedu do produženja QT intervala, neuromišićni blokatori).

Druge interakcije mogu da se jave pri istovremenoj primeni sa tubokurarinom i depolarizujućim neuromišićnim blokatorima (manitol pojačava njihovo dejstvo), oralnim antikoagulansima (manitol može da umanji njihov efekat povećanjem koncentracije faktora koagulacije usled dehidratacije) i digoksinom (ako posle terapije manitolom nastupi hipokalemija, postoji rizik od ispoljavanja toksičnog dejstva digoksina), iako postoje mali dokazi da se takve interakcije mogu javiti kod ljudi.

Trudnoća

Nema podataka o upotrebi manitola kod trudnica koji su objavljeni u relevantnoj literaturi.

Nema podataka iz studija na životinjama o upotrebi manitola, a koji su objavljeni u relevantnoj literaturi, koji se odnose na uticaj manitola na trudnoću i/ili embrionalni/fetalni razvoj i/ili porođaj i/ili postnatalni razvoj.

Manitol ne treba koristiti za vreme trudnoće, osim ukoliko je to zaista neophodno.

Dojenje

Nema dovoljno podataka o izlučivanju manitola u majčino mleko.

Manitol ne treba koristiti za vreme dojenja, osim ukoliko je to zaista neophodno

Nema podataka o uticaju manitola na sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanje mašinama.

Sledeća neželjena dejstva su prijavljena u postmarketinškom praćenju primene manitola. Učestalost neželjenih dejstava je nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Druge neželjene reakcije

Teška anafilaksa sa srčanim zastojem i smrtnim ishodom. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i znaci predoziranja manitolom mogu biti akutna bubrežna insuficijencija, disbalans elektrolita, hipervolemija i toksičnost CNS-a

Produžena primena ili brza infuzija velikih zapremina hiperosmotskih rastvora može da dovede do cirkulatornog preopterećenja i acidoze. Kao prvi znaci/simptomi, mogu se javiti glavobolja, mučnina i drhtavica bez promene telesne temperature. Zatim mogu da uslede konfuzija, letargija, konvulzije, stupor i koma.

Ukoliko postoji sumnja da je došlo do predoziranja, neophodno je odmah obustaviti primenu leka.

Terapija je simptomatska i suportivna i obuhvata kontrolu balansa tečnosti i elektrolita. Manitol se može ukloniti dijalizom. Hemodijaliza može biti od pomoći.

Farmakoterapijska grupa: Sredstva za zamenu krvi i perfuzioni rastvori, rastvori za osmotsku diurezu.

ATC šifra: B05BC01

Manitol je ugljeni hidrat koji se raspoređuje samo po ekstracelularnom prostoru. Poseduje osmotski efekat koji prouzrokuje prelazak tečnosti iz intracelularnog u ekstracelularni prostor.

Manitol se slobodno filtrira u bubrežnim glomerulima i manje od 10% se reapsorbuje nazad iz bubrežnih tubula. Zadržan u bubrežnim tubulima, manitol ispoljava svoje osmotsko dejstvo, čime sprečava reapsorpciju tečnosti iz glomerularnog filtrata i izaziva diurezu. Na taj način podstiče protok urina kod oligurije/anurije ili u situacijama gde kod pacijenta postoji rizik od nastanka akutne bubrežne insuficijencije. Manitol takođe povećava izlučivanje elektrolita, posebno natrijuma, kalijuma i hlorida. Povećano je i izlučivanje toksičnih supstanci koje se inače izlučuju putem bubrega, kao što su acetilsalicilna kiselina i barbiturati.

Manitol pod normalnim okolnostima ne prolazi kroz krvno-moždanu barijeru. Zadržan u plazmi, manitol stvara osmotski pritisak, uzrokujući povlačenje tečnosti iz moždanog tkiva čime smanjuje zapreminu mozga i snižava intrakranijalni pritisak.

Manitol ne prodire u oko. Manitol podstiče izlučivanje očne vodice i tako snižava intraokularni pritisak.

Kada se primeni intravenski, manitol se u najvećoj meri eliminiše preko glomerula, nemetabolisan. Slobodno se filtrira u glomerulima, sa manje od 10% tubularne reapsorpcije i tubularne ćelije ga ne sekretuju. Poluvreme eliminacije kod odraslih je približno 2 sata, ali je u slučaju bubrežne insuficijencije duže. 80% intravenski primenjene doze se izlučuje nepromenjeno unutar 3 sata.

Pretklinička procena bezbednosti manitola, rastvora za infuziju 10% i 20%, kod životinja nije relevantna, jer je manitol supstanca sa već dobro poznatom primenom kod pacijenata, što je potkrepljeno adekvatnim referencama iz farmakopeje.

Voda za injekcije.

Pri mešanju sa drugim medicinskim proizvodima treba razmotriti moguće inkompatibilnosti.

18 meseci kada se lek čuva na temperaturi do 25ºC.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Čuvati kese u kartonskoj kutiji radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Pri čuvanju na temperaturama ispod 20°C proizvod može kristalisati. Kristalizovani manitol se mora zagrejati u vodenom kupatilu i ohladiti do temperature primene pošto su se kristali rekonstituisali.

Za jednokratnu upotrebu.

Kesa koja ne sadrži PVC (ENVIBAG) sa injekcionim i infuzionim portom. Kese su dostupne u sledećim pakovanjima:

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 100 mL

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 250 mL

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 500 mL

Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (100mL, 250mL i 500mL). Unutrašnje pakovanje je istovremeno i spoljašnje pakovanje. Uputstvo za lek je pričvršćeno za plastičnu kesu gumicom.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 40 x 100 mL Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (100mL).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 40 plastičnih kesa i Uputstvo za lek.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 18 x 250 mL Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (250mL).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 18 plastičnih kesa i Uputstvo za lek.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 10 x 500 mL Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (500mL).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 plastičnih kesa i Uputstvo za lek. Sva navedena pakovanja ne moraju se naći na tržištu.

Koristiti samo ako je rastvor bistar, čist od bilo kakvih vidljivih čestica, i ako je pakovanje neoštećeno. Primeniti odmah po povezivanju sa setom za infuziju.

Ne koristiti serijski povezane plastične kese. Takva primena može dovesti do vazdušne embolije usled rezidualnog vazduha koji se izvlači iz primarne kese pre nego što je primena tečnosti iz sekundarnog pakovanja završena. Pritiskanje intravenskog rastvora koji je u fleksibilnoj plastičnoj kesi, da bi se ubrzala brzina protoka, može dovesti do vazdušne embolije ako preostali vazduh u kesi nije potpuno uklonjen pre primene.

Rastvor mora da poštuje mere asepse, upotrebom sterilnog infuzionog seta. Kako bi se sprečilo da vazduh uđe u sistem, set mora biti ispunjen sa rastvorom.

Drugi medicinski proizvodi se mogu dodati pre ili tokom primene infuzije preko venske linije.

Ako se dodaje drugi medicinski proizvod rastvoru mora se proveriti kompatibilnost pre pareneteralne primene. Svi dodati medicinski proizvodi se moraju temeljno i pažljivo promešati, u aseptičnim uslovima . Rastvori koji sadrže druge dodate medicinske proizvode se moraju odmah koristiti i ne smeju se čuvati za kasniju upotrebu.

Za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćeni rastvor se mora odbaciti.

Ne treba ponovo koristiti delimično upotrebljene kese.

Kese koja ne sadrži PVC su spakovane u providnu foliju. Uzmite kesu koja ne sadrži PVC iz providne folije neposredno pre upotrebe. Kesa sadrži sterilan medicinski proizvod.

Ovaj lek se ne sme koristiti posle roka trajanja koji je naveden na kartonu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Uputstvo za upotrebu kese sa injekcionim i infuzionim portom Slika 1: Kesa

otvor za kačenje

• PREGLED PRE PRIMENE
• Proverite da li iz kese curi tečnost. Ako vidite da je kesa oštećena, odbacite kesu koja sadrži rastvor, jer sterilnost rastvora može biti narušena.
• Vizuelno proverite da li rastvor odgovara karakteristikama navedenim u delu 3 Sažetka karakteristika leka. Ukoliko ne odgovara, rastvor treba odbaciti. Za pripremu i primenu koristite sterilne materijale.
• PRIPREMA ZA PRIMENU
• Okačite kesu na stalak ili je spustite na horizontalnu površinu (Slika 2a).
• Izvucite plavi plastični poklopac sa izlaznog otvora (infuzioni port) (Slika 2b).
• Gumeni čep na otvoru je sterilan pa nije potrebna dezinfekcija. Povežite debelu perforacijsku iglu sa infuzionog seta za infuzioni otvor (Slika 2c).
• Nastavite kao što je opisano u Uputstvu za upotrebu koje se nalazi u infuzionom setu (priprema seta i primena rastvora).

Slika 2:

• DODATAK LEKA RASTVORU
• Skinite providni poklopac na injekcionom portu. Gumeni čep je sterilan, pa nije potrebna dezinfekcija (Slika 3a).
• Probušite injekcioni otvor i dodajte lek. Preporučena veličina igle: 19 G (1,10 mm), do 22 G (0,70 mm) (Slika 3b).
• Dobro promešajte sadržaj kese (Slika 3c).

Slika 3:

Upozorenje: Poštujte instrukcije za odlaganje kesa (sadržaj dodatog leka). Kesa može biti napunjena maksimalnim količinama drugih lekova:

Lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG rastvor za infuziju sadrži aktivnu supstancu manitol, koja pripada grupi lekova koji su poznati kao osmotski diuretici. Osmotski diuretici deluju na bubrege tako što povećavaju količinu izlučenog urina (mokraće), što umanjuje količinu vode u telu.

Ovaj lek se koristi u sledećim situacijama:

• Pospešivanje diureze (proizvodnja urina u bubrezima) u prevenciji i/ili lečenju oligurične faze akutne bubrežne insuficijencije (nepravilan rad bubrega ) pre nego što poremećaj bubrega postane trajan.
• Snižavanje povišenog moždanog pritiska i terapiju moždanog edema (otoka) (povećan pritisak unutar lobanje uzrokovan nakupljanjem tečnosti u mozgu (edem) ili posle povrede glave), ukoliko je krvno-moždana barijera intaktna.
• Snižavanje povišenog očnog pritiska koji se ne može sniziti drugim lekovima.
• Pospešivanje eliminacije toksičnih supstanci (koje se izlučuju preko bubrega) kod trovanja.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na manitol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ukoliko imate povećanu koncentraciju soli u krvi (hiperosmolarnost), koja nastaje zbog velikog gubitka vode iz krvi i može da bude uzrokovana problemima kao što su:
• produženo, obimno znojenje,
• predoziranje lekovima za izbacivanje vode iz organizma (diuretici),
• oboljenje bubrega,

U ovim slučajevima lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG ne može da se primenjuje, jer može još više da poveća osmolarnost krvi.

• ukoliko imate tešku dehidraciju (gubitak tečnosti iz organizma, npr. usled povraćanja ili dijareje). Kod ozbiljne dehidratacije usta će Vam biti suva i bićete veoma žedni,
• ako imate izraženi prestanak mokrenja (anurija),
• kod teške srčane slabosti (srčana insuficijencija) koja se teško kontroliše lekovima,
• ukoliko imate tešku plućnu kongestiju (prepunjenost krvnih sudova) ili plućni edem (nakupljanje tečnosti u plućima),
• kod akutnog moždanog krvarenja (krvarenje unutar glave), osim za vreme kraniotomije (operacija na mozgu),
• ako imate oštećenje prirodne zaštitne barijere između krvnih sudova glave i mozga (krvno-moždane barijere), do čega može da dođe posle teške povrede glave (npr. koja je izazvala prelom kostiju lobanje),

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG i upozorite ih ukoliko imate ili ste imali:

• oboljenje bubrega ili oslabljenu funkciju bubrega,
• primate lekove koji mogu da oštete Vaše bubrege (npr. neki antibiotici ili lekovi ze terapiju kancera). Vaš lekar će znati ako bi bilo koji od lekova koje uzimate, mogao da deluje na Vaše bubrege.
• stanje kod koga tkiva nisu dovoljno snabdevena krvlju (šok). U tom slučaju, Vaš lekar će morati kod Vas da izvrši nadoknadu tečnosti i elektrolita, pre nastavka primene leka Manitol 10 IMUNA ENVIBAG,
• srčanu slabost,
• nizak nivo natrijuma (soli) u Vašoj krvi (hiponatremija),
• nedovoljno tečnosti u organizmu (dehidracija),
• nisku zapreminu krvi u krvnim sudovima (hipovolemija),
• preosetljivost na manitol (pošto ga ima u prirodi, a koristi se i u drugim lekovima kao pomoćna supstanca, možda ste razvili osetljivost na ovu supstancu, a da Vam prethodno manitol nije primenjivan intravenski),
• poremećaj nervnog sistema koji je povezan sa već postojećom nedovoljnom funkcijom prirodne zaštitne barijere koja razdvaja Vaš krvotok i mozak, pogotovu u slučaju oslabljene bubrežne funkcije.

Kada primate infuziju ovog leka, Vaš lekar će redovno kontrolisati:

• rad Vašeg srca, pluća i bubrega,
• količinu tečnosti koju primate,
• količinu urina koju stvaraju Vaši bubrezi,
• krvni pritisak u venama koje krv vraćaju u Vaše srce (centralni venski pritisak),
• količinu natrijuma i kalijuma u Vašoj krvi i urinu (elektroliti),
• kiselost Vaše krvi i urina (acido-baznu ravnotežu).

Vaš lekar će uzeti u obzir ako primate parenteralnu ishranu (ishrana dobijena preko infuzije u venu). Tokom duge terapije sa manitolom možda će biti potrebno da primite dodatnih 150 mg/mL infuzije kao dodatak ishrani.

Infuzija rastvora kroz iglu u venu, može da dovede do nadražaja i zapaljenja na mestu gde je igla uvedena u venu.

Ovaj rastvor ne treba da se daje kroz istu iglu kao i transfuzija krvi, jer to može da ošteti crvena krvna zrnca ili da dovede do njihovog slepljivanja.

Drugi lekovi i Manitol 10 IMUNA ENVIBAG

Obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu da utiču na infuziju leka Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, ili ovaj lek može da utiče na njih. Ukoliko uzimate neki od tih lekova, možda će biti potrebno promeniti dozu.

Za sledeće lekove se zna da utiču na infuziju Manitola 10 IMUNA ENVIBAG, ili ovaj lek utiče na njih:

• diuretici (lekovi koji povećavaju izlučivanje urina) – pojačavaju dejstvo manitola,
• ciklosporin (lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja presađenog organa) – može imati toksično dejstvo na bubrege pa je potrebno pažljivo praćenje stanja pacijenta,
• litijum (koristi se kod mentalnih poremećaja) – brže se eliminiše iz organizma i zato ima slabije dejstvo kada se daje uz lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG,
• aminoglikozidi (vrsta antibiotika) – lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG pojačava njihovo toksično dejstvo na čulo sluha,
• miorelaksansi (koriste se tokom anestezije za opuštanje mišića). O njihovom dejstvu vodi računa Vaš anesteziolog. Lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG pojačava njihovo dejstvo,
• oralni antikoagulansi (lekovi koji „razređuju“ krv, npr. varfarin) – manitol može da oslabi njihovo dejstvo,
• digoksin (pojačava snagu srčane kontrakcije) – zbog mogućeg smanjenja nivoa kalijuma u krvi, lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG može da poveća rizik od pojave toksičnosti digoksina.

Primena leka Manitol 10 IMUNA ENVIBAG sa hranom, pićima i alkoholom

Obratite se Vašem lekaru ili medicinskoj sestri za informacije o tome šta biste smeli da pojedete ili popijete.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Nije poznato da li manitol može da utiče na Vaš plod ili na Vašu trudnoću. Takođe, nije poznato da li manitol može dopreti do Vaše bebe putem majčinog mleka. Zato će Vam Vaš lekar primeniti infuziju manitola tokom trudnoće ili za vreme dojenja samo ukoliko je to zaista neophodno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nema podataka o uticaju manitola na sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanje mašinama.

Odrasli

Intravensku infuziju leka Manitol 10 IMUNA ENVIBAG daće Vam medicinsko osoblje. Potrebnu dozu i vreme davanja leka odrediće Vaš lekar. To će zavisiti od Vašeg uzrasta, telesne mase, stanja i razloga za primenu ovog leka. Količina leka koju primite takođe može da zavisi i od drugih lekova koje primate.

Lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG ne smete da primite ukoliko su u rastvoru vidljive čestice ili ako je ambalaža leka oštećena na bilo koji način.

Lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG infuziju primićete kroz set za davanje infuzije kroz iglu uvedenu u venu. Zbog svoje koncentracije, rastvor manitola može da izazove bol i da dovede do oštećenja vene na mestu davanja infuzije.

Izbor određene koncentracije manitola, doze i brzine davanja, zavisi od starosti, telesne mase, kliničkog stanja pacijenta i druge terapije koja se uzima u isto vreme.

Brzina davanja infuzije se obično prilagođava tako da se održi protok urina od najmanje 30-50 mL/h.

Ukoliko Vaši bubrezi ne funkcionišu normalno, Vaš doktor će Vam dati probnu dozu kroz infuziju. Zatim će biti izmerena količina urina koju izlučite i ukoliko Vaši bubrezi ne reaguju u dovoljnoj meri na terapiju manitolom, primićete drugu terapiju.

Deca i starije osobe

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG infuziju mogu takođe da prime i deca i starije osobe (iznad 65 godina). Vaš lekar će prilagoditi dozu Vašim potrebama.

Ako ste primili više leka Manitol 10 IMUNA ENVIBAG nego što treba

Simptomi i znaci predoziranja manitolom mogu biti akutna bubrežna insuficijencija, disbalans elektrolita, hipervolemija i toksičnost CNS-a

Produžena primena ili brza infuzija velikih zapremina hiperosmotskih rastvora može da dovede do cirkulatornog preopterećenja i acidoze. Kao prvi znaci/simptomi, mogu se javiti glavobolja, mučnina i drhtavica bez promene telesne temperature. Zatim mogu da uslede konfuzija, letargija, konvulzije, stupor i koma.

Ukoliko postoji sumnja da je došlo do predoziranja, neophodno je odmah obustaviti primenu leka.

Terapija je simptomatska i suportivna i obuhvata kontrolu balansa tečnosti i elektrolita. Manitol se može ukloniti dijalizom. Hemodijaliza može biti od pomoći.

Ako naglo prestanete da primate lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG

Vaš lekar će doneti odluku kada da prekine primenu ove infuzije.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko se javi neko od sledećih neželjenih dejstava odmah se obratite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri. To mogu biti znaci veoma teške ili čak smrtonosne reakcije preosetljivosti (alergije), poznate i kao anafilaktički šok:

• oticanje kože lica i otok grla,
• otežano disanje,
• nizak krvni pritisak (hipotenzija),
• osip po koži,
• gastrointestinalne smetnje
• povišen krvni pritisak (hipertenzija)
• povišena telesna temperatura
• jeza
• znojenje
• kašalj
• mišićno-koštana ukočenost i bolovi u mišićima
• koprivnjača/osip
• svrab
• osećaj da celo telo boli
• osećaj nelagodnosti
• mučnina
• povraćanje
• glavobolja.

Vaš lekar će kod Vas primeniti terapiju u skladu sa Vašim simptomima. Ostala neželjena dejstva koja mogu da se jave su:

• poremećaj ravnoteže nivoa elektrolita u krvi (elektrolitni disbalans) uključujući preveliku količina krvi u krvnim

sudovima (hipervolemija – dovodi do pojave otoka), otoke stopala i članaka nogu, nedovoljno tečnosti u organizmu (dehidratacija), sniženu ili povišenu koncentraciju natrijuma u krvi (hipernatremija ili hiponatermija), sniženu ili povišenu koncentraciju kalijuma u krvi (hiperkalemiju, hipokalemiju),

• Vaš organizam stvara previše kiseline ili Vaši bubrezi ne uklanjaju dovoljno kiseline iz Vašeg organizma (metabolička acidoza),
• glavobolja,
• vrtoglavica,
• povišeni moždani pritisak, koji prouzrokuje konvulzije, komu, zbunjenost, letargiju
• zamućen vid,
• poremećaj srčanog ritma (aritmije),
• srčana slabost, udružena sa pojavom tečnosti na plućima i otokom članaka nogu (kongestivna srčana insuficijencija),
• nakupljanje tečnosti u plućima (plućni edem), što dovodi do pojave kratkog daha, posebno u ležećem položaju, sa istim simptomima kao kod prepunjenosti krvnih sudova pluća (pulmonalna kongestija) – videti u gore navedenom tekstu,
• zapaljenje sluzokože nosa (rinitis),
• suvoća usta,
• žeđ
• mučnina
• povraćanje
• odumiranje (nekroza) na delu površine kože,
• koprivnjača (urtikarija),
• grčevi,
• izlučivanje velike količine urina,
• oštećenje bubrega (osmotska nefroza)
• nemogućnost izlučivanja urina,
• nagli razvoj bubrežne slabosti, sa izraženim smanjenjem izlučivanja urina (akutna bubrežna insuficijencija),
• jedinjenja koja sadrže azot u krvi su u koncentraciji višoj nego što je to normalno (azotemija),
• bubrezi ne mogu da stvaraju urin (anurija),
• bubrezi stvaraju malu količinu urina (oligurija),
• bubrezi stvaraju veliku količinu urina (poliurija),
• jeza
• bol u grudima (sličan angioznom)
• groznica
• opšta slabost (astenija),
• loše opšte stanje,
• reakcije na mestu primene infuzije:
• zapaljenje vene na mestu davanja infuzije, sa crvenilom, otokom i bolom na koži iznad puta pružanja vene (tromboflebitis na mestu davanja infuzije),
• otok na mestu davanja infuzije (zapaljenje),
• bol na mestu davanja infuzije,
• osip na mestu davanja infuzije
• crvenilo na mestu davanja infuzije,
• osećaj svraba na mestu davanja infuzije,
• prodor infuzionog rastvora u tkiva oko vene (ekstravazacija) i otok na mestu uboda, što može da dovede do smanjenja protoka krvi i težeg oštećenja okolnog tkiva
• srčani zastoj i smrtni ishod

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta, ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Čuvati kese u kartonskoj kutiji radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Ako se čuva na temperaturama ispod 20 ºC lek može kristalizovati. Kristalizovani manitol se mora zagrejati u vodenom kupatilu i ohladiti do temperature primene pošto su se kristali rekonstituisali.

Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite da nije bistar, da sadrži vidljive čestice i ako je pakovanje oštećeno. Ovaj lek je namenjen za jednokratnu upotrebu i sav neiskorišćen rastvor treba odbaciti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG

Aktivna supstanca je manitol.

1000 mL rastvora Manitol 10 IMUNA ENVIBAG sadrži 100 g manitola. Pomoćna supstanca je voda za injekcije.

Kako izgleda lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG i sadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan ili najviše blago žućkast rastvor, bez mehaničkih onečišćenja. Kesa koja ne sadrži PVC (ENVIBAG) sa injekcionim i infuzionim portom.

Kese su dostupne u sledećim pakovanjima:

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 100 mL

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 250 mL

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 500 mL

Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (100mL, 250mL i 500mL). Unutrašnje pakovanje je istovremeno i spoljašnje pakovanje. Uputstvo za lek je pričvršćeno za plastičnu kesu gumicom.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 40 x 100 mL Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (100mL).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 40 plastičnih kesa i Uputstvo za lek.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 18 x 250 mL Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (250mL).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 18 plastičnih kesa i Uputstvo za lek.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 10 x 500 mL Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (500mL).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 plastičnih kesa i Uputstvo za lek. Sva navedena pakovanja ne moraju se naći na tržištu.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

CORAPHARM D.O.O., Venac Stepe Stepanovića 22, Sombor

Proizvođač:

IMUNA PHARM, A.S., Jarkova 269/17, Šarišske Michal´any, Slovačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 100 mL: 515-01-01297-18-001 od 04.11.2020.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 250 mL: 515-01-01298-18-001 od 04.11.2020.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 500 mL: 515-01-01299-18-001 od 04.11.2020.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 40 x 100 mL: 515-01-01302-18-001 od 04.11.2020.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 18 x 250 mL: 515-01-01301-18-001 od 04.11.2020.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 10 x 500 mL: 515-01-01300-18-001 od 04.11.2020.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Lek Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, rastvor za infuziju, koristi se kao osmotski diuretik u sledećim situacijama:

• Pospešivanje diureze u prevenciji i/ili lečenju oligurične faze akutne bubrežne insuficijencije pre nego što nastupi ireverzibilna bubrežna insuficijencija
• Snižavanje intrakranijalnog pritiska i smanjenje cerebralnog edema, ukoliko je krvno-moždana barijera intaktna.
• Snižavanje povišenog intraokularnog pritiska koji se ne može sniziti na drugi način.
• Pospešivanje eliminacije toksičnih supstanci (koje se izlučuju preko bubrega) kod trovanja.

Doziranje i način primene Doziranje

Izbor određene koncentracije manitola, doziranja i brzina primene, zavise od uzrasta, telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta, kao i od istovremeno primenjene terapije.

Odrasli i adolescenti:

Akutna bubrežna insuficijencija

Uobičajeni raspon doza iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (500 do 2000 mL/dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (500 mL). U većini slučajeva, odgovarajući terapijski odgovor postiže se dozom od 50 do 100 g manitola/dan (500 do 1000 mL/dan).

Brzina davanja infuzije se obično prilagođava tako da se održi protok urina od najmanje 30-50 mL/h.

Samo u hitnim situacijama, maksimalna brzina davanja infuzije može da iznosi i 200 mg/kg, datih tokom 5 minuta (videti deo o test dozi). Posle 5 minuta, brzinu davanja infuzije treba ponovo podesiti tako da se održi protok urina od najmanje 30-50 mL/h, uz maksimalnu dozu od 200 g/24 h.

Primena kod pacijenata sa oligurijom ili oštećenjen funkcije bubrega

Pacijentima sa izraženom oligurijom, kao i kod onih kod kojih se sumnja na oštećenje bubrežne funkcije, prvo treba dati tzv. test dozu od približno 200 mg manitola/kg telesne mase (2 mL/kg telesne mase) tokom 3 do 5 minuta. Na primer, kod odraslog pacijenta sa telesnom masom od 70 kg: približno 75 mL 20% rastvora manitola. Smatra se da je terapijski odgovor na test dozu adekvatan ako se najmanje 30 – 50 mL/h urina ekskretuje tokom 2-3 sata. Ukoliko izostane adekvatan odgovor, može se primeniti naknadna test doza. U slučaju da ni na naknadnu test dozu nema adekvatnog odgovora, terapiju manitolom treba prekinuti i ponovo izvršiti procenu stanja pacijenta, jer postoji mogućnost da je bubrežna insuficijencija već nastupila.

Snižavanje intrakranijalnog pritiska, cerebralnog volumena i intraokularnog pritiska

Uobičajena doza je 1,5 do 2 g/kg telesne mase (15 do 20 mL/kg telesne mase), u infiziji tokom 30 do 60 min. Kod preoperativne primene, infuziju treba dati 1 do 1,5 sat pre hirurške intervencije radi postizanja maksimalnog efekta.

Pospešivanje eliminacije toksičnih supstanci (koje se izlučuju preko bubrega) kod trovanja

Kod izazivanja forsirane diureze, u okviru dodatne terapije teške intoksikacije lekovima, doza manitola treba da bude tako podešena da održava diurezu od najmanje 100 mL/h kao i pozitivni bilans tečnosti od 1-2 L. Može se dati inicijalna udarna doza od približno 25 g manitola (250 mL).

Pedijatriska populacija

Kod bubrežne insuficijencije treba dati test dozu od 200 mg manitola/kg telesne mase (2 mL/kg telesne mase) tokom 3 do 5 minuta. Terapijska doza je u rasponu od 0,5 do 1,5 g/kg telesne mase (5 do 15 mL/kg telesne mase). Ova doza se, ukoliko je potrebno, može ponoviti jednom ili dva puta u intervalu od 4 do 8 sati.

Kod povišenog intrakranijalnog i intraokularnog pritiska, ova doza može da se da tokom 30 do 60 minuta, kao kod odraslih.

Stariji pacijenti

Kao i kod odraslih, doziranje zavisi od telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta i istovremeno primenjene terapije. Uobičajeni raspon doza je isti kao i kod odraslih i iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (500 do 2000 mL/dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (500 mL). Zbog mogućnosti postojanja početnog stadijuma bubrežne insuficijencije, pre određivanja doze potreban je poseban oprez pri proceni stanja pacijenta.

Način primene

Rastvor je za intravensku primenu i to samo kroz sterilni i apirogeni infuzioni set, koji na kraju koji je do pacijenta ima ugrađen filter, zbog mogućnosti stvaranja kristala manitola, kao i uz primenu aseptične tehnike. Set treba prethodno ispuniti rastvorom (prajmirati) kako bi se sprečio prodor vazduha u sistem.

Rastvor treba pre primene vizuelno pregledati na prisustvo čestica i promenu boje. Koristiti samo ako je rastvor bistar, bez vidljivih čestica i ako je ambalaža neoštećena, a rastvor ne curi. Primeniti odmah nakon postavljanja infuzionog seta.

Hiperosmolarni rastvori manitola mogu da dovedu do oštećenja vena. Potrebno je proveriti osmolarnost leka pre primene. Ovaj hipertonični rastvor treba dati u veće periferne vene ili najbolje centralnim venskim putem. Brzo davanje infuzije u periferne vene, može da dovede do oštećenja.

Rastvori manitola mogu da kristalizuju na niskoj temperaturi. Rastvori viših koncentracija imaju veću sklonost ka kristalizaciji. Pre primene, rastvor pregledati na postojanje kristala.

Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora do temperature od 37ºC uz blago mućkanje. Rastvori se ne smeju zagrevati u vodi niti u mikrotalasnoj pećnici zbog mogućnosti kontaminacije proizvoda ili oštećenja. Sme se koristiti samo suvo zagrevanje (npr. zagrejan ormar). Rastvor je potrebno ohladiti do sobne ili telesne temperature pre ponovnog pregleda na postojanje kristala i upotrebe. Videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Za podatke o inkompatiblinosti i pripremi leka i dodavanje dodatnih lekova u rastvor, videti odeljke

„Inkompatibilnost” i „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Kontraindikacije

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, rastvor za infuziju je kontraidikovan kod pacijenata kod kojih postoji:

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku „Lista pomoćnih supstanci”
• Već postojeća hiperosmolarnost plazme
• Teška dehidratacija
• Izražena anurija
• Teška srčana insuficijencija
• Teška plućna kongestija ili plućni edem
• Akutno intrakranijalno krvarenje osim tokom kraniotomije
• Narušena krvno-moždana barijera

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka Upozorenja

Preosetljivost

Zabeležene su anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, uključujući anafilaksu, kao i druge reakcije preosetljivosti i reakcije na infuziju. Prijavljen je jedan smrtni ishod (videti u odeljku „Neželjena dejstva”).

Ukoliko se pojave bilo kakvi znaci ili simptomi koji navode na sumnju na reakciju preosetljivosti, infuzija se odmah mora obustaviti. Adekvatne terapijske protivmere moraju odmah da se uvedu, u skladu sa kliničkim preporukama.

Manitola ima u prirodi (npr. u nekim vrstama voća i povrća) i u širokoj je upotrebi kao pomoćna supstanca u lekovima i kozmetici. Iz tog razloga, pacijenti mogu da budu senzibilisani, a da prethodno nisu primali intravensku terapiju koja u svom sastavu sadrži manitol.

Toksični uticaj na centralni nervni sistem (CNS)

Zabeležen je toksični uticaj na CNS koji se ispoljava npr. konfuzijom, letargijom, komom kod pacijenata koji su lečeni manitolom, a pogotovu kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega. Prijavljeni su i smrtni ishodi.

CNS toksičnost može da nastane kao posledica:

• visoke koncentracije manitola u serumu,
• hiperosmolarnosti seruma usled intracelularne dehidratacije unutar CNS-a,
• hiponatremije ili drugih poremećaja elektrolita i acido-bazne ravnoteže nastalih po primeni manitola.

Pri visokim koncentracijama, manitol može da prođe krvno-moždanu barijeru i da dovede do poremećaja sposobnosti mozga da održava pH cerebrospinalne tečnosti, pogotovu kod postojeće acidoze.

Kod pacijenata kod kojih je krvno-moždana barijera već narušena, individualno se mora proceniti rizik od pogoršanja cerebralnog edema (generalizovanog ili fokalnog), udruženog sa ponovljenom ili kontinuiranom primenom manitola, imajući u vidu očekivane koristi po pacijenta.

Nekoliko sati po primeni manitola, može da dođe do rebound povećanja intrakranijalnog pritiska, pri čemu su pacijenti sa narušenom krvno-moždanom barijerom pod povećanim rizikom.

Rizik od renalnih komplikacija

Kod pacijenata kod kojih je pre terapije manitolom renalna funkcija bila normalna, a koji su primili velike intravenske doze ovog leka, zabeležena je reverzibilna, akutna oligoanurična renalna insuficijencija.

Opisana su i progresivna oštećenja ili disfunkcije bubrega nakon uvođenja terapije manitolom, uključujući povećanje oligurije i azotemije.

Iako je osmotska nefroza koja je povezana sa primenom manitola u principu reverzibilna, za osmotsku nefrozu je, uopšteno govoreći, poznato da može da napreduje do hronične renalne insuficijencije ili čak do njenog završnog stadijuma.

Pacijenti sa već postojećim oboljenjem bubrega, ili oni koji primaju potencijalno nefrotoksične lekove, su pod povećanim rizikom od renalne insuficijencije kao posledica primanja manitola. Pažljivo treba pratiti osmolalni zjap i bubrežnu funkciju i preduzeti adekvatne mere ukoliko se jave znaci pogoršanja bubrežne funkcije.

Manitol treba davati uz oprez pacijentima sa poremećenom renalnom funkcijom. Treba primeniti test dozu i nastaviti terapiju manitolom samo ako se postigne adekvatan protok urina (videti odeljak „Doziranje i način primene”).

Ukoliko diureza opadne tokom davanja infuzije manitola, potrebno je pažljivo razmotriti stanje pacijenta u smislu razvoja poremećaja renalne funkcije i uz obustavu infuzije ovog leka, ukoliko je potrebno.

Rizik od hipervolemije

Pre brze primene leka Manitol 10 IMUNA ENVIBAG treba izvršiti procenu kardiovaskularnog statusa pacijenta.

Primena visokih doza i/ili brze infuzije, kao i akumulacija manitola (usled nedovoljne renalne ekskrecije ovog leka), za posledicu mogu da imaju hipervolemiju i prekomerno nakupljanje ekstracelularne tečnosti, što dalje može da dovede do kongestivne srčane insuficijencije ili do njenog pogoršanja ukoliko je već postojala.

Ukoliko diureza nastavi da opada tokom primene manitola, može da dođe do njegove akumulacije, što može da intenzivira već postojeću ili latentnu kongestivnu srčanu insuficijenciju

Ukoliko kod pacijenata dođe do pogoršanja rada srca ili pluća, terapiju treba obustaviti. Rizik od disbalansa vode i elektrolita, hiperosmolarnost

Osmotska diureza izazvana manitolom može da prouzrokuje ili pogorša dehidrataciju/hipovolemiju i hemokoncentraciju. Primena manitola može takođe da izazove i pojavu hiperosmolarnosti.

Dodatno, u zavisnosti od doziranja i trajanja primene, elektrolitni i acido-bazni disbalans mogu da nastanu kao posledica pomeranja vode i elektrolita među ćelijama, osmotske diureze i/ili drugim mehanizmima. Takvi disbalansi mogu da budu teški i da dovedu do smrtnog ishoda.

Disbalansi do kojih može da dođe tokom terapije manitolom su sledeći:

• Hipernatremija, dehidratacija i hemokoncentracija (kao posledica prekomernog gubitka vode)
• Hiponatremija (Premeštanje intracelularne tečnosti koja ne sadrži natrijum u ekstracelularni prostor, kao rezultat infuzije rastvora manitola, može da snizi koncentraciju natrijuma u serumu i pogorša već postojeću hiponatremiju. Može doći do gubitka natrijuma urinom).

Hiponatremija može da izazove glavobolju, mučninu, epileptičke napade, letargiju, komu, cerebralni edem i smrt. Akutna simptomatska hiponatremijska encefalopatija smatra se hitnim stanjem.

Rizik od razvoja hiponatremije je povećan, npr. kod:

• dece,
• starijih pacijenata,
• žena,
• postoperativno,
• osoba sa psihogenom polidipsijom.

Rizik za nastanak encefalopatije kao komplikacije hiponatremije, povećan je npr. kod:

• pedijatrijskih pacijenata (≤ 16 godina),
• žena (posebno premenopauzalno),
• pacijenata sa hipoksemijom,
• pacijenata sa postojećim oboljenjem centralnog nervnog sistema.

Hipokalemija, hiperkalemija, disbalansi drugih elektrolita, metabolička acidoza i metabolička alkaloza.

Primena manitola može da prikrije i intenzivira neadekvatnu hidrataciju ili hipovolemiju. Reakcije na mestu davanja infuzije

Prilikom upotrebe manitola, zabeležena je pojava reakcija na mestu davanja infuzije, koje uključuju znake i simptome iritacije i inflamacije, kao i teške reakcije (kompartment sindrom) kada su povezane sa ekstravazacijom. Videti odeljak „Neželjena dejstva”.

Dodavanje drugih lekova ili primena pogrešne tehnike davanja može izazvati febrilne reakcije zbog mogućeg uvođenja pirogena. U slučaju neželjene reakcije, infuzija se mora odmah obustaviti. Informacije o nekompatibilnosti i pripremi proizvoda i aditiva videti u odeljcima „Inkompatibilnost” i „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Nadoknada volumena i elektrolita pre primene

Manitol ne treba primenjivati kod pacijenata sa šokom i poremećajem funkcije bubrega, pre potpune nadoknade volumena (tečnost, krv) i elektrolita.

Kontrolisanje pacijenata

Pri primeni manitola neophodno je pratiti acido-baznu ravnotežu, funkciju bubrega i serumsku osmolalnost.

Pacijente koji primaju manitol treba kontrolisati da ne dođe do pogoršanja funkcije bubrega, srca ili pluća, pri čemu u slučaju pojave neželjenih dejstava treba obustaviti terapiju.

Treba pažljivo pratiti protok urina, ravnotežu tečnosti, centralni venski pritisak i ravnotežu elektrolita (posebno koncentracije natrijuma i kalijuma u serumu).

Inkompatibilnost sa transfuzijom krvi

Manitol ne treba davati zajedno sa transfuzijom krvi, jer može da dovede do aglutinacije i skupljanja (smežuravanja) ćelija krvi.

Kristalizacija

Pri izlaganju rastvora manitola niskim temperaturama, može da dođe do njihove kristalizacije. Pre primene, proveriti da li su prisutni kristali. Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora na 37°C, pri čemu je rastvor potrebnoblago promućkati. Videti odeljak „Doziranje i način primene”.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Manitol može da prouzrokuje lažno niske rezultate u nekim sistemima testova za određivanje koncentracije neorganskog fosfora u krvi.

Manitol dovodi do lažno pozitivnih rezultata u testovima za određivanje koncentracije etilenglikola u krvi, gde se manitol na početku oksidiše u jedan aldehid.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost u pedijatrijskoj populaciji, nisu utvrđene u kliničkim ispitivanjima. Stariji pacijenti

Opšta preporuka kod starijih osoba je da treba biti oprezan pri izboru doze, imajući u vidu češću zastupljenost smanjene funkcije jetre, bubrega i srca, kao i udružene bolesti ili terapiju drugim lekovima.

Rizik od vazdušne embolije

• Ne koristite serijski povezane plastične kese. Takva primena može dovesti do vazdušne embolije usled rezidualnog vazduha koji se izvlači iz primarne kese pre nego što je primena tečnosti iz sekundarne kese završena.
• Pritiskanje fleksibilne plastične kese sa intravenskim rastvorom da bi se ubrzao protok može dovesti do pojave vazdušne embolije ukoliko rezidualni vazduh nije potpuno uklonjen pre primene.
• Upotreba intravenskog seta za primenu sa ventilom, u slučaju kad je ventil otvoren, može dovesti do vazdušne embolije. Intravenski setovi sa ventilom, kad je ventil u otvorenom položaju, ne smeju se koristiti sa fleksibilnim plastičnim kesama.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Pojačavanje dejstva

Istovremena primena manitola sa drugim diureticima može da pojača njegovo dejstvo, pri čemu može biti potrebno podešavanje doze.

Inhibicija dejstva

Manitol povećava protok urina, što prvenstveno utiče na lekove koji u većoj meri podležu renalnoj reapsorpciji. Na taj način manitol povećava klirens ovih lekova i smanjuje izloženost organizma njihovom dejstvu.

Manitol povećava urinarno izlučivanje litijuma pa istovremena primena ova dva leka može da umanji terapijski odgovor na litijum.

Nefrotoksičnost lekova usled disbalansa tečnosti povezanog sa primenom manitola

Pacijente koji istovremeno primaju ciklosporin i aminoglikozid, treba pažljivo pratiti na pojavu znakova nefrotoksičnosti.

Neurotoksični lekovi

Istovremena primena neurotoksičnih lekova (npr. aminoglikozida) i manitola može da pojača toksičnost neurotoksičnih lekova (videti i odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Lekovi na koje utiče elektrolitni disbalans

Razvoj elektrolitnog disbalansa (npr. hiperkalemije, hipokalemija) povezan sa primenom manitola, može da izmeni dejstvo lekova koji su osetljivi na takve disbalanse (npr. digoksin, lekovi koji mogu da dovedu do produženja QT intervala, neuromišićni blokatori).

Druge interakcije mogu da se jave pri istovremenoj primeni sa tubokurarinom i depolarizujućim neuromišićnim blokatorima (manitol pojačava njihovo dejstvo), oralnim antikoagulansima (manitol može da umanji njihov efekat povećanjem koncentracije faktora koagulacije usled dehidratacije) i digoksinom (ako posle terapije manitolom nastupi hipokalemija, postoji rizik od ispoljavanja toksičnog dejstva digoksina), iako postoje mali dokazi da se takve interakcije mogu javiti kod ljudi.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nema podataka o upotrebi manitola kod trudnica koji su objavljeni u relevantnoj literaturi.

Nema podataka iz studija na životinjama o upotrebi manitola, a koji su objavljeni u relevantnoj literaturi, koji se odnose na uticaj manitola na trudnoću i/ili embrionalni/fetalni razvoj i/ili porođaj i/ili postnatalni razvoj.

Manitol ne treba koristiti za vreme trudnoće, osim ukoliko je to zaista neophodno.

Dojenje

Nema dovoljno podataka o izlučivanju manitola u majčino mleko.

Manitol ne treba koristiti za vreme dojenja, osim ukoliko je to zaista neophodno

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Nema podataka o uticaju manitola na sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanje mašinama.

Neželjena dejstva

Sledeća neželjena dejstva su prijavljena u postmarketinškom praćenju primene manitola. Učestalost neželjenih dejstava je nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Druge neželjene reakcije

Teška anafilaksa sa srčanim zastojem i smrtnim ishodom. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi i znaci predoziranja manitolom mogu biti akutna bubrežna insuficijencija, disbalans elektrolita, hipervolemija i toksičnost CNS-a

Produžena primena ili brza infuzija velikih zapremina hiperosmotskih rastvora može da dovede do cirkulatornog preopterećenja i acidoze. Kao prvi znaci/simptomi, mogu se javiti glavobolja, mučnina i drhtavica bez promene telesne temperature. Zatim mogu da uslede konfuzija, letargija, konvulzije, stupor i koma.

Ukoliko postoji sumnja da je došlo do predoziranja, neophodno je odmah obustaviti primenu leka.

Terapija je simptomatska i suportivna i obuhvata kontrolu balansa tečnosti i elektrolita. Manitol se može ukloniti dijalizom. Hemodijaliza može biti od pomoći.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Pri mešanju sa drugim medicinskim proizvodima treba razmotriti moguće inkompatibilnosti.

Rok upotrebe

18 meseci kada se lek čuva na temperaturi do 25ºC.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Čuvati kese u kartonskoj kutiji radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Pri čuvanju na temperaturama ispod 20°C proizvod može kristalisati. Kristalizovani manitol se mora zagrejati u vodenom kupatilu i ohladiti do temperature primene pošto su se kristali rekonstituisali.

Za jednokratnu upotrebu.

Priroda i sadržaj pakovanja

Kesa koja ne sadrži PVC (ENVIBAG) sa injekcionim i infuzionim portom. Kese su dostupne u sledećim pakovanjima:

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 100 mL

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 250 mL

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 1 x 500 mL

Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (100mL, 250mL i 500mL). Unutrašnje pakovanje je istovremeno i spoljašnje pakovanje. Uputstvo za lek je pričvršćeno za plastičnu kesu gumicom.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 40 x 100 mL Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (100mL).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 40 plastičnih kesa i Uputstvo za lek.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 18 x 250 mL Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (250mL).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 18 plastičnih kesa i Uputstvo za lek.

Manitol 10 IMUNA ENVIBAG, 100 g/L, rastvor za infuziju 10 x 500 mL Unutrašnje pakovanje je plastična kesa sa injekcionim i infuzionim portom (500mL).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 plastičnih kesa i Uputstvo za lek. Sva navedena pakovanja ne moraju se naći na tržištu.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Koristiti samo ako je rastvor bistar, čist od bilo kakvih vidljivih čestica, i ako je pakovanje neoštećeno. Primeniti odmah po povezivanju sa setom za infuziju.

Ne koristiti serijski povezane plastične kese. Takva primena može dovesti do vazdušne embolije usled rezidualnog vazduha koji se izvlači iz primarne kese pre nego što je primena tečnosti iz sekundarnog pakovanja završena. Pritiskanje intravenskog rastvora koji je u fleksibilnoj plastičnoj kesi, da bi se ubrzala brzina protoka, može dovesti do vazdušne embolije ako preostali vazduh u kesi nije potpuno uklonjen pre primene.

Rastvor mora da poštuje mere asepse, upotrebom sterilnog infuzionog seta. Kako bi se sprečilo da vazduh uđe u sistem, set mora biti ispunjen sa rastvorom.

Drugi medicinski proizvodi se mogu dodati pre ili tokom primene infuzije preko venske linije.

Ako se dodaje drugi medicinski proizvod rastvoru mora se proveriti kompatibilnost pre pareneteralne primene. Svi dodati medicinski proizvodi se moraju temeljno i pažljivo promešati, u aseptičnim uslovima . Rastvori koji sadrže druge dodate medicinske proizvode se moraju odmah koristiti i ne smeju se čuvati za kasniju upotrebu.

Za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćeni rastvor se mora odbaciti.

Ne treba ponovo koristiti delimično upotrebljene kese.

Kese koja ne sadrži PVC su spakovane u providnu foliju. Uzmite kesu koja ne sadrži PVC iz providne folije neposredno pre upotrebe. Kesa sadrži sterilan medicinski proizvod.

Ovaj lek se ne sme koristiti posle roka trajanja koji je naveden na kartonu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Uputstvo za upotrebu kese sa injekcionim i infuzionim portom Slika 1: Kesa

otvor za kačenje

• PREGLED PRE PRIMENE
• Proverite da li iz kese curi tečnost. Ako vidite da je kesa oštećena, odbacite kesu koja sadrži rastvor, jer sterilnost rastvora može biti narušena.
• Vizuelno proverite da li rastvor odgovara karakteristikama navedenim u delu 3 Sažetka karakteristika leka. Ukoliko ne odgovara, rastvor treba odbaciti. Za pripremu i primenu koristite sterilne materijale.
• PRIPREMA ZA PRIMENU
• Okačite kesu na stalak ili je spustite na horizontalnu površinu (Slika 2a).
• Izvucite plavi plastični poklopac sa izlaznog otvora (infuzioni port) (Slika 2b).
• Gumeni čep na otvoru je sterilan pa nije potrebna dezinfekcija. Povežite debelu perforacijsku iglu sa infuzionog seta za infuzioni otvor (Slika 2c).
• Nastavite kao što je opisano u Uputstvu za upotrebu koje se nalazi u infuzionom setu (priprema seta i primena rastvora).

Slika 2:

• DODATAK LEKA RASTVORU
• Skinite providni poklopac na injekcionom portu. Gumeni čep je sterilan, pa nije potrebna dezinfekcija (Slika 3a).
• Probušite injekcioni otvor i dodajte lek. Preporučena veličina igle: 19 G (1,10 mm), do 22 G (0,70 mm) (Slika 3b).
• Dobro promešajte sadržaj kese (Slika 3c).

Slika 3:

Upozorenje: Poštujte instrukcije za odlaganje kesa (sadržaj dodatog leka). Kesa može biti napunjena maksimalnim količinama drugih lekova: