Midol® 100mg gastrorezistentna tableta

Sekundarna profilaksa cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih trombotičkih oboljenja i nakon by-pass

hirurgije.

Doziranje

U terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja:

Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajena doza, za dugotrajnu upotrebu je 75 – 150 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara i do 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi sa oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju tešku insuficijenciju bubrega ili jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4). Terapiju treba kontrolisati u redovnim intervalima.

Za antitrombotičko dejstvo uobičajeno se primenjuje 150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga

75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.

Deca:

Lek se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 16 godina, osim ukoliko nije indikovano (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Videti odeljak 4.4.

Način primene:

Lek Midol je namenjen za oralnu upotrebu. Gastrorezistentne tablete treba uzimati po mogućustvu uz obrok, uz dosta tečnosti.

• preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu, salicilate, inhibitore sinteze prostaglandina (npr. pojedini pacijenti sa astmom kod kojih može nastati astmatični napad ili gubitak svesti i određeni pacijenti kod kojih se može javiti bronhospazam, rinitis ili urtikarija) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,
• aktivni ili peptički ulkus u istoriji bolesti i/ili gastrična/intestinalna krvarenja ili druge vrste krvarenja kao što su cerebrovaskularne hemoragije,
• hemoragijske dijateze; poremećaji koagulacije, kao što su hemofilija i trombocitopenija ili uporedna antikoagulantna terapija,
• pacijenti koji boluju od gihta,
• teška oštećenja funkcije jetre,
• teška oštećenja funkcije bubrega,
• teška srčana insuficijencija,
• deca mlađa od 16 godina, osim ukoliko je specifično indikovana terapija (npr. kod Kavasakijeve bolesti),
• doze veće od 100 mg/dan tokom poslednjeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6),
• metotreksat korišćen u dozama 15 mg nedeljno ili većim (videti odeljak 4.5).

Lek Midol, gastrorezistentne tablete nije pogodan za upotrebu u terapiji antiinflamatornih/analgetskih/antipiretičkih oboljenja.

Potreban je oprez kod pacijenata sa alergijskim bolestima, oštećenjem funkcije jetre ili bubrega (izbegavati ako je oštećenje teško) i dehidratacije, obzirom da nesteroidini antiinflamatorni lekovi (NSAIL) mogu dovesti do slabljenja bubrežne funkcije. Testove funkcije jetre treba redovno sprovoditi kod pacijenata koji imaju blagu ili umerenu insuficijenciju jetre.

Acetilsalicilna kiselina može da prouzrokuje bronhospazam i da indukuje napade astme kod osetljivih osoba ili neke druge reakcije preosetljivosti. Faktori rizika su već postojeća astma, polenska groznica, polipi u nosu ili hronična respiratorna oboljenja. Ovo se takođe odnosi na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije na druge supstance (npr. reakcije na koži, svrab ili urtikarija).

Ozbiljne kožne reakcije, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom, su retko prijavljivane nakon primene acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 4.8). Primenu leka Midol, gastrorezistentne tablete treba prekinuti kod prve pojave osipa na koži, mukoznih lezija ili drugih znakova preosetljivosti.

Starije osobe mogu biti osetljivije na toksična dejstva salicilata. Kontinuiranu produženu primenu acetilsalicilne kiseline treba izbegavati kod starijih osoba sa rizikom od gastrointestinalnog krvarenja i perforacije koja može biti smrtonosna (videti odeljak 4.2). Ukoliko je nephodna dugotrajna primena, pacijente treba kontrolisati redovno.

Potreban je oprez kod pacijenata sa deficijencijom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze obzirom da može doći do pojave hemolitičke anemije.

Lek Midol, gastrorezistentne tablete se ne preporučuje tokom menoragije obzirom da može povećati menstrualno krvarenje.

Acetilsalicilna kiselina produžava vreme krvarenja, uglavnom usled inhibitornog dejstva na agregaciju trombocita i zbog toga treba prekinutu primenu ovog leka nekoliko dana pre planirane hirurške procedure.

Može doći do pojave hematoloških i hemoragijskih efekata, koji mogu biti teške prirode. Ovaj lek treba koristiti sa oprezom pre hirurške intervencije, uključujući i vađenje zuba. Pacijenti treba da prijave bilo kakve neuobičajne simptome krvarenja svom lekaru.

Potreban je oprez prilikom prekida terapije ovim lekom nakon plasiranja stenta bilo nakon fiksnog perioda ili u cilju pripreme za planiranu hiruršku proceduru, obzirom da balans između tromboze stenta i masivnog krvarenja treba pažljivo proceniti.

Postoji moguća povezanost između primene acetilsalicilne kiseline i Reye-ovog sindroma kada se on primenjuje kod dece. Reye-ov sindrom je veoma retko oboljenje, koje zahvata mozak i jetru, i može biti smrtonosan. Iz ovog razloga acetilsalicilna kiselina se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 16 godina, osim ukoliko je to specifično indikovano (npr. u terapiji Kavasakijeve bolesti).

Potreban je poseban oprez kod pacijenata sa hipertenzijom i pacijenata sa ulkusom želuca ili duodenalnim ulkusom, hemoragijskim epizodama ili pacijenata sa antikoagulantnom terapijom u istoriji bolesti. Pacijenti treba da prijave svom lekaru bilo kakve simptome neuobičajenog krvarenja. Ukoliko dođe do gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracije treba prekinuti terapiju ovim lekom.

Pre započinjanja dugotrajne terapije acetilsalicilnom kiselinom u terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih bolesti, pacijenti treba da konsultuju svog lekara koji ih može posavetovati o relativnim prednostima naspram rizika za svakog individualnog pacijenta.

Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i drugih lekova koji utiču na hemostazu (tj. antikoagulantni lekovi kao što je varfarin, trombolitički i antitrombocitni lekovi, antiinflamatorni lekovi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) se ne preporučuje, osim ukoliko je to striktno indikovano, obzirom da oni mogu povećati rizik od hemoragije (videti odeljak 4.5). Ukoliko se ovakva kombinacija ne može izbeći, preporučuje se pažljiv nadzor u cilju praćenja znakova krvarenja.

Potreban je oprez kod pacijenata koji primaju istovremeno lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracije, kao što su oralni kortikosteroidi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i deferasiroks (videti odeljak 4.5).

Kada se daju manje doze, acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispoziciju (videti odeljak 4.5).

Rizik od hipoglikemijskih dejstava sulfoniluree i insulina mogu biti potencirani acetilsalicilnom kiselinom ukoliko se ona uzme u prekomernoj dozi (videti odeljak 4.5).

Treba izbegavati primenu acetilsalicilne kiseline u odmakloj trudnoći i uopšteno tokom dojenja (videti odeljak 4.6).

Kontraindikovane kombinacije

Metotreksat (koji se koristi u dozama od 15 mg nedeljno ili većim):

Kombinovana primena acetilsalicilne kiseline i metotreksata, povećava hematološku toksičnost metotreksata usled smanjene bubrežne eliminacije metotreksata od strane acetilsalicilne kiseline. Zbog toga, istovremena primena metotreksata (u dozama većim od 15 mg nedeljno) sa acetilsalicilnom kiselinom je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje se ne preporučuju

Urikozurici, npr. probenecid i sulfinpirazon

Salicilati umanjuju dejstvo probenecida i sulfinpirazona. Istovremenu primenu treba izbegavati.

Kombinacije koje zahtevaju mere opreza prilikom primene ili ih treba uzeti u obzir

Antikoagulansi npr. kumarin, heparin, varfarin i fenindion

Povećan rizik od krvarenja iz razloga inhibirane funkcije trombocita, povrede dudenalne mukoze i istiskivanja oralnih antikoagulansa sa mesta vezivanja za proteine plazme. Treba pratiti vreme krvarenja (videti odeljak 4.4).

Antiagregacioni lekovi (npr. klopidogrel i dipiridamol) i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin re-uptake inhibitors, SSRI, kao što je sertralin ili paroksetin) Povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Antidijabetici npr. derivati sulfoniluree

Salicilati mogu da povećaju hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfoniluree.

Digoksin i litijum

Acetilsalicilna kiselina smanjuje bubrežno izlučivanje digoksina i litijuma, što dovodi do povećanih koncentracija ovih lekova u plazmi. Praćenje koncentracija digoksina i litijuma u plazmi se preporučuje kada sa započinje i završava terapija acetilsalicilnom kiselinom. Može da bude neophodno prilagođavanje doze.

Diuretici i antihipertenzivi

NSAIL mogu da smanje antihipertenzivna dejstva diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Pacijente sa hipertenzijom treba pažljivo pratiti. Kao i kod primene drugih lekova iz grupe NSAIL, istovremena primena sa ACE inhibitorima povećava rizik od akutne bubrežne insuficijencije.

Diuretici: postoji rizik od akutne bubrežne insuficijencije, usled smanjene glomerularne filtracije putem smanjene sinteze bubrežnih prostaglandina. Preporučuje se hidratacija pacijenta i praćenje funkcije bubrega na početku terapije.

Ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

Istovremena primena može povećati rizik od nastanka neželjenih dejstava. Upotreba dva ili više NSAIL povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja.

Ibuprofen i naproksen

Primena u istom danu nekih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da ometaju trajnu inhibiciju trombocita izazvanu acetilsalicilnom kiselinom. Klinički značaj ovih interakcija nije poznat. Lečenje nekim NSAIL kao što su ibuprofen ili naproksen, kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti kardioprotektivno dejstvo acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 5.1).

Ciklosporin, takrolimus

Istovremena primena NSAIL i ciklosporina ili takrolimusa može da poveća nefrotoksično dejstvo ciklosporina i takrolimusa. Potrebno je pratiti bubrežnu funkciju kod istovremene primene ovih lekova sa acetilsalicilnom kiselinom.

Sistemski kortikosteroidi

Rizik od gastrointestinalnih krvarenja i ulceracije može biti povećan kada se istovremeno primenjuju acetilsalicilna kiselina i kortikosteroidi (videti odeljak 4.4). Kortikosteroidi smanjuju koncentraciju salicilata u plazmi i može doći do pojave toksičnosti salicilata nakon obustave terapije kortikosteroidima.

Metotreksat (koji se koristi u dozama manjim od 15 mg nedeljno)

Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i metotreksata može da poveća hematološku toksičnost metotreksata usled smanjene bubrežne eliminacije metotreksata od strane acetilsalicilne kiseline. Jednom nedeljno treba raditi analizu krvne slike, tokom prvih nedelja kombinovane primene ovih lekova. Pojačano praćenje treba primeniti u prisustvu čak i blagog oštećenja funkcije bubrega, kao i kod starijih osoba.

Inhibitori karboanhidraze

Smanjena je ekskrecija acetazolamida; intoksikacija salicilatima se dešavala kod pacijenata koji su bili na terapiji velikim dozama salicilata i inhibitorima karboanhidraze. Istovremena primena inhibitora karboanhidraze, kao što je acetazolamid, i salicilata može da dovede do teške acidoze i povećane toksičnosti na nivou centralnog nervnog sistema.

Antacidi i adsorbensi

Ekskrecija acetilsalicilne kiseline se povećava alkalinizacijom urina; moguće je da kaolin smanjuje njenu resorpciju. Antacidi će smanjiti dejstvo acetilsalicilne kiseline. Inkompatibilnost postoji pri primeni soli gvožđa, karbonata i alkalnih hidroksida.

Mifepriston

Proizvođač mifepristona preporučuje da treba izbegavati primenu acetilsalicilne kiseline 8-12 dana nakon prekida primene mifepristona.

Alkohol

Istovremena primena alkohola i acetilsalicilne kiseline povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja.

Antiemetici

Metoklopramid pojačava dejstva acetilsalicilne kiseline povećavajući stopu resorpcije.

Antiepileptici

Salicilati smanjuju vezivanje fenitoina za plazma albumin. Ovo može dovesti do smanjenja ukupnih koncentracija fenitoina u plazmi, ali povećava frakciju slobodnog fenitoina. Nevezana koncentracija, i samim tim terapijski efekat, nije značajno poremećen. Prijavljeno je da acetilsalicilna kiselina smanjuje vezivanje valproata za seumski albumin, samim tim povećavajući slobodne koncentacije u ravnotežnom stanju u plazmi.

Antagonisti leukotrijena

Koncentracija u plazmi zafirlukasta se povećava.

Antibakterijski lekovi

Toksičnost sulfonamida može biti povećana.

Testovi funkcije štitaste žlezde:

Acetilsalicilna kiselina može da utiče na testove fukcije štitaste žlezde.

Trudnoća

Male doze (do 100 mg/dnevno)

Kliničke studije ukazuju da su doze do 100 mg/dnevno ograničene na akušersku primenu, a koje zahtevaju posebno praćenje, izgleda bezbedne.

Doze od 100 - 500 mg/dnevno

Ne postoji dovoljno kliničko iskustvo, koje se odnosi na primenu doza većih od 100 mg/dnevno do 500 mg/dnevno. Prema tome, preporuke navedene u nastavku za doze od 500 mg/dnevno i veće, su primenljive i za ovaj dozni opseg.

Doze od 500 mg/dnevno i veće

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci epidemioloških studija ukaziju na povećani rizik od spontanog pobačaja i kardijalne malformacije i gastroshize, nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u periodu rane trudnoće. Apsolutni rizik za kardiovaskularne malformacije je povećan za manje od 1% do vrednosti približno od 1,5%. Veruje se da se rizik povećava sa dozom i trajanjem terapije. Kod životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina je dovela do porasta pobačaja pre- i postimplantacije i embriofetalne smrtnosti. Dodatno, povećana incidencija

od različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, je prijavljena kod životinja kada su primenjivani inhibitori sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze. Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, acetilsalicilnu kiselinu ne treba primenjivati, osim ukoliko je neophodna. Ukoliko se acetilsalicilna kiselina primenjuje kod žena koje planiraju trudnoću, ili u period prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju moguću dozu, a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati kod fetusa:

• kardiopulmonalnu toksičnost (sa preranim zatvaranjem ductus arteriosus-a i pulmonalnom hipertenzijom),
• poremećaj funkcije bubrega, koja može napredovati do bubrežne insuficijencije sa oligohidroamnionom;

kod majke i deteta, pri kraju trudnoće:

• moguće produženje vremena krvarenja, antiagregacioni efekat koji se može javiti čak i nakon veoma malih doza,
• inhibiciju kontrakcija uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Stoga je acetilsalicilna kiselina u dozi od 100 mg/dnevno i većoj kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje

Obzirom da se acetilsalicilna kiselina izlučuje u majčino mleko, ovaj lek ne treba da uzimaju dojilje, jer postoji rizik od Reye-ovog sindroma kod odojčeta. Velike doze koje primenjuje majka mogu dovesti do oštećenja fukcije trombocita kod odojčeta.

Lek Midol nema uticaj na sposobnost upavljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva navedena su prema klasi sistema organa. Uokviru svake klase sistema organa učestalost javljanja je definisana kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Trovanje salicilatima je obično udruženo sa koncentracijama u plazmi koje su veće od 350 mg/L (2,5 mmol/L). Kod odraslih osoba većina smrtnih ishoda je usledila kada su koncentracije prešle 700 mg/L (5,1 mmol/L). Malo je verovatno da će pojedinačne doze, manje od 100 mg/kg, dovesti do ozbiljnog trovanja.

Simptomi

Česti simptomi uključuju povraćanje, dehidrataciju, tinitus, vertigo, gluvoću, preznojavanje, tople ekstremiteti sa izraženim pulsom, ubrzano disanje i hiperventilaciju.

Kod većine pacijenata je prisutan neki stepen poremećaja acidobazne ravnoteže.

Pojava mešovito respiratorne alkaloze i metaboličke acidoze sa normalnim ili povišenim vrednostima pH arterijske krvi (normalne ili smanjene koncentracije vodonikovih jona u krvi) je uobičajena kod odraslih ili dece starije od 4 godine. Kod dece uzrasta 4 godine ili mlađe, često je dominantna metabolička acidoza sa sniženim vrednostima pH arterijske krvi (povišena koncentracija jona vodonika). Acidoza može da poveća prolazak salicilata kroz krvno-moždanu barijeru.

Povremeni simptomi uključuju hematemezu, hiperpireksiju, hipoglikemiju, hipokalemiju, trombocitopeniju, povećane vrednosti INR/PTR, intravaskularnu koagulaciju, bubrežnu insuficijenciju i plućni edem, koji nije srčanog porekla.

Simptomi od strane centralnog nervnog sistema uključuju konfuziju, dezorijentaciju, komu i konvulzije, i manje su česti kod odraslih u poređenju sa decom.

Terapija

Odraslima treba dati aktivni ugalj, ukoliko je u roku od jednog sata došlo do ingestije acetilsalicilne kiseline u dozi većoj od 250 mg/kg. Treba meriti koncentraciju salicilata u plazmi, mada se težina trovanja ne može proceniti samo na osnovu ovoga, i u obzir treba uzeti i kliničke i biohemijske pokazatelje. Eliminacija se povećava alkalizacijom urina, što se postiže primenom 1,26% natrijum-bikarbonata.

Vrednosti pH urina treba pratiti. Korigovati metaboličku acidozu intravenskom primenom 8,4% natrijum- bikarbonata (prvo proveriti kalijum u serumu). Forsiranu diurezu ne treba primenjivati, jer ona ne pojačava ekskreciju salicilata, a može uzrokovati plućni edem.

Hemodijaliza je izbor lečenja kod teškog oblika trovanja i treba je razmotriti kod pacijenata sa koncentracijama salicilata u plazmi većim od 700 mg/L (5,1 mmol/L) ili manjim koncentracijama u slučaju teških kliničkih ili metaboličkih manifestacija. Pacijenti mlađi od 10 ili stariji od 70 godina imaju povećan rizik od toksičnosti salicilata i mogu zahtevati dijalizu u ranijoj fazi.

Farmakoterapijska grupa: Antitrombotička sredstva; inhibitori agregacije trombocita, isključujući heparin

ATC šifra: B01AC06

Antitrombocitni efekat acetilsalicilne kiseline u velikoj meri ne zavisi od sistemske bioraspoloživosti i trajanje efekta nije u korelaciji sa prisustvom intaktne salicilne kiseline u cirkulaciji. Smatra se da je antitrombocitna aktivnost većinom presistemska, udružena sa acetilacijom ciklooksigenaze u trombocitima u portnoj cirkulaciji.

Acetilsalicilna kiselina ireverzibilno vrši acetilaciju ciklooksigenaze trombocita, na taj način inhibirajući biosintezu tromboksana, snažnog vazokonstriktora i induktora agregacije trombocita. Takođe inhibira aktivnost ciklooksigenaze u vaskularnom endotelu, na taj način sprečavajući sintezu prostaciklina, snažnog vazodilatatora i inhibitora agregacije trombocita.

Zato, s obzirom da je endotelna ćelija sposobna da ponovo sintetiše ciklooksigenazu, dok trombocit nije, efekat na tromboksan duže traje.

Zbog male doze acetilsalicilne kiseline u obliku gastrorezistentne tablete, acetilsalicilna kiselina se sporo otpušta u portnu cirkulaciju i u jetri dolazi do deacetilacije u inaktivne salicilate pre ulaska u sistemsku cirkulaciju. Pretpostavlja se da su trombociti prolaskom kroz portnu cirkulaciju izloženi acetilsalicilnoj kiselini u koncentracijama dovoljnim za postizanje efektivne inhibicije tromboksana, dok uticaja na sistemsku sintezu prostacilina praktično nema.

Eksperimentalni podaci sugerišu da ibuprofen može da inhibira efekat male doze acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita ukoliko se istovremeno primenjuju. U jednoj studiji, kada je pojedinačna doza ibuprofena od 400 mg uzeta tokom 8 sati pre ili tokom 30 minuta nakon primene acetilsalicilne kiseline u dozi od 81 mg i u farmaceutskom obliku sa trenutnim oslobađanjem, javio se smanjen efekat acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trombocita. Ipak, ograničenost ovih podataka i nepouzdanost ekstrapolacije ex-vivo podataka na kliničke situacije implicira da se ne mogu doneti sigurni zaključci o redovnoj upotrebi ibuprofena, kao ni da bi u slučaju povremene upotrebe ibuprofena došlo do klinički značajnog efekta.

Acetilsalicilna kiselina se brzo resorbuje nakon oralne primene lekova sa trenutnim oslobađanjem, sa delimičnom hidrolizom u salicilate pre resorpcije. Resorpcija je odložena u prisustvu hrane i smanjena kod ljudi koji imaju napade migrene.

Resorpcija je brža kod pacijenata sa ahlorhidrijom i takođe nakon primene polisorbata i antacida. Koncentracije leka u plazmi rastu disproporcijalno u odnosu na dozu, npr. doza od 325 mg sa poluvremenom eliminacije od 2 - 3 sata i veće doze pokazuju manje koncentracije u plazmi u prisustvu povećanog poluvremena eliminacije zbog disproporcijalnog porasta volumena distribucije.

Acetilsalicilna kiselina je nađena u pljuvački, mleku, plazmi i sinovijalnoj tečnosti u koncentracijama manjim od onih u krvi i prolazi kroz placentu. Vezivanje salicilata za proteine plazme je u velikom stepenu. Acetilsalicilna kiselina se za proteine plazme vezuje u manjoj meri. U krvi, dolazi do brze hidrolize na salicilnu kiselinu, dok konjugacijom sa glukuronskom kiselinom/glicinom nastaje glukuronid i saliciluronska kiselina. Salicilati se resorbuju u bubrežnim tubulima u kiselom urinu, pa alkalizacijom urina dolazi do pojačanog stepena izlučivanja; 85% doze se izlučuje kao slobodni salicilat.

Apsolutna bioraspoloživost acetilsalicilne kiseline iz gastrorezistentnih tableta (u poređenju sa intravenski primenjenom acetilsalicilnom kiselinom) je približno 25%.

Nema pretkliničkih podataka koje bi lekaru bile od značaja i koje bi trebalo da se dodaju informacijama već pomenutim u drugim odeljcima Sažetka karakteristika leka.

Jezgro:

• Celuloza, prašak
• Skrob, preželatinizovan
• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni
• Stearinska kiselina.

Film obloga:

• Trietilcitrat
• Talk
• Simetikon emulzija
• Metakrilna kiselina - etilakrilat kopolimer (1:1), disperzija 30% sadrži:

Polisorbat 80 Natrijum-laurilsulfat.

Nije primenljivo.

Midol, 75 mg, gastrorezistentne tablete:

• godine.

Midol, 100 mg, gastrorezistentne tablete:

• godine.

Čuvati na temperaturi do 30 ○C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je blister od PVC/PVdC-Al folije koji sadrži 10 gastrorezistentnih tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Midol inhibira slepljivanje i nagomilavanje krvnih pločica (trombocita) i na taj način sprečava nastajanje krvnih ugrušaka (tromba) - inhibicija agregacije trombocita.

Obavezno konsultujte Vašeg lekara pre nego što prvi put primenite ovaj lek. Lek Midol se koristi:

• U sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
• Ovaj lek Vam može biti propisan ukoliko ste skoro bili podvrgnuti by-pass hirurgiji (premošćavanje krvnih sudova srca kako bi srce imalo dovoljan dotok krvi).

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na acetilsalicilnu kiselinu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ukoliko ste ranije nakon upotrebe salicilata ili drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova, imali astmatični napad ili druge reakcije preosetljivosti kao što je oticanje pojedinih delova tela (npr. lica, usana, grla i jezika), koprivnjača ili curenje iz nosa,
• ukoliko imate ili ste imali čir na želucu ili na dvanaestopalačnom crevu,
• ukoliko imate ili ste imali krvarenje u želucu ili dvanaestopalačnom crevu (možete se osećati bolesno ili primetiti crno prebojenu stolicu ili krv u stolici),
• ukoliko ste imali bilo koji vid krvarenja kao što je moždani udar,
• ukoliko imate povećanu sklonost ka krvarenju (npr. hemofilija ili trombocitopenija) ili uzimate lekove za razređivanje krvi,
• ukoliko imate giht,
• ukoliko imate teško oštećenje funkcije bubrega ili jetre,
• ukoliko imate tešku srčanu slabost (insuficijenciju),
• ukoliko ste u poslednjem trimestru trudnoće; ne smete koristiti doze veće od 100 mg na dan (videti odeljak Trudnoća i dojenje),
• ukoliko istovremeno uzimate lek zvani metotreksat (npr. u terapiji malignih oboljenja ili reumatoidnog artritisa) u dozama od 15 mg nedeljno ili većim,
• ukoliko ste mlađi od 16 godina, osim ako je terapija ovim lekom indikovana od strane lekara (npr. u terapiji Kavasakijeve bolesti).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Midol:

• ukoliko imate astmu, polensku groznicu, polipe u nosu ili druga hronična oboljenja sistema organa za disanje; acetilsalicilna kiselina može dovesti do astmatičnog napada,
• ukoliko imate probleme sa bubrezima, jetrom ili srcem,
• ukoliko imate visok krvni pritisak (Vaš lekar će možda hteti da Vas redovno kontroliše),
• ukoliko ste dehidrirani,
• ukoliko imate nedostatak glukozo-6-fosfat dehidrogenaze,
• ukoliko ste starija osoba (Vaš lekar će možda hteti da Vas redovno kontroliše),
• ukoliko ste ranije imali čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu ili krvarenja u želucu ili crevima,
• ukoliko ste ikada imali napad gihta,
• ukoliko imate obilne menstruacije,
• ukoliko koristite druge lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulantne lekove) (videti odeljak Drugi lekovi i Midol).

Odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko se simptomi pogoršaju ili imate teška ili neočekivana neželjena dejstva npr. simptome neuobičajenog krvarenja, ozbiljne kožne reakcije ili bilo koji znak ozbiljne alergije (videti odeljak Moguća neželjena dejstva).

Obavestite lekara ukoliko planirate da imate hiruršku intervenciju (čak i malu, kao što je vađenje zuba), s obzirom da acetilsalicilna kiselina razređuje krv i može doći do povećanog rizika od krvarenja.

Neophodno je da vodite računa da ne dehidrirate (možete osetiti žeđ i suvoću usta), jer uzimanje acetilsalicilne kiseline u isto vreme može rezultovati pogoršanjem funkcije bubrega.

Ovaj lek nije odgovarajući kao analgetik (za smanjenje bolova) ili antipiretik (za snižavanje povišene telesne temperature).

Deca i adolescenti

Acetilsalicilna kiselina može uzrokovati pojavu Reye-ovog sindroma kada se lek daje deci. Reye-ov sindrom je veoma retko oboljenje koja zahvata mozak i jetru i može biti opasno po život. Iz ovog razloga, lek Midol se ne daje deci mlađoj od 16 godina, osim ukoliko lekar drugačije savetuje.

Ukoliko se bilo šta od gorenavedenog odnosi na Vas ili niste sigurni, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Drugi lekovi i Midol

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, naročito sledeće:

• lekove za razređivanje krvi/sprečavanje stvaranja krvnog ugruška (npr. varfarin, heparin, fenindion, klopidogrel, dipiridamol),
• lekove za terapiju depresije (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina – SSRI, kao što su sertralin ili paroksetin),
• metotreksat (terapija malignih oboljenja, kožnih oboljenja, reumatoidnog artritisa ili Kronove bolesti) u dozama manjim od 15 mg nedeljno,
• ciklosporin, takrolimus (za sprečavanje odbacivanja nakon transplantacije organa, u terapiji psorijaze ili reumatizma),
• mifepriston (za prekid trudnoće)- nemojte uzimati lek Midol 8-12 dana nakon prekida primene mifepristona,
• druge nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što je ibuprofen (za ublažavanje bola, smanjivanje otoka zglobova, mišića i ligamenata),
• kortikosteroide kao što je prednizolon (koristi se u terapiji mnogih stanja kao što su bol, otoci, alergija, astma, reumatizam i oboljenja kože),
• fenitoin, valproat (za terapiju epilepsije),
• lekove za terapiji dijabetesa kao što su glibenklamid, glipizid (derivati sulfoniluree) ili insulin,
• lekove za snižavanje povišenog krvnog pritiska kao što su ACE inhibitori (npr. ramipril i kaptopril),
• lekove koji se koriste za izbacivanje viška tečnosti (diuretici npr. spironolakton i acetazolamid),
• metoklopramid (za terapiju mučnine i povraćanja),
• probenecid i sulfinpirazon (za terapiju gihta),
• litijum (za terapiju manično-depresivne bolesti),
• lekove koji se koriste za srčane probleme (npr. digoksin),
• sulfonamide – antibiotici kao što je kotrimoksazol,
• acetazolamid (za terapiju glaukoma),
• zafirlukast (za terapiju astme),
• antacide (karbonati, alkalni hidroksidi - za otežano varenje) ili adsorbense (npr. kaolin za proliv),
• soli gvožđa (u terapiji nedostatka gvožđa).

Acetilsalicilna kiselina može da utiče na testove funkcije štitaste žlezde. Obavestite svog lekara ukoliko uzimate ove tablete.

Uzimanje leka Midol sa alkoholom

Nemojte konzumirati alkohol dok uzimate ovaj lek.

Konzumiranje alkohola potencijalno može povećati rizik od nastanka gastrointestinalnog krvarenja i produženja vremena krvarenja.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

• U toku prvog i drugog trimestra trudnoće lek Midol možete koristiti samo ako Vam je to lekar propisao.
• Ne smete da uzimate lek Midol ako ste u trećem trimestru trudnoće, osim ukoliko Vas je lekar savetovao drugačije, a u toj situaciji, dnevna doza ne sme da prelazi 100 mg (videti odeljak Lek Midol ne smete uzimati). Uzimanje uobičajenih ili velikih doza ovog leka tokom pozne trudnoće može uzrokovati ozbiljne komplikacije kod majke ili bebe.

Dojenje

• Dojilje ne treba da uzimaju lek Midol, osim ukoliko ih lekar ne savetuje drugačije.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Midol nema uticaj na sposobnost upavljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje

Odrasli, starije osobe i deca iznad 16 godina: uobičajena doza za dugotrajnu upotrebu je 75 mg – 150 mg dnevno. U nekim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu primenu, i do 300 mg dnevno u zavisnosti od saveta lekara.

Potreban je oprez kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Potrebno je redovno ići na preglede kod lekara.

Pacijenti treba da konsultuju svog lekara pre početka dugotrajne primene acetilsalicilne kiseline kako bi sprečili nastanak ponovnog srčanog ili moždanog udara.

Za antitrombotičko dejstvo uobičajeno se primenjuje 150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga

75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.

Ovaj lek ne smeju koristiti deca mlađa od 16 godina, osim ukoliko Vas lekar drugačije savetuje (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Postoji moguća povezanost između primene acetilsalicilne kiseline i Reye-ovog sindroma kada se ovaj lek koristi kod dece. Reye-ov sindrom je veoma retko oboljenje, koje može biti smrtonosno.

Nemojte uzimati više od preporučene doze. Način primene

Za oralnu upotrebu. Gastrorezistentne tablete treba uzimati po mogućstvu uz obrok, uz dosta tečnosti. Nemojte uzimati nijedan lek za terapiju otežanog varenja neposredno pre ili nakon primene leka Midol.

Ako ste uzeli više leka Midol nego što treba

Važno je da se pridržavate doze koja je navedena u ovom upustvu ili koju Vam je rekao lekar. Ukoliko se uzme veća doza od preporučene to može dovesti do toga da se ne osećate dobro. U slučaju da ste uzeli veću dozu leka, BEZ ODLAGANJA se odmah obratite lekaru ili se javite u najbližu bolnicu ili hitnu pomoć!

Česti simptomi predoziranja mogu biti: povraćanje, dehidratacija, zujanje u ušima, vertigo, gluvoća, preznojavanje, tople ruke, izraženi puls na arterijama ruku i nogu, brzo i produbljeno disanje (hiperventilacija) i ubrzano disanje.

Kod većine pacijenata je prisutan neki stepen poremećaja acidobazne ravnoteže.

Povremeni simptomi uključuju krv u ispljuvku, hiperpireksiju, smanjene koncentracije šećera, smanjene koncentracije kalijuma, smanjenje broja krvnih pločica, povećane vrednosti INR/PTR, intravaskularnu koagulaciju, bubrežnu slabost i plućni edem, koji nije srčanog porekla.

Simptomi od strane centralnog nervnog sistema uključuju konfuziju, dezorijentaciju, komu i epileptične napade (konvulzije), i manje su česti kod odraslih u poređenju sa decom.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Midol

Ukoliko ste propustili dozu, sačekajte i uzmite sledeću dozu u uobičajeno vreme. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Midol

Ne prekidajte da uzimate lek Midol bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatna pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko primetite bilo koje neželjeno dejstvo od dolenavedenih, prestanite sa uzimanjem leka Midol i odmah kontaktirajte lekara:

• iznenadna pojava zviždanja u grudima, oticanje usana, lica i tela, osip, gubitak svesti ili poteškoće pri gutanju (ozbiljna alergijska reakcija), šok,
• crvenilo kože sa plikovima ili ljuštenjem, koje može biti povezano sa visokom telesnom temperaturom i bolovima u zglobovima. Ovo se može dogoditi kod erythema multiforme , Steven- Johnson-ovog sindroma ili Lyell-ovog sindroma,
• neočekivano krvarenje, kao što je iskašljavanje krvi, krv u povraćenom sadržaju ili urinu, ili moždani udar usled krvarenja u mozgu ili pojava crne stolice.

Ostala neželjena dejstva

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• otežano varenje,
• produženo vreme krvarenja.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• koprivnjača,
• curenje iz nosa,
• poteškoće pri disanju.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• teško krvarenje u želucu ili crevima, krvarenje u mozgu, poremećen broj krvnih ćelija (smanjen broj krvnih pločica, povećan broj jedne vrste belih krvnih zrnaca ili drastično smanjen broj svih krvnih ćelija),
• mučnina i povraćanje, zapaljenje želuca (gastritis),
• suženje disajnih puteva,
• zapaljenje krvnih sudova,
• tačkasto krvarenje na koži (purpura),
• ozbiljne kožne reakcije kao što je osip poznat kao erythema multiforme (pojava osipa u obliku meta), Steven-Johnson-ov sindroma i Lyell-ov sindrom (pojava visoke telesne temperature sa zahvatanjem velikih regija praćenih crvenilom i ljuštenjem kože), erythema nodosum (pojava crvenih čvorova po koži),
• reakcije preosetljivosti, kao što su osip na koži, koprivnjača, suženje disajnih puteva, oticanje npr. usana, lica, grla ili ekstremiteta, alergijski edem, anafilaktičke reakcije uključujući šok,
• obilno ili produženo menstrualno krvarenje.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• krvarenje, krvarenje usled operacije, hematom, krvarenje u mišićima, produženo vreme krvarenja npr. kada imate krvarenje iz nosa, krvarenje desni (ukoliko je krvarenje teško ili traje duže vremena, razgovarajte sa Vašim lekarom odmah); prisustvo krvi u urinu, krvarenje po koži, iskašljavanje krvi,
• sindrom astme izazvan analgeticima,
• zujanje u ušima (tinitus) ili oslabljen sluh,
• glavobolja,
• vertigo,
• ulkusi u želucu ili dvanaestopalačnom crevu i perforacija,
• proliv,
• poremećaj funkcije bubrega,
• zadržavanje vode i soli,
• poremećaj funkcije jetre, povećane vrednosti transaminaza,
• povećane koncentracije mokraćne kiseline u krvi,
• anemija (smanjen broj crvenih krvnih zrnaca koji mogu da dovedu do toga da izgledate bledo ili da se osećate umorno) koja može da se javi zbog krvarenja,
• kamenci u bubregu (oštar, probadajući bol u predelu trbuha ili leđa sa prisustvom krvi u urinu),
• kardio-respiratorni distres (teška oboljenja srca i pluća).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Midol posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30 ○C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

 Aktivna supstanca je acetilsalicilna kiselina.

Midol, 75 mg, gastrorezistentna tableta

Jedna gastrorezistentna tableta sadrži 75 mg acetilsalicilne kiseline.

Midol, 100 mg, gastrorezistentna tableta

Jedna gastrorezistentna tableta sadrži 100 mg acetilsalicilne kiseline.

 Pomoćne supstance su:

Jezgro: celuloza, prašak; skrob, preželatinizovan; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; stearinska kiselina; Film obloga: trietilcitrat; talk; simetikon emulzija; metakrilna kiselina - etilakrilat kopolimer (1:1), disperzija 30% (koja sadrži polisorbat 80, natrijum-laurilsulfat).

Kako izgleda lek Midol i sadržaj pakovanja

Okrugle, bikonveksne film tablete bele boje.

Unutrašnje pakovanje je blister od PVC/PVdC-Al folije koji sadrži 10 gastrorezistentnih tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje bez lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

Midol, gastrorezistentne tablete, 30 x (75 mg): 515-01-03944-17-001 od 12.03.2019.

Midol, gastrorezistentne tablete, 30 x (100 mg): 515-01-01025-18-001 od 07.03.2019.