Nixar® 10mg oralna disperzibilna tableta

Simptomatska terapija alergijskog rinokonjunktivitisa (sezonskog i perenijalnog) i urtikarije. Lek Nixar je indikovan za decu uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg.

Doziranje

Pedijatrijska populacija

- Deca uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg

10 mg bilastina (1 oralna disperzibilna tableta) jednom dnevno za ublažavanje simptoma alergijskog rinokonjunktivitisa (sezonskog i perenijalnog alergijskog rinitisa) i urtikarije.

Oralnu disperzibilnu tabletu treba uzeti jedan sat pre ili dva sata nakon unosa hrane ili voćnog soka (videti odeljak 4.5).

- Deca uzrasta ispod 6 godina i telesne mase manje od 20 kg

Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 4.4, 4.8, 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati preporuke o doziranju. Iz tih razloga, bilastin ne treba primenjivati u ovoj uzrasnoj grupi.

Kod odraslih i adolescenata (starijih od 12 godina) prikladnija je primena tableta bilastina jačine 20 mg. Trajanje terapije

Kod alergijskog rinokonjunktivitisa terapiju treba ograničiti na period izloženosti alergenima. Kod sezonskog alergijskog rinitisa terapija se može prekinuti nakon povlačenja simptoma i ponovo uvesti nakon njihovog pojavljivanja. Pacijentima sa perenijalnim alergijskim rinitisom se može preporučiti kontinuirana

terapija tokom perioda izloženosti alergenima. Kod urtikarije, dužina terapije zavisi od tipa, trajanja i toka simptoma.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Bezbednost i efikasnost bilastina kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega nisu utvrđene. Studije sprovedene kod odraslih u posebnim rizičnim grupama (pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega) ukazuju da nije neophodno prilagođavati dozu bilastina kod odraslih (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Bezbednost i efikasnost bilastina kod dece sa oštećenom funkcijom jetre nisu utvrđene. Nema kliničkog iskustva kod odraslih, kao ni kod pedijatrijskih pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Ipak, s obzirom na to da se bilastin ne metaboliše i izlučuje se u nepromenjenom obliku u urinu i fecesu, ne očekuje se da oštećenje funkcije jetre poveća sistemsku izloženost iznad granice bezbednosti kod odraslih pacijenata. Zato, nije potrebno prilagođavanje doze kod odraslih pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Način primene Oralna upotreba.

Oralnu disperzibilnu tabletu potrebno je staviti u usta gde se brzo razgrađuje u pljuvački, tako da se može lako progutati.

Pored toga, oralnu disperzibilnu tabletu moguće je rastvoriti u vodi pre primene. Za rastvaranje ne koristiti sok od grejpfruta ili bilo koji drugi voćni sok (videti odeljak 4.5).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost bilastina kod dece mlađe od 2 godine nije utvrđena, a kliničko iskustvo kod dece uzrasta od 2 do 5 godina je malo. Iz tog razloga, bilastin ne treba primenjivati u ovim uzrasnim grupama.

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega istovremena primena bilastina sa inhibitorima P- glikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati koncentraciju bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zato treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po oralnoj disperzibilnoj tableti, odnosno suštinski je

„bez natrijuma”.

Ovaj lek sadrži 0,0015 mg alkohola (etanola), što odgovara 1 mg/100 g (0,001% m/m). Količina etanola u jednoj oralnoj disperzibilnoj tableti, težine 150 mg, odgovara količini koja se nalazi u manje od 0,00004 mL piva ili 0,00002 mL vina.

Mala količina alkohola prisutna u ovom leku neće imati nikakva primetna dejstva.

Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih i sažeto su navedene u nastavku.

Interakcije sa hranom: Hrana značajno smanjuje, i to do 30% bioraspoloživost bilastina nakon oralne primene tableta od 20 mg, i do 20% nakon primene oralnih disperzibilnih tableta bilastina od 10 mg.

Interakcija sa sokom od grejpfruta: Istovremena primena 20 mg bilastina i soka od grejpfruta smanjuje bioraspoloživost bilastina za 30%. Ovaj efekat se može očekivati i od drugih voćnih sokova. Stepen smanjenja bioraspoloživosti može varirati u zavisnosti od proizvođača i voća. Mehanizam ove interakcije je inhibicija OATP1A2, transportnog sistema čiji je supstrat bilastin (videti odeljak 5.2). Lekovi koji su supstrati ili inhibitori OATP1A2, kao što je ritonavir ili rifampicin, mogu takođe imati potencijal da smanje koncentracije bilastina u plazmi.

Interakcija sa ketokonazolom ili eritromicinom: Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 400 mg ketokonazola jednom dnevno ili 500 mg eritromicina tri puta dnevno, povećava površinu ispod krive (PIK) bilastina 2 puta i maksimalnu koncentraciju (Cmax) 2-3 puta. Ove promene se objašnjavaju interakcijom sa efluks pumpama u intestinalnom ćelijskom zidu, jer bilastin je supstrat za P-glikoprotein (P- gp) i ne metaboliše se (videti odeljak 5.2). Ove promene ne utiču na bezbednosni profil bilastina, kao i ketokonazola ili eritromicina. Ostali lekovi koji su supstrati ili inhibitori P-gp, kao što je ciklosporin, mogu imati potencijal da povećaju koncentracije bilastina u plazmi.

Interakcija sa diltiazemom: Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 60 mg diltiazema jednom dnevno povećava maksimalnu koncentraciju (Cmax) bilastina za 50%. Ovaj efekat se može objasniti interakcijom sa efluks pumpama u intestinalnom ćelijskom zidu (videti odeljak 5.2) i ne utiče na bezbednosni profil bilastina.

Interakcija sa alkoholom: Nakon istovremenog konzumiranja alkohola i 20 mg bilastina jednom dnevno, psihomotorne sposobnosti su slične onima koje se zapažaju nakon istovremenog konzumiranja alkohola i placeba.

Interakcija sa lorazepamom: Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 3 mg lorazepama jednom dnevno tokom 8 dana nije potencirala depresivna dejstva lorazepama na CNS.

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedene studije interakcija kod dece na terapiji oralnim disperzibilnim tabletama bilastina. Kako nema kliničkog iskustva o interakcijama bilastina sa drugim lekovima, hranom ili voćnim sokovima, kod primene kod dece, rezultate o ispitivanju interakcija na odraslim osobama treba uzeti u obzir kada se propisuje bilastin kod dece. Nema kliničkih podataka kod dece koji bi ukazali da promene PIK ili Cmax, usled interakcija, mogu uticati na bezbednosni profil bilastina.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni bilastina kod trudnica ograničeni.

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti, porođaja ili postnatalnog razvoja (videti odeljak 5.3). Kao mera opreza, preporučuje se da se izbegava primena leka Nixar tokom trudnoće.

Dojenje

Izlučivanje bilastina u majčino mleko nije ispitivano kod ljudi. Dostupni farmakokinetički podaci kod životinja pokazali su da se bilastin izlučuje u mleko (videti odeljak 5.3). Odluka o tome da li da se nastavi/prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija lekom Nixar mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist terapije bilastinom za ženu.

Plodnost

Nema kliničkih podataka ili su podaci ograničeni.. Studija na pacovima nije ukazala na negativan uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3).

Studija koja je sprovedena kod odraslih u cilju procene uticaja bilastina na sposobnost vožnje pokazala je da terapija bilastinom od 20 mg nije uticala na sposobnost upravljanja vozilima. Ipak, kako individualni odgovor na lek može da varira, pacijente treba posavetovati da ne upravljaju vozilima ili rukuju mašinama dok ne utvrde svoj individualni odgovor na bilastin.

Sažetak bezbednosnog profila u pedijatrijskoj populaciji

Tokom kliničkog razvoja, učestalost, tip i težina neželjenih reakcija kod adolescenata (uzrasta od 12 do 17 godina) bili su isti kao kod odraslih. Podaci prikupljeni praćenjem leka nakon njegovog stavljanja u promet u ovoj populaciji (adolescenti) potvrdili su rezultate kliničkih ispitivanja.

Procenat dece (uzrasta od 2 do 11 godina) koja su prijavila neželjene događaje nakon terapije alergijskog rinokonjunktivitisa ili hronične idiopatske urtikarije bilastinom u dozi od 10 mg u kontrolisanoj kliničkoj studiji u trajanju od 12 nedelja je bio uporediv sa procentom u grupi koja je primala placebo (68,5% u odnosu na 67,5%).

Najčešće prijavljeni neželjeni događaji kod 291 deteta (uzrasta od 2 do 11 godina) koja su primala bilastin (u obliku oralne disperzibilne tablete) tokom kliničkih studija (#260 dece u kliničkoj studiji ispitivanja bezbednosti i 31 dete u farmakokinetičkoj studiji) bili su: glavobolja, alergijski konjunktivitis, rinitis i abdominalni bol. Ovi neželjeni događaji na lek ispoljili su se kod 249 pacijenata koji su primali placebo, sa uporedivom učestalošću.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija u pedijatrijskoj populaciji

Neželjeni događaji koji su najmanjom verovatnoćom povezani sa bilastinom i prijavljeni kod više od 0,1% dece (uzrasta od 2 do 11 godina) tokom kliničkog razvoja su prikazani u tabeli u nastavku.

Učestalost ispoljavanja je navedena na sledeći način:

Veoma često (≥1/10) Često (≥1/100 do <1/10)

Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Retke, veoma retke i reakcije nepoznate učestalosti pojavljivanja nisu uključene u ovu tabelu.

#260 dece izloženo u kliničkoj studiji o bezbednosti, a 31 dete izloženo u farmakokinetičkoj studiji

Opis odabranih neželjenih reakcija u pedijatrijskoj populaciji

Glavobolja, abdominalni bol, alergijski konjunktivitis i rinitis su primećeni kako kod dece koja su primala bilastin 10 mg, tako i kod dece koja su primala placebo. Učestalost javljanja bila je 2,1% u odnosu na 1,2% za glavobolju; 1,0% u odnosu na 1,2% za abdominalni bol; 1,4% u odnosu na 2,0% za alergijski konjunktivitis i 1,0% u odnosu na 1.2% za rinitis.

Sažetak bezbednosnog profila kod odraslih pacijenata i adolescenata

Incidenca neželjenih događaja kod odraslih pacijenata i adolescenata sa alergijskim rinokonjunktivitisom ili hroničnom idiopatskom urtikarijom, a koji su lečeni sa 20 mg bilastina u kliničkim studijama, bila je uporediva sa incidencom kod pacijenata koji su primali placebo (12,7% u odnosu na 12,8%).

Faze II i III kliničkih ispitivanja sprovedenih tokom kliničkog razvoja uključivale su 2525 odraslih pacijenata i adolescenata, lečenih različitim dozama bilastina, od kojih je 1697 primalo bilastin u dozi od 20 mg. U ovim ispitivanjima 1362 pacijenata je primalo placebo. Neželjene reakcije na lek koje su najčešće prijavljivane od strane pacijenata koji su primali 20 mg bilastina za indikaciju alergijski rinokonjunktivitis ili hronična idiopatska urtikarija su bile: glavobolja, pospanost, vrtoglavica i zamor. Ovi neželjeni događaji su se ispoljavali sa učestalošću koja je uporediva sa onom koja je javljala kod pacijenata koji su primali placebo.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija kod odraslih pacijenata i adolescenata

Neželjene reakcije koje su sa najmanjom verovatnoćom povezane sa bilastinom i prijavljene kod više od 0,1% pacijenata koji su primali 20 mg bilastina tokom kliničkog razvoja (N = 1697) su prikazane u tabeli u nastavku.

Učestalost ispoljavanja je navedena na sledeći način:

Veoma često (≥1/10) Često (≥1/100 do <1/10)

Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Retke, veoma retke i reakcije nepoznate učestalosti pojavljivanja nisu uključene u ovu tabelu.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): palpitacije, tahikardija, reakcije preosetljivosti (kao što su anafilaksa, angioedem, dispnea, osip, lokalizovani edem/lokalno oticanje i eritem) i povraćanje bili su prijavljeni u postmarketinškom periodu.

Opis odabranih neželjenih reakcija kod odraslih pacijenata i adolescenata

Somnolencija, glavobolja, vrtoglavica i zamor su primećeni kod pacijenata lečenih ili bilastinom u dozi od 20 mg ili placebom. Učestalost prijavljivanja bila je 3,06% u odnosu na 2,86% za somnolenciju; 4,01% u odnosu na 3,38% za glavobolju; 0,83% u odnosu na 0,59% za vrtoglavicu i 0,83% u odnosu na 1,32% za zamor.

Informacije koje su prikupljene tokom postmarketinškog praćenja su potvrdile bezbednosni profil uočen tokom kliničkog razvoja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema podataka o predoziranju kod dece.

Informacije o akutnom predoziranju bilastinom su dobijene iz iskustva iz kliničkih studija koje su sprovedene u fazi razvoja bilastina kod odraslih i tokom postmarketinškog praćenja. Tokom kliničkih studija,

nakon primene bilastina u dozama 10 do 11 puta većim od terapijske doze (220 mg kao pojedinačna doza ili 200 mg/dan tokom 7 dana) kod 26 odraslih zdravih dobrovoljaca, učestalost primene korektivne terapije nakon ispoljavanja neželjenih događaja je bila dva puta veća nego kod ispitanika koji su dobijali placebo. Najčešće prijavljivane neželjene reakcije su bile: vrtoglavica, glavobolja i mučnina. Nisu prijavljeni ozbiljni neželjeni događaji, kao ni značajno produženje QT intervala. Informacije dobijene tokom postmarketinškog praćenja u saglasnosti su sa onima iz kliničkih studija.

Kritička procena davanja većeg broja doza bilastina (100 mg x 4 dana) na repolarizaciju komora preko

„thorough QT/QTc cross-over study” koja je uključivala 30 zdravih dobrovoljaca, nije pokazala značajno produženje QTc intervala.

U slučaju predoziranja, savetuje se simptomatska i suportivna terapija. Ne postoji specifičan antidot za bilastin.

Farmakoterapijska grupa: Antihistaminici za sistemsku primenu; ostali antihistaminici za sistemsku primenu

ATC šifra: R06AX29

Mehanizam dejstva

Bilastin je nesedativni, dugodelujući antagonist histamina sa selektivnim afinitetom za periferne H1 receptore i bez afiniteta za muskarinske receptore.

Bilastin inhibira histaminom izazvan otok i crvenilo na koži tokom 24 sata nakon primene pojedinačne doze.

Klinička efikasnost

Efikasnost bilastina ispitivana je kod odraslih i adolescenata. Prema vodičima, dokazana efikasnost kod odraslih i adolescenata može se ekstrapolisati na decu, ukazujući da je sistemska izloženost 10 mg bilastina kod dece uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg ekvivalentna sa izloženosti 20 mg bilastina kod odraslih (videti odeljak 5.2). Ekstrapolacija podataka iz grupe odraslih pacijenata i adolescenata smatra se odgovarajućom za ovaj lek jer je patofiziologija alergijskog rinokonjunktivitisa i urtikarije ista u svim uzrasnim grupama.

U kliničkim studijama koje su sprovedene na odraslima i adolescentima sa alergijskim rinokonjunktivitisom (sezonskim i perenijalnim), 20 mg bilastina koji je primenjivan jednom dnevno tokom 14-28 dana, bilo je efektivno u pogledu ublažavanja simptoma kao što su: kijanje, nazalna sekrecija, svrab u nosu, zapušenost nosa, svrab očiju, suzenje i crvenilo očiju. Primena bilastina je dovela do efikasne kontrole simptoma tokom 24 sata.

U dve kliničke studije koje su sprovedene na pacijentima sa hroničnom idiopatskom urtikarijom, primena bilastina u dozi od 20 mg, jednom dnevno tokom 28 dana, dovela je do efikasnog ublažavanja intenziteta svraba, smanjenja broja i veličine lokalizovanih otoka, kao i nelagodnosti pacijenata zbog urtikarije. Došlo je do poboljšanja kvaliteta sna i kvaliteta života.

Nisu primećena klinički značajna produženja QTc intervala ili bilo koji drugi uticaj na kardiovaskularni sistem tokom kliničkih studija sa bilastinom, čak ni pri dozama od 200 mg dnevno (10 puta veća doza od kliničke) tokom 7 dana kod 9 ispitanika, ili čak pri istovremenoj primeni sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su ketokonazol (24 ispitanika) i eritromicin (24 ispitanika). Dodatno se sprovodi thorough QT studija na 30 dobrovoljaca.

U kontrolisanim kliničkim studijama pri preporučenoj dozi od 20 mg jednom dnevno, bezbednosni profil bilastina na CNS je bio sličan kao kod placeba, a incidenca somnolencije nije bila statistički različita od

placeba. Bilastin u dozama do 40 mg na dan, u kliničkim studijama, nije uticao na psihomotorne sposobnosti i nije uticao na sposobnost vožnje pri standardnom testu vožnje.

Kod starijih pacijenata (≥ 65 godina), koji su bili uključeni u fazu II i III studija, nije bilo razlika u pogledu efikasnosti i bezbednosti u odnosu na mlađe pacijente.

Klinička bezbednost

U 12-nedeljnoj kontrolisanoj kliničkoj studiji kod dece uzrasta od 2 do 11 godina (ukupno 509 dece, 260 koja su primala bilastin 10 mg: 58 uzrasta od 2 do <6 godina, 105 uzrasta od 6 do <9 godina i 97 uzrasta od 9

do < 12 godina i 249 dece koja su primala placebo: 58 uzrasta od 2 do <6 godina, 95 uzrasta od 6 do <9 godina i 96 uzrasta od 9 do <12 godina), prilikom primene preporučene doze od 10 mg bilastina jednom dnevno, bezbednosni profil bilastina (n = 260) je bio sličan sa placebom (n = 249), pri čemu su neželjene reakcije na lek zabeležene kod 5,8% i 8,0% pacijenata koji su uzimali bilastin 10 mg, odnosno placebo. Tokom ove studije, i bilastin 10 mg i placebo su pokazali neznatno smanjenje u pospanosti i sedaciji prema upitniku Paediatric Sleep, bez statistički značajne razlike između terapijskih grupa. Kod ove dece uzrasta od 2 do 11 godina, nije bilo značajnih razlika u QTc intervalu nakon primene 10 mg bilastina dnevno u poređenju sa placebom. Quality of Life upitnici specifični za decu sa alergijskim rinokonjunktivitisom ili hroničnom urtikarijom ukazali su na opšte povećanje u ocenama u trajanju dužem od 12 nedelja bez statistički značajne razlike između bilastina i placebo grupe. Ukupno je obuhvaćeno 509 dece: 479 ispitanika sa alergijskim rinokonjunktivitisom i 30 ispitanika sa dijagnozom hronične urtikarije. 260 dece je primilo bilastin, od kojih 252 (96,9%) za alergijski rinokonjunktivitis i 8 dece (3,1%) za hroničnu urtikariju. Analogno, 249 dece je primilo placebo, uključujući 227 (91,2%) za alergijski rinokonjunktivitis i 22 (8,8%) za hroničnu urtikariju.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove je izuzela od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja sa bilastinom u svim podgrupama pedijatrijske populacije uzrasta ispod 2 godine (videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji).

Resorpcija

Bilastin se brzo resorbuje nakon oralne primene, maksimalnu koncentraciju u plazmi postiže nakon oko 1,3 sata. Nije primećena akumulacija. Srednja vrednost bioraspoloživosti bilastina nakon oralne primene je 61%.

Distribucija

Studije sprovedene in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin substrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom ili eritromicinom”, kao i „Interakcije sa diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5

„Interakcije sa sokom od grejpfruta”).

U terapijskim dozama se 84-90% bilastina vezuje za proteine plazme. Biotransformacija

Bilastin ne indukuje niti inhibira aktivnost izoenzima CYP450 u in vitro studijama.

Eliminacija

U mass balance studiji koja je sprovedena na zdravim odraslim dobrovoljcima, nakon primene pojedinačne doze od 20 mg 14C-bilastina, skoro 95% primenjene doze se pojavljuje u urinu (28,3%) i fecesu (66,5%) kao nepromenjen bilastin, potvrđujući da se bilastin ne metaboliše u značajnoj meri kod ljudi. Srednje poluvreme eliminacije kod zdravih dobrovoljaca je bilo 14,5 sati.

Linearnost

Bilastin ispoljava linearnu farmakokinetiku u studiji sa rasponom doza od 5 do 220 mg, sa slabom interindividulanom varijabilnošću.

Oštećenje funkcije bubrega

Efekti bilastina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega su ispitivani kod odraslih.

U studiji kod ispitanika sa oštećenjem funkcije bubrega, srednja vrednost PIK0- (±SD) je povećana sa 737,4 (±260,8) nanogramxh/mL kod ispitanika bez oštećenja (GFR: > 80 mL/min/1,73 m2) do: 967,4 (±140,2) nanogramxh/mL kod ispitanika sa blagim oštećenjem (GFR: 50-80 mL/min/1,73 m2), 1384,2 (±263,23) nanogramxh/mL kod ispitanika sa umerenim oštećenjem (GFR: 30 - <50 mL/min/1,73 m2) i 1708,5 (±699,0) nanogramxh/mL kod ispitanika sa teškim oštećenjem (GFR: < 30 mL/min/1,73 m2). Srednje poluvreme eliminacije bilastina (SD) je bilo 9,3 h (± 2,8) kod ispitanika bez oštećenja, 15,1 h (± 7,7) kod ispitanika sa blagim oštećenjem, 10,5 h (± 2,3) kod ispitanika sa umerenim oštećenjem i 18,4 h (± 11,4) kod ispitanika sa teškim oštećenjem. Izlučivanje bilastina putem urina je bilo kompletno nakon 48 - 72 h kod svih ispitanika. Ne očekuje se da ove promene u farmakokinetici imaju klinički značajan uticaj na bezbednost bilastina, jer su vrednosti bilastina u plazmi kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega u granicama bezbednih.

Oštećenje funkcije jetre

Nema podataka o farmakokinetici kod ispitanika sa oštećenjem funkcije jetre. Bilastin se kod ljudi ne metaboliše. Budući da rezultati studija kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ukazuju na eliminaciju leka putem bubrega kao glavni put eliminacije, očekuje se da je ekskrecija putem žuči neznatno uključena u eliminaciju bilastina. Ne očekuje se da promene u funkciji jetre imaju klinički značajan uticaj na farmakokinetiku bilastina.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetički podaci kod dece su prikupljeni u farmakokinetičkoj studiji faze II koja je uključivala 31 dete uzrasta od 4 do 11 godina sa alergijskim rinokonjunktivitisom ili hroničnom urtikarijom, a pri primeni 10 mg bilastina jednom dnevno u obliku oralne disperzibilne tablete. Farmakokinetička analiza koncentracije leka u plazmi ukazuje da je sistemska izloženost pedijatrijske doze bilastina od 10 mg jednom dnevno uporediva sa onom nakon primene 20 mg bilastina kod odraslih i adolescenata (srednja vrednost PIK 1014 nanogramxh/mL kod dece uzrasta od 6 do 11 godina). Ovi rezultati su bili znatno ispod bezbednosne granice na osnovu podataka o primeni 80 mg leka jednom dnevno kod odraslih pacijenata i u skladu su sa utvrđenim bezbednosnim profilom leka. Ovi rezultati potvrdili su izbor bilastina od 10 mg jednom dnevno kao odgovarajuće terapijske doze za pedijatrijsku populaciju uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljene doze, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni kod ljudi.

U studijama reproduktivne toksičnosti, dejstva bilastina na fetus (pre i postimplantacioni gubitak ploda kod pacova i nekompletna osifikacija kostiju lobanje, grudne kosti i udova kod kunića) bili su primećeni samo pri primeni doza toksičnih za majku. Nivo izloženosti leku pri kome nije bilo povećanja učestalosti ispoljavanja ili težine neželjenih dejstava (NOAELs) veći je preko 30 puta od terapijske doze za primenu kod ljudi.

U ispitivanju o dojenju, bilastin je identifikovan u mleku pacova u laktaciji kojima je primenjena pojedinačna oralna doza (20 mg/kg). Koncentracije bilastina u mleku bile su otprilike jednake polovini koncentracija u majčinoj plazmi. Nije poznata važnost tih rezultata kod ljudi.

U studijama plodnosti na pacovima, oralna doza bilastina do 1000 mg/kg/dan nije imala uticaja na ženske i muške reproduktivne organe. Parenje, plodnost i gravidnost nisu bili ugroženi.

Na osnovu podataka studije distribucije kod pacova kod kojih je koncentracija leka utvrđivana autoradiografijom, bilastin se ne akumulira u CNS-u.

Manitol

Kroskarmeloza-natrijum Natrijum-stearilfumarat Sukraloza (E955)

Aroma crnog grožđa (glavne supstance: arapska guma, etilbutirat, triacetin, metil-antranilat, etanol, d- limonen, linalol)

Nije primenjivo.

5 godina

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Nixar, oralne disperzibilne tablete, 10 x (10 mg)

Unutrašnje pakovanje leka je oPA/Al/PVC-aluminijumski blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister (ukupno 10 tableta) i Uputstvo za lek.

Nixar, oralne disperzibilne tablete, 30 x (10 mg)

Unutrašnje pakovanje leka je oPA/Al/PVC-aluminijumski blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Nixar sadrži aktivnu supstancu bilastin, koja pripada grupi lekova pod nazivom antihistaminici.

Lek Nixar se koristi za ublažavanje simptoma alergije na polen (kijanje, svrab, sekrecija iz nosa i začepljen nos, crvenilo očiju i suzenje očiju) i ostalih formi alergijskog rinitisa. Takođe se može koristiti za lečenje osipa na koži koji svrbi (koprivnjača ili urtikarija).

Lek Nixar, oralne disperzibilne tablete, 10 mg je namenjen za primenu kod dece uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg.

• ukoliko je Vaše dete alergično (preosetljivo) na bilastin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Nixar ukoliko Vaše dete ima umereno ili teško oštećenje funkcije bubrega ili ako Vaše dete uzima neke druge lekove (vidite Drugi lekovi i lek Nixar).

Deca

Nemojte davati ovaj lek deci mlađoj od 6 godina ili sa telesnom masom manjom od 20 kg s obzirom na to da nema dovoljno podataka o primeni leka u ovoj populaciji.

Drugi lekovi i lek Nixar

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko Vaše dete uzima, donedavno je uzimalo ili će možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Neki lekovi se ne smeju uzimati istovremeno, a za neke lekove biće možda potrebno prilagoditi dozu kada se uzimaju istovremeno.

Posebno obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko Vaše dete uzima ili prima neki od sledećih lekova zajedno sa lekom Nixar::

• ketokonazol (primenjuje se za lečenje gljivičnih infekcija),
• eritromicin (antibiotik),
• diltiazem (za lečenje angine pektoris (bol u grudima)),
• ciklosporin (smanjuje aktivnost imunskog sistema, kako bi se izbeglo odbacivanje presađenog organa ili ublažava pogoršanja kod autoimunih i alergijskih bolesti, kao što su: psorijaza, atopijski dermatitis ili reumatoidni artritis),
• ritonavir (za lečenje HIV infekcije),
• rifampicin (antibiotik).

Uzimanje leka Nixar sa hranom, pićima i alkoholom

Oralne disperzibilne tablete ne smete uzimati sa hranom ili sa sokom od grejpfruta ili sa drugim voćnim sokovima, jer to može umanjiti dejstvo bilastina. Da bi ovo izbegli, postupite na sledeći način:

• dajte svom detetu oralnu disperzibilnu tabletu i sačekajte 1 sat pre nego što Vaše dete uzme hranu ili voćni sok ili
• ako je Vaše dete uzelo hranu ili voćni sok, sačekajte dva sata pre nego što mu date oralnu disperzibilnu tabletu.

Pri unosu preporučene doze za odrasle (20 mg), bilastin ne pojačava pospanost izazvanu alkoholom.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ovaj lek je namenjen deci uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg. Međutim, treba uzeti u obzir sledeće informacije u vezi sa bezbednom primenom ovog leka. Nema podataka ili su podaci ograničeni kada se radi o upotrebi bilastina kod trudnica i tokom dojenja, kao i njegovom uticaju na plodnost.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Potražite savet lekara ili farmaceuta pre nego što uzmete bilo koji lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Studija koja je sprovedena kod odraslih u cilju procene uticaja bilastina na sposobnost vožnje pokazala je da terapija bilastinom od 20 mg ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima. Ipak, individualni odgovor kod svakog pacijenta može biti različit. Zato, pre nego što Vaše dete krene u vožnju biciklom ili drugim vozilima ili rukuje mašinama, proverite kakav uticaj ima ovaj lek na njega.

Lek Nixar sadrži etanol i natrijum

Ovaj lek sadrži 0,0015 mg alkohola (etanola), što odgovara 1 mg/100 g (0,001% m/m). Količina etanola u jednoj oralnoj disperzibilnoj tableti, težine 150 mg, odgovara količini koja se nalazi u manje od 0,00004 mL piva ili 0,00002 mL vina.

Mala količina alkohola prisutna u ovom leku neće imati nikakva primetna dejstva.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po oralnoj disperzibilnoj tableti, odnosno „suštinski je bez natrijuma”.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Primena kod dece

Preporučena doza kod dece uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg je 10 mg bilastina (1 oralna disperzibilna tableta) jednom dnevno, za ublažavanje simptoma alergijskog rinokonjunktivitisa i urtikarije.

Nemojte davati ovaj lek deci mlađoj od 6 godina, kao ni deci sa telesnom masom manjom od 20 kg, jer nema dovoljno dostupnih podataka o primeni u ovoj populaciji.

Preporučena doza za odrasle, uključujući starije osobe i adolescente uzrasta 12 godina i starije, je 20 mg bilastina jednom dnevno. Za ovu grupu pacijenata, na raspolaganju je prikladniji farmaceutski oblik – tableta, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

• Oralna disperzibilna tableta je za oralnu upotrebu.
• Stavite oralnu disperzibilnu tabletu u usta Vašem detetu. Brzo će se rastvoriti u pljuvački i tada se lako može progutati.
• Alternativno, možete rastvoriti oralnu disperzibilnu tabletu u kašičici vode pre nego što je date Vašem detetu. Vodite računa da u kašičici nema ostataka taloga nastalog od oralne disperzibilne tablete.
• Za rastvaranje oralne disperzibilne tablete treba koristiti isključivo vodu, ne koristiti sok od grejpfruta ili bilo koji drugi voćni sok.
• Oralnu disperzibilnu tabletu treba dati detetu jedan sat pre ili dva sata nakon što je dete uzelo hranu ili voćni sok.

S obzirom na to da dužina terapije zavisi od postojeće bolesti deteta, lekar će proceniti koliko dugo Vaše dete treba da uzima lek Nixar.

Ako ste uzeli više leka Nixar nego što treba

Ukoliko je Vaše dete ili bilo koja druga osoba uzela više ovog leka nego što treba, odmah obavestite Vašeg lekara ili idite u najbližu službu hitne pomoći. Ne zaboravite da sa sobom ponesete pakovanje leka ili ovo uputstvo.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Nixar

Ako ste zaboravili da date svom detetu dnevnu dozu leka na vreme, dajte je istog dana čim se setite. Zatim sledeću dozu dajte sledećeg dana u uobičajeno vreme, kako je propisao lekar.

U svakom slučaju, nemojte davati duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Nixar

Generalno se ne očekuju odložena dejstva leka Nixar nakon prestanka primene.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko se kod Vašeg deteta jave simptomi alergijske reakcije uključujući:otežano disanje, vrtoglavicu, kolabiranje ili gubitak svesti, oticanje lica, usana, jezika ili grla i/ili oticanje i crvenilo kože, prestanite sa primenom ovog leka i odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.

Ostala neželjena dejstva koja se mogu javiti kod dece su:

Česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• rinitis (zapaljenje sluzokože nosa),
• alergijski konjunktivitis (alergijsko zapaljenje konjunktive oka),
• glavobolja,
• bol u želucu (bol u abdomenu/gornjem delu abdomena).

Povremena neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• iritacija oka,
• vrtoglavica,
• gubitak svesti,
• proliv,
• mučnina,
• oticanje usana,
• ekcem,
• koprivnjača (utikarija),
• zamor.

Neželjena dejstva koja se mogu javiti kod odraslih i adolescenata su:

Česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja,
• pospanost.

Povremena neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• abnormalnosti na EKG zapisu,
• analize krvi koje pokazuju promenu funkcije jetre,
• vrtoglavica,
• nelagodnost u želucu,
• zamor,
• povećan apetit,
• nepravilan rad srca,
• povećanje telesne mase,
• mučnina,
• anksioznost,
• suva sluzokoža nosa ili osećaj nelagodnosti u nosu,
• bol u stomaku,
• proliv,
• gastritis (zapaljenje sluzokože želuca),
• vertigo (osećaj okretanja ili nestabilnosti),
• opšta slabost,
• žeđ,
• dispnea (otežano disanje),
• suva usta,
• poremećaj varenja,
• svrab,
• pojava groznice oko usana (herpes u ustima),
• povišena telesna temperatura,
• tinitus (zujanje u ušima),
• nesanica,
• analize krvi koje pokazuju promenu funkcije bubrega,
• povećane vrednosti masnoća u krvi.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• palpitacije (osećaj lupanja srca),
• tahikardija (ubrzani otkucaji srca),
• povraćanje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Nixar posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i blisteru nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je bilastin.

Jedna oralna disperzibilna tableta sadrži 10 mg bilastina.

• Pomoćne supstance su: manitol, kroskarmeloza-natrijum, natrijum-stearilfumarat, sukraloza, aroma crnog grožđa (glavne supstance: arapska guma, etilbutirat, triacetin, metil-antranilat, etanol, d-limonen, linalol).

Kako izgleda lek Nixar i sadržaj pakovanja

Oralna disperzibilna tableta.

Okrugle, blago bikonveksne tablete, bele boje, prečnika 8 mm.

Nixar, oralne disperzibilne tablete, 10 x (10 mg)

Unutrašnje pakovanje leka je oPA/Al/PVC-aluminijumski blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister (ukupno 10 tableta) i Uputstvo za lek.

Nixar, oralne disperzibilne tablete, 30 x (10 mg)

Unutrašnje pakovanje leka je oPA/Al/PVC-aluminijumski blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

BERLIN-CHEMIE A. MENARINI DISTRIBUTION D.O.O.

Đorđa Stanojevića 14, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač

A.MENARINI, MANUFACTURING LOGISTICS AND SERVICES S.R.L.

Campo di Pile, L'Aquila, Italija

u saradnji sa FAES FARMA, S.A., Španija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Nixar, oralne disperzibilne tablete, 10 x (10 mg): 515-01-04429-21-001 od 30.11.2023.

Nixar, oralne disperzibilne tablete, 30 x (10 mg): 515-01-04430-21-001 od 30.11.2023.