Mircera® 30mcg/0.3mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Terapija simptomatske anemije povezane sa hroničnim oboljenjem bubrega (HOB), kod odraslih pacijenata (videti odeljak 5.1).

Terapija lekom Mircera mora se započeti pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Doziranje

Terapija simptomatske anemije kod odraslih pacijenata sa hroničnim oboljenjem bubrega

Simptomi i posledice anemije mogu varirati u zavisnosti od starosti, pola, i težine bolesti; neophodna je evaluacija kliničkog toka i stanja svakog pojedinačnog pacijenta od strane lekara.

Lek Mircera primenjuje se supkutano ili intravenski, sa ciljem da se koncentracija hemoglobina poveća do najviše 12 g/dL (7,45 mmol/L). Supkutana primena poželjna je kod pacijenata koji nisu na hemodijalizi, da bi se izbeglo punktiranje perifernih vena.

Zbog intraindividualne varijabilnosti, kod pacijenata se mogu povremeno uočiti vrednosti hemoglobina iznad i ispod željenih koncentracija hemoglobina. Varijabilnost koncentracije hemoglobina treba rešavati korekcijom doze leka, uzimajući u obzir da je preporučeni raspon ciljnih vrednosti hemoglobina od 10 g/dL (6,21 mmol/L) do 12 g/dL (7,45 mmol/L). Stabilnu koncentraciju hemoglobina veću od 12 g/dL (7,45 mmol/L) treba izbegavati; preporuke za prilagođavanje doze kada se koncentracija hemoglobina poveća iznad 12 g/dL (7,45 mmol/L) opisane su u daljem tekstu.

Povećanje koncentracije hemoglobina veće od 2 g/dL (1,24 mmol/L) tokom perioda od četiri nedelje treba izbegavati. Ukoliko ipak do toga dođe, dozu leka treba prilagoditi kao što je opisano.

Potrebno je pažljivo pratiti pacijente da bi se obezbedilo da se najmanja preporučena efektivna doza leka Mircera primenjuje uz obezbeđivanje odgovarajuće kontrole simptoma anemije dok se pritom održava koncentracija hemoglobina ispod ili na 12 g/dL (7,45 mmol/L).

Treba biti oprezan sa povećanjem doze leka Mircera kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom funkcije bubrega. Kod pacijenata sa slabim odgovorom hemoglobina na lek Mircera, potrebno je razmotriti drugo objašnjenje za slab odgovor (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Preporučuje se da se koncentracija hemoglobina prati na svake dve nedelje dok se ne stabilizuje, a potom da se prati periodično.

Pacijenti koji trenutno nisu na terapiji lekovima za stimulaciju eritropoeze):

Da bi se koncentracija hemoglobina povećala na više od 10 g/dL (6,21 mmol/L), preporučena početna doza kod pacijenata koji nisu na dijalizi je 1,2 mikrograma/kg telesne mase, primenjena jednom mesečno kao pojedinačna supkutana injekcija.

Alternativno, početna doza od 0,6 mikrograma/kg telesne mase može biti primenjena jednom svake dve nedelje kao pojedinačna intravenska ili supkutana injekcija kod pacijenata na dijalizi ili onih koji još nisu na dijalizi.

Ova doza se može povećavati za približno 25% prethodne doze ako je brzina povećnja koncentracije hemoglobina manja od 1,0 g/dL (0,621 mmol/L) tokom mesec dana. Dalja povećanja za približno 25% mogu se vršiti jednom mesečno dok se ne dostigne individualna ciljna vrednost hemoglobina.

Ako je porast vrednosti hemoglobina veći od 2 g/dL (1,24 mmol/L) mesečno, ili ako se koncentracija hemoglobina povećava i približava vrednosti od 12 g/dL (7,45 mmol/L), dozu treba smanjiti za otprilike 25%. Ako koncentracija hemoglobina nastavi da raste, terapiju treba prekinuti sve dok koncentracija hemoglobina ne počne da se smanjuje, a onda je treba ponovo započeti, ali dozom koja je otprilike 25% manja od doze koju je pacijent prethodno primao. Nakon prekida terapije, očekivano je da koncentracija hemoglobina počne da se smanjuje brzinom od 0,35 g/dL (0,22 mmol/L) nedeljno. Prilagođavanje doze ne vršiti češće od jednom mesečno.

Pacijenti koji dobijaju lek jednom u dve nedelje, a čija koncentracija hemoglobina je iznad 10 g/dL (6,21 mmol/L) mogu primati lek Mircera jednom mesečno u dozi dvostruko većoj od one koja je prethodno primenjivana jednom u dve nedelje.

Pacijenti koji su trenutno na terapiji lekovima za stimulaciju eritropoeze:

Pacijenti koji trenutno primaju terapiju LSE mogu preći na terapiju lekom Mircera, primenjenim jednom mesečno, u vidu pojedinačne intravenske ili supkutane injekcije. Početna doza leka Mircera bazira se na prethodno izračunatoj nedeljnoj dozi darbepoetina alfa ili epoetina u trenutku zamene terapije, kako je prikazano u Tabeli 1. Prvu injekciju treba dati u trenutku kada je na redu sledeća redovna injekcija prethodno primenjenog darbepoetina alfa ili epoetina.

Tabela 1: Početne doze leka Mircera

Ako se zahteva prilagođavanje doze da bi se se održala ciljna koncentracija hemoglobina iznad 10 g/dL (6,21 mmol/L), mesečna doza može se povećati za približno 25%.

Ako je povećanje vrednosti hemoglobina veći od 2 g/dL (1,24 mmol/L) mesečno, ili ako koncentracija hemoglobina raste i približava se vrednosti od 12 g/dL (7,45 mmol/L), ovu dozu treba smanjiti za približno 25%. Ukoliko koncentracija hemoglobina nastavlja da raste, terapiju treba prekinuti sve dok koncentracija hemoglobina ne počne da se smanjuje, a onda terapiju treba ponovo započeti sa dozom koja je približno 25% manja od one koja je prethodno primenjena. Po prekidu terapije, očekivano je smanjenje koncentracije hemoglobina za približno 0,35 g/dL (0,22 mmol/L) nedeljno. Dozu ne prilagođavati češće od jednom mesečno.

Budući da je terapijsko iskustvo ograničeno sa pacijentima koji su na peritonealnoj dijalizi, kod ovih pacijenata se preporučuje redovno praćenje vrednosti hemoglobina i strogo pridržavanje preporuka za doziranje.

Prekid terapije

Terapija lekom Mircera obično je dugotrajna. Međutim, ona se može prekinuti u svakom trenutku, ukoliko je neophodno.

Propuštena doza

Ako se propusti jedna doza leka Mircera, tu propuštenu dozu treba primeniti što je moguće pre, a primenu leka Mircera nastaviti uz preporučenu učestalost doziranja.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ne zahteva se prilagođavanje početne doze, kao ni izmena preporuka za prilagođavanje doziranja (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

U kliničkim studijama 24% pacijenata koji su primali lek Mircera bilo je između 65 i 74 godina starosti, dok je 20% imalo 75 i više godina. Za pacijente starosti 65 godina i više godina ne zahteva se posebno prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija

Primena leka Mircera se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađe od 18 godina zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti primene.

Način primene

Lek Mircera se može primeniti supkutano ili intravenski.

Supkutano se može ubrizgavati u abdomen, nadlakticu ili butinu. Sva tri mesta ubrizgavanja su jednako pogodna. Za uputstvo za primenu leka, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Nekontrolisana hipertenzija.

Nije utvrđena bezbednost i efikasnost leka Mircera za druge indikacije, uključujući anemiju kod pacijenata sa kancerom.

Treba biti oprezan pri povećanju doze leka Mircera kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega iz razloga što visoka kumulativna doza epoetina može biti povezana sa povećanim rizikom od smrtnog ishoda, ozbiljnim kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim događajima. Kod pacijenata sa slabim odgovorom hemoglobina na epoetin treba tražiti druga objašnjenja za slab odgovor (videti odeljak 4.2 i 5.1).

Dopunska terapija gvožđem preporučuje se svim pacijentima sa vrednostima feritina u serumu manjom od 100 mikrograma/L ili zasićenošću transferina manjom od 20%. U cilju obezbeđivanja delotvorne eritropoeze, kod svih pacijenata se pre i tokom terapije mora određivati status gvožđa.

Ako pacijent ne reaguje na terapiju lekom Mircera mora se odmah potražiti uzročnik takvog stanja. Nedostatak gvožđa, folne kiseline ili vitamina B12 smanjuje efikasnost ASE (agensi stimulacije eritropoeze) i zato to treba korigovati. Povremene infekcije, zapaljenske ili traumatske epizode, okultno krvarenje, hemoliza, teška intoksikacija aluminijumom, osnovno teško hematološko oboljenje, ili fibroza koštane srži mogu takođe da ugroze eritropoetski odgovor. Kao deo procene treba određivati i broj retikulocita. Ako se isključe sva navedena stanja, i ako je nagli pad koncentracije hemoglobina kod pacijenta povezan sa retikulocitopenijom i anti-eritropoetinskim antitelima, treba razmisliti o pregledu koštane srži u cilju dijagnostikovanja izolovane aplazije crvene krvne loze (engl. pure red cell aplasia, PRCA). Ako se dijagnostikuje PRCA, terapija lekom Mircera se mora prekinuti i pacijenta treba prebaciti na neki drugi ASE.

Lekari mogu tražiti od nosioca dozvole za lek testiranje ili ponovno testiranje uzoraka seruma u referentnoj laboratoriji u slučaju suspektne ili potvrđene izolovane aplazije crvene krvne loze izazvane anti- eritropoetinskim antitelima ili nerazjašnjenog gubitka delovanja tokom lečenja lekom Mircera (npr. koji se klinički manifestuje teškom anemijom i malim brojem retikulocita).

Izolovana aplazija crvene krvne loze izazvana anti-eritropoetskim antitelima prijavljena je u vezi sa primenom svih ASE, uključujućí lek Mircera. Pokazano je da ova antitela stupaju u unakrsne reakcije sa svim ASE, pa kod pacijenata kod kojih se sumnja da imaju antitela na eritropoetin, ili kod kojih je ovo stanje potvrđeno, ne treba prelaziti na lek Mircera (videti odeljak 4.8).

PRCA kod pacijenata sa hepatitisom C: ukoliko dođe do paradoksalnog pada koncentracije hemoglobina i razvoja teške anemije sa smanjenim brojem retikulocita, treba brzo prekinuti lečenje sa epoetinom i testirati pacijenta na anti-eritropoetinska antitela. Prijavljeni su slučajevi kod pacijenata sa hepatitisom C koji su lečeni interferonom i ribavirinom, a epoetini su primenjivani istovremeno. Epoetini nisu dozvoljeni za lečenje anemije udružene sa hepatitisom C.

Praćenje krvnog pritiska: kao i sa drugim ASE, tokom terapije lekom Mircera može doći do povećanja krvnog pritiska. Zbog toga, pre, tokom uvođenja, i kasnije tokom terapije lekom Mircera kod svih pacijenata treba na odgovarajući način kontrolisati krvni pritisak. Ako se visok krvni pritisak teško kontroliše lekovima i promenom načina ishrane, dozu treba ili smanjiti ili potpuno obustaviti (videti odeljak 4.2).

Teške neželjene reakcije kože (engl, severe cutaneous adverse reactions, SCARs) uključujući Stevens- Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), koje mogu biti opasne po žitvot ili smrtonosne, su prijavljene u vezi sa terapijom epoetinom (videti odeljak 4.8). Neželjene reakcije bile su teže kod dugodelujućih epoetina. U trenutku propisivanja leka, pacijentima treba ukazati na znake i simptome i pažljivo pratiti reakcije kože. Ako se jave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, treba odmah obustaviti primenu leka Mircera i treba razmotriti drugu terapiju. Ako je pacijent razvio tešku neželjenu reakciju kože kao što su SJS ili TEN usled uzimanja leka Mircera, ne sme se ponovo započinjati terapija ASE kod ovog pacijenta u bilo kom trenutku.

Koncentracija hemoglobina: kod pacijenata sa hroničnim oboljenjem bubrega, koncentracija hemoglobina se treba održavati tako da ne pređe gornju granicu ciljne koncentracije hemoglobina, preporučene u odeljku 4.2. U kliničkim studijama, primećeno je povećanje rizika od nastanka smrti i ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, uključujući i trombozu ili cerebrovaskularnih događaja, uključujući šlog, kada su ASE bili primenjivani da bi se postigla ciljna vrednost hemoglobina veća od 12 g/dL (7,5 mmol/L) (videti odeljak 4.8).

Kontrolisane kliničke studije nisu pokazale značajnu korist ukoliko bi se epoetini primenjivali da bi se koncentracija hemoglobina povećala iznad vrednosti neophodnih da se kontrolišu simptomi anemije i da se izbegne transfuzija krvi.

Bezbednost i efikasnost terapije lekom Mircera nije utvrđena kod pacijenata koji imaju hemoglobinopatije, konvulzije, krvarenja ili nedavna krvarenja koja su iziskivala transfuziju ili kojima je broj trombocita veći od 500 x 109/L. Prema tome, kod ovih pacijenata je potreban oprez.

Dejstvo na rast tumora: lek Mircera, kao i drugi ASE, jeste faktor rasta koji prvenstveno stimuliše produkciju crvenih krvnih zrnaca. Receptori eritropoetina mogu se eksprimirati na površini brojnih tumorskih ćelija. Kao što je to slučaj i sa svim drugim faktorima rasta, postoji mogućnost i rizik da bi ASE mogli da stimulišu rast bilo kog oblika maligniteta. Dve kontrolisane kliničke studije u kojima su epoetini primenjivani pacijentima sa različitim vrstama kancera, uključujući kancer glave i vrata, kao i kancer dojke, pokazali su neobjašnjeno povećanje mortaliteta.

Zloupotreba leka Mircera od strane zdravih ljudi može da dovede do prekomernog povećanja koncentracije hemoglobina. Ovo može da bude povezano sa kardiovaskularnim komplikacijama opasnim po život.

Praćenje primene leka Mircera: da bi se poboljšalo praćenje primene ASE, zaštićeni naziv primenjenog ASE treba da bude jasno zabeležen (ili naznačen) u dokumentaciji pacijenta.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po mL, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija. Nema dokaza da lek Mircera utiče na metabolizam drugih lekova.

Trudnoća

Nema podataka o primeni leka Mircera kod trudnica.

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktno štetno dejstvo na trudnoću, embriofetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj, ali ukazuju na reverzibilno smanjenje telesne mase fetusa koje je karakteristično za celu grupu ovih lekova (videti odeljak 5.3). Kada se ovaj lek propisuje trudnicama potreban je oprez.

Dojenje

Nije poznato da li se lek Mircera izlučuje u majčino mleko. Jedna studija na životinjama je pokazala da se metoksipolietilenglikol-epoetin beta izlučuje u majčino mleko. Odluka o tome da li da se nastavi ili prekine sa dojenjem, ili da se nastavi ili prekine terapija lekom Mircera treba da se bazira na proceni koristi terapije lekom Mircera za ženu u odnosu na korist dojenja za dete.

Plodnost

Studije na životinjama nisu pokazale štetan uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Lek Mircera nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

a) Sažetak bezbednosnog profila

Bazom podataka o bezbednosti dobijenom iz kliničkih studija obuhvaćeno je 3042 pacijenta sa HOB, uključujući i 1939 pacijenta koji su primali lek Mircera i 1103 koji su primali drugi ASE. Očekuje se da približno 6% pacijenata koji primaju lek Mircera imaju neke neželjene reakcije. Najčešće prijavljena neželjena reakcija bila je hipertenzija (često).

(b) Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije u Tabeli 2 prikazne su u skladu sa MedDRA klasom sistema organa i prema učestalosti. Učestalost se definiše prema sledećoj konvenciji:

veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do

<1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 2: Neželjene reakcije koje su pripisane terapiji lekom Mircera kod pacijenata sa HOB. Neželjene reakcije koje su primećene samo nakon puštanja leka u promet su obeležene (*)

c) Opisi odabranih neželjenih reakcija

Nakon puštanja leka u promet prijavljivani su i slučajevi trombocitopenije. U kliničkim studijama je zabeleženo neznatno smanjenje broja trombocita koji je ostajao u granicama normale.

Kod 7% pacijenata koji su bili na terapiji lekom Mircera i kod 4% pacijenata koji su primali druge ASE zabeležen je broj trombocita manji od 100 x 109/L. U ispitivanju bezbednosti nakon dobijanja dozvole, u kom se ispitivala bezbednost leka kod dugoročne izloženosti do 8,4 godina, početni broj trombocita manji od 100 x 109/L bio je prisutan kod 2,1% pacijenata u grupi lečenoj lekom Mircera i kod 2,4% pacijenata u grupi koja je primala druge lekove za stimulaciju eritropoeze. Tokom ispitivanja, broj trombocita manji od 100 x 109/L primećen je svake godine kod 1,5% - 3,0% pacijenata lečenih lekom Mircera i kod 1,6% - 2,5% pacijenata koji su primali druge lekove za stimulaciju eritropoeze.

Podaci iz kontrolisanog kliničkog ispitivanja sa epoetinom alfa i darbepoetinom alfa, ukaziju da je pojava

šloga prijavljivana kao česta neželjena reakcija. U ispitivanju bezbednosti nakon dobijanja dozvole zabeležena je slična učestalost moždanog udara u grupi lečenoj lekom Mircera (6,3%) i grupama koje su primale referentne lekove za stimulaciju eritropoeze (epoetin alfa, darbepoetin alfa i epoetin beta) (7%).

Kao i kod ostalih ASE, u postmarketinškom praćenju, prijavljivani su slučajevi tromboza, uključujući i plućnu emboliju (videti odeljak 4.4.).

Prijavljivana je izolovana aplazija crvene krvne loze (PRCA) izazvana neutrališućim antieritropoetinskim antitelima, nepoznate učestalosti. Ukoliko je dijagnostikovana PRCA, terapija lekom Mircera se mora prekinuti i pacijenta ne treba lečiti nekim drugim rekombinantnim eritropoetinskim proteinom (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Terapijski raspon leka Mircera je širok. Kada se započinje terapija, mora se imati u vidu individualnost odgovora. Predoziranje može da dovede do manifestacija prekomernog farmakodinamskog dejstva, npr. prekomerne eritropoeze. U slučaju prevelikih koncentracija hemoglobina primenu leka Mircera treba privremeno obustaviti (videti odeljak 4.2). Ako je to klinički indikovano, može se uraditi flebotomija.

Farmakoterapijska grupa: Ostali antianemijski preparati

ATC šifra: B03XA03 Mehanizam dejstva

Lek Mircera stimuliše eritropoezu interakcijom sa receptorima eritropoetina na progenitorskim ćelijama u koštanoj srži. Metoksipolietilenglikol-epoetin beta, aktivna supstanca leka Mircera, predstavlja kontinuirani aktivator receptora eritropoetina koji pokazuje različitu aktivnost na nivou receptora i odlikuje se sporijom asocijacijom ka receptoru i bržom disocijacijom od receptora, smanjenom specifičnom aktivnošću in vitro, uz povećanu aktivnost in vivo, kao i produženim poluvremenom eliminacije, za razliku od eritropoetina. Prosečna molekulska masa mu je približno 60 kDa, od čega proteinski deo zajedno sa ugljeno-hidratnim delom čini približno 30 kDa.

Farmakodinamsko dejstvo

Kao primarni faktor rasta za eritroidni razvoj, prirodni hormon eritropoetin se produkuje u bubrezima i oslobađa u krvotok kao odgovor na hipoksiju. U tom odgovoru na hipoksiju, prirodni hormon eritropoetin ulazi u interakciju sa eritroidnim progenitorskim ćelijama da povećava produkciju crvenih krvnih zrnaca.

Klinička efikanost i bezbednost

Podaci studija korekcije hemoglobina kod pacijenata koji su lek dobijali jednom u dve nedelje i jednom u četiri nedelje pokazuju da su stope odgovora vrednosti hemoglobina u grupi koja je primala lek Mircera na kraju perioda ispitivanja bile velike i bile slične komparativnim preparatima. Medijana vremena do postizanja odgovora u grupi koja je primala lek Mircera bila je 43 dana, a u kontrolnoj grupi je iznosila 29 dana, gde je povećanje vrednosti hemoglobina u prvih 6 nedelja iznosio 0,2 g/dL/nedeljno, odnosno 0,3 g/dL/nedeljno.

Sprovedene su četiri randomizovane kontrolisane studije sa pacijentima na dijalizi koji su u vreme uključenja u studiju primali darbepoetin alfa ili epoetin. Pacijenti su randomizovani u grupe tako da ostanu na tekućoj terapiji ili da se prebace na lek Mircera u cilju dostizanja stabilnih koncentracija hemoglobina. U periodu evaluacije (posle 29-36 nedelja), srednje i medijana vrednosti hemoglobina kod pacijenata koji su primali lek Mircera bile su praktično iste kao i vrednosti hemoglobina kada su prebačeni na ovu terapiju.

U jednoj randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji, koja je uključivala 4038 pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega koji nisu bili na dijalizi, sa dijabetesom tipa 2 i vrednostima hemoglobina ≤ 11g/dL, pacijenti su primali ili terapiju darbepoetinom alfa do povećanja vrednosti hemoglobina na 13g/dL ili placebo (videti odeljak 4.4). Studija nije ispunila primarni cilj, smanjenje rizika od smrti bez obzira na uzrok, kardiovaskularne smrtnosti ili završne faze bubrežne bolesti (engl. end stage renal disease, ESRD). Analiza individualnih komponenti kompleksnih ciljeva pokazala je sledeći hazard ratio (HR) (95% CI): smrt 1,05 (0,92; 1,21), šlog 1,92 (1,38; 2,68), kongestivna srčana insuficijencija 0,89

(0,74; 1,08), infarkt miokarda 0,96 (0,75; 1,23), hospitalizacija zbog ishemije miokarda 0,84 (0,55; 1,27),

poslednja faza bubrežne bolesti 1,02 (0,87; 1,18).

Objedinjena naknadna analiza kliničkih studija sa ASE (agensi stimulacije eritropoeze) sprovedena je kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega (na dijalizi ili ne, sa dijabetesom i pacijenata bez dijabetesa). Primećena je tendencija ka povećanom riziku od smrti zbog bilo kog uzroka, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja povezanih sa povećanim kumulativnim dozama ASE, nezavisno od dijabetesa ili statusa dijalize (videti odeljak 4.2 i odeljak 4.4).

Eritropoetin je faktor rasta koji primarno stimuliše produkciju crvenih krvnih zrnaca. Eritropoetinski receptori mogu biti ispoljeni na površini različitih tumorskih ćelija.

Preživljavanje i progresija tumora ispitivani su u pet velikih kontrolisanih studija koje su uključivale ukupno 2833 pacijenata, od kojih su četiri bile dvostruko slepe, placebom kontrolisane studije, a jedna je bila otvorena. Dve studije uključivale su pacijente koji su lečeni hemioterapijom. Ciljna koncentracija hemoglobina u dve studije bila je >13 g/dL; u preostale tri studije bila je 12-14 g/dL. U otvorenoj studiji nije bilo razlike u ukupnom preživljavanju između pacijenata lečenih rekombinantnim humanim eritropoetinom i u kontrolnoj grupi. U četiri placebom kontrolisane studije, hazard ratio za ukupno preživljavanje bio je u rasponu 1,25 i 2,47 u korist kontrolne grupe. Ove studije pokazale su konzistentno neobjašnjeno statistički značajno povećanje smrtnosti kod pacijenata koji su imali anemiju povezanu sa različitim tipovima kancera, koji su dobijali rekombinantni humani eritropoetin, u poređenju sa kontrolnom grupom. Ukupna stopa preživljavanja u studijama ne može se zadovoljavajuće objasniti razlikama u incidenci tromboze i drugih povezanih komplikacija između pacijenata koji su dobijali rekombinantni humani eritropoetin i onih u kontrolnoj grupi.

Izvršena je analiza podataka na više od 13900 pacijenta obolelih od kancera (na hemioterapiji, radioterapiji, hemio-radioterapiji ili bez terapije) koji su učestvovali u 53 kontrolisane kliničke studije uključujući i nekoliko sa epoetinima. Meta-analiza podataka o ukupnom preživljavanju dala je hazard ratio od 1,06 u korist pacijenata u kontrolnoj grupi (95% CI: 1,00; 1,12; 53 studije i 13933 pacijenata), a za pacijente koji su primali hemioterapiju, hazard ratio u ukupnom preživljavanju je bio 1,04 (95% CI: 0,97; 1,11; 38 kliničkih studija i 10441 pacijent). Meta-analize su dosledno ukazale na značajno povećanje relativnog rizika od tromboembolijskih događaja kod pacijenata obolelih od kancera koji su primali rekombinantni humani eritropoetin (videti odeljak 4.4). U ovu analizu podataka nisu uključeni pacijenti lečeni lekom Mircera.

Lek Mircera nije odobrena za lečenje pacijenata sa anemijom koja je izazvana hemioterapijom (videti odeljke 4.1 i 4.4).

Farmakokinetika metoksipolietilenglikol-epoetina beta ispitivana je na zdravim dobrovoljcima i na anemičnim pacijentima sa HOB uključujući pacijente na dijalizi i one koji nisu na dijalizi.

Nakon supkutane primene pacijentima sa HOB koji nisu na dijalizi, maksimalne koncentracije metoksipolietilenglikol-epoetina beta u serumu zabeležene su 95 sati (vrednost medijane) nakon primene. Apsolutna bioraspoloživost metoksipolietilenglikol-epoetina beta nakon supkutane primene iznosila je 54%. Zabeleženo terminalno poluvreme eliminacije iznosilo je 142 sata kod pacijenata sa HOB koji nisu na dijalizi.

Nakon supkutane primene kod pacijenata sa HOB na dijalizi, maksimalne koncentracije metoksipolietilen glikol-epoetina u serumu zabeležene su 72 sata (vrednost medijane) nakon primene. Apsolutna bioraspoloživost metoksipolietilenglikol-epoetina beta nakon supkutane primene iznosila je 62%, a zabeleženo terminalno poluvreme eliminacije iznosilo je 139 sati kod pacijenata sa HOB koji su na programu dijalize.

Nakon intravenske primene pacijentima sa HOB koji su na dijalizi, ukupni klirens u serumu bio je 0,494 mL/h/kg telesne mase. Poluvreme eliminacije nakon intravenske primene metoksipolietilenglikol- epoetina beta iznosi 134 sata.

Poređenje koncentracija metoksipolietileglikol-epoetina beta u serumu mereno pre i posle hemodijalize kod 41 pacijenta sa HOB pokazalo je da hemodijaliza nema uticaja na farmakokinetiku ovog leka.

Analiza kod 126 pacijenata sa HOB pokazala je da nema farmakokinetičkih razlika između pacijenata koji su na hemodijalizi i onih koji nisu.

U studiji koja je ispitivala primenu samo jedne doze, nakon intravenske primene, farmakokinetika metoksipolietilenglikol-epoetina beta bila je slična kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre u poređenju sa zdravim ispitanicima (videti odeljak 4.2).

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija kardiovaskularne bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza i reproduktivne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Karcinogeni potencijal leka metokspolietilenglikol-epoetin beta nije ispitivan u dugotrajnim studijama na životinjama. On nije doveo do proliferativnog odgovora kod tumorskih ćelija koje ne potiču od hematopoeznog tkiva u in vitro linijama. U jednoj šestomesečnoj studiji toksičnosti na pacovima, odnosno njihovim tumorskim ćelijama koje ne potiču od hematopoeznog tkiva nije zabeležen ni povećan tumorski, niti neočekivani mitogeni odgovor. Uz to, korišćenjem različitih ćelijskih linija humanih tkiva, in vitro vezivanje metoksipolietilenglikol-epoetina beta zabeleženo je samo za ciljne ćelije (progenitorske ćelije koštane srži).

Nije zabeležen ni značajni prolazak metoksipolietilenglikol-epoetin beta kroz placentu pacova, a ispitivanja na životinjama nisu pokazala nikakvo štetno dejstvo na trudnoću, embriofetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj. Međutim, primećeno je reverzibilno smanjenje telesne mase fetusa i smanjenje postnatalnog povećanja telesne mase potomaka koje je karakteristično za celu klasu ovih lekova, i to pri dozama koje su dovodile i do preteranih farmakodinamskih dejstava kod majki. Fizički, kognitivni ili seksualni razvoj potomaka majki koje su primale metoksipolietileglikol-epoetin beta tokom gestacije i laktacije nije bio ugrožen. Kada je lek Mircera primenjivan supkutano mužjacima i ženkama pacova pre i tokom parenja, njihov reproduktivni učinak, plodnost i parametri nalaza sperme nisu bili ugroženi.

Natrijum-dihidrogenfosfat, monohodrat; Natrijum-sulfat;

Manitol (E421); Metionin; Poloksamer 188; Voda za injekcije.

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

3 godine

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2ºC do 8ºC). Ne zamrzavati.

Napunjen injekcioni špric čuvati u spoljašnjem pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Krajnji korisnik može da lek izvadi iz frižidera i čuva ga na sobnoj temperaturi (do 30ºC) tokom samo jednog jednomesečnog perioda. Kada se jednom izvadi iz frižidera, lek se mora iskoristiti u ovom roku.

Unutrašnje pakovanje leka je napunjen injekcioni špric (staklo tipa I) sa gumenim delom klipa šprica od bromobutil gume i zatvaračem vrha šprica od bromobutil gume i iglom 27G1/2.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 napunjen injekcioni špric koji sadrži 0,3 mL rastvora i nalazi se u plastičnom ulošku i Uputstvo za lek.

Ovaj već napunjeni injekcioni špric je spreman za upotrebu. Sterilni napunjeni injekcioni špric ne sadrži konzervanse i mora se koristiti samo za jedno ubrizgavanje. Samo jedna doza se sme primeniti po jednom špricu. Sme se primenjivati isključivo rastvor koji je bistar, bezbojan do svetlo žućkaste boje, i u kome nema vidljivih čestica.

Ne sme se mućkati.

Pre primene sačekajte da napunjeni injekcioni špric dostigne sobnu temperaturu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Ovaj lek Vam je propisan jer imate anemiju, koju je prouzrokovala Vaša hronična bolest bubrega, i koja je praćena tipičnim simptomima, kao što su zamor, slabost i kratak dah. To znači da imate jako mali broj crvenih krvnih zrnaca i premalu koncentraciju hemoglobina (tkiva u Vašem organizmu ne dobijaju dovoljno kiseonika).

Lek Mircera je indikovan za lečenje simptomatske anemije izazvane hroničnim oboljenjem bubrega. Ovaj lek se može primenjivati samo kod odraslih pacijenata (uzrasta 18 godina ili starijih).

Lek Mircera je lek koji je proizveden genskom tehnologijom. Kao i prirodni hormon eritropoetin, lek Mircera povećava broj crvenih krvnih zrnaca i koncentraciju hemoglobina u Vašoj krvi.

• ako ste alergični na metoksipolietilenglikol-epoetin beta ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ako imate visok krvni pritisak koji se ne može kontrolisati.

Upozorenja i mere opreza

Bezbednost i efikasnost terapije lekom Mircera u drugim indikacijama, uključujući anemiju kod pacijenata sa malignim oboljenjem, nije utvrđena.

Pre započinjanja terapije lekom Mircera

• Stanje koje se naziva izolovana aplazija crvene krvne loze (engl. Pure Red Cell Aplasia, PRCA), prekinuta ili smanjena proizvodnje crvenih krvnih zrnaca zbog pojave antieritropoetinskih antitela zabeležena je kod nekih pacijenata koji su bili na terapiji lekovima za stimulaciju eritropoeze, uključujući i lek Mircera.
• Ako Vaš lekar sumnja ili potvrdi da u Vašoj krvi imate ova antitela, ne smete primati lek Mircera.
• Ako ste pacijent sa hepatitisom C i dobijate interferon i ribavirin, trebalo bi da o ovome porazgovarate sa svojim lekarom, jer je kombinacija lekova za stimulaciju eritropoeze sa interferonom i ribavirinom u retkim slučajevima dovodila do gubitka efekta i razvoja PRCA, teškog oblika anemije. Lekovi za stimulaciju eritropoeze nisu odobreni za terapiju anemije udružene sa hepatitisom C.
• Ako ste pacijent sa hroničnim oboljenjem bubrega i anemijom, i lečite se sa lekovima za stimulaciju eritropoeze, a takođe ste i oboleli od malignog oboljenja, morate da znate da lekovi za stimulaciju eritropoeze mogu da imaju negativan uticaj na Vaše stanje. Treba da porazgovarate sa Vašim lekarom o mogućnostima lečenja anemije.
• Nije poznato da li lek Mircera ima drugačije dejstvo kod pacijenata sa hemoglobinopatijama (poremećaji povezani sa abnormalnim koncentracijama hemoglobina), prethodnim ili trenutnim krvarenjem, epileptičnim napadima ili povećanim brojem trombocita (krvnih pločica). Ako imate bilo koje od ovih stanja, Vaš lekar će razgovarati sa Vama o tome i mora Vas lečiti oprezno.
• Zdravi ljudi ne treba da koriste lek Mircera. Ako ga koriste, to može da dovede do prevelike koncentracije hemoglobina i može da izazove probleme sa srcem ili krvnim sudovima, koji mogu da budu opasni po život.

Tokom terapije lekom Mircera

- Ako ste pacijent sa hroničnom slabosti (insuficijencijom) bubrega, i pogotovo ako ne reagujete adekvatno na terapiju lekom Mircera, Vaš lekar će proveriti vašu dozu leka Mircera, zbog toga što, ukoliko ne reagujete na lečenje, višestruko povećanje doze leka Mircera može povećati rizik od pojave problema sa srcem ili krvnim sudovima, i može povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara i smrti.

• Vaš lekar će započeti lečenje lekom Mircera ukoliko Vam je koncentracija hemoglobina 10 g/dL (6,21 mmol/L) ili manja. Nakon započinjanja terapije, Vaš lekar će se truditi da Vam održi koncentraciju hemoglobina između 10 i 12 g/dL (7,45 mmol/L).
• Vaš lekar će proveriti količinu gvožđa koju imate u krvi pre i za vreme lečenja lekom Mircera. Ako je ova količina previše mala, Vaš lekar može da Vam propiše i dodatnu terapiju gvožđem.
• Vaš lekar će proveravati Vaš krvni pritisak pre i tokom lečenja lekom Mircera. Ako Vam je krvni pritisak visok, i ne može da se koriguje ni lekovima, ni posebno prilagođenom ishranom, Vaš lekar će privremeno prekinuti davanje leka Mircera ili će Vam smanjiti dozu.
• Vaš lekar će voditi računa da Vam se koncentracija hemoglobina ne poveća preko određene granice, jer velika koncentracija hemoglobina može povećati rizik od nastanka problema sa srcem i krvnim sudovima, i može povećati rizik od pojave tromboze, uključujući i plućnu emboliju, srčani udar, moždani udar i smrt.
• Obratite se svom lekaru ako se osećate zamor, slabost ili nedostatak daha zato što to može da znači da Vaša terapija lekom Mircera nije efikasna. Vaš lekar će da proveri da nemate druge uzroke anemije i može da uradi analize krvi ili da Vam pregleda koštanu srž. Ako se kod Vas razvila PRCA, lečenje lekom Mircera će Vam biti prekinuto. Nećete dobijati ni druge lekove za stimulaciju eritropoeze, a Vaš lekar će onda lečiti ovo stanje.

Deca i adolescenti

Lečenje lekom Mircera se ne preporučuje za decu i adolescente zato što kod ovih pacijenata lek nije ispitivan.

Posebno vodite računa sa ostalim lekovima koji stimulišu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca: lek Mircera je jedan od lekova iz grupe lekova koji stimulišu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca kao što to čini humani protein eritropoetin. Vaš lekar će uvek zabeležiti tačno koji lek primenjujete.

Prijavljene su ozbiljne kožne reakcije uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), u vezi sa terapijom epoetinom.

SJS/TEN se mogu prvobitno javiti kao tačkasto crvenilo ili kružni pečati na koži često sa centralnim plikovima po trupu. Takođe se može javiti, čir u ustima, grlu, nosu, na polnim organima i očima (crvene i otečene oči). Povišena telesna temperatura i simptomi slični gripu često prethode ovim ozbiljnim kožnim osipima. Osipi mogu da napreduju do široko rasprostranjenog ljuštenja kože i životno ugrožavajućih komplikacija.

Ako se kod Vas javi ozbiljan osip ili neki drugi od ovih kožnih simptoma prestanite da primenjujete lek Mircera i odmah obavestite Vašeg lekara ili potražite medicinsku pomoć.

Drugi lekovi i Mircera

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija. Nema dokaza o interakciji leka Mircera sa drugim lekovima.

Primena leka Mircera sa hranom i pićima

Hrana i piće ne utiču na lek Mircera.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Lek Mircera nije ispitivan ni kod trudnica, ni kod dojilja.

Recite svom lekaru ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Vaš lekar će onda utvrditi koja je najbolja terapija za Vas tokom trudnoće.

Recite svom lekaru ako dojite ili nameravate da dojite. Lekar će Vas posavetovati o tome da li treba da prekinete ili nastavite da dojite, ili da prekinete ili nastavite terapiju.

Lek Mircera nije pokazao uticaj na smanjenje plodnosti kod životinja. Potencijalni rizik za ljude je nepoznat.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Mircera ne utiče na Vašu sposobnost da upravljate vozilima i rukujete mašinama.

Lek Mircera sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po mL, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će koristiti najmanju efikasnu dozu za kontrolu simptoma anemije.

Ukoliko ne ispoljavate očekivan odgovor na lek Mircera, Vaš lekar će proveriti Vašu dozu i obavestiti Vas ako treba da promenite dozu leka Mircera.

Lečenje lekom Mircera mora se započeti pod nadzorom lekara. Kasnije, injekcije može da Vam daje zdravstveni radnik ili možete sami primenjivati lek Mircera nakon obuke (vidite uputstvo na kraju).

Lek Mircera se može primenjivati pod kožu u predelu stomaka, nadlaktice ili butine, ili se može ubrizgavati u venu. Vaš lekar će da odluči šta je najbolje za Vas.

Vaš lekar će Vas redovno slati na analizu krvi kako bi uz pomoć koncentracije hemoglobina u Vašoj krvi pratio kako Vaša anemija reaguje na ovu terapiju.

• Ako se trenutno ne lečite lekom za stimulaciju eritropoeze

Ako niste na dijalizi, preporučena početna doza leka Mircera je 1,2 mikrograma po kilogramu Vaše telesne mase primenjena potkožno jednom mesečno kao pojedinačna injekcija. Alternativno, Vaš lekar može odlučiti da primeni početnu dozu leka Mircera od 0,6 mikrograma po kilogramu Vaše telesne mase. Ova doza se primenjuje jednom u dve nedelje kao pojedinačna injekcija potkožno ili u venu. Kada se Vaša anemija ublaži, Vaš lekar može da promeni doziranje na primenu jednom mesečno.

Ako ste na dijalizi, preporučena početna doza je 0,6 mikrograma po kilogramu Vaše telesne mase. Doza se primenjuje jednom u dve nedelje kao pojedinačna injekcija potkožno ili u venu. Kada se Vaša anemija ublaži, Vaš lekar može da promeni doziranje na primenu jednom mesečno.

Vaš lekar može da poveća ovu dozu ili da je smanji ili da privremeno obustavi ovu terapiju kako bi podesio vrednost hemoglobina, u skladu sa Vašim potrebama. Promene doze se ne vrše češće od jednom mesečno.

• Ako se trenutno lečite drugim lekom za stimulaciju eritropoeze

Vaš lekar može da zameni lek koji trenutno primate lekom Mircera. Vaš lekar će odlučiti da li hoće da Vas leči lekom Mircera koji se primenjuje kao pojedinačna injekcija jednom mesečno. Vaš lekar će da izračuna kolika početna doza leka Mircera Vam je potrebna, zavisno od poslednje doze Vašeg prethodnog leka. Prvu dozu leka Mircera dobićete dana kada je planirano da dobijete injekciju Vašeg prethodnog leka.

Vaš lekar može da povećava ili smanjuje Vašu dozu ili da privremeno prekine lečenje kako bi koncentracije hemoglobina prilagodio Vašim potrebama. Promene doze se ne vrše češće od jednom mesečno.

Ako ste primenili više leka Mircera nego što treba

Ako ste primenili veću dozu leka Mircera nego što treba, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom, jer može biti neophodno da se urade neke analize krvi i privremeno prekine lečenje.

Ako ste zaboravili da primenite lek Mircera

Ako preskočite dozu leka Mircera, primenite je čim se setite, pa porazgovarajte sa Vašim lekarom o tome kada da primenite narednu dozu.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Mircera

Lečenje lekom Mircera je obično dugotrajno. Međutim, po savetu Vašeg lekara terapiju možete da prekinete u svakom trenutku.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Neželjena dejstava su navedena u nastavku prema učestalosti:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• hipertenzija (visok krvni pritisak).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja
• tromboza vaskularnog pristupa (krvni ugrušci na mestu gde se pristupa krvnom sudu za dijalizu).

Retka neželjena dejstva ( mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• hipertenzivna encefalopatija (veoma visok krvni pritisak koji može da dovede do glavobolje, posebno iznenadne, pulsirajuće poput migrene, do konfuzije, poremećaja govora, napada ili konvulzija). Ako imate bilo koji od ovih simptoma, molimo Vas da se odmah javite lekaru kako biste dobili odgovarajuću terapiju.
• makulopapularni osip (crvenilo kože koje može da uključuje bubuljice ili tačkasti osip)
• naleti vrućine
• preosetljivost (alergijska reakcija koja može da izazovu neuobičajeno zviždanje prilikom disanja ili probleme sa disanjem, oticanje jezika, lica ili grla, ili oticanje oko mesta primene injekcije ili osećaj ošamućenosti, gubitka svesti ili može doći do kolapsa). Ako imate bilo koji od ovih simptoma, molimo Vas da se odmah javite lekaru kako biste dobili odgovarajuću terapiju.

Tokom kliničkih ispitivanja, kod pacijenata je zabeleženo blago smanjenje broja trombocita. Spontano su prijavljeni slučajevi broja trombocita ispod normalnih vrednosti (trombocitopenija).

Reakcije preosetljivosti, uključujući i anafilaktičku reakciju i ozbiljne kožne osipe uključujući Stevens- Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu prijavljene su u vezi sa terapijom epoetinom. Mogu se javiti kao crvenkaste tačkaste makule ili kružni pečati na koži često sa centralnim plikovima po trupu, ljuštenje kože, čir u ustima, grlu, nosu, na polnim organima i očima kome mogu prethoditi povišena telesna temperatura i simptomi slični gripu. Prestanite da primenjujete lek Mircera u slučaju nastanka ovih simptoma i odmah se obratite Vašem lekaru ili potražite medicinsku pomoć. Takođe, vidite odeljak 2.

Kao i kod ostalih lekova za stimulaciju eritropoeze, u postmarketinškom praćenju, prijavljeni su slučajevi tromboza, uključujući i plućnu emboliju, nepoznate učestalosti.

Stanje nazvano izolovana aplazija crvene krvne loze (PRCA, prekid ili smanjenje proizvodnje crvenih krvnih zrnaca) zbog antieritropoetinskih antitela primećeno je kod nekih pacijenata koji su lečeni lekovima za stimulaciju eritropoeze, uključujući i lek Mircera.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Mircera posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i na nalepnici napunjenog injekcionog šprica nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC). Ne zamrzavati.

Napunjen injekcioni špric čuvati u spoljašnjem pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Krajnji korisnik može da lek izvadi iz frižidera i čuva ga na sobnoj temperaturi (do 30 ºC) tokom samo jednog jednomesečnog perioda. Kada se jednom izvadi iz frižidera, lek se mora iskoristiti u ovom roku.

Samo rastvori koji su bistri, svetlo žućkaste boje i bez vidljivih čestica mogu biti primenjeni.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je metoksipolietilenglikol-epoetin beta.
• Mircera®, 30 mikrograma/0,3 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu Jedan napunjen injekcioni špric sadrži 30 mikrograma metoksipolietilenglikol-epoetina beta u koncentraciji od 100 mikrograma/mL.
• Mircera®, 50 mikrograma/0,3 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu Jedan napunjen injekcioni špric sadrži 50 mikrograma metoksipolietilenglikol-epoetina beta u koncentraciji od 167 mikrograma/mL.
• Mircera®, 75 mikrograma/0,3 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu Jedan napunjen injekcioni špric sadrži 75 mikrograma metoksipolietilenglikol-epoetina beta u koncentraciji od 250 mikrograma/mL.
• Mircera®, 120 mikrograma/0,3 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu Jedan napunjeni injekcioni špric sadrži 120 mikrograma metoksipolietilenglikol-epoetina beta u koncentraciji od 400 mikrograma/mL.
• Mircera®, 150 mikrograma/0,3 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu Jedan napunjen injekcioni špric sadrži 150 mikrograma metoksipolietilenglikol-epoetina beta u koncentraciji od 500 mikrograma/mL.
• Pomoćne supstance su: natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat; natrijum-sulfat, bezvodni; manitol (E421); metionin; poloksamer 188; hlorovodonična kiselina; natrijum-hidroksid i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Mircera i sadržaj pakovanja

Lek Mircera je rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu.

Ovaj rastvor je bistar, bezbojan do svetlo žućkaste boje i bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje leka je napunjen injekcioni špric (staklo tipa I) sa gumenim delom klipa šprica od bromobutil gume i zatvaračem vrha šprica od bromobutil gume i iglom 27G1/2.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 napunjen injekcioni špric koji sadrži 0,3 mL rastvora i nalazi se u plastičnom ulošku i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ROCHE D.O.O. BEOGRAD,

Milutina Milankovića 11a, Beograd

Proizvođač

ROCHE DIAGNOSTICS GMBH,

Sandhofer Strasse 116, Mannheim, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

Mircera, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 1 x (30 mikrograma/0,3 mL): 515-01-01820-19-001 od 21.01.2020.

Mircera, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 1 x (50 mikrograma/0,3 mL): 515-01-02197-17-001 od 27.02.2018.

Mircera, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 1 x (75 mikrograma/0,3 mL): 515-01-02199-17-001 od 27.02.2018.

Mircera, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 1 x (120 mikrograma/0,3 mL): 515-01-01821-19-001 od 21.01.2020.

Mircera, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 1 x (150 mikrograma/0,3 mL): 515-01-02201-17-001 od 27.02.2018.

Mircera, napunjen injekcioni špric Uputstva za upotrebu

Sledeća uputstva objašnjavaju kako da koristite lek Mircera, napunjen injekcioni špric da biste sami sebi dali injekciju.

Važno je da pažljivo pročitate i pratite ova uputstva kako biste mogli ispravno i bezbedno da koristite napunjen injekcioni špric. Ne pokušavajte da date injekciju pre nego što budete bili sigurni da razumete kako se napunjen injekcioni špric koristi.

VAŽNE INFORMACIJE

• Koristite lek Mircera, napunjeni injekcioni špric samo ako Vam je ovaj lek propisan.
• Pročitajte tekst na pakovanju da biste bili sigurni da uzimate dozu koju Vam je propisao Vaš lekar.
• Nemojte koristiti napunjen injekcioni špric ukoliko špric ili plastični uložak u kome se špric nalazi izgledaju oštećeno.
• Nemojte koristiti špric ukoliko je sadržaj zamućen, mutan ili sadrži čestice.
• Nikada ne pokušavajte da rastavite špric.
• Nikada ne vucite i ne rukujte špricem držeći ga za njegov klip.
• Nemojte uklanjati zaštitni poklopac sa igle dok niste spremni da primenite injekciju.
• Nemojte gutati lek koji se nalazi u špricu.
• Nemojte primenjivati injekciju kroz odeću.
• Nikada nemojte koristiti već korišćeni špric.
• Ne dodirujte sigurnosni okidač (videti skicu ispod) pošto to može oštetiti špric i učiniti ga neupotrebljivim.

ČUVANJE

Čuvati špric i kontejner otporan na bušenje/kontejner za oštre predmete van domašaja dece.

Čuvati špric u originalnom pakovanju sve do vremena upotrebe.

Uvek čuvajte špric u frižideru na temperaturi od 2 °C do 8 °C. Ne dozvolite da se lek zamrzne i čuvajte ga zaštićenog od svetlosti. Čuvajte špric suv.

U pakovanju se nalazi:

Napunjen injekcioni špric leka Mircera i odvojena injekciona igla.

U pakovanje nije uključeno:

Tupferi natopljeni alkoholom Sterilna vata ili gaza za brisanje

Kontejner otporan na bušenje ili kontejner za oštre predmete za bezbedno odlaganje igala i iskorišćenih špriceva

Sve što Vam je potrebno za injekciju stavite na čistu, dobro osvetljenu, ravnu površinu, kao što je sto.

KAKO PRIMENITI INJEKCIJU

Korak 1: pričekajte da se špric zagreje na sobnoj temperaturi

Izvadite kutiju sa lekom Mircera, napunjen injekcioni špric iz frižidera. Držite špric u kutiji radi zaštite od svetlosti i sačekajte najmanje 30 minuta kako bi dostigao sobnu temperaturu.

• Ako ne pričekate da lek dostigne sobnu temeperaturu, injekcija bi mogla biti neugodna i možda će biti teško pritisnuti klip do kraja.
• Ne zagrevajte špric na bilo koji drugi način.

Izvadite plastični uložak sa lekom Mircera, napunjenim injekcionim špricem iz kutije bez uklanjanja zaštitne folije.

Korak 2: operite ruke

Dobro dezinfikujte ruke sapunom i toplom vodom ili sredstvom za dezinfekciju ruku.

Korak 3: otpakujte i vizuelno proverite napunjen injekcioni špric

Uklonite zaštitnu foliju sa plastičnog uloška i izvadite iglu i špric držeći ga za središnji deo bez dodirivanja sigurnosnog okidača.

• Uvek kada rukujete špricem držite ga za njegovo telo zato što bilo koji kontakt sa sigurnosnim okidačem može dovesti do prevremenog otpuštanja sigurnosnog uređaja.

Pregledajte špric i proverite rok upotrebe na špricu i na kutiji. Ovo je važno kako biste se uverili da su špric i lek bezbedni za upotrebu.

NEMOJTE koristiti špric ukoliko:

• ste slučajno ispustili špric;
• bilo koji deo šprica deluje oštećeno;
• je sadržaj zamućen, mutan ili sadrži čestice;
• je prošao rok upotrebe.

Korak 4. Pričvrstite iglu na špric

Uhvatite čvrsto upakovanu iglu obema rukama. Polomite spoj igle uvrtanjem i uklonite kapicu sa igle kao što je prikazano na slici. Odmah bacite kapicu igle u kontejner otporan na bušenje/kontejner za oštre predmete.

• Ne uklanjajte zaštitni poklopac sa igle.

Uhvatite čvrsto špric i gumenu kapicu i uklonite gumenu kapicu sa šprica (savijte i povucite).

• Ne dodirujte sigurnosni okidač sigurnosnog uređaja.
• Ne pritiskajte klip.
• Ne povlačite klip.

Pričvrstite iglu čvrsto je pritiskajući na špric.

Korak 5. Uklonite zaštitni poklopac sa igle i pripremite je za injekciju

Držite špric čvrsto jednom rukom i skinite zaštitni poklopac sa igle drugom rukom. Bacite zaštitni poklopac u kontejner otporan na bušenje ili kontejner za oštre predmete.

• Ne dodirujte iglu i ne dozvolite da dodiruje bilo koju drugu površinu pošto igla može postati kontaminirana i može uzrokovati povrede i bol ukoliko se dodiruje.
• Može se desiti da uočite kap tečnosti na vrhu igle. Ovo je normalna pojava.
• Nikada nemojte ponovo pričvršćivati zaštitni poklopac igle nakon njegovog ukljanjanja.

Kako biste uklonili mehuriće vazduha iz napunjenog injekcionog šprica, držite špric sa iglom okrenutom ka gore.

Lagano prstom lupkajte špric kako bi se mehurići podigli na površinu.

Polako pritisnite klip da biste uklonili sav vazduh, kao što Vam je pokazao Vaš lekar.

Korak 6. Primenite injekciju

Postoje dva različita načina (puta) injektovanja leka Mircera. Sledite preporuke Vašeg lekara o načinu na koji bi trebalo da primenite injekciju leka Mircera.

Supkutana primena:

Ukoliko Vam je savetovano da primenite injekciju leka Mircera pod kožu, molimo Vas dajte sebi dozu kao što je opisano u nastavku.

Odaberite jedno od preporučenih mesta za primenu injekcije, kao što je prikazano.

Možete primeniti lek Mircera u gornji deo ruke, butinu ili stomak, osim područja oko pupka.

• Trebalo bi da koristite drugo mesto uboda svaki put kada primenjujete injekciju, i to najmanje tri centimetra udaljeno od prethodnog mesta primene injekcije.
• Nemojte primenjivati lek u delove koji mogu biti iritirani kaišem ili pojasom. Ne injektujte u mladeže, ožiljke, modrice, ili delove na kojima je koža osetljiva, crvena, tvrda ili oštećena.
• ​

Očistite odabrano mesto primene tupferom natopljenim alkoholom kako biste smanjili rizik od infekcije; pažljivo sledite instrukcije.

• Pustite kožu da se osuši tokom otprilike 10 sekundi.
• Budite sigurni da ne dodirujete očišćeni deo pre primene injekcije i nemojte hladiti ili duvati na očišćeni deo.

Da biste bili sigurni da možete pravilno ubosti iglu pod kožu, slobodnom rukom uštinite deo kože na očišćenom mestu uboda. Štipanje kože je važno kako bi se obezbedila primena injekcije pod kožu (u masno tkivo), a ne dublje (u mišić). Ubrizgavanje u mišić može biti neprijatno.

Ubodite iglu do kraja u kožu brzim potezom. Dok držite špric kažiprstom i srednjim prstom polako pritiskajte klip palcem dok ne ubrizgate sav lek.

Iglu ne pomerajte dok je u Vašoj koži.

Ne puštajte klip pre završetka ubrizgavanja ili pre nego što pritisnete klip do kraja.

Izvucite iglu iz kože NE PUSTAJUĆI pritom klip.

Pustite klip omogućavajući da zaštitni poklopac prekrije iglu.

Sada možete skinuti uklonivu nalepnicu ukoliko je potrebno.

Stavite sterilnu vatu ili gazu na mesto primene injekcije i pritisnite na nekoliko sekundi.

• Nemojte trljati mesto primene injekcije prljavim rukama ili tkaninom.
• Ukoliko je potrebno, možete pokriti mesto primene injekcije sa malim flasterom.

Odlaganje šprica:

• Iskorišćeni špric stavite u kontejner otporan na bušenje/kontejner za oštre predmete.
• Ne pokušavajte da vratite zaštitni poklopac na iglu.
• Ne bacajte iskorišćene špriceve ili kontejnere otporne na bušenje/kontejner za oštre predmete u kućni otpad i nemojte ih reciklirati.
• Odložite napunjen kontejner prema instrukcijama lekara ili farmaceuta.

Intravenska primena:

Ukoliko je Vaš lekar preporučio primenu leka Mircera u venu, trebalo bi da pratite proceduru opisanu u nastavku.

Nakon pripreme šprica kao što je opisano u koracima 1 do 5:

Obrišite ulaz u venski port za hemodijalizu prema instrukcijama Vašeg lekara

Ubacite iglu napunjenog injekcionog šprica u očišćen ulaz u venu.

Dok držite špric kažiprstom i srednjim prstom pritisnite klip palcem dok ne ubrizgate sav lek. Izvucite napunjen injekcioni špric iz ulaza u venu ne puštajući pritom klip.

Pustite klip, omogućavajući da zaštitni poklopac pokrije iglu.

Sada možete ukloniti nalepnicu, ukoliko je potrebno.

Odlaganje šprica

Bacite iskorišćene špriceve u kontejner otporan na bušenje.

• Ne pokušavajte da zamenite zaštitni poklopac na igli.
• Ne bacajte iskorišćene špriceve i kontejnere otporne na bušenje u kućni otpad i nemojte ih reciklirati.
• Odložite napunjen kontejner prema instrukcijama koje su Vam dali zdravstveni radnik ili farmaceut.