Midol® 300mg tableta

Acetilsalicilna kiselina ima analgetsko, antipiretsko i antiinflamatorno dejstvo. Indikovana je za:

• otklanjanje blagog do umerenog bola, uključujući glavobolju, migrenu, neuralgiju, zubobolju, gušobolju, dismenoreje
• simptomatsku terapiju kod gripa, febrilnosti i prehlada
• simptomatsku terapiju kod istegnuća, iščašenja, reumatskih bolova, išijalgije, lumbaga, fibrozitisa, mišićnih bolova, bolova i ukočenosti u zglobovima.

Način primene

Oralna upotreba.

Pacijenta savetovati da se ukoliko simptomi perzistiraju duže od tri dana, konsultuje sa lekarom.

Doziranje

Odrasli, uključujući starije osobe:

Analgetsko, antipiretsko i antiinflamatorno dejstvo:

1 - 2 tablete (300 mg – 600 mg) na svaka 3 – 4 sata, po potrebi, do najviše 12 tableta (3,6 g) dnevno, u podeljenim dozama.

Kod starijih osoba se mogu češće javiti gastrointestinalna neželjena dejstva i tinitus.

Deca: Lek ne treba davati deci mlađoj od 16 godina, osim ako je to posebno indikovano (npr. Kavasaki bolest, prevencija tromboze u kardijalnoj hirurgiji). Videti odeljak 4.4.

Lek se ne sme uzimati u sledećim stanjima:

• deca mlađa od 16 godina sa izuzetkom primene leka u specifičnim indikacijama (npr. Kavasakijeva bolest)
• aktivni peptički ulkus ili peptički ulkusi/dispesija u istoriji bolesti
• hemofilija ili drugi hemoragijski poremećaji (uključujući trombocitopeniju), koagulopatije ili uzimanje uporedno antikoagulantne terapije s obzirom da postoji povećani rizik od krvarenja
• poznata preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu, druge nesteroidne antiinflamatorne lekove (kod pacijenta se mogu javiti anafilaksa, angioedem, astma, rinitis ili urtikarija indukovana acetilsalicilnom kiselinom ili drugim NSAIL) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• giht
• nazalni polipi udruženi sa astmom (povišen rizik od teških alergijskih reakcija)
• teška oštećenja funkcije bubrega
• teška oštećenja funkcije jetre
• treći trimestar trudnoće
• istovremena terapija metotreksatom u dozi od 15 mg nedeljno ili većoj (videti odeljak 4.5)
• teška srčana insuficijencija.

Acetilsalicilnu kiselinu treba sa posebnim oprezom primenjivati u sledećim slučajevima:

• Oprez je potreban kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, alergijskom bolesti i kod pacijenata sa astmom (jer se kod njih može javiti bronhospazam ili napad astme kod osetljivih osoba). Faktori rizika su već postojeća astma, polenska groznica, nazalni polipi ili hronične respiratorne bolesti. Isto se odnosi i na pacijente koji su alergični na druge supstance (npr. sa kožnim reakcijama, svrabom ili urtikarijom).
• anemija (može doći do pogoršanja zbog gastrointestinalnog krvarenja)
• srčana insuficijencija (stanja koja dovode do zadržavanja tečnosti)
• dehidratacija
• sistemski eritemski lupus i druge bolesti vezivnog tkiva (funkcija jetre i bubrega mogu biti oštećene u ovim stanjima)
• tireotoksikoza (može biti pogoršana kod upotrebe salicilata u velikim dozama)
• Acetilsalicilna kiselina može dovesti do povećanog rizika od krvarenja tokom ili nakon hirurških intervencija (uključujući i manje intervencije, kao što je vađenje zuba). Lek koristiti sa oprezom pre operacija, uključujući ekstrakciju zuba. Može biti potreban privremeni prekid terapije.
• nakon vakcinacije protiv varičele, izbegavati primenu salicilata u periodu od 6 nedelja (videti odeljak 4.5)
• acetilsalicilna kiselina se ne preporučuje tokom menoragije zbog mogućnosti povećanja menstrualnog krvarenja
• acetilsalicilnu kiselinu treba sa oprezom koristiti u slučajevima hipertenzije i kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju gastrične ili duodenalne ulkuse ili epizode krvarenja ili su već na terapiji antikoagulansima
• Ozbiljne kožne reakcije, uključujući Steven-Johnson-ov sindrom su se retko javljale nakon upotrebe acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 4.8). Terapiju acetilsalicilnom kiselinom prekinuti u slučaju prve pojave osipa na koži, lezija na mukozi ili bilo kog znaka preosetljivosti.
• Istovremena primena acetilsalicilne kiseline sa drugim lekovima koji mogu uticati na hemostazu (npr. antikoagulantsma kao što je varfarin, trombolitici i antritrombocitni lekovi, antiinflamatorni lekovi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) se ne preporučuje, sem ukoliko nije strikno indikovano, jer to može povećati rizik od hemoragije (videti odeljak 4.5). Ukoliko se istovremena primena ne može izbeći, preporučuje se pažljivo praćenje eventualnih znakova krvarenja.
• Oprez se preporučuje kod pacijenata koji istovremeno koriste lekove koji mogu povećati rizik od ulceracija, kao što su oralni kortikosteroidi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i deferasiroks (videti odeljak 4.5).
• Acetilsalicilna kiselina u malim dozama smanjuje izlučivanje mokraćne kisline. Zbog ove činjenice, kod pacijenata koji imaju tendenciju da slabije izlučuju mokraćnu kiselinu može se javiti napad gihta (videti odeljak 4.5).
• U slučaju dugotrajne upotrebe analgetika (>3 meseca) sa primenom svaka dva dana ili češće, može se javiti glavobolja ili pogoršanje glavobolje. Glavobolju uzrokovanu preteranom upotrebom analgetika (engl. medication overuse headache, MOH), ne treba lečiti povećanjem doze leka. U ovim slučajevima, upotrebu analgetika treba obustaviti u konsultaciji sa lekarom.
• Starije osobe mogu biti osetljivije na toksične efekte NSAIL, uključujući i salicilate. Kontinuiranu, produženu upotrebu acetilsalicilne kiseline treba izbegavati kod starijih osoba zbog povećanog rizika od gastrointestinalnog krvarenja i perforacije. Salicilate treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poremećajem koagulacije u istoriji bolesti. Ovo takođe može indukovati gastrointestinalnu hemoragiju, koja povremeno može biti opsežna.
• Acetilsalicilnu kiselinu ne treba da koriste pacijenti sa ulkusom u želucu ili ukoliko u istoriji bolesti imaju ulkus u želucu (videti odeljak 4.3).
• Potreban je oprez kod pacijenata sa deficitom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), jer se može pojaviti hemolitička anemija.
• Acetilsalicilna kiselina može uticati na insulin i glukagon kod dijabetesa. Rizik od hipoglikemijskog efekta sulfoniluree i insulina može biti potenciran sa prekomernom dozom acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 4.5).
• Acetilsalicilna kiselina produžava vreme krvarenja, uglavnom preko svojstva inhibicije agregacije trombocita i iz tog razloga njenu primenu treba prekinuti nekoliko dana pre zakazane hirurške intervencije. Hematološki i hemoragijski efekti se mogu javiti i mogu biti teški. Pacijenti treba da prijave bilo kakva neuobičajena krvarenja svom lekaru.
• Acetilsalicilnu kiselinu treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom ili funkcijom jetre (izbegavati u slučaju teškog oštećenja) ili kod pacijenata koji su dehidrirani jer upotreba NSAIL može dovesti od pogoršanja funkcije bubrega. Testove funkcije jetre treba izvoditi redovno kod pacijenata sa blagom ili umerenom insuficijencijom jetre.
• Postoji moguća povezanost između upotrebe acetilsalicilne kiseline i pojave Rejevog sindroma kod dece. Rejev sindrom je veoma retka bolest, sa zahvaćenošću mozga i jetre, koja može biti smrtonosna. Iz tog razloga acetilsalicilna kiselina se ne sme davati deci mlađoj od 16 godina sem ukoliko nije specifično indikovano (npr. Kavasakijeva bolest).

Ovaj lek sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Kombinacije koje zahtevaju mere opreza prilikom upotrebe ili ih treba uzeti u obzir

• Antikoagulansi, npr. kumarin, heparin, varfarin. Acetilsalicilna kiselina može pojačati dejstvo heparina i povećati rizik od krvarenja zbog inhibicije funkcije trombocita, oštećenja duodenalne mukoze i istiskivanja oralnih antikoagulanasa vezanih za proteine plazme. Potrebno je praćenje vremena krvarenja (videti odeljak 4.4).

Inhibitori agregacije trombocita (npr. klopidogrel i dipiridamol), SSRI (npr. sertralin i paroksetin) i fibrinolitici: povećava se rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Antidijabetici, npr sulfonilurea, insulin. Salicilati mogu da povećaju hipoglikemijsko dejstvo sulfoniluree i insulina.
• Digoksin i litijum. Acetilsalicilna kiselina smanjuje bubrežno izlučivanje digoksina i litijuma, dovodeći do povećanja koncentracije njihove koncentracije u plazmi. Preporučuje se praćenje koncentracija digoksina i litijuma u plazmi prilikom započinjanja i završetka terapije acetilsalicilnom kiselinom. Može biti potrebno prilagođavanje doze.
• Diuretici i antihipertenzivi. NSAIL mogu smanjiti antihipertenzivni efekat diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Kao i kod drugih NSAIL istovremena primena sa ACE inhibitorima povećava rizik od akutne bubrežne insuficijencije.

Diuretici: Rizik od akutne bubrežne insuficijencije zbog smanjene glomerularne filtracije preko smanjene sinteze bubrežnih prostaglandina. Preporučuje se hidratacija pacijenta i praćenje bubrežne funkcije na početku terapije.

• Metotreksat (koji se koristi u dozama < 15 mg nedeljno). Istovremeno uzimanje acetilsalicilne kiseline i metotreksata može povećati hematološku toksičnost metotreksata zbog smanjenog bubrežnog klirensa metotreksata od strane acetilsalicilne kiseline. Tokom prvih nedelja primene kombinacije treba kontrolisati broj krvnih ćelija na nedeljnom nivou. Pojačano praćenje je potrebno u slučaju čak i blago oštećene funkcije bubrega, kao i kod starijih.
• Ciklosporin i takrolimus. Istovremena upotreba NSAIL i ciklosporina ili takrolimusa može povećati nefrotoksični efekat ciklosporina i takrolimusa. Bubrežnu funkciju treba pratiti u slučajevima istovremene upotrebe ovih lekova sa acetilsalicilnom kiselinom.
• Valproat. Prijavljeno je da acetilsalicilna kiselina smanjuje vezivanje valproata za serumske albumine, iz tog razloga povećavajući u plazmi koncentracije slobodnog proteina u stanju ravnoteže.
• Fenitoin. Salicilati u plazmi smanjuju vezivanje fenitoina za albumine. Ovo može dovesti do smanjenja ukupnih koncentracija fenitoina u plazmi, ali sa povećanom slobodnom frakcijom fenitoina. Čini se da uticaj na koncentraciju slobodnog leka, pa samim tim i na terapijski efekat nije od značaja.
• Ibuprofen i naproksen. Primena u istom danu nekih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da ometaju trajnu inhibiciju trombocita izazvanu acetilsalicilnom kiselinom. Klinički značaj ovih interakcija nije poznat. Lečenje nekim NSAIL kao što su ibuprofen ili naproksen, kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti kardioprotektivno dejstvo acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 5.1).
• Alkohol. Neki efekti acetilsalicilne kiseline na gastrointestinalni trakt su pojačani prilikom istovremenog uzimanja alkohola (videti odeljak 4.4).
• Sistemski kortikosteroidi. Rizik od gastrointestinalnog krvarenja i ulceracija je povećan. Kortikosteroidi smanjuju koncentraciju salicilata u plazmi. Toksičnost salicilata se može javiti nakon povlačenja kortikosteroida.
• Inhibitori karboanhidraze (acetalozamid). Smanjen rizik od ekskrecije actazolamida, sa povećanim rizikom od toksičnosti. Intoksikacija salicilatima se javlja kod pacijenata koji istovremeno koriste velike doze salicilata i inhibitore karboanhidraze.

Prilikom korišćenja acetilsalicilne kiseline treba razmotriti sledeće interakcije:

• Analgetici. Izbegavati istovremenu upotrebu drugih salicilata ili drugih NSAIL (uključujući lekove za lokalnu primenu) zbog povećanja rizika od neželjenih dejstava.
• Lekovi koji alkalizuju urin (npr. antacidi, citrati) - povećanje izlučivanja acetilsalicilne kiseline.
• Metoklopramid i domperidon – povećanje stepena resorpcije acetilsalicilne kiseline.
• Ototoksični lekovi (npr. vankomicin) – potencijal za ototoksičnost je povećana. Može se javiti slabljenje sluha sa progresijom do gluvoće, čak i nakon prekida primene leka. Efekat može biti reverzibilan, ali je obično trajan.
• Laboratorijska ispitivanja. Acetilsalicilna kiselina može imati uticaj na neke laboratorijske testove kao što je određivanje 5-hidroksiindolacetatne kiseline u urinu i određivanje koncentracije glukoze u urinu bakar-sulfatom.
• Blokatori kalcijumskih kanala. Smanjen hipotenzivni efekat, povećano antitrombocitno dejstvo što rezultira produženim krvarenjem.
• Vakcinacija protiv varičela. Primaoci vakcine treba da izbegavaju upotrebu salicilata u periodu od 6 nedelja posle vakcinacije vakcinom protiv varičele, s obzirom da je Rejev sindrom prijavljen nakon primene salicilata kod osoba sa varičelom izazvanom divljim tipom virusa (videti odeljak 4.4).
• Ginkgo biloba. Mogućnost povećanja rizika od krvarenja.
• Antagonisti leukotriena. Koncentracija zafirlukasta u plazmi je povećana.
• Mifepriston. Proizvođač mifepristona preporučuje da upotrebu acetilsalicilne kiseline treba izbegavati dok ne prođe 8-12 dana od prestanka uzimanja mifepristona.

Kontraindikovane kombinacije

• Metotreksat (koji se koristi u dozama >15 mg nedeljno). Istovremena upotreba metotreksata i acetilsalicilne kiseline, pojačava hematološku toksičnost metotreksata zbog smanjenog bubrežnog klirensa metotreksata kao posledicu primene acetilsalicilne kiseline. Iz tog razloga, istovremena upotreba metotreksata (u dozama >15 mg nedeljno) sa acetilsalicilnom kiselinom je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje se ne preporučuju

• Urikozurici. Efekat probenecida i sulfinpirazona je smanjen. Kombinaciju treba izbegavati.

Male doze (do 100 mg/dan)

Kliničke studije ukazuju da su doze do 100 mg/dan za ograničenu akušersku upotrebu, a koje zahtevaju posebno praćenje, izgleda bezbedne.

Doze 100 - 500 mg/dan

Nema dovoljno kliničkog iskustva o upotrebi doza 100 mg/dan - 500 mg/dan. Iz tog razloga preporuke koje su u daljem tekstu i tiču se doza od 500 mg/dan ili većim, važe takođe iza ovaj dozni opseg.

Doze od 500 mg/dan i veće

Inhibicija sinteze prostaglandina može štetno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećani rizik od pobačaja i kardiovaskularnih malformacija i gastroshize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija je povećan sa manje od 1% na približno 1,5%. Smatra se da se rizik povećava sa dozom i trajanjem terapije.

Pokazano je da je kod životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina rezultirala u povećanom pre- i post-implantacionom gubitku, kao i embriofetalnoj smrtnosti. Pored toga, povećana incidenca različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, je prijavljena kod životinja kojima su davani inhibitori sinteze prostaglandina u toku perioda organogeneze. Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, acetilsalicilnu kiselinu ne treba primenjivati, sem ukoliko je to neophodno. Ukoliko se acetilsalicilna kiselina koristi kod žena koje pokušavaju da ostanu u drugom stanju, ili tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, treba dati najmanju moguću dozu i u najkraćem mogućem vremenskom periodu.

Upotreba acetilsalicilne ksieline kod majke pre porođaja može povećati rizik od intrakranijalnog krvarenja kod preveremeno rođenog deteta ili novorođenčeta sa malom telesnom masom.

Redovna upotreba ili velike doze salicilne kiseline u kasnoj trudnoći mogu dovesti do:

• kernikterusa kod novorođenčeta sa žuticom.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti fetus:

• kardiopulmonalnoj toksičnosti (sa prevremenin zatvaranjem ductus arteriosus-a i plućnom hipertenzijom);
• poremećaju funkcije bubrega, koji može napredovati do insuficijencije bubrega sa oligohidramnionom;

majku i dete na kraju trudnoće:

• mogućem produženju vremena krvarenja, antiagregacionom efektu koji se može javiti i pri veoma malim dozama;
• inhibiciji kontrakcija uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Stoga je acetilsalicilna kiselina u dozama od 100 mg/dan ili većim kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje

Male količine salicilata i njegovih metabolita se izlučuju u majčino mleko. Neželjena dejstva na novorođenče do sada nisu prijavljena. U periodu dojenja se ne preporučuje primena leka pošto postoji rizik od pojave Rejevog sindroma kod novorođenčeta. U slučajevima dugotrajne upotrebe i/ili primene većih doza, dojenje treba prekinuti. Redovna upotreba velikih doza može oštetiti funkciju trombocita i dovesti do hipoprotrombinemije kod novorođenčeta zbog malih zaliha vitamina K kod novorođenčadi.

Nisu rađene studije o uticaju acetilsalicine kiseline na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama.

Na osnovu farmakodinamskih svojstava i neželjenih dejstava acetilsalicilne kisline, ne očekuje se uticaj na sposobnost reagovanja i sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva su grupisana na osnovu klase sistema organa. U okviru svakog organskog sistema učestalost je definisana kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Primena kod dece – acetilsalicilna kiselina kod dece može da dovede do razvoja Rejevog sindroma (encefalopatija i insuficijencija jetre) koji se manifestuje kao akutna febrilnost.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Iako postoje interindividualne varijacije, može se smatrati da je toksična doza oko 200 mg/kg kod odraslih i 100 mg/kg kod dece. Letalna doza acetilsalicilne kiseline je 25 - 30 grama. Trovanje salicilatima je obično udruženo sa koncentracijama u plazmi > 350 mg/L (2,5 mmol/L). Koncentracije u plazmi iznad 500 mg/L kod odraslih i 300 mg/L kod dece generalno uzrokuju teško trovanje. Kod većine odraslih smrt se javlja kod pacijenata kod kojih su koncentracije preko 700 mg/L (5,1 mmol/L). Malo je verovatno da bi pojedinačne doze manje od 100 mg/kg dovele do teškog trovanja.

Koncentracije salicilata u plazmi treba hitno izmeriti za pacijente za koje se smatra da su progutali više od 125 mg/kg acetilsalicilne kiseline. Uzorak treba uzeti najmanje 2 sata (kod simptomatskih pacijenata) ili 4 sata (kod asimptomatskih pacijenata) nakon gutanja, s obzirom da može proći nekoliko sati dok se ne pojave maksimalne koncentracije leka u plazmi i do 12 sati nakon primene obloženih oralnih oblika. Ponovni uzorak je potrebno uzeti kod svih simptomatskih pacijenata i onih koji imaju koncentraciju veću od 500 mg/L nakon dva sata zbog mogućnosti dalje resorpcije leka. U ovakvim okolnostima, merenja treba ponavljati svaka 3 sata dok koncentracije ne padnu.

Simptomi

Uobičajeno simptomi podrazumevaju povraćanje, dehidrataciju, tinitus, vertigo, gluvoću, preznojavanje, tople ekstremitete sa izraženim pulsom, ubrzanim disanjem i hiperventilacijom. U većini slučajeva postoji neki oblik acido-baznog poremećaja.

Mešovita respiratorna alkaloza i metabolička acidoza sa normalnim ili visokim arterijskim pH (normalna ili smanjena koncentracija jona vodonika) je uobičajena kod odraslih i dece uzrasta preko 4 godine. Kod dece uzrasta 4 godine ili manje, dominantna metabolička acidoza sa niskim arterijskim pH (povećanom koncentracijom jona vodonika) je uobičajena. Acidoza može pojačati prolazak salicilata kroz krvno- moždanu barijeru.

Povremeno se mogu javiti hematemeza, hiperpireksija, hipoglikemija, hipokalemija, trombocitopenija, povećana vrednost INR/PTR, intravaskularna koagulacija, bubrežna insuficijencija i plućni edem koji nije srčanog porekla. Drugi simptomi mogu uključiti: glavobolju, mučninu ili bol u abdomenu. Simptomi od strane CNS-a uključuju: konfuziju, nemir, halucinacije, dezorjentacija, koma, kardiovaskularni kolaps, respiratorni arest i konvulzije koje su ređe kod odraslih nego kod dece.

Terapija

Ukoliko je došlo do ingestije toksične doze, potreban je prijem u bolnicu.

Dati aktivni ugalj ukoliko od ingestije nije prošlo više od 1 sata doze veće od 250 mg/kg. Koncentraciju salicilata u plazmi treba izmeriti iako se iz toga ne može utvrditi težina trovanja, već je potrebno u obzir uzeti i kliničke i biohemijske parametre. Eliminacija se povećava alkalizacijom urina, koja se postiže primenom 1,26% natrijum-bikarbonata. Potrebno je pratiti pH urina. Korekcija metaboličke acidoze se postiže intravenskom primenom 8,4% natrijum-bikarbonata (prvo proveriti serumski kalijum). Forsiranu diurezu ne treba koristiti s obzirom da ona ne pojačava izlučivanje salicilata i može dovesti do plućnog edema. Hemodijaliza je izbor lečenja u slučaju teškog trovanja i treba je razmotriti kod svih pacijenata sa koncentracijom salicilata u plazmi > 700 mg/L (5,1 mmol/L) ili manjom ukoliko su udruženi sa teškom kliničkom slikom ili metaboličkim poremećajem. Pacijenti mlađi od 10 godina ili stariji od 70 su u povećanom riziku od toksičnosti salicilata i mogu zahtevati dijalizu u ranijoj fazi.

Ostale simptome treba lečiti simptomatski.

Farmakoterapijska grupa: analgetici; ostali analgetici i antipiretici

ATC šifra: N02BA01

Acetilsalicilna kiselina je analgetik, inhibitor agregacije trombocita i antipiretik sa antiinflamatornim svojstvima. Produžava vreme krvarenja. Inhibira ciklooksigenazu masnih kiselina acetilacijom aktivnog mesta enzima i najveći deo farmakoloških efekata se ostvaruje inhibicijom formiranja produkata ciklooksigenaze, uključujući tromboksane, prostaglandine i prostaciklin. Dejstvo na trombocite je kumulativno tokom 8-dnevnog života trombocita, zato što trombociti nemaju sposobnost ponovne sinteze ciklooksigenaze. Acetilsalicilna kiselina ima aktivni metabolit (salicilat) koji, osim što poseduje neka antiinflamatorna svojstva, takođe poseduje značajne efekte na respiraciju, acido-bazni balans i želudac. Salicilati stimulišu respiraciju direktnim dejstvom na produženu moždinu i u velikim koncentracijama, nevezanu oksidativnu fosforilaciju u mišićima, povećavajući potrošnju kiseonika i proizvodnju ugljen- dioksida. Hiperventilacija izaziva respiratornu alkalozu koja je kompenzovana bubrežnim izlučivanjem bikarbonata. Kada dođe do ingestije velikih, toksičnih doza salicilata i poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, mlečna i piruvična kiselina se nakupljaju i bubrežna funkcija je oštećena, što dovodi do metaboličke acidoze. Salicilati imaju direktni iritantni efekat na gastričnu mukozu i sledstveno stvaraju predispoziciju za ulceracije inhibicijom sinteze vazodilatatornih i citoprotektivnih prostaglandina.

Acetilsalicilna kiselina takođe ima antitrombotičko dejstvo, koje je posredovano inhibicijom aktivacije trombocita.

Eksperimentalni podaci sugerišu da ibuprofen može da inhibira efekat malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita kada se koriste istovremeno. U jednoj studiji, pojedinačna doza ibuprofena 400 mg uzeta 8 sati pre i 30 minuta nakon acetilsalicilne kiseline u obliku sa trenutnim oslobađanjem (81 mg),

smanjila je efekat acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trombocita. Ipak, zbog ograničenja u ovim podacima i neizvesnosti koja se tiče ekstrapolacije ex vivo podataka na kliničke situacije ne mogu se doneti sigurni zaključci u vezi redovne upotrebe ibuprofena, mada nije verovatno da će se javiti klinički značajni efekti nakon povremene upotrebe ibuprofena.

Resorpcija

Posle oralne primene, resorpcija nejonizovane acetilsalicilne kiseline se dešava u želucu i tankom crevu. Acetilsalicilna kiselina se brzo resorbuje nakon oralne upotrebe, dok se određena količina hidrolizuje u salicilate u zidu creva. Posle resorpcije, acetilsalicilna kiselina se brzo konvertuje u salicilate ali tokom prvih dvadeset minuta posle oralne primene, acetilsalicilna kiselina je dominantna forma leka u plazmi. Resorpcija je odložena u prisustvu hrane i smanjena kod osoba sa napadima migrene. Resorpcija je brža kod pacijenata sa ahlorhidrijom i nakon primene polisorbata i antacida.

Koncentracija leka u krvi

Acetilsalicilna kiselina je vezana za proteine plazme i široko se distribuira. Koncentracija acetilsalicilne kiseline u plazmi brzo opada (poluvreme eliminacije 15-20 minuta) kako koncentracije salicilata u plazmi rastu. Salicilati se ekstenzivno vezuju za proteine plazme i brzo se distribuiraju u sve delove tela.

Poluvreme eliminacije

Plazma/acetilsalicilna kiselina – približno 17 minuta Plazma/Salicilati – male doze – 24 h

velike doze – do 19 h.

Distribucija

Acetilsalicilna kiselina se može naći u pljuvački, mleku, plazmi i sinovijalnoj tečnosti u koncentracijama manjim u odnosu na onu u krvi i prolazi kroz placentu.

Salicilati – ekstenzivno vezivanje za proteine

Acetilsalicilna kiselina – vezivanje za proteine u malom stepenu.

Metabolizam

U krvi, brza hidroliza do salicilne kiseline; konjugacija sa glukuronskom kiselinom/glicinom sa formiranjem glukuronida i salicilurne kiseline; oksidacija u manjem delu.

Eliminacija

Salicilati se uglavnom eliminišu metabolizmom u jetri; metaboliti su saliciurna kiselina, salicil fenol glukuronid, salicil acil glukuronid, gentizična kiselina, gentiziurična kiselina. Urinom se uglavnom izlučuju kao saliciurna kiselina, salicilati se reapsorbuju preko bubrežnih tubula u kiselom urinu, pa će alkalizacija urina povećati stepen izlučivanja; 85% doze se izlučuje kao slobodni salicilat. Po primeni doze od 325 mg acetilsalicilne kiseline, eliminacija se odvija kinetikom prvog reda i poluvreme eliminacije salicilata iz seruma je oko 2 – 3 sata; u slučaju većih doza, poluvreme eliminacije se povećava na 15 – 30 sati. Salicilati se takođe eliminišu nepromenjeni urinom; količina koja se eliminiše ovim putem se povećava sa povećanjem doze i takođe zavisi od urinarnog pH, oko 30% doze se eliminiše u alkalnom urinu u odnosu na 2% doze koja se eliminiše u kiselom urinu. Bubrežna eliminacija uključuje glomerularnu filtraciju, aktivnu bubrežnu tubularnu sekreciju i pasivnu tubularnu reapsorpciju. Salicilati se uklanjaju hemodijalizom.

Nema pretkliničkih podataka od značaja za lekara, koji već nisu pomenuti u drugim odeljcima Sažetka karakteristika leka.

• Magnezijum-oksid, teški;
• Skrob, kukuruzni;
• Laktoza, monohidrat;
• Talk;
• Želatin;
• Stearinska kiselina.

Nisu primenljivo.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVdC/Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Midol pripada grupi lekova koji imaju analgetska (otklanjaju bolove), antiinflamatorna (smanjuju zapaljenje) i antipiretska (snižavaju telesnu temperaturu) svojstva.

Ove tablete su namenjene za lečenje blagih do umerenih bolova, poput glavobolje, migrene, neuralgije (bolova nervnog porekla), zubobolje, gušobolje ili menstrualnih bolova, kao i simptoma gripa, groznice i prehlade.

Pored toga koristi se kod iščašenja, uganuća, reumatskih bolova, išijasa (bol u leđima i nogama nervnog porekla), lumbaga (bol u donjem delu leđa), fibrozitisa (mišićni reumatizam), bolova u mišićima, bolova i ukočenosti u zglobovima.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na acetilsalicilnu kiselinu ili druge nesteroidne antiinflamatorne lekove, kao što je ibuprofen. Može Vam se javiti otežano disanje, curenje iz nosa, osip ili otok lica ili usana, nakon uzimanja acetilsalicilne kiseline ili NSAIL.
• ukoliko ste alergični na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
• ukoliko znate da imate hemofiliju ili bilo koji poremećaj koagulacije krvi
• ukoliko koristite lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulantnu terapiju, npr. varfarin)
• ukoliko ste dete mlađe od 16 godina, osim ako Vam lekar nije rekao da uzmete acetilsalicilnu kiselinu (npr. kod Kavasakijeve bolesti)
• ukoliko ste imali napad astme posle uzimanja acetilsalicilne kiseline
• ukoliko imate giht
• ukoliko imate ili ste ranije imali čir na želucu
• ukoliko imate polipe u nosu udružene sa astmom
• ukoliko imate težak poremećaj jetre ili bubrega ili tešku srčanu slabost
• ukoliko ste u poslednjem tromesečju trudnoće
• ukoliko uzimate lek metotreksat u dozi od 15 mg nedeljno ili većoj (lek za lečenje malignih oboljenja ili reumatoidnog artritisa).

Upozorenja i mere opreza

Postoji moguća povezanost između upotrebe acetilsalicilne kiseline i pojave Rejevog sindroma kod dece. Rejev sindrom je veoma retko oboljenje, koje može dovesti do smrtnog ishoda. Iz tog razloga, lek Midol se ne daje deci mlađoj od 16 godina, osim ukoliko lekar drugačije savetuje (npr. Kavasakijeva bolest).

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Midol ukoliko:

• imate astmu ili druge alergije
• ste dehidrirani (možete osećati žeđ, imati glavobolju, suvoću usta i usana)
• imate probleme sa srcem, jetrom ili bubrezima, ili imate giht
• ste starija osoba
• imate anemiju ili nedostatak enzima glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), jer to može uzrokovati epizode anemije nakon konzumiranja pojedine hrane, kao što su mahunarke
• imate sistemski eritemski lupus (SLE) ili drugu bolest vezivnog tkiva
• imate bilo koje poremećae koji utiču na krvne sudove mozga
• ste u zadnjih 6 nedelja primili vakcinu protiv varičele
• planirate da ostanete u drugom stanju
• imate obilna krvarenja tokom menstruacije
• ste ranije imali čir na želucu
• imate hroničnu bolest organa za disanje
• imate povišeni krvni pritisak
• ste dijabetičar
• uzimate lek deferasiroks (lek koji uklanja višak gvožđa iz organizma)
• imate tireotoksikozu
• imate ozbiljne kožne reakcije (Steven-Johnson-ov sindrom)
• imate produženo vreme krvarenja
• imate rizik od krvarenja
• ukoliko koristite druge lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulantne lekove) (videti odeljak Drugi lekovi i Midol).

Ukoliko treba da imate hiruršku intervenciju, da vadite zub ili da radite analizu mokraće, recite lekaru tj. stomatologu da koristite ovaj lek.

Drugi lekovi i Midol

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, a pogotovo neki od sledećih lekova:

• lekove zbog kojih mokraća postaje bazna (manje kisela), kao što su lekovi koji neutrališu višak želudačne kiseline, citrati
• mifepriston (za izazivanje pobačaja) –nemojte koristiti ovaj lek u periodu od 8-12 dana nakon uzimanja mifepristona
• druge nesteroidne antiinflamatorne lekove, NSAIL (kao što su ibuprofen ili naproksen)
• varfarin, kumarin, heparin, dipiridamol i klopidogrel (koriste se za sprečavanje zgušavanja krvi)
• lekove za lečenje epilepsije (npr. fenitoin i natrijum-valproat)
• lekove za lečenje gihta (npr. probenecid i sulfinpirazon)
• metotreksat (terapija malignih oboljenja, psorijaze i reumatskih bolesti)
• kortikosteroide (za supresiju imunskog sistema)
• lekove za snižavanje krvnog pitiska, kao što su ACE inhibitori (npr. enalapril, lizinopril, perindopril), blokatori kalcijumskih kanala (npr. amlodipin, diltiazem, nifedipin)
• zafirlukast (za lečenje astme)
• metoklopramid ili domperidon (za sprečavanje mučnine)
• diuretici, tj. lekovi za izbacivanje viška tečnosti, kao što su spirinolakton, furosemid, acetazolamid (za lečenje povišenog krvnog pritiska)
• sulfonilurea (lek za terapiju dijabetesa), insulin
• alkohol (može povećati rizik od pojave neželjenih dejstava)
• vankomicin (lek koji može dovesti do oštećenja sluha)
• inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, SSRI, koji se koriste za terapiju depresije, kao npr. sertralin ili paroksetin
• vakcina protiv varičele (lek Midol izbegavati u periodu od 6 nedelja nakon vakcinacije)
• biljne lekove koji sadrže Ginkgo biloba
• digoksin (za lečenje srčanih problema)
• litijum (za terapiju depresije)
• acetazolamid (za lečenje glaukoma)
• ciklosporin, takrolimus (koristi se za sprečavanje odbacivanja organa).

Uzimanje leka Midol sa hranom, pićima i alkoholom

Nemojte konzumirati alkohol dok uzimate ovaj lek.

Konzumiranje alkohola potencijalno može povećati rizik od nastanka gastrointestinalnog krvarenja i produženja vremena krvarenja.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

• U toku prvog i drugog trimestra trudnoće lek Midol možete koristiti samo ako Vam je to lekar propisao.
• Ne smete da uzimate lek Midol ako ste u trećem trimestru trudnoće, osim ukoliko Vas je lekar savetovao drugačije, a u toj situaciji, dnevna doza ne sme da prelazi 100 mg (videti odeljak Lek Midol ne smete uzimati). Uzimanje uobičajenih ili velikih doza ovog leka tokom pozne trudnoće može uzrokovati ozbiljne komplikacije kod majke ili bebe.

Dojenje

• Dojilje ne treba da uzimaju lek Midol, osim ukoliko ih lekar ne savetuje drugačije.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Midol obično nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Midol sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Oralna upotreba.

Progutajte tabletu sa dovoljnom količinom vode. Tabletu ne lomite, ne žvaćite i ne drobite.

Preporučeno doziranje je:

Odrasli, uključujući starije osobe: 1 - 2 tablete (300 mg – 600 mg) na svaka 3 – 4 sata, po potrebi, do najviše 12 tableta (3,6 g) dnevno, u podeljenim dozama.

Ukoliko Vam simptomi traju i ne bude Vam bolje u periodu od tri dana, javite se svome lekaru. Kod starijih osoba se mogu češće javiti gastrointestinalna neželjena dejstva i zujanje u ušima.

Deca: Lek ne treba davati deci mlađoj od 16 godina, sem kad je to posebno indikovano i po preporuci lekara (npr. Kavasaki bolest, prevencija tromboze u kardijalnoj hirurgiji).

Ako ste uzeli više leka Midol nego što treba

Ukoliko ste Vi (ili neko drugi) progutali mnogo tableta istovremeno ili mislite da je dete progutalo neku tabletu, odmah kontaktirajte neku medicinsku ustanovu ili razgovarajte sa Vašim lekarom. Simptomi predoziranja su: zujanje u ušima, vertigo, ubrzano disanje, promene u nivou određenih hemijskih materija u organizmu (poremećaj acido-bazne ravnoteže), srčana slabost, promene u telesnoj temperature, nemir, konvulzije, halucinacije (vidne, slušne obmane ili opažanje stvari koje realno ne postoje), glavobolja, problemi sa sluhom, konfuzija, mučnina i povraćanje, bolovi u stomaku ili koma.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Midol

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Ako imate dodatna pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko primetite bilo koje neželjeno dejstvo od dolenavedenih, prestanite sa uzimanjem leka Midol i odmah kontaktirajte lekara:

• otežano disanje
• teške alergijske rekacije (plikovi po koži, oticanje lica, usana, grla ili jezika, otežano disanje, pogoršanje astme, šok)
• težak osip sa crvenilom, ljuštenjem kože i oticanjem nalik opekotinama (Lyell-ov sindrom) ili težak osip, plikovi sa crvenim pečatima po koži (Stevens-Johnson-ov sindrom)
• izliv krvi u mozak (iznenadne jake glavobolje, konvulzije, poremećaj vida, poremećaj govora, razumevanja ili koordinacije, slabost u rukama ili nogama)
• čir na želucu ili krvarenje koje može biti ozbiljno (može Vam se javiti krvava dijareja ili katranasta stolica, jaki bolovi u stomaku i povraćanje krvi), iritacija želuca (blagi bolovi u želucu, gorušica, mučnina i povraćanje) i zapaljenje sluzokože želuca (gastritis)
• salicilizam – ukoliko uzimate velike doze u dužem vremenskom periodu, mogu Vam se javiti simptomi salicilizma, koji uključuju: vrtoglavicu, zujanje ili zvonjava u ušima, gluvoća, preznojavanje, mučnina ili povraćanje, glavobolja i zbunjenost
• hepatitis (zapaljenje jetre koje dovodi do žute prebojenosti kože ili beonjača, umora, bolova u abdomenu, zglobovima ili mišićima).

Recite lekaru ukoliko vam se javi neko od sledećih neželjenih dejstava:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• učestalije krvarenje iz nosa, produženo vreme krvarenja ili lakša pojava modrica, češća pojava infekcija (u ovom slučaju se javite lekaru)
• otežano varenje.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• curenje iz nosa
• svrab kože, kao posledica alergije na lek – bledi ili crveni nepravilni pečati sa jakim svrabom (koprivnjača)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• anemija, promene u broju i vrsti krvnih ćelija
• obilno menstrualno krvarenje
• nepravilni crveni pečati po koži ruku (erythema multiforme)
• promene po koži sa pojavom tačkica, modrica, promene boje kože (purpura)
• krvarenje u koži ili sluzokožama
• crveni, osetjivi potkožni pečati (erythema nodosum).

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka:

• krvarenje, krvarenje usled operacije, hematom, krvarenje u mišićima
• sindrom astme izazvan analgeticima
• povećane koncentracije mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemija), što dovodi do pojave kristala i depozita u zglobovima ruku i nogu (giht)
• krvarenje iz nosa, krvarenje u desnima, koje može bit produženo (konsultujte se sa lekarom ili stomatologom ukoliko imate zakazanu hiruršku intervenciju)
• smanjenje broja crvenih krvnih ćelija zbog čega koža može biti bleda i što može dovesti do slabosti ili nedostatka daha (anemija); smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca što može dovesti do bledo-žute prebojenosti kože, sa slabošću ili nedostatkom daha (hemolitička anemija), poremećaj krvarenja sa povećanim rizikom od krvarenja, smanjen broj crvenih ili belih krvnih zrnaca, gubitak krvi, povećane vrednosti enzima jetre (što se vidi u rezultatima analize krvi)
• glavobolja
• vertigo
• gubitak sluha, zvonjenje ili brujanje u ušima
• poremećaj jetre
• smanjena funkcija bubrega, kamen u bubregu
• teška oboljenja srca i pluća (kardio-respiratorni distres).

Dodatna neželjena dejstva kod dece

Acetilsalicilna kiselina može biti udružena sa pojavom stanja poznatim kao Rejev sindrom, kojeg karakterišu teška oštećenja jetre i mozga.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Midol posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je acetilsalicilna kiselina. Jedna tableta sadrži 300 mg acetilsalicilne kiseline.
• Pomoćne supstance su: magnezijum-oksid, teški; skrob, kukuruzni; laktoza, monohidrat; talk; želatin; stearinska kiselina.

Kako izgleda lek Midol i sadržaj pakovanja

Okrugle, bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVdC/Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje bez lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

515-01-01148-18-001 od 15.04.2019.