Maprotilin Zdravlje 50mg film tableta

Terapija depresivnih epizoda, rekurentnog depresivnog poremećaja ili velike depresije.

Tokom trajanja terapije maprotilinom, pacijent bi trebao biti pod pojačanim lekarskim nadzorom. Preporučeni opseg doza je između 75 i 150 mg dnevno. U zavisnosti od težine simptoma, odgovora pacijenta na terapiju i podnošljivosti, doziranje se može otpočeti sa 25 mg (jednom do tri puta dnevno) ili 75 mg (jednom dnevno), a zatim se povećavati postepeno do optimalne doze. Ne preporučuju se dnevne doze iznad 150 mg.

Režim doziranja treba odrediti individualno i prilagoditi ga stanju pacijenta i terapijskom odgovoru, npr. povećavajući večernju dozu dok se istovremeno doze uzete preko dana smanjuju ili, ukoliko je to povoljnije, primeniti jednokratno dnevno doziranje. Cilj je postići terapijski efekat uz što je moguće manje doze leka, naročito kod pacijenata koji su još uvek u fazi rasta ili starih (čiji je autononi nervni sistem nestabilan), s obzirom na to da kod njih generalno češće dolazi do neželjenih reakcija.

Maprotilin tablete treba progutati cele, sa dovoljno tečnosti. Stariji pacijenti (preko 60 godina)

Generalno, savetuje se primena nižih doza. Inicijalno, 25 mg jedan do tri puta dnevno. Ukoliko je

neophodno, dnevna doza se može postepeno povećati na 25 mg tri puta na dan ili 75 mg jednom dnevno, u zavisnosti od odgovora pacijenta na terapiju i podnošljivosti.

Ne preporučuju se doze veće od 150 mg dnevno.

Deca i adolescenti (ispod 18 godina)

Bezbednost i efikasnost leka maprotilin kod dece i adolescenata još uvek nije utvrđena. Stoga se ne preporučuje primena u ovoj grupi.

Prekid terapije

Nagla obustava lečenja ili naglo smanjenje doze treba izbegavati zbog moguće pojave neželjenih reakcija na lek.

• Preosetljivost na maprotilin ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1, ili ukrštena preosetljivost na triciklične antidepresive.
• Konvulzivni poremećaj ili snižen prag konvulzivnog nadražaja (npr. moždano oštećenje različite etiologije, alkoholizam).
• Akutna faza infarkta miokarda i defekti sprovodnog sistema srca (uključujući sindrom kongenitalnog produženja QT).
• Teško narušena funkcija jetre ili bubrega
• Glaukom zatvorenog ugla ili retencija urina (npr. usled bolesti prostate).
• Istovremeno lečenje MAO inhibitorima (videti odeljak 4.5).
• Akutna intoksikacija alkoholom, hipnoticima, ili psihotropnim lekovima (videti odeljak 4.5).
• Lek maprotilin je kontraindikovan za lečenje depresije kod dece i adolescenata.
• Lek maprotilin je kontraindikovan za lečenje noćnog mokrenja (enuresis nocturna).

Antiaritmici

Antiaritmike koji su snažni inhibitori CYP2D6, kao hinidin i propafenon, ne bi trebalo koristiti zajedno sa lekom maprotilin. Antiholinergički efekti hinidina mogu sa maprotilinom ispoljiti dozno-zavisni sinergizam (videti odeljak 4.5).

Kliničko pogoršanje i rizik od suicida/suicidalnih misli

Pacijenti sa depresijom mogu da dožive pogoršanje svojih depresivnih simptoma i/ili javljanje suicidalnih misli i ponašanja (suicidalnost), bez obzira da li uzimaju antidepresivne lekove, i ovaj rizik može da perzistira sve do javljanja značajne remisije. Kako se može desiti da tokom prvih nekoliko nedelja terapije, ili duže, poboljšanje izostane, treba pažljivo pratiti znake kliničkog pogoršanja i suicidalnosti kod pacijenata, posebno na početku terapije i u vreme menjanja doze, bilo da se ona povećava ili smanjuje.

Generalno, kliničko iskustvo je da rizik od suicida raste u ranim fazama oporavka. Kod pacijenata suicidalnim događajima u anamnezi ili onih sa visokim stepenom rizika od suicida pre započinjanja terapije, povećan je rizik od suicidalne ideacije ili pokušaja suicida. Meta analiza placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja antidepresivnih lekova kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima je pokazala povećan rizik od suicida u poređenju sa placebom kod pacijenata mlađih od 25 godina.

Treba razmotriti menjanje terapijskog režima, uključujući moguće obustavljanje leka, kod pacijenata čija se depresija perzistentno pogoršava ili kod kojih se javlja suicidalnost koja je teška, nagla u nastupu, ili ona nije ni bila deo početnih simptoma pacijenata. Pacijentima (i osobama koje brinu o njima) treba skrenuti pažnju na potrebu praćenja svakog pogoršanja stanja i/ili pojave suicidalnih ideja/ponašanja ili misli o samopovređivanju. Ako su takvi simptomi prisutni, pacijent treba odmah da potraži medicinsku pomoć. Slično praćenje kliničkog pogoršanja i suicidalnosti je potrebno kod pacijenata čija je depresija povezana sa drugim psihijatrijskim poremećajima, a leče se antidepresivima.

Simptomi anksioznosti, agitacije, napada panike, nesanice, iritabilnosti, ispoljavanja nasilja (agresivnosti), impulsivnosti, akatizija (psihomotornog nemira), hipomanije i manije, bili su prijavljivani kod odraslih, adolescenata i dece lečenim antidepresivima zbog velikog depresivnog poremećaja, kao i drugih indikacija,

psihijatrijskih i ne-psihijatrijskih. Kod odraslih i dece sa depresivnim poremećajima, pogoršanje depresije i/ili suicidalne ideacije ili drugih psihijatrijskih simptoma može da se javi nezavisno od toga da li su primali terapiju antidepresivima. Iako se ne može pronaći uzročna veza između pojave ovih simptoma i pogoršanja depresije, odnosno razvoja suicidalnih ideja, smatra se da ovakvi simptomi predstavljaju najavu suicidalnosti.

U kratkoročnim studijama kod dece i adolescenata i mlađih odraslih osoba starosti do 25 godina sa depresivnim i drugim psihijatrijskim poremećajima, antidepresivi su povećavali rizik od suicidalne ideacije i ponašanja (suicidalnost).

Naročito je važno pažljivo praćenje, posebno kod pacijenata kod kojih postoji povećan rizik tokom prvih meseci terapije antidepresivima, ili u vreme povećavanja ili smanjivanja doza.

Lek maprotilin treba propisivati sa najmanjom količinom tableta na raspolaganju pacijentu, kako bi se smanjio rizik od predoziranja.

Manija i bipolarni poremećaj

Epizoda velike depresije može biti prva manifestacija bipolarnog poremećaja. Smatra se (iako nepotvrđeno kontrolisanim ispitivanjima) da lečenje takve epizode bilo kojim antidepresivom u monoteapiji može povećati verovatnoću kombinovane/manične epizode kod pacijenata pod rizikom od nastanka bipolarnog poremećaja. Pre otpočinjanja lečenja antidepresivom, treba utvrditi da li je pacijent pod rizikom od nastanka bipolarnog poremećaja. Treba naglasiti da lek maprotilin nije namenjen za lečenje bipolarnog poremećaja.

Informacije za pacijente i članove porodica

Pacijente i njihove porodice treba upozoriti o potrebi praćenja ispoljavanja anksioznosti, agitacije, paničnih napada, nesanice, iritabilnosti, agresivnosti, impulsivnosti, akatizije, hipomanije, manije, pogoršanja depresije i suicidalnih ideacija, naročito ubrzo po otpočinjanju terapije. O pojavi ovakvih simptoma treba obavestiti lekara, naročito ukoliko su intenzivniji, naglog nastupa, ili nisu ranije bili deo simptomatologije pacijenta.

Pacijent ima pravo na tretman u skladu sa etičkim i profesionalnim standardima, i zato ga treba celovito informisati u otvorenom razgovoru o rizicima/koristi efikasnosti i bezbednosti tokom primene predloženog terapijskog režima.

Konvulzije

Postoje retki izveštaji o pojavi konvulzija pri primeni terapijskih doza maprotilina kod pacijenata bez konvulzija u anamnezi. U pojedinim slučajevima su utvrđeni drugi faktori rizika, kao što je uporedna primena lekova koji snižavaju prag konvulzivne aktivnosti. Rizik od pojave konvulzija se može povećati kada se istovremeno primenjuju antipsihotici (npr. fenotiazini, risperidon, videti odeljak 4.5), kada se istovremena primena benzodiazepina naglo obustavi, ili kada se preporučena doza maprotilina brzo prekorači. Dok uzročno-posledična veza nije utvrđena, rizik od konvulzija se može smanjiti: primenom niske inicijalne doze; održavanjem inicijalne doze tokom 2 nedelje, a zatim postepenim i malim povećanjima doze; podešavanjem doze održavanja na minimalni efektivni nivo; opreznim prilagođavanjem ili izbegavanjem istovremene primene lekova koji snižavaju prag konvulzija (npr. fenotiazini, risperidon); izbegavanjem naglog obustavljanja benzodiazepina.

Potreban je brižljiv nadzor u slučaju odluke za sprovođenje uporedne elektrokonvulzivne terapije.

Poremećaji srca i krvnih sudova

Potreban je oprez kod pacijenata sa teškim kardiovaskularnim bolestima, kao što su srčana insuficijencija, poromećaji sprovodljivosti (npr. AV blok I-III stepena) ili srčane aritmije. U tom slučaju treba pratiti parametre kardiovaskularne funkcije i EKG, ovo pre započinjanja lečenja, u stanju ravnoteže, nakon povećanja doze i pri uvođenju lekova koji mogu stupiti u interakcije.

Maprotilin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje korigovanog QT intervala/TdP, uključujući sindrom kongenitalno produženog QT-a, starost 65 godina, ženski pol, strukturne bolesti srca/disfunkciju leve komore, stanja poput bubrežnih ili hepatičnih oboljenja, primena lekova koji inhibiraju metabolizam maprotilina i istovremena primena drugih lekova koji produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5). Pre započinjanja lečenja treba korigovati eventualnu hipokalemiju i hipomagnezemiju.

Treba razmotriti prekid terapije maprotilinom ili smanjenje doze ukoliko je QT interval >500 ms ili ako se poveća za >60 ms.

Dolazilo je do pojave srčanih aritmija, sinusne tahikardije i produženja vremena sprovođenja prilikom primene tricikličnih i tetracikličnih antidepresiva. Ventrikularna tahikardija, ventrikularna fibrilacija i Torsades de pointes su veoma retko prijavljivani za lek maprotilin; neki od ovih slučajeva su imali smrtni ishod. Potreban je oprez kod starijih pacijenata i pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima, kao što su preživljen infarkt miokarda, istorija aritmija, odnosno ishemijske bolesti srca. Kod tih pacijenata je neophodno praćenje srčane funkcije, kao i EKG, naročito tokom dugotrajne terapije. Potrebna su redovna merenja krvnog pritiska kod pacijenata sklonih ortostatskoj hipotenziji.

Drugi psihijatrijski efekti

Pojava psihoze je povremeno bila primećana kod pacijenata sa šizofrenijom koji su dobijali triciklične antidepresive i sa maprotilinom kao tetracikličnim antidepresivom se ovaj rizik ne može isključiti. Slično, epizode hipomanije ili manije su bile izveštavane kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem za vreme terapije tricikličnim antidepresivima tokom depresivne faze. U takvim slučajevima može biti neophodno da se smanji doza maprotilina ili da se maprotilin zameni antipsihotikom. Komedikacija sa antipsihoticima (npr. fenotiazinima, risperidonom) može rezultirati povećanjem koncentracija maprotilina, sniženim pragom konvulzivnog nadražaja i konvulzijama (videti odeljak 4.5). Kombinacija sa inhibitorom CYP2D6 tioridazinom može dovesti do teških srčanih aritmija. Stoga može biti neophodno prilagođavanje doza.

Kod starijih ili pacijenata sa predispozicijom, triciklični antidepresivi mogu provocirati jatrogene psihoze, naročito uveče; one se po pravilu povlače nekoliko dana po obustavi terapije.

Pacijente na terapiji maprotilinom treba upozoriti da reakcije na alkohol, barbiturate i druge depresore CNS mogu biti pojačane (videti odeljak 4.5).

Hipoglikemija

Mogućnost pojave hipoglikemije se mora uzeti u obzir ukoliko se maprotilin daje zajedno sa oralnim hipoglikemicima kao što su derivati sulfoniluree ili insulin. Pacijenti koji boluju od dijabetesa bi trebalo da pažljivije prate glikemiju pri započinjanju ili obustavi terapije maprotilinom (videti odeljak 4.5).

Broj leukocita

Iako su tek u pojedinačnim slučajevima prijavljivane promene broja leukocita, potrebno je periodično pratiti broj leukocita, kao i pojavu simptoma poput groznice ili bola u grlu, naročito prvih meseci terapije. Isto se preporučuje tokom dugotrajne terapije.

Anestezija

Pre izvođenja opšte ili lokalne anestezije, anesteziolog treba da bude obavešten o tome da je pacijent na terapiji maprotilinom. Bezbednije je nastaviti sa lečenjem nego rizikovati kliničko pogoršanje naglom obustavom maprotilina pred operaciju.

Posebne populacije i dugotrajna terapija

Tokom dugotrajne terapije, savetuje se praćenje funkcije bubrega i jetre.

Preporučuje se oprez kod pacijenata sa oštećenjem jetre i bubrega kao i kod pacijena ta istorijom povišenog intraokularnog pritiska, feohromocitoma, teške hronične opstipacije ili istorijom retencije urina, naročito kod istovremene hipertrofije prostate.

Ciklični antidepresivi mogu izazvati paralitički ileus, naročito kod starijih i hospitalizovanih pacijenata. Treba preduzeti odgovarajuće mere ako dođe do opstipacije.

Potreban je oprez kod pacijenata sahipertireozom, odnosno pacijenata koji su na terapiji tireoidnim hormonima (moguć porast neželjenih dejstava na srce).

Porast stope zubnih karijesa je prijavljen kod pacijenata koji su dugo na terapiji cikličnim antidepresivima. Stoga se preporučuju redovni pregledi stomatologa tokom dugotrajne terapije (videti odeljak 4.8).

Smanjena lakrimacija i akumulacija mukoidnog sekreta u vezi je sa antiholinergičkim osobinama cikličnih antidepresiva i može dovesti do oštećenja epitela rožnjače kod pacijenata koji nose kontaktna sočiva.

Ne preporučuje se primena maprotilina u kombinaciji sa klonidinom, guanfacinom ili alfa- ili beta- simpatomimeticima (adrenalin, noradrenalin ili dopamine primenjeni parenteralnim putem) (videti odeljak 4.5).

Maprotilin može povećati osetljivost kože na sunce. Čak i kratkotrajno izlaganje suncu može izazvati osip na koži, svrab, crvenilo ili diskoloraciju (videti odeljak 4.8). U slučaju direktnog izlaganja sunčevom zračenju, pacijenti treba da nose zaštitne naočari i da se štite adekvatnom odećom.

Postoje izveštaji da se, u slučajevima povezanim sa predoziranjem sa smrtnim ishodom, maprotilin može porediti sa drugim antidepresivima.

Prekid terapije

Naglu obustavu ili naglo smanjenje doze treba izbegavati zbog moguće pojave neželjenih reakcija. Ukoliko se donese odluka o prekidu lečenja, lek treba postepeno obustavljati, brzo koliko je to moguće, ali tako da ne dođe do pojave simptoma nagle obustave (videti odeljak 4.8 za opis rizika od obustave terapije maprotilinom).

Laktoza

Maprotilin tablete sadrže laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

CYP2D6 inhibitori

Istovremena primena inhibitora CYP2D6 enzima može povećati koncentracije maprotilina, do ~3,5 puta kod pacijenata sa fenotipom ekstenzivnih metabolizera debrizokvina, menjajući ih u fenotip sporih metabolizera (videti odeljak 5.2).

Lekovi koji produžavaju korigovani QT interval (QTc)

Rizik od produženja QTc intervala i/ili ventrikularnih aritmija uključujući ventrikularnu tahikardiju i (npr. Torsades de pointes TdP) je povećan tokom istovremene primene drugih lekova koji produžavaju QTc interval (npr. neki antipsihotici i antibiotici). Treba proveriti informacije o drugim primenjenim lekovima i njihovom uticaju na QTc interval. Preporučuje se oprez pri primeni lekova koji produžavaju QT interval, posebno kod pacijenata kod kojih postoje faktori rizika.

MAO inhibitori

Inhibitori monoaminooksidaze (MAO) koji su potentni CYP2D6 inhibitori in vivo, kakav je moklobemid, kontraindikovani su tokom primene leka maprotilin (videti odeljak 4.3). Maprotilin se ne sme davati najmanje 14 dana nakon prekida primene MAO inhibitora kako bi se izbegao rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija, kakve su hiperpireksija, tremor, generalizovan klonički konvulzivni napad i delirijum, sa mogućim smrtnim ishodom. Isto važi i kada se MAO inhibitor uvodi u terapiju nakon prethodne terapije maprotilinom (videti odeljak 4.3).

Antiaritmici

Antiaritmici koji su potentni inhibitori CYP2D6 enzima, kao što su hinidin i propafenon, ne smeju se koristiti u kombinaciji sa maprotilinom. Antiholinergički efekti hinidina mogu da ispolje dozno-zavisni sinergizam sa maprotilinom.

Antidijabetici

Istovremena primena sa derivatima sulfoniluree ili insulinom može potencirati hipoglikemijske efekte antidijabetika. Pacijenti koji boluju od dijabetesa bi trebalo da redovnije kontrolišu glikemiju prilikom započinjanja ili prestanka lečenja maprotilinom (videti odeljak 4.4).

Antipsihotici

Istovremena primena antipsihotika (npr. fenotiazini, risperidon), može dovesti do povećanja koncentracije maprotilina u plazmi, sniženog praga konvulzivnog nadražaja i konvulzija. Istovremena primena sa inhibitorom CYP2D6 enzima tioridazinom može uzrokovati teške srčane aritmije. Stoga može biti neophodno prilagođavanje doza.

Antikoagulansi

Neki triciklični antidepresivi mogu pojačati antikoagulantno dejstvo kumarina, moguće je inhibicijom njegovog metabolizma u jetri ili smanjenjem intestinalnog motiliteta. Nema dokaza da maprotilin inhibira metabolizam antikoagulanasa kakav je varfarin (aktivni S-enantiomer se eliminiše pod dejstvom CYP2C9), ali se ipak kod uporedne primene antikoagulanasa savetuje praćenje protrombina u plazmi.

Antiholinergički lekovi

Maprotilin može pojačati dejstva antiholinergičkih lekova (npr. fenotiazina, antiparkinsonika, atropina, biperidena, antihistaminika) na zenice, centralni nervni sistem, creva i bešiku.

Antihipertenzivi

Istovremena primena beta-blokatora, koji su inhibitori CYP2D6, kao što je propranolol, može dovesti do povećanja koncentracija maprotilina u plazmi. U takvim slučajevima, preporučuje se praćenje koncentracija u plazmi i prilagođavanje režima doziranja. Maprotilin može umanjiti ili poništiti antihipertenzivne efekte adrenergičkih lekova kao što su gvanetidin, betanidin, rezerpin, klonidin i alfa-metildopa. Pacijentima koji zahtevaju dodatnu terapiju za hipertenziju zato treba davati antihipertenzive drugog tipa (npr. diuretike, vazodilatatore ili beta-blokatore koji ne podležu biotransformaciji u značajnijoj meri). Nagli prekid primene leka maprotilin takođe može izazvati naglu i ozbiljnu hipotenziju.

Simpatomimetski lekovi

Maprotilin može potencirati kardiovaskularne efekte simpatomimetskih lekova kao što su adrenalin, noradrenalin, izoprenalin, efedrin i fenilefrin, primenjenih i u formi kapi za nos i dodataka lokalnim anesteticima (npr. u stomatologiji). Stoga se zahteva pažljivo praćenje (krvnog pritiska, srčanog ritma) i prilagođavanje doza.

Depresori centralnog nervnog sistema

Pacijente koji uzimaju maprotilin treba upozoriti da njihov odgovor na alkohol, barbiturate i druge depresore CNS-a može biti intenziviran (videti odeljak 4.4).

Benzodiazepini

Istovremena primena benzodiazepina može dodatno pojačati sedaciju.

Metilfenidat

Metilfenidat može povećati koncentracije tricikličnih antidepresiva u plazmi i tako pojačati njihov efekat. Stoga će možda biti neophodno prilagođavanje doza.

Antidepresivi iz grupe SSRI

Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), koji inhibiraju CYP2D6, kakvi su fluoksetin, fluvoksamin (takođe je inhibitor CYP3A4, CYP2C19, CYP2C9 i CYP1A2), paroksetin, sertralin ili citalopram, može dovesti do rapidnog povećanja koncentracija maprotilina u plazmi, sa posledičnom pojavom neželjenih dejstava. Zbog dugog poluvremena eliminacije fluoksetina i fluvoksamina, ovaj efekat može biti produžen. Stoga će možda biti neophodno prilagođavanje doza.

Antagonisti H2 receptora

Iako nije izveštavano kod maprotilina, pokazalo se da istovremena primena sa antagonistom histaminskih H2 receptora, cimetidinom (inhibitor nekoliko P450 izoenzima, uključujući CYP2D6 i CYP3A4), inhibira metabolizam nekoliko tricikličnih antidepresiva, rezultujući povećanjem plazma koncentracija antidepresiva i porastom incidence neželjenih dejstava (suva usta, zamućen vid). Stoga će možda biti potrebno smanjenje doze maprotilina, kada se primenjuje zajedno sa cimetidinom.

Oralni antifungalni lekovi, terfinabin

Istovremena primena terfinabina, antifungalnog leka (snažnog inhibitora CYP2D6) može rezultirati povećanjem koncentracije maprotilina u plazmi. Može biti potrebno prilagođavanje doze maprotilina.

Ostale interakcije

Interakcije se mogu javiti sa antiretrovirusnim lekovima, antiprotozoicima (npr. hinin), dihidroergotaminima, disulfiramom i mišićnim relaksansima (npr. baclofen). Povećana ekspozicija maprotilina može se javiti kod istovremene primene sa antiretrovirusnim lekovima, jer oni mogu inhibirati CYPD6. Slično, hinin koji inhibira CYP2D6, ne bi trebalo primenjivati istovremeno sa maprotilinom, jer postoji povećan rizik za pojavu aritmija. Disulfiram može inhibirati biotransformaciju maprotilina i stoga koncentraciju maprotilina treba pratiti ukoliko ga pacijenti uzimaju u kombinaciji sa disulfiramom. Maprotilin može pojačati dejstvo mišićnih relaksanasa.

Uticaj induktora citohrom P450 na metabolizam maprotilina

Maprotilin se primarno metaboliše od strane CYP2D6, i u određenoj meri od strane CYP1A2. Izgleda da se CYP2D6 ne može indukovati, ali istovremena primena supstanci za koje se zna da indukuju CYP1A2 može povećati formiranje dezmetilmaprotilina i redukovati efikasnost maprotilina. Ne očekuje se da ukupni farmakodinamski efekat bude smanjen, s obzirom na to da je dezmetilmaprotilin aktivan metabolit. Ipak, tek treba da se otkrije indukcija enzima tokom metabolizma maprotilina i dezmetilmaprotilina (npr. P450 izoenzimi, enzimi faze II) mogu ubrzati metabolizam aktivnih supstanci i smanjiti efikasnost maprotilina. Prilagođavanje režima doziranja maprotilina može biti neophodno kada se primenjuje istovremeno sa lekovima koji indukuju hepatični citohrom P450, naročito one karakteristično uključene u metabolizam tricikličnih antidepresiva, kao što su CYP3A4, CYP2C19, odnosno CYP1A2 (npr. rifampicin, karbamazepin, fenobarbiton i fenitoin).

Plodnost

Nema posebnih preporuka.

Žene u reproduktivnom periodu Nema posebnih preporuka.

Trudnoća

Na animalnim modelima nije utvrđena teratogena ili mutagena aktivnost i nema dokaza o uticaju na fertilitet ili oštećenja fetusa. Međutim, nije utvrđena bezbednost primene tokom trudnoće. Pojedinačni slučajevi ukazuju na moguću vezu između maprotilina i neželjenih dejstava na fetus.

Maprotilin ne bi trebalo primenjivati tokom trudnoće izuzev ako korist očito prevazilazi rizik po fetus.

Terapiju maprotilinom treba obustaviti najmanje 7 nedelja pre očekivanog termina za porođaj, ukoliko to dozvoljava klinički status pacijenta, kako bi se sprečili sledeći simptomi kod novorođenčeta: dispnea, letargija, iritabilnost, tahikardija, hipotonija, konvulzije, napetost i hipotermija.

Dojenje

Maprotilin prelazi u majčino mleko. Nakon peroralne primene 150 mg dnevno tokom 5 dana, koncentracije u majčinom mleku prevazilaze koncentracije u plazmi 1,3 do 1,5 puta. Iako nema prijava neželjenih reakcija kod beba, majke koje primenjuju maprotilin ne bi trebalo da doje.

Treba upozoriti pacijente koji primenjuju lek maprotilin na pojavu zamućenja vida, vrtoglavice, somnolencije ili druge simptome na CNS-u (videti odeljak 4.8), i da u tom slučaju ne bi trebalo da voze, rukuju mašinama ili se izlažu potencijalno opasnim aktivnostima. Pacijente takođe treba upozoriti da upotreba alkohola ili drugih lekova može pojačati navedene efekte.

Neželjena dejstva su obično blaga i prolazna, i povlače se tokom terapije ili sa smanjenjem doza. Ona nisu uvek u vezi sa primenjenom dozom ili koncentracijama leka u plazmi. Nekada je teško razdvojiti pojavu neželjenog dejstva od simptoma same bolesti, kao što je zamor, poremećaji sna, agitacija, anksioznost, konstipacija ili suva usta.

Pri pojavi neželjenog dejstva ozbiljnije prirode, npr. neurološkog ili psihijatrijskog, terapiju lekom maprotilin treba obustaviti.

Stariji pacijenti su naročito osetljivi na antiholinergičke, neurološke, psihijatrijske ili kardiovaskularne neželjene efekte. Njihov kapacitet za metabolizam i izlučivanje leka može biti smanjen, sa rizikom od pojave povećanih koncentracija u plazmi pri uobičajenim dozama leka (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Sledeća neželjena dejstva su prijavljivana tokom terapije maprotilinom ili tricikličnim antidepresivima. Tabela 1

Neželjena dejstva su klasifikovana prema opadajućoj učestalosti, koristeći sledeću klasifikaciju: veoma često (≥1/10); često (≥ 1/100 do <1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznate učestalosti (učestalost ne može biti procenjena na osnovu raspoloživih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Veoma retko: leukopenija, agranulocitoza, eozinofilija, trombocitopenija.

Endokrini poremećaji

Veoma retko: neodgovarajuća sekrecija antidiuretskog hormona (SIADH).

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često: povećan apetit, abnormalna gojaznost. Veoma retko: hiponatremija

Psihijatrijski poremećaji

Često: psihomotorni nemir, anksioznost, agitacija, manija, hipomanija, poremećaj libida, agresija, poremećaji sna, nesanica, noćne more, depresija.

Retko: delirijum, konfuzija, halucinacije (naročito kod starijih pacijenata), nervoza.

Veoma retko: pojava psihotičnih simptoma, depersonalizacija.

Nepoznate učestalosti: suicidalna ideacija i ponašanje (slučajevi suicidalne ideacije i ponašanja su registrovani tokom trajanja terapije maprotilinom ili neposredno po završetku terapije) (videti odeljak 4.4).

Poremećaji nervnog sistema

Veoma često: somnolencija, vrtoglavica, glavobolja, blagi tremor, mioklonus.

Često: sedacija, narušena memorija, poremećaji pažnje, parestezija (utrnulost, peckanje), disartrija. Retko: konvulzije, akatizija, ataksija.

Veoma retko: diskinezija, poremećaj koordinacije, sinkopa, disgeuzija, poremećaj ravnoteže.

Poremećaji oka

Često: zamagljen vid, poremećaj akomodacije oka.

Poremećaji uha i i labirinta

Veoma retko: tinitus.

Kardiološki poremećaji

Često: sinusna tahikardija, palpitacije. Retko: aritmija.

Veoma retko: poremećaji sprovodnog sistema (npr. širenje QRS kompleksa, blok srčane grane, promene PQ intervala), produženje QT intervala, ventrikularna tahikardija, ventricularna fibrilacija, Torsades de pointes.

Vaskularni poremećaji

Često: napadi vreline, crvenilo, ortostatska hipotenzija.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Veoma retko: alergijski alveolitis (sa ili bez eozinofilije, intersticijalna bolest pluća, kao što je subakutni intersticijalni pneumonitis), bronhospazam, nazalna kongestija.

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma često: suva usta.

Često: mučnina, povraćanje, abdominalni poremećaji, konstipacija. Retko: dijareja.

Veoma retko: stomatitis, dentalni karijes.

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma retko: hepatitis (sa ili bez žutice).

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Često: alergijski dermatitis (osip, urtikarija), reakcije fotosenzitivnosti, hiperhidroza.

Veoma retko: pruritus, kutani vaskulitis, alopecija, erythema multiforme, Stevens – Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, purpura.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Često: mišićna slabost.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Često: poremećaj mikturicije. Veoma retko: retencija urina.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Često: erektilna disfunkcija.

Veoma retko: hipertrofija dojki (ginekomastija), galaktoreja. Nepoznate učestalosti: seksualna disfunkcija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma često: premorenost.

Često: pireksija.

Veoma retko: otok (lokalni ili generalizovani).

Ispitivanja

Često: povećanje telesne mase, elektrokardiogramski poremećaji (npr. promene u ST i T talasu), povišen intraokularni pritisak.

Retko: porast krvnog pritiska, poremećeni testovi funkcije jetre (transaminaze, alkalna fosfataza). Veoma retko: izmenjen elektroencefalogram, QT prolongacija na elektrokardiogramu.

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije

Veoma retko: pad.

Nepoznate učestalosti: frakture; epidemiološke studije, uglavnom rađene kod pacijenata starosto 50 godina i više, pokazuju povećan rizik od koštanih fraktura kod pacijenata koji su na terapiji SSRI i tricikličnim antidepresivima. Mehanizam koji vodi u ovaj rizik je nepoznat.

Simptomi obustave

Iako ne dolazi do pojave zavisnosti u punom smislu, povremeno se nakon naglog prekida primene leka ili smanjenja doze mogu javiti sledeći simptomi: mučnina, povraćanje, abdominalni bol, dijareja,

nesanica, glavobolja, nervoza, anksioznost, pogoršanje depresije ili povratak depresivnog raspoloženja (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Znaci i simptomi predoziranja maprotilinom su slični onima kao kod tricikličnih antidepresiva. Nepravilnosti u radu srca i neurološke smetnje su glavne komplikacije. Kod dece se nenamerna ingestija bilo koje količine leka smatra opasnom i potencijalno može dovesti do smrtnog ishoda.

Simptomi se obično javljaju nakon 4 sata od ingestije i maksimalnu ozbiljnost dostižu nakon 24 sata. Usled odložene resorpcije (antiholinergički efekat), dugog poluvremena eliminacije i enterohepatičkog kruženja,

pacijent je pod rizikom u narednih 4 do 6 dana.

Javljaju se sledeći znaci i simptomi:

CNS: somnolencija, stupor, koma, ataksija, psihomotorni nemir, agitacija, pojačani refleksi, mišićni rigiditet i horeo-atetozni pokreti, konvulzije.

KVS: hipotenzija, tahikardija, produženje QT intervala, aritmije, poremećaji sprovođenja, šok, srčana insuficijencija; ventrikularna tahikardija,ventrikularna fibrilacija, Torsades de pointes, srčani arest, koji je nekad sa smrtnim ishodom.

Takođe se mogu javiti respiratorna depresija, cijanoza, povraćanje, groznica, midrijaza, znojenje, oligurija i anurija.

Lečenje

Ne postoji specifični antidot i mere su u osnovi simptomatske i suportivne.

Pacijente, a naročito decu, koji su progutali previsoke doze maprotilina treba hospitalizovati i držati pod neposrednim nadzorom tokom najmanje 72 sata.

Lavažom treba isprazniti želudac što je ranije moguće, ili izazvati povraćanje ako je pacijent svestan. Ukoliko nije, treba obezbediti prohodnost disajnih puteva endotrahealnom tubom pre izvođenja ispiranja, bez izazivanja povraćanja. Preporuka je da se ove mere preduzmu do12 sati ili duže nakon predoziranja, s obzirom na to da antiholinergički efekat maprotilina može usporiti gastričnu pasažu. Primena aktivnog uglja može pomoći u smanjenju resorpcije leka.

Simptomatska terapija se bazira na savremenim metodama intenzivne nege, sa stalnim praćenjem srčane funkcije, parcijalnih pritisaka kiseonika i ugljen-dioksida, merenjem elektrolita, i mogućoj potrebi za hitnim merama, kakva je antikonvulzivna terapija, veštačko disanje i oživljavanje. Za fizostigmin su prijavljivani slučajevi teške bradikardije, asistolije i konvulzija, pa se njegova primena ne preporučuje u slučaju predoziranja maprotilinom. Hemodijaliza i peritonealna dijaliza nisu od koristi zbog niskih koncentracija maprotilina u plazmi.

Alkalizacija plazme natrijum-bikarbonatom ili natrijum-laktatom se pokazala uspešnom u lečenju kardioloških komplikacija. Preporučuje se kliničko-toksičko testiranje krvi ili plazme.

Farmakoterapijska grupa: Psihoanaleptik. Antidepresiv. Neselektivni inhibitor preuzimanja monoamina.

ATC šifra: N06AA21

Maprotilin je tetraciklični antidepresiv, psihoanaleptik, neselektivni inhibitor preuzimanja monoamina, čije su osnovne terapijske karakteristike zajedničke sa tricikličnim antidepresivima. Pokazuje dobro izbalansiran spektar aktivnosti, poboljšanje raspoloženja i ublažavanje anksioznosti, agitacije i psihomotornih tegoba. Kod maskirane depresije može imati pozitivan uticaj na somatske simptome.

Maprotilin se strukturno i farmakološki razlikuje od tricikličnih antidepresiva.

Pokazuje potentnu i selektivnu inhibiciju preuzimanja noradrenalina u presinaptičke nervne završetke kortikalnih struktura u CNS-u, dok takvo dejstvo ne pokazuje na nivou preuzimanja serotonina.

Maprotilin ispoljava blag do umeren afinitet za centralne alfa1-adrenergičke receptore, izraženu inhibitornu aktivnost na histaminskim H1 receptorima i umerene antiholinergičke efekte.

Smatra se da su promene funkcionalnog odgovora neuroendokrinog sistema (hormon rasta, melatonin, endorfinergički sistem) i/ili neurotransmitera (noradrenalin, serotonin, GABA) tokom dugotrajnog lečenja takođe uključeni u mehanizam delovanja maprotilina.

Resorpcija

Maprotilin se postepeno, ali potpuno resorbuje iz gastrointestinalnog trakta posle primenjene pojedinačne doze. Prosečna apsolutna biološka raspoloživost leka je 66-70%. Maksimalne koncentracije u plazmi od 48 do 150 nanomola/L (13 do 47 nanograma/mL) se postižu za 8 sati od primene pojedinačne doze od 50 mg.

Nakon ponovljene oralne ili intravenske primene 150 mg leka na dan, ravnotežne koncentracije u krvi od 320 do 1270 nanomola/L (100 do 400 nanograma/mL) se postižu tokom druge nedelje terapije, bilo da je doza primenjena kao pojedinačna dnevna doza ili podeljena u tri doze. Ravnotežne koncentracije maprotilina su linearno proporcionalne dozi, iako se dosta razlikuju od osobe do osobe.

Maksimalna koncentracija u plazmi se postiže nakon 8-24 sata. Distribucija

Particioni koeficijent maprotilina između krvi i plazme je 1,7. Prosečna vrednost volumena distribucije leka je 23-27 L/kg. Oko 88-90% leka je vezano za proteine plazme, nezavisno od godina pacijenta i bolesti.

Koncentracije leka u cerebrospinalnoj tečnosti iznose 2-13% koncentracije u serumu. Biotransformacija

Maprotilin se primarno eliminiše metabolizmom; samo 2-4% doze se izluči u nepromenjenom obliku urinom. Glavni put metabolizma je stvaranje farmakološki aktivnog metabolita, dezmetilmaprotilina. Primarna eliminacija maprotilina i dezmetilmaprotilina je hidroksilacija i dalja konjugacija metabolita i izlučivanje urinom. Hidroksilovani metaboliti, kao što su izomerni fenoli, 2- i 3-hidroksimaprotilin i 2,3- dihidrodiol, predstavljaju samo 4-8% doze izlučene urinom. Većina eliminisanih proizvoda su glukuronid konjugati primarnih metabolita (75%). Demetilacija maprotilina je izgleda katalizovana primarno CYP2D6, uz određen doprinos, CYP1A2 izoenzima.

Eliminacija

Maprotilin se eliminiše iz krvi sa srednjim poluvremenom eliminacije od 43-45 h. Prosečan sistemski klirens se kreće u opsegu od 510 do 570 mL/min.

Za 21 dan, oko dve trećine pojedinačne doze se izluči urinom, primarno kao slobodni ili konjugovani metaboliti, a oko jedne trećine fecesom.

Linearnost/nelinearnost

Iako koncentracije značajno variraju od osobe do osobe, stabilne koncentracije maprotilina su direktno proporcionalne dozi.

Svojstva kod posebnih kategorija pacijenata

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata se mogu zapaziti više koncentracije maprotilina u plazmi kao kombinovani rezultat smanjenog metabolizma leka i smanjene bubrežne funkcije. Kod starijih pacijenata (preko 60 godina), ravnotežne koncentracije su veće nego kod mlađih pacijenata posle primene istih doza; poluvreme eliminacije je duže i stoga bi dnevnu dozu trebalo prepoloviti (videti odeljke 4.2 i 4.8).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 24-37 mL/min), poluvreme eliminacije i renalno izlučivanje maprotilina je praktično nepromenjeno ukoliko je funkcija jetre očuvana. Renalno izlučivanje metabolita je smanjeno, ali je to kompenzovano izlučivanjem preko žuči.

Pacijenti sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega i normalnom funkcijom jetre mogu biti lečeni standardnim dozama. Maprotilin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.3).

Oštećenje funkcije jetre

S obzirom na to da se lek primalno eliminiše metabolizmom, značajan uticaj na klirens leka se očekuje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Maprotilin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3).

Uticaj etničkih karakteristika

Iako uticaj etničkih i rasnih karakteristika na farmakokinetiku maprotilina nije široko ispitivan, metabolizam maprotilina je pod uticajem genetskih faktora koji vode do skromnog ili ekstenzivnog metabolizma leka.

Spori ili ultrabrzi metabolizeri u odnosu na CYP2D6

Kod osoba sa fenotipom sporih metabolizera CYP2D6 (5-10% bele populacije), očekuje se da je izloženost maprotilinu približno 250% veća nego kod osoba sa fenotipom brzih metabolizera, dajući im jači i duži farmakološki efekat.

Uprkos nedostatku izveštaja o farmakokinetici maprotilina i dezmetilmaprotilina kod osoba sa ultrabzim metabolizerskim fenotipom, smatra se da će metabolizam maprotilina i dezmetilmaprotilina biti kod ovih osoba ubrzan. Dejstvo maprotilina kod ovih osoba je verovatno smanjeno i može biti potrebno podešavanje doze.

Pretklinički podaci o maprotilinu bazirani na konvencionalnim studijama toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, mutagenosti, karcinogenom potencijalu, teratogenosti i reproduktivnoj toksičnosti nisu pokazali poseban rizik za ljude.

Efekti u pretkliničkim studijama su zapaženi samo pri dozama koje su značajno iznad maksimalnih doza za ljude i stoga imaju mali značaj za kliničku primenu.

Jezgro tablete za Maprotilin, 25 mg i 50 mg: Laktoza, monohidrat;

Skrob, kukuruzni;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Želatin;

Magnezijum-stearat.

Omotač tablete za Maprotilin, 25 mg: Hipromeloza;

Makrogol 6000;

Titan-dioksid (E 171); Gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172).

Omotač tablete za Maprotilin, 50 mg:

Hipromeloza;

Makrogol 6000;

Titan dioksid (E 171); Gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172); Gvožđe(III)-oksid, braon (E 172).

Nisu poznate.

Rok upotrebe je 4 (četiri) godine.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

-unutrašnje pakovanje: Alu/PVC blister.

-spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta i Uputstvo za lek.

Neupotrebljen lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek Maprotilin je psihoanaleptik, antidepresiv, neselektivni inhibitor preuzimanja monoamina, a koristi se u terapiji depresivnih stanja.

Maprotilin je tetraciklični antidepresiv (inhibitor preuzimanja pre svega noradrenalina), čija je aktivnost slična tricikličnim antidepresivima. Antidepresivi pomažu da se koriguje hemijska neravnoteža u mozgu i olakšavaju fizičke i emocionalne simptome depresije. Osnovno dejstvo leka je poboljšanje raspoloženja, otklanjanje straha i depresivnih misaonih sadržaja. Pored antidepresivnog, maprotilin ispoljava i dodatno sedativno dejstvo. Zbog ove sedativne komponente pogodan je za lečenje anksioznih i agitiranih pacijenata. Lek Maprotilin se koristi u terapiji depresivnih epizoda i rekurentnog (povratnog) depresivnog poremećaja, uključujući veliku depresiju.

Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.

Važne činjenice o antidepresivima:

• Lekove treba uzimati svakodnevno.
• Antidepresive treba uzimati najmanje 2 do 4 nedelje da bi se videli prvi značajni efekti.
• Treba nastaviti sa lečenjem i kada se osećate bolje.
• Ne treba prekinuti sa lečenjem pre nego što se konsultuje lekar.
• Važno je da o svemu što Vam je nejasno oko lečenja porazgovarate sa Vašim lekarom.

Lek Maprotilin ne smete uzimati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6), ili neki od lekova iz grupe tricikličnih antidepresiva.

Lek Maprotilin ne smete uzimati zajedno sa lekovima koji se zovu inhibitori monoaminooksidaze (MAO), jer to može da dovede do ozbiljnih interakcija sa toksičnim dejstvom na CNS-u (npr. povišena telesna temperatura, tremor, delirijum, konvulzije, koma, pa čak i smrt). Treba da prođe najmanje 14 dana posle prekida terapije inhibitorima MAO, da bi se maprotilin primenio. Takođe, isti period treba da prođe od prekida terapije maprotilinom (ili nekim tricikličnim antidepresivom) da bi se dali inhibitori MAO.

Ukoliko ste nedavno imali infarkt miokarda, ukoliko imate akutno kongestivno srčano oštećenja ili defekt srčane provodljivosti nemojte koristiti Maprotilin tablete.

Lek Maprotilin snižava prag za nastanak konvulzija, stoga ukoliko spadate u grupu pacijenata sa povećanim rizikom za nastanak konvulzija (epileptičnih napada) nemojte koristiti Maprotilin tablete.

Ukoliko imate glaukom zatvorenog ugla ne smete koristiti Maprotilin tablete.

Ukoliko imate problema sa izlučivanjem mokraće (urinarnu retenciju) nemojte koristiti Maprotilin tablete.

U slučaju akutnog trovanja alkoholom, hipnoticima ili antipsihoticima, odmah prekinite upotrebu maprotilina.

Za lečenje depresije kod dece i adolescenata nemojte koristiti Maprotilin tablete.

Ukoliko imate ozbiljno oslabljenu funkciju jetre ili bubrega nemojte koristiti Maprotilin tablete.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Maprotilin.

Misli o samoubistvu i pogoršanje Vaše depresije

Ako ste depresivni, ponekad mogu da se jave misli o samopovređivanju ili samoubistvu. To može da bude pojačano u periodu kada počinjete da uzimate antidepresivne lekove, budući da je potrebno vreme, obično oko dve nedelje, ali ponekad i duže, da ovi lekovi počnu da deluju.

Veća je verovatnoća da ćete imati takve misli ukoliko ste

• ranije razmišljali o samoubistvu ili samopovređivanju
• ako ste mlada odrasla osoba. Podaci iz kliničkih ispitivanja pokazali su povećani rizik od ponašanja vezanog za samoubistvo kod odraslih osoba mlađih od 25 godina sa psihijatrijskim stanjima koja su lečena nekim antidepresivnim lekom.

Ako Vam se jave misli o samopovređivanju ili samoubistvu, odmah se obratite svom lekaru ili se javite u bolnicu za pomoć.

Može da bude korisno da kažete svom rođaku ili bliskom prijatelju da imate depresiju, i zamolite te osobe da pročitaju ovo Uputstvo. Možete da zatražite od tih osoba da Vam kažu ako misle da se Vaša depresija ili anksioznost pogoršavaju, ili ako su zabrinuti u vezi s promenama Vašeg ponašanja.

Konvulzije

Postoje izveštaji o pojavi konvulzija (epileptičnih napada) kod pacijenata koji su lečeni maprotilinom, naročito kada su primenjivane visoke doze. U većini slučajeva, ti pacijenti su imali konvulzivne napade u prošlosti, ili su uzimali druge lekove koji su olakšavali nastup konvulzija (snižavali prag konvulzivne aktivnosti). Vaš lekar će pre propisivanja maprotilina razmotriti rizik od nastupa konvulzija kod Vas.

Prijavljivani su slučajevi aritmija nakon upotrebe tricikličnih i tetracikličnih antidepresiva, naročito kad su primenjivani u visokim dozama. Zabeleženo je nekoliko slučajeva iznenadne smrti kod pacijenata sa kardiovaskularnim poremećajima koji su koristili ove lekove. Prijavljeni su i infarkt miokarda i moždani udar u vezi sa primenom tricikličnih antidepresiva. Stoga je potreban poseban oprez kada se maprotilin primenjuje kod starijih pacijenata, kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem uključujući i one sa srčanim infarktom u ličnoj anamnezi, aritmijama i/ili ishemičnim srčanim oboljenjem.

Vaš lekar će pratiti srčanu funkciju Vašeg srca, izvoditi EKG preglede naročito ukoliko ste na dugotrajnoj terapiji visokim dozama maprotilina (posebno ukoliko pripadate starijoj uzrasnoj grupi ili imate kardiološke probleme).

Maprotilin se koristi sa oprezom kod pacijenata sa hipertiroidnim poremećajima (povećana funkcija štitaste žlezde), kao i kod onih koji su na terapiji zbog hipertiroidnih poremećaja, zbog mogućnosti nastanka kardiovaskularne toksičnosti.

Zbog antiholinergičkih osobina, maprotilin se sa oprezom koristi kod pacijenata sa istorijom povećanog intraokularnog pritiska, istorijom urinarne retencije (nemogućnost uriniranja, naročito kod prisustva hipertrofije prostate).

Povremeno je zabeležena pojava aktiviranja psihoza kod pacijenata obolelih od šizofrenije kada im se u terapiju uvedu triciklični antidepresivi. Ovo se mora uzeti u obzir kada se primenjuje maprotilin.

Poznato je da kod pacijenata sa cikličnim poremećajima (bipolarna depresija) dok su na terapiji tricikličnim antidepresivima u toku trajanja depresivne faze, može doći do razvoja hipomanične ili manične epizode.

Maprotilin nije namenjen za lečenje bipolarne depresije.

Triciklični antidepresivi mogu ubrzati nastanak paralitičkog ileusa (zapetljaj creva), naročito kod starih i hospitalizovanih pacijenata. Stoga, ukoliko dođe do nastanka opstipacije (zatvor), obratite se Vašem lekaru koji će preduzeti odgovarajuće mere.

Ukoliko imate više od 60 godina, hipertrofiju prostate, oštećenje bubrega i jetre, Vaš lekar će dozu prilagoditi Vašim potrebama.

Ukoliko treba da idete na neku operaciju, uključujući i manje stomatološke intervencije, recite lekaru da uzimate maprotilin.

Drugi lekovi i Maprotilin

Imajte u vidu da se ove informacije mogu odnositi i na lekove koje više ne pijete, kao i na lekove koje planirate da uzimate u budućnosti.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Maprotilin i drugi lekovi mogu da međusobno utiču na dejstvo. U ove lekove spadaju:

• lekovi za lečenje povišenog krvnog pritiska ili problema sa srcem
• lekovi koji smiruju i pomažu uspavljivanju
• drugi lekovi za lečenje depresije, uključujući inhibitore MAO
• lekovi za lečenje drugih mentalnih smetnji
• lekovi za lečenje konvulzivnih napada (epilepsije)
• lekovi za lečenje astme ili alergije
• lekovi za lečenje dijabetesa
• lekovi koji se koriste kod poremećaja rada štitaste žlezde
• cimetidin, lek lečenje čira na želucu
• lekovi za lečenje Parkinsonove bolesti
• metilfenidat
• prekomerno unošenje alkohola
• lekovi koji razređuju krv.

Moguće je da će lekar odlučiti da uzimate prilagođene doze ovih lekova, ili će Vam biti propisani neki drugi lekovi.

U određenim situacijama Vaš lekar može odlučiti da maprotilin zameni nekim drugim antidepresivom (npr. lekovima označenim kao selektivni inhibitori preuzimanja serotonina) ili obrnuto. U tom slučaju Vaš lekar će voditi računa o primenjenim dozama u skladu sa principima zamene jednog antidepresiva drugim antidepresivom.

Uzimanje leka Maprotilin sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Maprotilin potencira dejstvo depresora CNS-a kao što je alkohol, stoga nemojte da konzumirate alkohol, dok ste na terapiji maprotilinom.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

S obzirom na to da bezbednost primene maprotilina u trudnoći nije dovoljno ispitana, maprotilin se ne preporučuje kod trudnica.

Lek Maprotilin se izlučuje u majčino mleko, te se njegova upotreba ne preporučuje kod dojilja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Maprotilin je lek sa mogućim uticajem na psihofizičke sposobnosti, stoga je potreban poseban oprez, odnosno potrebno je preduzeti sve mere predostrožnosti, prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.

Lek Maprotilin sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ukoliko mislite da lek Maprotilin suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, obratite se lekaru ili farmaceutu. Vaš lekar će Vas posavetovati u kojoj dozi i koliko dugo da uzimate lek Maprotilin.

Odrasli:

Početna doza je 25-75 mg na dan i daje se dve sedmice. Doza se postepeno povećava (u koracima od po 25 mg/dan) do preporučene maksimalne dnevne doze od 150 mg. Dnevna doza se može uzimati podeljena u tri pojedinačne doze, ili jednokratno (uveče pred spavanje).

Starije osobe:

Ukoliko imate više od 60 godina, generalno, se savetuje primena nižih doza.

Početna doza je 25 mg jedan do tri puta dnevno. Ukoliko je neophodno, dnevna doza se može postepeno povećati na 25 mg tri puta dnevno ili 75 mg jednom dnevno.

Ne preporučuju se doze veće od 150 mg dnevno.

Deca:

Ovaj lek se ne propisuje deci.

Vaš lekar će se rukovoditi sledećim principima:

• Doza se mora postepeno povećavati; ponekad je potrebno da prođe nekoliko nedelja pre nego što se uoče vidljivi znaci poboljšanja.
• Doziranje leka, kao i trajanje lečenja je individualno.
• Potrebno je da se lek Maprotilin obustavlja postepeno, da bi se izbegli simptomi obustave leka. Primena nižih inicijalnih doza, održavanje inicijalne doze tokom 2 nedelje pre povećanja doze i postepeno povećavanje doze može smanjiti rizik za nastanak konvulzija.

Ako ste uzeli više leka Maprotilin nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Maprotilin nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom!

Znaci i simptomi predoziranja su: pospanost, tahikardija (ubrzani rad srca), hipotenzija (pad krvnog pritiska), ataksija (nemogućnost koordinacije voljnih pokreta), povraćanje, cijanoza (plavkasta obojenost kože i sluzokože), šok, nemir, agitacija (uznemirenost), povišena telesna temperatura, atetoidni pokreti (crvolika izvijanja ruku i nogu), rigiditet skeletnih mišića (povećan tonus mišića), midrijaza (proširene zenice), srčane aritmije, zastojna srčana insuficijencija (srčana slabost). U najtežim slučajevima dolazi i do gubitka svesti i generalizovanih konvulzija (podaci o predoziranju maprotilinom kod ljudi su ograničeni na mali broj slučajeva).

Ukoliko ste uzeli veću dozu maprotilina, obavezno se obratite Vašem lekaru, koji će doneti odluku da li treba da budete hospitalizovani.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Maprotilin

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ukoliko zaboravite da popijete jednu dozu, uzmite je čim se setite. Potom nastavite uzimati lek po uobičajenom redosledu, onako kao što Vam je lekar propisao.

Ako se već približilo vreme za uzimanje naredne doze, nemojte uzimati onu propuštenu. Uzmite narednu dozu u uobičajeno vreme i nastavite onako kao što Vam je lekar propisao.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Maprotilin

Potrebno je da se sa upotrebom leka Maprotili prestane postepeno, da bi se izbegli simptomi obustave leka. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Ponekad su ona ozbiljna, ali u većini slučajeva nisu. U nekim slučajevima je u zbrinjavanju neželjenih dejstava neophodna primena medicinskog tretmana.

Lek Maprotilin ponekad može da izazove konfuziju ili dezorijentaciju, posebno kod starijih osoba. Vaša porodica ili osoba koja brine o Vama treba da budu svesni ove činjenice. Može biti potrebna posebna nega.

Recite svom lekaru ako zapazite neki od sledećih efekata:

• pospanost, vrtoglavica, zamućen vid ili teškoće u fokusiranju Vašeg vida, posebno kada se lečenje počinje i kada se povećava doza
• laka nesvestica, posebno kada ustajete suviše brzo iz sedećeg ili ležećeg položaja
• suvoća usta
• poteškoće u uriniranju
• suve ili lepljive oči u slučaju da nosite kontaktna sočiva
• konstipacija (zatvor)
• znojenje ili talasi vrućine
• povećan apetit i porast telesne mase
• osećaj umora i mentalne otupelosti
• osećaj nemira ili anksioznosti
• poremećen san ili noćne more
• podrhtavanje
• mučnina, povraćanje, proliv
• loš apetit ili gubitak telesne mase
• glavobolja
• smanjena seksualna želja ili teškoće u dostizanju orgazma
• oticanje dojki ili spontano curenje mleka
• oticanje testisa
• povećana osetljivost na sunce
• zujanje u ušima
• gubitak kose
• promene u čulu ukusa

Odmah recite lekaru ako zapazite neki od sledećih efekata:

• znaci alergije kao što su osip, svrab ili koprivnjača na koži; oticanje lica, usana, jezika ili drugih delova tela; kratkoća daha, šištanje ili otežano disanje
• konstantni simptomi slični gripu (jeza, groznica, bol u zglobovima, oticanje žlezda, umor ili nedostatak energije)
• neobično krvarenje ili lako nastajanje masnica
• bol u želucu ili trbuhu
• brz ili nepravilan ritam rada srca (kao što je osećaj lupanja i preskakanja srca)
• utrnulost, peckanje ili grčevi mišića
• slabost ili gubitak ravnoteže
• teška vrtoglavica ili pospanost
• kratke epizode nesvestice ili konvulzivni napadi
• teškoće u govoru ili zaplitanje jezika
• neobično velika energija, iritabilnost ili izlivi besa
• konfuzija ili halucinacije (kada se vide, čuju ili osete stvari koje ne postoje)
• često mokrenje velikih količina urina
• žuta prebojenost kože ili očiju
• bol u oku

Ovi neželjeni efekti mogu biti ozbiljni i moguće je da je potrebno hitno medicinsko zbrinjavanje. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Maprotilin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Maprotilin, film tablete, 25 mg sadrže aktivnu supstancu maprotilin-hidrohlorid (25 mg). Maprotilin, film tablete, 25 mg sadrže pomoćne supstance:

Jezgro tablete za Maprotilin, 25 mg:

Laktoza, monohidrat;

Skrob, kukuruzni;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Želatin;

Magnezijum-stearat.

Omotač tablete za Maprotilin, 25 mg:

Hipromeloza;

Makrogol 6000;

Titan-dioksid (E 171); Gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172).

Maprotilin, film tablete, 50 mg sadrže aktivnu supstancu maprotilin-hidrohlorid (50 mg). Maprotilin, film tablete, 50 mg sadrže pomoćne supstance:

Jezgro tablete za Maprotilin, 50 mg:

Laktoza, monohidrat;

Skrob, kukuruzni;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Želatin;

Magnezijum-stearat.

Omotač tablete za Maprotilin, 50 mg:

Hipromeloza;

Makrogol 6000;

Titan dioksid (E 171); Gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172); Gvožđe(III)-oksid, braon (E 172).

Kako izgleda lek Maprotilin i sadržaj pakovanja

Maprotilin, film tablete, 25 mg: okrugle, bikonveksne film tablete, svetlosmeđe boje sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani.

Maprotilin, film tablete, 50 mg: okrugle, bikonveksne film tablete, smeđe, na prelomu bele boje, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani.

Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete

Pakovanje:

• unutrašnje pakovanje: Alu/PVC blister.
• spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta i Uputstvo za lek

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Proizvođač:

ZDRAVLJE AD LESKOVAC Vlajkova 199, Leskovac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Maprotilin, 25 mg: 515-01-03986-18-001 od 22.05.2019.

Maprotilin, 50 mg: 515-01-03987-18-001 od 22.05.2019.