Mirzaten® 30mg film tableta

Lek Mirzaten je indikovan za lečenje epizoda velike depresije kod odraslih pacijenata.

Doziranje

Odrasli

Efektivna dnevna doza je obično između 15mg i 45 mg, početna doza je 15mg ili 30 mg.

Mirtazapin obično počinje da ispoljava svoje dejstvo nakon 1-2 nedelje terapije. Lečenje odgovarajućim dozama treba da dâ pozitivan odgovor nakon 2-4 nedelje. Kod nezadovoljavajućeg terapijskog odgovora, doza se može povećati do maksimalne doze. Ako nema odgovora tokom sledeće 2-4 nedelje, terapiju treba prekinuti.

Kako bi se obezbedio izostanak simptoma, pacijenti koji boluju od depresije treba da budu na terapiji najmanje 6 meseci.

Terapiju mirtazapinom treba prekidati postepeno da bi se izbegli simptomi koji nastaju usled naglog prekida terapije (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti

Preporučena doza je ista kao i za odrasle. Kod starijih pacijenata, pri povećanju doze, neophodno je pažljivo praćenje do postizanja zadovoljavajućeg i bezbednog terapijskog odgovora.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Klirens mirtazapina može biti smanjen kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina <40 mL/min). Ovaj podatak treba uzeti u obzir kada se lek Mirzaten propisuje ovoj kategoriji pacijenata (videti odeljak 4.4).

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre:

Klirens mirtazapina može biti smanjen kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Ovaj podatak treba uzeti u obzir kada se lek Mirzaten propisuje ovoj kategoriji pacijenata, posebno ako postoji teško oštećenje jetre, jer ovi pacijenti nisu bili predmet ispitivanja (videti odeljak 4.4).

Pedijatriska populacija:

Lek Mirzaten ne treba primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina pošto nije pokazana efikasnost leka u dva kratkoročna klinička ispitivanja (videti odeljak 5.1), kao i zbog bezbednosnih mera (videti odeljke 4.4, 4.8 i 5.1).

Način primene

Mirtazapin ima poluvreme eliminacije od 20-40 sati i zbog toga je lek Mirzaten pogodan za primenu jednom dnevno. Lek treba uzimati u jednoj večernjoj dozi pre odlaska na spavanje.

Lek Mirzaten se može davati i u dve podeljene doze (jedna ujutru i jedna pre spavanja, s tim što veću dozu treba davati uveče).

Tablete se uzimaju oralno, sa tečnošću i treba ih progutati bez žvakanja.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje su navedene u odeljku 6.1.

Istovremena primena mirtazapina sa inhibitorima monoaminooksidaze (MAO inhibitori) (videti odeljak 4.5).

Pedijatriska populacija

Lek Mirzaten ne treba primenjivati u terapiji kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Samoubilačko ponašanje (pokušaj samoubistva i samoubilačke misli) kao i neprijateljsko ponašanje

prema drugima (izražena agresivnost, protivljenje i bes) su češće uočeni u kliničkim ispitivanjima kod dece i adolescenata koji su dobijali antidepresive u odnosu na decu i adolescente koji su dobijali placebo. Ukoliko se na osnovu kliničke procene ipak odluči za lečenje, pacijente treba pažljivo pratiti zbog pojave suicidnih simptoma. Osim toga, dugoročni podaci o bezbednosti primene leka kod dece i adolescenata koji se odnose na rast, sazrevanje, kognitivni razvoj i ponašanje nisu dostupni.

Suicid/suicidne misli ili kliničko pogoršanje

Depresija je povezana sa povećanim rizikom od suicidnih misli, samopovređivanja i suicida (događaji povezani sa samoubistvom). Rizik postoji sve dok pacijent ne uđe u remisiju. Kako do poboljšanja ne mora doći tokom prvih nekoliko nedelja terapije ili duže, pacijente treba pažljivo pratiti dok ne dođe do poboljšanja. Postoji opšte kliničko iskustvo da se rizik od suicida povećava u ranim stadijumima oporavka.

Poznato je da kod pacijenata koji u anamnezi imaju suicidne pokušaje, ili oni koji pokazuju značajan stepen samoubilačkih sklonosti pre početka lečenja, postoji veći rizik od suicidnih misli ili pokušaja samoubistva, pa ih zbog toga treba pažljivo pratiti tokom terapije. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja antidepresiva kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima, pokazala je veći rizik samoubilačkog ponašanja kod pacijenata mlađih od 25 godina koji su bili na terapiji antidepresivima u odnosu na one koji su dobijali placebo.

Potrebno je pažljivo praćenje pacijenata na terapiji antidepresivima, naročito onih sa visokim rizikom, i to posebno na početku terapije i nakon promena doze. Pacijente (i osobe koje o njima brinu) treba upozoriti o potrebi praćenja bilo kakvog kliničkog pogoršanja, suicidalnog ponašanja ili razmišljanja i neuobičajenih promena u ponašanju i uputiti ih da traže hitan medicinski savet ako su ti simptomi prisutni.

Imajući na umu mogućnost samoubistva, naročito na početku terapije, pacijentu treba dati samo ograničen broj tableta mirtazapina, u cilju smanjenja rizika od predoziranja.

Depresija koštane srži

Zabeležena je depresija koštane srži prilikom primene mirtazapina i često se manifestuje kao granulocitopenija ili agranulocitoza. U kliničkim ispitivanjima mirtazapina, reverzibilna agranulozitoza se retko javljala. U postmarketinškom periodu prijavljeni su veoma retki slučajevi agranulocitoze, uglavnom reverzibilne prirode, ali u nekim slučajevima i fatalne. Fatalni slučajevi uglavnom su se desili kod pacijenata starijih od 65 godina. Lekar mora obratiti pažnju na simptome, kao što su povišena temperatura, bol u grlu, stomatitis ili druge znake infekcije; kad se takvi simptomi pojave, lečenje treba prekinuti i proveriti krvnu sliku.

Žutica

U slučaju pojave žutice, lečenje mirtazapinom treba prekinuti.

Stanja kod kojih je potreban nadzor

Pažljivo doziranje, kao i redovna i stroga kontrola je potrebna kod pacijenata sa:

• epilepsijom i organskim moždanim sindromom; iako kliničko iskustvo pokazuje da su epileptički napadi retki tokom lečenja mirtazapinom, lečenje treba kao i sa ostalim antidepresivima započeti oprezno kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi. Lečenje treba prekinuti kod svih pacijenata kod kojih se jave napadi, ili se poveća njihova učestalost.
• oštećenom funkcijom jetre: nakon jednokratne oralne doze od 15 mg mirtazapina, izlučivanje mirtazapina je smanjeno za oko 35% kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem jetre, u poređenju sa osobama čija je funkcija jetre normalna. Prosečna koncentracija mirtazapina u plazmi bila je povišena za oko 55%.
• oštećenom funkcijom bubrega: nakon jednokratne oralne doze od 15 mg mirtazapina kod pacijenata sa umerenim (klirens kreatinina < 40 mL/min) i teškim (klirens kreatinina ≤ 10 mL/min) oštećenjem funkcije bubrega, ekskrecija mirtazapina je bila smanjena za oko 30%, odnosno 50%, u poređenju sa zdravim osobama. Prosečna koncentracija mirtazapina u plazmi bila je povišena za oko 55%, odnosno za 115%. Kod pacijenata sa blagim oštećenjem bubrežne

funkcije (klirens kreatinina < 80 mL/min) nisu uočene značajne razlike u poređenju sa kontrolnom grupom.

• bolestima srca, npr. poremećaj u sprovodljivosti, anginom pektoris i skorašnjim infarktom miokarda, kod kojih su potrebne uobičajene mere opreza i pažljiva primena ostalih lekova.
• niskim krvnim pritiskom.
• šećernom bolesti (diabetes mellitus); kod pacijenata sa šećernom bolesti antidepresivi mogu poremetiti kontrolu glikemije. Potrebno je pažljivo praćenje i po potrebi prilagođavanje doze insulina i/ili oralnih hipoglikemika.

Kao i kod primene ostalih antidepresiva, treba uzeti u obzir i sledeće:

• kad primenjujemo antidepresive kod pacijenata sa shizofrenijom ili drugim psihotičnim poremećajima, jer može doći do pogoršanja psihotičnih simptoma; paranoidne misli se mogu pojačati;
• tokom lečenja depresivne faze bipolarnog poremećaja (manično-depresivne psihoze) jer može preći u maničnu fazu. Pacijente sa anamnezom manije/hipomanije treba stalno pratiti. Terapiju mirtazapinom treba prekinuti ako pacijent uđe u maničnu fazu;
• iako primena mirtazapina ne izaziva zavisnost, postmarketinško iskustvo pokazuje da nagli prekid nakon dugotrajne primene može ponekad prouzrokovati simptome obustave. Većina tih reakcija su blage i prolazne. Među najčešće prijavljenim simptomima obustave su: vrtoglavica, agitacija, anksioznost, mučnina i glavobolja. Iako su navedeni kao simptomi obustave, treba uzeti u obzir da ti simptomi mogu proizlaziti i iz osnovne bolesti. Kao što je navedeno u odeljku 4.2, preporučuje se postepeni prekid terapije mirtazapinom;
• potreban je oprez kod pacijenata sa smetnjama pri mokrenju, npr. hipertrofiji prostate i kod pacijenata sa akutnim glaukomom uskog ugla i povišenim intraokularnim pritiskom (iako ne bi trebalo očekivati smetnje, jer lek ima vrlo slabo antiholinergičko dejstvo);.
• kod pacijenata sa akatizijom/psihomotornim nemirom: primena antidepresiva povezuje se sa razvojem akatizije koju karakteriše subjektivno neprijatni ili stresni nemir i potreba za kretanjem, često praćen nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja. Verovatnoća pojave takvih simptoma veća je u prvih nekoliko nedelja lečenja. Kod pacijenata kod kojih se razviju takvi simptomi, povećanje doze moglo bi biti štetno.
• slučajevi produženja QT intervala, torsades de pointes, ventrikularne tahikardije i iznenadne smrti, zabeleženi su tokom postmarketinške primene mirtazapina. Većina slučajeva koja se pojavila povezana je sa predoziranjem ili kod pacijenata koji imaju druge faktore rizika za produženje QT intervala, uključujući istovremenu upotrebu lekova koji produžavaju korigovani QT interval (QTc) (videti odeljke 4.5 i 4.9). Potreban je oprez kod propisivanja mirtazapina kod pacijenata sa poznatom kardiovaskularnom bolešću ili produženjem QT intervala u anamnezi, kao i kod istovremene primene drugih lekova koji produžavaju korigovani QT interval (QTc).

Teške kožne neželjene reakcije

Teške kožne neželjene reakcije (engl. Severe cutaneous reactions, SCARs) uključujući Stevens Jonhson sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), bulozni dermatitis i multiformni eritem koje mogu biti životno ugrožavajuće ili fatalne, prijavljene su prilikom primene mirtazapina.

Ukoliko se pojave znakovi i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, treba odmah prekinuti primenu mirtazapina.

Ukoliko je pacijent razvio jednu od ovih ozbiljnh reakcija pri primeni mirtazapina, lečenje mirtazapinom se ne sme ponovo započeti kod tog pacijenta.

Hiponatremija

Kod primene mirtazapina, u veoma retkim slučajevima, prijavljena je pojava hiponatrijemije koja verovatno nastaje usled neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH). Oprez je potreban kod pacijenata sa povećanim rizikom, kao što su starije osobe i pacijenti koji su na terapiji lekovima koji mogu da izazovu hiponatrijemiju.

Serotoninski sindrom

Interakcija sa serotonergičkim aktivnim supstancama: serotoninski sindrom može se javiti kada se selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) istovremeno koriste sa drugim

serotonergičkim aktivnim supstancama (videti odeljak 4.5). Simptomi serotoninskog sindroma mogu biti hipertermija, mišićna ukrućenost, mioklonus, nestabilnost autonomnog nervnog sistema sa mogućom brzom fluktuacijom vitalnih znakova, promene mentalnog statusa koje uključuju konfuziju, razdražljivost, i izraženu agitaciju koja može napredovati do delirijuma i kome. Iz postmarketinškog iskustva se vidi da se serotoninski sindrom javlja vrlo retko kod pacijenata koji se leče samo sa mirtazapinom (videti odeljak 4.8 ).

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti su često osetljiviji što se posebno odnosi na neželjena dejstva antidepresiva. Za vreme kliničkih ispitivanja sa mirtazapinom, neželjena dejstva nisu zabeležena sa većom učestalošću kod starijih pacijenata nego u drugim starosnim grupama.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Farmakodinamske interakcije

• Mirtazapin se ne sme primenjivati istovremeno sa MAO inhibitorima niti u toku 2 nedelje po prestanku njihove primene. U obrnutom smeru, potrebno je da prođu oko dve nedelje pre nego što pacijenti lečeni mirtazapinom, mogu biti lečeni MAO inhibitorima (videti odeljak 4.3).

Osim toga, kao i sa SSRI, istovremena primena sa drugim serotonergičkim aktivnim supstancama (L-triptofan, triptani, tramadol, linezolid, metilensko plavo, SSRI, venlafaksin, litijum i kantarion ili Hypericum perforatum), može izazvati neželjena dejstva serotonina (serotoninski sindrom: videti odeljak 4.4). Potrebno je savetovati oprez i stalno kliničko praćenje kada se te aktivne supstance kombinuju sa mirtazapinom.

• Mirtazapin može povećati sedativni efekat benzodiazepina i drugih sedativa (većine antipsihotika, antihistaminskih H1 antagonista, opioida). Treba biti oprezan kod istovremene primene ovih lekova sa mirtazapinom.
• Mirtazapin može povećati depresivno delovanje alkohola na CNS. Pacijentima treba preporučiti izbegavanje konzumiranja alkohola za vreme lečenja mirtazapinom.
• Mirtazapin je u dozi 30 mg jednom na dan prouzrokovao mali, ali statistički značajan porast internacionalno normalizovanog odnosa (INR) kod osoba lečenih varfarinom. Pošto se kod većih doza mirtazapina ne može isključiti izraženiji efekat, preporučuje se praćenje INRa u slučaju istovremenog lečenja varfarinom i mirtazapinom.
• Rizik od produženja QT intervala i/ili ventrikularnih aritmija (na primer tipa torsades de pointes) može biti povećan pri istovremenoj primeni sa lekovima koji produžavaju QTc interval (na primer neki antipsihotici i antibiotici).

Farmakokinetičke interakcije

• Karbamazepin i fenitoin, induktori CYP3A4, dvostruko su povećali klirens mirtazapina što je prouzrokovalo smanjenje prosečne koncentracije mirtazapina u plazmi za 60%, odnosno za 45%. Kada se karbamazepin, ili bilo koji induktor metabolizma jetre (npr. rifampicin) doda terapiji mirtazapinom, može se javiti potreba za povećanjem doze mirtazapina. Ako se pak lečenje takvim lekom prekine, može se ukazati potreba za smanjenjem doze mirtazapina.
• Istovremena primena ketokonazola, jakog inhibitora CYP3A4, povećala je maksimalne koncentracije u plazmi za oko 40%, a površinu ispod krive (PIK) mirtazapina za oko 50%.
• Kada se cimetidin (slab inhibitor CYP1A2, CYP2D6 i CYP3A4) primeni zajedno sa mirtazapinom, prosečna vrednost koncentracije mirtazapina u plazmi se može povećati više od 50 %. Potreban je oprez i eventualno sniženje doza kad se primenjuje istovremeno mirtazapin sa jakim CYP3A4 inhibitorima, inhibitorima HIV proteaze, azolnim antimikoticima, eritromicinom, cimetidinom, ili nefazodonom.
• Ispitivanja interakcija nisu otkrila nikakve relevantne farmakokinetičke efekte pri istovremenoj primeni mirtazapina sa paroksetinom, amitriptilinom, risperidonom ili litijumom.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su rađena samo kod odraslih pacijenata.

Trudnoća

Ograničeni podaci o primeni mirtazapina kod trudnica ne ukazuju na povećani rizik od kongenitalnih malformacija. Studije na životinjama nisu pokazale ni jedan teratogeni efekat koji bi bio klinički relevantan, međutim, uočena je toksičnost u razvoju potomstva (videti odeljak 5.3).

Epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba lekova SSRI grupe u trudnoći, naročito u kasnoj trudnoći, može da dovede do povećanja rizika od nastanka perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (PPHN). Iako ne postoje studije koje su ispitivale povezanost mirtazapina sa pojavom PPH kod novorođenčadi, ovaj potencijalni rizik se ne može isključiti, uzimajući u obzir sličan mehanizam dejstva (povećanje koncentracije serotonina).

Zbog toga je potreban oprez kod propisivanja mirtazapina trudnicama. Ako je mirtazapin primenjivan do, ili kratko pre porođaja, preporučuje se postnatalno praćenje novorođenčeta kako bi se na vreme uočili mogući efekti zbog prekida terapije.

Dojenje

Studije na životinjama i ograničeni podaci kod ljudi pokazali su da se mirtazapin izlučuje u mleko majke u veoma malim količinama. Odluku o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili nastaviti/prekinuti terapiju lekom Mirzaten treba doneti uzimajući u obzir koristi dojenja za dete i koristi terapije lekom Mirzaten za ženu.

Plodnost

Pretkliničke studije reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu pokazale bilo kakvo dejstvo na plodnost.

Mirtazapin ima blag ili umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Mirtazapin može narušiti koncentraciju i budnost (naročito na početku terapije). Ako pacijent oseti navedene simptome, tada treba izbegavati izvođenje potencijalno opasnih radnji, koje zahtevaju budnost i dobru koncetraciju, kao što su upravljanje motornim vozilom ili rukovanje mašinama.

Pacijenti koji boluju od depresije imaju brojne simptome koji su sastavni deo bolesti. Zato je ponekad teško razdvojiti koji su simptomi u sklopu bolesti, a koji su posledica primene mirtazapina.

Ukupan bezbednosni profil

Najčešće zabeležena neželjena dejstva koja su se javila kod više od 5% pacijenata lečenih mirtazapinom u randomiziranim placebo kontrolisanim ispitivanjima (videti Tabelu 1) su: pospanost, sedacija, suva usta, povećanje telesne mase, pojačan apetit, vrtoglavica i umor.

Teške kožne neželjene reakcije (engl. Severe cutaneous reactions, SCARs) uključujući Stevens Jonhson sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), bulozni dermatitis i multiformni eritem prijavljene su prilikom primene mirtazapina (videti odeljak 4.4).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Izvršena je analiza svih randomizovanih, placebo kontrolisanih studija sa pacijentima lečenim mirtazapinom (uključujući uz depresiju i druge indikacije) radi evaluacije neželjenih dejstava. Meta- analiza je obuhvatila 20 studija sa planiranim trajanjem lečenja do 12 nedelja, sa 1501 pacijentom (134

pacijent godina) koji su dobijali doze mirtazapina do 60 mg, i 850 pacijenata (79 pacijent godina) koji su dobijali placebo. Produžene faze tih ispitivanja isključene su kako bi se održala uporedivost sa placebom.

U Tabeli 1 su prikazana neželjena dejstva iz kliničkih studija čija je incidenca bila statistički značajno veća nakon primene mirtazapina u odnosu na primenu placeba, i dodata su neželjena dejstva iz spontanog prijavljivanja. Učestalost neželjenih dejstava iz spontanog prijavljivanja je bazirana na učestalosti ovih događaja u kliničkim ispitivanjima. Učestalost neželjenih dejstava iz spontanog prijavljivanja koja se nisu javljala u randomizovanim, placebo kontrolisanim kliničkim studijama je označena "učestalost nije poznata".

Tabela 1. Neželjena dejstva mirtazapina

1U kliničkim ispitivanjima ovi događaji su se javili statistički značajno češće tokom lečenja mirtazapinom u odnosu na placebo.

2U kliničkim ispitivanjima ovi događaji su se javili češće tokom primene placeba nego tokom lečenja mirtazapinom, mada ne sa statistički značajnom učestalošću.

3U kliničkim ispitivanjima ovi događaji su se javili statistički značajno češće tokom terapije placebom u odnosu na terapiju mirtazapinom.

4N.B. smanjenje doze generalno ne umanjuje pospanost/sedaciju, ali može dovesti u pitanje antidepresivnu efikasnost.

5Generalno, nakon lečenja antidepresivima, može doći do razvoja anksioznosti i insomnije (koji mogu biti simptomi depresije). Tokom lečenja mirtazapinom, zabeležen je razvoj ili pogoršanje anksioznosti i insomnije. 6Zabeleženi su slučajevi samoubilačkih ideacija i samoubilačkog ponašanja tokom lečenja mirtazapinom, ili brzo posle prekida lečenja (videti odeljak 4.4).

7 U većini slučajeva pacijenti su se oporavili nakon povlačenja leka.

U laboratorijskim analizama tokom kliničkih studija uočeno je prolazno povećanje transaminaza i gamaglutamil transferaze (međutim nije bilo statistički značajne razlike između učestalosti pojave ovog neželjenog dejstva kod pacijenata koji su bili na terapiji mirtazapinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo).

Pedijatriska populacija

Sledeća neželjena dejstva su često zabeležena u kliničkim ispitivanjima kod dece: povećanje telesne mase, urtikarija i hipertrigliceridemija (videti takođe odeljak 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Dosadašnja iskustva pokazaju da su simptomi predoziranja mirtazapinom obično blagi. Zabeleženi su depresija centralnog nervnog sistema sa dezorijentacijom i produženom sedacijom, tahikardija kao i blaga hiper- ili hipotenzija. Međutim, postoji mogućnost pojave mnogo ozbiljnijih ishoda (uključujući i fatalne) ukoliko je primenjena doza mirtazapina mnogo veća od terapijske, posebno ukoliko se uzima prekomerna doza više lekova. U ovim slučajevima produženje QT intervala i torsade de pointes su takođe prijavljivani.

U slučajevima predoziranja treba primeniti odgovarajuću simptomatsku i suportivnu terapiju, kako bi se održale vitalne funkcije. Potrebno je pratiti i EKG. Takođe treba primeniti aktivni ugalj ili ispiranje želuca.

Pedijatrijska populacija

Iste mere propisane za odrasle treba primeniti i u slučaju predoziranja kod pedijatrijske populacije.

Farmakoterapijska grupa: Antidepresivi; Ostali antidepresivi

ATC šifra: N06AX11

Mehanizam dejstva/farmakodinamsko dejstvo

Mirtazapin je centralno aktivni presinaptički α2-antagonist, koji povećava centralnu noradrenergičku i serotoninergičku neurotransmisiju. Pobuđivanje serotoninergičke neurotransmisije je specifično posredovano preko 5-HT1 receptora, jer su 5-HT2 i 5-HT3 receptori blokirani mirtazapinom. Oba enantiomera mirtazapina imaju antidepresivnu aktivnost: S(+) enantiomer blokadom α2 i 5-HT2 receptora i R(-) enantiomer blokadom 5-HT3 receptora.

Klinička efikasnost i bezbednost

Histaminska H1-antagonistička aktivnost mirtazapina je povezana sa sedativnim svojstvima. On praktično nema antiholinergičku aktivnost i u terapijskim dozama, ima samo ograničene efekte (npr. ortostatska hipotenzija) na kardiovaskularni sistem.

Dejstvo mirtazapina na QTc interval je procenjeno u randomizovanom, placebo i moksifloksacin kontrolisanom kliničkom ispitivanju u kojem su učestvovala 54 zdrava dobrovoljca koji su uzimali uobičajenu dozu od 45 mg i veću terapijsku dozu od 75 mg. Linearno e-max modelovanje sugeriše da je produženje QTc intervala ostalo ispod praga klinički značajnog produženja (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Dva randomizovana, dvostruko slepa, placebo kontrolisana ispitivanja kod dece uzrasta od 7 do 18 godina sa velikim depresivnim poremećajem (n=259) koja su tokom prve 4 nedelje koristili fleksibilnu dozu (15 do 45 mg mirtazapina), a zatim tokom naredne 4 nedelje fiksnu dozu (15, 30 ili 45 mg), nisu pokazala značajnu razliku između mirtazapina i placeba kod primarnih i sekundarnih ciljeva. Značajan porast telesne mase (≥7%) je zabeležen kod 48,8% ispitanika lečenih mirtazapinom u poređenju sa 5,7% u grupi sa placebom. Urtikarija (11,8% u poređenju sa 6,8%) i hipertrigliceridemija (2,9% u poređenju sa 0%) su takođe često zabeležene.

Resorpcija

Nakon oralne primene ovog leka, aktivna supstanca mirtazapin se brzo resorbuje (bioraspoloživost

≈ 50%), dostižući maksimalne koncentracije u plazmi nakon približno dva sata. Uzimanje hrane nema uticaja na farmakokinetiku mirtazapina.

Distribucija

Vezivanje mirtazapina za proteine plazme je približno 85%.

Biotransformacija

Glavni putevi biotransformacije su demetilacija i oksidacija, praćena konjugacijom. In vitro podaci o funkciji mikrozomalnog sistema jetre, pokazuju da su enzimi citohroma P450 CYP2D6 i CYP1A2 uključeni u nastanak 8-hidroksi metabolita mirtazapina, gde se CYP3A4 smatra odgovornim za formiranje N-demetil i N-oksid metabolita. Demetil metabolit je farmakološki aktivan i deluje da ima isti farmakokinetički profil kao i jedinjenje od koga je nastao.

Eliminacija

Mirtazapin se obimno metaboliše i eliminiše putem urina i fecesa u toku nekoliko dana. Srednja vrednost poluvremena eliminacije je 20-40 sati; duže poluvreme (do 65 sati) je sporadično zabeleženo, a kraće poluvreme eliminacije je zabeleženo kod mlađih ljudi. Dužina poluvremena eliminacije opravdava jednodnevno doziranje. Stanje dinamičke ravnoteže se dostiže nakon 3-4 dana, nakon čega nema dalje akumulacije.

Linearnost/nelinearnost

Mirtazapin pokazuje linearnu farmakokinetiku u preporučenim dozama.

Posebne populacije pacijenata

Klirens mirtazapina može biti smanjen usled renalne ili hepatičke insuficijencije.

Pretklinički podaci, zasnovani na konvencionalnim farmakološkim ispitivanjima bezbednosti primene leka, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, kancerogenog potencijala, reproduktivne toksičnosti i razvoja nisu ukazale da postoji poseban rizik za primenu kod ljudi.

U ispitivanjima reproduktivne toksičnosti kod pacova i kunića nije bilo primećeno teratogeno dejstvo. Kod primene dvostruko većih doza od maksimalnih terapijskih doza kod ljudi, uočen je porast postimplantacionih gubitaka, smanjenje telesne mase mladunčadi pri okotu, i smanjenje preživljavanja u prva 3 dana laktacije kod pacova.

Mirtazapin nije pokazao genotoksičnost u seriji testova na gensku mutaciju i oštećenje hromozoma i DNK. Tumori tiroidne žlezde koji su zabeleženi u ispitivanju kancerogenosti kod pacova i hepatocelularni karcinom koji je zabeležen u ispitivanju kancerogenosti kod miševa se smatraju specifičnim za vrstu i negenotoksičnim efektima koji nastaju zbog dugotrajne terapije visokim dozama induktora enzima jetre.

Mirzaten, 30 mg film tableta Mirzaten, 45 mg film tableta Pomoćne supstance u jezgru tablete:

Celaktoza (75% laktoza, monohidrat i 25% celuloza, prašak); natrijum-skrobglikolat;

skrob, preželatinizovan;

silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Mirzaten, 30 mg film tableta Pomoćne supstance u omotaču: Hipromeloza;

titan-dioksid (E171); talk;

makrogol 6000;

gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).

Mirzaten, 45 mg film tableta

Pomoćne supstance u filmu tablete po 45 mg:

Hipromeloza;

titan-dioksid (E171); talk;

makrogol 6000.

Inkompatibilije nisu poznate.

5 godina.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Upustvom za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.