PravaCor® 40mg tableta

Hiperholesterolemija

Kod pacijenata sa primarnom hiperholesterolemijom ili mešovitom dislipidemijom kao dopuna dijeti, u slučaju kada dijetetske i druge nefarmakološke mere (npr. fizička aktivnost, smanjenje telesne mase) ne daju adekvatan odgovor.

Primarna prevencija

Smanjenje kardiovaskularnog mortaliteta i morbiditeta kod pacijenata sa umerenom do teškom hiperholesterolemijom sa visokim rizikom za razvoj prvog kardiovaskularnog događaja, kao dopunska terapija uz dijetetske mere (videti odeljak 5.1).

Sekundarna prevencija

Smanjenje kardiovaskularnog mortaliteta i morbiditeta kod pacijenata sa prethodnim infarktom miokarda ili nestabilnom anginom pektoris i normalnim ili povišenim vrednostima holesterola, kao dopuna korekciji ostalih faktora rizika (videti odeljak 5.1).

Post-transplantaciona terapija

Redukcija post-transplantacione hiperlipidemije kod pacijenata koji primaju imunosupresivnu terapiju nakon transplantacije solidnih organa (videti odeljke 4.2, 4.5 i 5.1).

Pre početka primene leka PravaCor, treba isključiti sekundarne uzroke hiperholesterolemije i staviti pacijenta na standardnu dijetu za snižavanje vrednosti lipida koja treba da se nastavi i tokom terapije.

Lek PravaCor se primenjuje oralno jednom dnevno, poželjno je uveče nezavisno od obroka.

Primena pravastatina u dozi od 10 mg nije moguća sa doznim oblikom leka PravaCor 20 mg i PravaCor 40 mg, jer ne postoji mogućnost deljenja tablete.

Hiperholesterolemija

Preporučena doza je 10 - 40 mg jednom dnevno. Terapijski odgovor se primećuje posle nedelju dana od početka terapije, a potpuni efekat date doze se vidi posle četiri nedelje, stoga treba raditi periodične provere vrednosti lipida i u odnosu na njih prilagođavati dozu. Maksimalna dnevna doza je 40 mg.

Kardiovaskularna prevencija

Početna doza i doza održavanja je 40 mg dnevno (na osnovu studija prevencije kardiovaskularnog mortaliteta i morbiditeta).

Post-transplantaciona terapija

Preporučuje se početna doza od 20 mg dnevno kod pacijenata koji primaju imunosupresivnu terapiju (videti odeljak 4.5) nakon transplantacije. U zavisnosti od kliničkog odgovora, odnosno vrednosti lipidnih parametara, doza može da se prilagodi do maksimalnih 40 mg dnevno pod strogim nadzorom lekara (videti odeljak 4.5).

Deca i adolescenti (8-18 godina) sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom

Preporučena doza je 10 – 20 mg dnevno kod dece uzrasta od 8 do 13 godina jer kod ove populacije, doze veće od 20 mg nisu ispitivane; 10 – 40 mg dnevno kod adolescenata između 14 i 18 godina (za decu i adolescentkinje u reproduktivnom periodu, videti odeljak 4.6; za rezultate studije videti odeljak 5.1). Nema kliničkih podataka kod dece mlađe od 8 godina.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doza kod ove grupe pacijenata, osim ukoliko postoje predisponirajući faktori rizika (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Preporučuje se početna doza od 10 mg dnevno kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Doziranje treba prilagoditi u odnosu na klinički odgovor, odnosno vrednosti lipidnih parametara, pod medicinskim nadzorom.

Kombinovana terapija

Efekat sniženja koncentracije ukupnog holesterola i LDL-holesterola (LDL-C) se pojačava kada se lek PravaCor daje u kombinaciji sa smolom koja vezuje žučne kiseline (holestiramin, holestipol). Lek PravaCor treba da se uzima ili jedan sat pre ili najmanje četiri sata nakon uzimanja smole (videti odeljak 4.5).

Kod pacijenata koji primaju ciklosporin sa ili bez drugih imunosupresivnih lekova, lečenje treba početi sa 20 mg pravastatina jednom dnevno i uz oprez povećavati dozu do 40 mg (videti odeljak 4.5).

• preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• aktivna faza oboljenja jetre sa neobjašnjivim upornim porastima koncentracije transaminaza u serumu koji prekoračuju trostruku vrednost gornje granice normalnih vrednosti (videti odeljak 4.4).
• trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6).

Pravastatin nije proučavan kod pacijenata sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom. Ova terapija nije odgovarajuća ukoliko je hiperholesterolemija izazvana povišenim nivoima HDL-holesterolom.

Kao i kod ostalih inhibitora HMG-CoA reduktaze, ne preporučuje se kombinovana primena pravastatina i fibrata.

Kod dece pre ulaska u pubertet, treba dobro proceniti odnos koristi i rizika pre početka lečenja.

Poremećaji funkcije jetre

Kao i u slučaju terapije drugim lekovima koji snižavaju koncentraciju lipida, može doći do umerenog porasta vrednosti transaminaza jetre. Kod većine pacijenata, vrednost transaminaza se vrati na osnovnu vrednost bez prekida terapije. Treba posebno obratiti pažnju i prekinuti terapiju kod pacijenata kod kojih dođe do povećanja vrednosti alanin-aminotransferaze (ALT) i aspartat-aminotransferaze (AST) tako da njihove koncentracije budu tri puta veće od gornjih granica normalnih vrednosti.

Bilo je retkih postmarketinških izveštaja o fatalnoj i nefatalnoj insuficijenciji jetre kod pacijenata koji su uzimali statine, uključujući pravastatin. Ako se ozbiljno oštećenje jetre sa kliničkim simptomima i/ili hiperbilirubinemijom ili žuticom javi tokom lečenja sa pravastatinom, treba odmah prekinuti terapiju. Ako se alternativna etiologija ne pronađe, ne započinjati ponovo terapiju pravastatinom.

Preporučuje se oprez kod pacijenata sa anamnezom bolesti jetre ili u slučaju problema sa konzumiranjem alkohola.

Mišićni poremećaji

Kao i kod ostalih inhibitora HMG-CoA reduktaze (statini), primena pravastatina je udružena sa pojavama mijalgije, miopatije i veoma retko rabdomiolize. Kod svih pacijenata koji primaju statine i kod kojih se pojave neobjašnjivi simptomi u mišićima kao što su bol i osetljivost, slabost ili grčevi mora se razmotriti pojava miopatije. U tim slučajevima treba proveriti koncentraciju kreatin kinaze (CK) (videti ispod). Treba privremeno prekinuti terapiju statinima ukoliko je vrednost CK > 5 viši od gornje granice normalnih vrednosti ili ukoliko se pojave jaki klinički simptomi. Veoma retko (kod 1/100000 pacijent-godina) se razvija rabdomioliza, sa ili bez sekundarne renalne insuficijencije. Rabdomioliza je akutno, potencijalno fatalno stanje skeletnih mišića koje može da se razvije u bilo koje vreme tokom terapije i karakterišu ga masivna destrukcija mišića udružena sa velikim porastom CK (obično više od 30 ili 40 puta od gornje granice normalnih vrednosti) koje vodi do mioglobinurije.

Rizik od miopatije pri primeni statina zavisi od izloženosti i može da varira u zavisnosti od leka (usled lipofilnosti i farmakokinetičkih razlika), doziranja i interakcije sa drugim lekovima. Iako nema kontraindikacija za propisivanje leka na nivou mišićnog sistema, postoje izvesni faktori predispozicije koji uključuju zrelije životno doba (>65 godina), nekontrolisani hipotiroidizam i oštećenje renalne funkcije, koji mogu da povećaju rizik od mišićne toksičnosti zbog kojih je neophodna pažljiva procena koristi i rizika i pažljivog kliničkog nadzora. Kod ove grupe pacijenata, merenje CK je indikovano pre početka terapije statinima (videti ispod).

Zabeleženi su vrlo retki izveštaji o imuno-posredovanoj nekrotizirajućoj miopatiji (engl. immune-mediated necrotizing myopathy, IMNM) za vreme ili nakon terapije statinima. IMNM je klinički okarakterisana proksimalnom mišićnom slabošću i povišenim vrednostima kreatin kinaze u serumu, koje se zadržavaju i nakon prekida terapije statinima.

Istovremenom primenom sa lekovima sa kojima postoji mogućnost interakcija, kao što su ciklosporin, klaritromicin i drugi makrolidi ili niacin, povećava se rizik i ozbiljnost poremećaja mišića tokom terapije statinima. Primena samo fibrata povremeno može da izazove miopatiju. Treba generalno izbegavati istovremenu primenu statina i fibrata. Opisana je i veća incidenca miopatije kod pacijenata koji primaju druge statine u kombinaciji sa inhibitorima metabolizma citohroma P450. Ovo može biti posledica farmakokinetičkih interakcija koje još nisu zabeležene kod pravastatina (videti odeljak 4.5). Kada su udruženi sa terapijom statinima, mišićni simptomi prestaju nakon prestanka terapije statinima.

Statini, uključujući pravastatin, ne smeju se primenjivati istovremeno sa sistemskim formulacijama fusidinske kiseline, odnosno tokom 7 dana nakon primene poslednje doze fusidinske kiseline. Kod pacijenata kod kojih je terapija fusidinskom kiselinom neophodna, mora se prekinuti terapija statinima za vreme trajanja terapije fusidinskom kiselinom. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize (uključujući i smrtne slučajeve) prilikom istovremene primene ove kombinacije (videti odeljak 4.5). Pacijente treba savetovati da se odmah obrate lekaru ukoliko osete bilo kakve simptome mišićne slabosti, bola ili osetljivosti.

Terapija statinima se može ponovo uvesti 7 dana nakon primene poslednje doze fusidinske kiseline.

U posebnim okolnostima, kada je neophodna produžena primena sistemskih formulacija fusidinske kiseline, npr. za lečenje teških infekcija, mogućnost istovremene primene statina i fusidinske kiseline treba razmotriti od slučaja do slučaja i pod strogim lekarskim nadzorom.

Prilikom istovremene primene pravastatina sa kolhicinom prijavljeni su slučajevi miopatije, uključujući i rabdomiolizu, pa zato ovu kombinaciju treba propisivati s oprezom (videti odeljak 4.5).

Merenje i tumačenje vrednosti kreatin kinaze (engl. creatine kinase, CK)

Ne preporučuje se rutinsko merenje kreatin kinaze ili nekog drugog mišićnog enzima kod asimptomatskih pacijenata koji primaju statine. Međutim, merenje CK se preporučuje pre početka terapije statinima kod pacijenata sa posebnim predisponirajućim faktorima, kao i kod pacijenata kod kojih se razviju mišićni simptomi tokom terapije statinima, kao što je opisano ispod. Ukoliko je koncentracija CK znatno povećana na početku (više od 5 puta od gornje granice normalnih vrednosti), ovaj parametar treba proveriti nakon 5-7 dana da bi se potvrdili rezultati. Kada se izmere koncentracije CK, treba ih protumačiti tako da se uzmu u obzir svi potencijalni faktori koji mogu da prouzrokuju prolazno oštećenje mišića, kao što je fizička aktivnost ili povreda mišića.

Pre početka terapije

Potreban je oprez kod pacijenata koji imaju predisponirajuće faktore kao što su oslabljena funkcija bubrega, hipotiroidizam, ranije pojave muskulatorne toksičnosti izazvane statinima ili fibratima, lični ili porodični nasledni mišićni poremećaji, ili zloupotreba alkohola. U ovim slučajevima, treba meriti koncentraciju CK pre počeka terapije. Merenje koncentracije CK treba takođe razmotriti kada su u pitanju osobe starosti preko 70 godina, posebno ako postoje drugi predisponirajući faktori. Ukoliko je koncentracija CK znatno povećana na početku (više od 5 puta od gornje granice normalnih vrednosti), ne treba počinjati lečenje, a vrednosti CK treba proveriti nakon 5 do 7 dana. Početna koncentracija CK može takođe biti korisna kao referenca u slučaju kasnijeg porasta koncentracija tokom terapije statinima.

Tokom terapije

Pacijente treba savetovati da odmah prijave bilo kakve bolove u mišićima, osetljivost, slabost ili grčeve. U ovim slučajevima treba izmeriti vrednosti CK. Ukoliko se primeti značajno povećanje koncentracije CK (više od 5 puta od gornje granice normalnih vrednosti), mora se prekinuti sa terapijom statinima. Prekid terapije treba takođe razmotriti ako dođe do pojave jakih i neprijatnih mišićnih simptoma, čak i ako je

povećanje manje od 5 puta u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti. Ukoliko se simptomi povuku i koncentracija CK vrati na normalu, može se razmotriti ponovno započinjanje terapije primenom najnižih doza i uz pažljivo praćenje. Ukoliko se kod ovakvih pacijenata sumnja na neko nasledno mišićno oboljenje, ne preporučuje se ponovno započinjanje terapije statinima.

Intersticijalna bolest pluća

Retki slučajevi intersticijalne bolesti pluća su prijavljeni tokom primene statina, naročito tokom dugotrajne terapije (videti odeljak 4.8) što se manifestuje pojavom dispneje, neproduktivnog kašlja, i generalnim pogoršanjem zdravstvenog stanja (umor, gubitak telesne težine i groznica). Ukoliko se sumnja da se kod pacijenta razvila intersticijalna bolest pluća terapiju statinima treba prekinuti.

Dijabetes melitus

Postoje dokazi koji ukazuju na to da statini kao grupa lekova utiču na povećanje koncentracije glukoze u krvi, a da kod nekih pacijenata sa visokim rizikom od pojave dijabetesa mogu da izazovu nivo hiperglikemije koji zahteva i formalnu terapiju dijabetesa.

Međutim, koristi od smanjenja vaskularnog rizika primenom statina su veće od ovog rizika, i stoga se smatra da ovaj rizik nije dovoljan razlog za prekid terapije statinima. Pacijente kod kojih postoji visok rizik (koncentracija glukoze u stanju gladovanja od 5,6 do 6,9 mmol/L, indeks telesne mase >30 kg/m2, povećana vrednost triglicerida, hipertenzija) treba pratiti i klinički i biohemijski u skladu sa nacionalnim smernicama.

Lek PravaCor sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjima intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju da primenjuju ovaj lek.

Fibrati: Upotreba samo fibrata povremeno je udružena sa pojavom miopatije. Pri primeni fibrata sa drugim statinima povećava se rizik od pojave neželjenih događaja vezanih za mišiće, uključujući rabdomiolizu.

Javljanje ovih neželjenih događaja se ne može isključiti tokom terapije pravastatinom, stoga treba izbegavati istovremenu primenu pravastatina i fibrata (npr. gemfibrozil, fenofibrat) (videti odeljak 4.4). Ukoliko se ova kombinacija lekova smatra neophodnom, neophodno je sprovesti pažljivo kliničko praćenje, kao i praćenje koncentracija CK kod ovih pacijenata.

Holestiramin/holestipol: Istovremena primena izazvala je 40 - 50% smanjenje bioraspoloživosti pravastatina. Nije bilo klinički značajnog smanjenja bioraspoloživosti ili terapijskog efekta pri primeni pravastatina jedan sat pre ili četiri sata posle holestiramina ili jedan sat pre holestipola (videti odeljak 4.2).

Ciklosporin: Istovremena primena pravastatina i ciklosporina dovodi do skoro četvorostrukog povećanja koncentracije pravastatina u sistemskoj cirkulaciji. Kod nekih pacijenata, međutim, ovo povećanje može biti i veće. Preporučuje se kliničko i biohemijsko praćenje pacijenata koji primaju ovu kombinaciju lekova (videti odeljak 4.2).

Antagonisti vitamina K: kao i kod drugih inhibitora HMG-CoA reduktaze, iniciranje terapije ili

povećanje doze pravastatina kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sa antagonistima vitamina K (npr. varfarin ili drugi kumarinski antikoagulansi) može dovesti do povećanja međunarodnog normalizovanog odnosa (engl. International Normalised Ratio, INR). Ukidanje ili smanjenje doze pravastatina može rezultirati smanjenjem vrednosti INR-a. U takvim slučajevima potrebno je odgovarajuće praćenje vrdenosti INR-a.

Makrolidi: makrolidi imaju potencijal da povećaju ekspoziciju statina kada se koriste u kombinaciji. Pravastatin treba pažljivo koristiti sa makrolidnim antibiotikom (npr. eritromicin, klaritromicin, roksitromicin) zbog potencijalnog povećanog rizika od miopatija.

U jednoj od dve kliničke studije gde su ispitivane interakcije pravastatina i eritromicina, primećen je značajan porast vrednosti PIK-a (70%) i Cmax (121%) pravastatina. U sličnoj studiji sa klaritromicinom, primećen je značajan porast vrednosti PIK-a (110%) i Cmax (127%) pravastatina. Iako su ove promene male, neophodan je oprez pri zajedničkoj primeni pravastatina sa eritromicinom ili klaritromicinom.

Varfarin i drugi oralni antikoagulansi: Parametri bioraspoloživosti u stanju ravnotežne koncentracije pravastatina se ne menjaju posle istovremene primene sa varfarinom. Dugoročna terapija ovim lekovima ne dovodi do promena u antikoagulantom delovanju varfarina.

Fusidinska kiselina: istovremena upotreba statina i fusidinske kiseline u formulaciji za sistemsku primenu može povećati rizik od miopatije uključujući rabdomiolizu. Mehanizam ove interakcije (da li je farmakodinamski, farmakokinetički, ili obuhvata oba) još uvek nije poznat. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize (uključujući i smrtne slučajeve) prilikom istovremene primene ove kombinacije. Ukoliko je terapija fusidinskom kiselinom neophodna, mora se prekinuti terapija pravastatinom za vreme trajanja terapije fusidinskom kiselinom (videti odeljak 4.4).

Kolhicin: Predostrožnost za upotrebu: Zbog povećanog rizika od miopatije / rabomiolize, savetuje se klinički i biološki monitoring, naročito kada se pravastatin uzima zajedno sa kolhicinom.

Nikotinska kiselina: rizik od toksičnosti mišića se povećava prilikom istovremene primene statina i nikotinske kiseline. U jednoj studiji, kod kineskih pacijenta koji su primali nikotinsku kiselinu plus laropiprant istovremeno sa simvastatinom registrovana je veća incidenca pojave miopatije i rabdomiolize. Izveštaj o simvastatinu je pokazao da ima veću incidenciju miopatije i rabdomiolize u poređenju sa pripadnicima bele rase.

Rifampicin: u studiji interakcija u kojoj je pravastatin dat zajedno sa rifampcinom,

primećeno je trostruko povećanje vrednosti PIK i Cmax pravastatina. Zbog toga treba obratiti pažnju kada kombinovanje pravastatina sa rifampicinom, ako se oboje daju istovremeno. Ne treba očekivati interakciju ako se doziranje razdvaja najmanje dva sata.

Lenaliomid: Postoji povećan rizik od rabdomiolize kada se statini kombinuju sa lenalidomidom. Pojačan klinički i biološki monitoring je obavezan tokom prvih nedelja terapije.

Lekovi koji se metabolišu uz pomoć citohroma P450: Pravastatin se ne metaboliše u klinički značajnoj meri uz pomoć sistema citohroma P450. Zbog toga lekovi koji se metabolišu uz pomoć citohroma P450 ili su njegovi inhibitori mogu da se priključe stabilnom režimu terapije pravastatinom, a da pri tom ne izazovu značajne promene nivoa pravastatina u plazmi, kao što je to slučaj sa drugim statinima. Za nekoliko lekova je konkretno dokazano nepostojanje značajne farmakokinetičke interakcije sa pravastatinom; to su supstrati/inhibitori CYP3A4 kao što su diltiazem, verapamil, itrakonazol, ketokonazol, inhibitori proteaze, sok od grejpfruta i inhibitori CYP2C9 (npr. flukonazol).

Drugi lekovi: U studijama u kojima su ispitivane interakcije nisu primećene statistički bitne razlike u bioraspoloživosti pri istovremenoj primeni pravastatina sa acetilsalicilnom kiselinom, antacidima (kada se daju 1 sat pre pravastatina), nikotinskom kiselinom ili probukolom.

Trudnoća

Pravastatin je kontraindikovan u trudnoći i može se davati ženama u reproduktivnom periodu samo ukoliko je mala verovatnoća začeća i ako su svesne potencijalnog rizika primene leka. Važno je da mlade žene u reproduktivnom periodu budu upoznate sa potencijalnim rizikom primene pravastatina u trudnoći. Ukoliko pacijentkinja zatrudni ili planira da zatrudni, treba odmah da obavesti lekara i da odmah prekine sa primenom pravastatina zbog potencijalnog rizika za fetus (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Mala količina pravastatina se izlučuje u majčino mleko i stoga je pravastatin kontraindikovan u periodu dojenja (videti odeljak 4.3).

Pravastatin nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Ipak, pri vožnji i upravljanju mašinama treba imati u vidu da može doći do pojave vrtoglavice i poremećaja vida usled primene leka.

Neželjene reakcije su podeljene na osnovu učestalosti na: veoma česte (≥1/10); česte (≥1/100, < 1/10); povremene (≥1/1000, < 1/100); retke (≥1/10000, < 1/1000); veoma retke (< 1/10000). U okviru svake grupe neželjene reakcije su navedene od ozbiljnih do blagih.

Neželjena dejstva tokom kliničkih ispitivanja

Pravastatin je proučavan u dozi od 40 mg u sedam randomizovanih duplo slepih placebo kontrolisanih studija, u kojima je učestvovalo preko 21000 pacijenata lečenih pravastatinom (n=10764) ili placebom (10719), što čini preko 47000 pacijent godina izloženosti pravastatinu. Preko 19000 pacijenata je praćeno u proseku 4,8 – 5,9 godina.

Prijavljene su sledeće neželjene reakcije; nijedna se nije pojavila sa učestalošću većom od 0,3% u odnosu na placebo grupu.

Poremećaji nervnog sistema:

Povremena: vrtoglavica, glavobolja, poremećaji sna, nesanica.

Poremećaji oka:

Povremena: poremećaji vida (uključujući zamućen vid i diplopiju).

Gastrointestinalni poremećaji:

Povremena: dispepsija/gorušica, bol u abdomenu, mučnina/povraćanje, konstipacija, dijareja, nadimanje (gasovi).

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Povremena: svrab, osip, urtikarija, poremećaji kože glave/kose (uključujući i alopeciju).

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

Povremena: abnormalno uriniranje (uključujuću disuriju, učestalost uriniranja i nokturiju).

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

Povremena: poremećaj seksualne funkcije.

Opšti poremećaji:

Povremena: umor.

Neželjena dejstva sa posebnim kliničkim značajem

Skeletno-mišićni sistem: Uticaji na skeletne mišiće, npr. muskuloskeletni bol, koji uključuje artralgiju, zgrčenost mišića, mijalgiju, slabost u mišićima i povišenu koncentraciju CK su bili prijavljeni u kliničkim ispitivanjima. Učestalost mijalgije (1,4% kod pravastatina nasuprot 1,4% kod placeba) i slabosti u mišićima (0,1% kod pravastatina nasuprot < 0,1% kod placeba) kao i incidenca povećanja koncentracije CK više od 3 puta od gornje granice normalnih vrednosti i više od 10 puta u CARE (engl.Cholesterol and Recurrent Events, CARE), WOSCOPS (engl. West of Scotland Coronary Prevention Study, WOSCOPS) i LIPID (engl. Long-term Intervention with pravastatin in Ischemic Disease, LIPID) studijama je bila slična kao kod placeba (1,6% kod pravastatina nasuprot 1,6% kod placeba i 1,0% kod pravastatina nasuprot 1,0% kod placeba) (videti odeljak 4.4).

Uticaji na jetru: Prijavljeni su porasti vrednosti transaminaza u serumu. U tri dugoročne, placebom kontrolisane kliničke studije CARE, WOSOPS i LIPID primećeni porasti vrednosti ALT i AST više od 3 puta od gornjih granica normalnih vrednosti, pojavljuju se sa sličnom učestalošću (≤1,2%) u obe grupe.

Postmarketinška neželjena dejstva

Uz gore navedene, prijavljene su i sledeće neželjene reakcije tokom postmarketinškog iskustva sa pravastatinom:

Poremećaji nervnog sistema

Veoma retka: periferna polineuropatija posebno posle duge primene, parestezija.

Poremećaji imunskog sistema

Veoma retka: reakcije preosetljivosti kao što su anafilaksa, angioedem, sindrom sličan eritematoznom lupusu.

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma retka: pankreatitis.

Hepatobilijarni poremećaji:

Veoma retka: žutica, hepatitis, fulminantna nekroza jetre. Nepoznata: fatalna i nefatalna insuficijencija jetre

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva:

Veoma retka: rabdomioliza koja može biti udružena sa akutnom bubrežnom insuficijencijom usled mioglobinurije, miopatija (videti odeljak 4.4), miozitis, polimiozitis.

Povremena: poremećaj tetiva, naročito tendonitis, ponekad komplikovanih rupturom.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Retka: fotosenzitivne reakcije. Veoma retka: dermatomiozitis

Nepoznata: osip uključujući lihenoidnu reakciju

Sledeće neželjene reakcije su primećene kod nekih statina:

• noćne more,
• gubitak pamćenja,
• depresija,
• pojedinačni slučajevi intersticijalne bolesti pluća, posebno kod dugotrajne terapije (videti odeljak 4.4)
• dijabetes melitus: učestalost zavisi od prisustva ili odsustva faktora rizika (vrednost glukoze u krvi tokom stanja gladovanja ≥5,6 mmol/L, BMI>30 kg/m2, povišena vrednost triglicerida, hipertenzija u anamnezi).

Poremećaji mišićno-koštanog sistema:

Nepoznato: Imunski-posredovana nekrotizirajuća miopatija (videti odeljak 4.4) Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Do sada nema dovoljno iskustva o predoziranju pravastatinom. Ne postoji specifična terapija u slučaju predoziranja. U tom slučaju pacijente treba lečiti simptomatski i ukoliko je potrebno sprovesti i dodatne suportivne mere.

Farmakoterapijska grupa: Sredstva koja smanjuju lipide u serumu (hipolipemici)/ inhibitori HMG-CoA reduktaze

ATC šifra: C10AA03

Mehanizam dejstva

Pravastatin je kompetitivni inhibitor 3-hidroksi-3-metilglutaril-koenzima A (HMG-CoA) reduktaze, enzima koji katalizuje ranu fazu koja ograničava brzinu biosinteze holesterola, i dovodi do efekta snižavanja koncentracije lipida na dva načina. Prvo, uz pomoć reverzibilne i specifične kompetitivne inhibicije HMG- CoA reduktaze, pravastatin dovodi do umerenog smanjenja sinteze intracelularnog holesterola. Ovo prouzrokuje porast broja LDL-receptora na površini ćelija kao i pojačan katabolizam uz pomoć receptora kao i klirens cirkulišućeg LDL-holesterola.

Drugo, pravastatin inhibira sintezu LDL holesterola inhibišući hepatičku sintezu VLDL- holesterola, prekursora LDL-holesterola.

I kod zdravih pacijenata kao i kod pacijenata sa hiperholesterolemijom, pravastatin-natrijum snižava koncentracije sledećih lipida: ukupnog holesterola, LDL-holesterola, apolipoproteina B, VLDL-holesterola i triglicerida; dok vrednosti HDL-holesterola i apolipoproteina A rastu.

Klinička efikasnost

Primarna prevencija

Studija WOSCOPS (engl. West of Scotland Coronary Prevention Study) bila je randomizovana dupla slepa placebo kontrolisana studija sprovedena među 6595 muškaraca starosti između 45 i 64 godine sa umerenom do teškom hiperholesterolemijom (LDL-C: 155-232 mg/dL [4,0-6,0 mmol/L]) i bez infarkta miokarda u anamnezi, koji su lečeni prosečno 4,8 godina ili dozom od 40mg dnevno ili placebom kao dodatak dijeti.

Kod pacijenata lečenih pravastatinom rezultati su pokazali:

• smanjen rizik od smrtnosti prouzrokovane koronarnom bolešću i od infarkta miokarda bez fatalnog ishoda (relativno smanjenje rizika (engl. relative risk reduction, RRR) je iznosilo 31%; p=0,0001sa apsolutnim rizikom od 7,9% u placebo grupi, i 5,5% kod pacijenata lečenih pravastatinom); efekti na ove stope kumulativnih kardiovaskularnih događaja postaju očigledni najranije nakon 6 meseci lečenja;
• smanjenje ukupnog broja smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih događaja (RRR 32%; p= 0,03);
• kada su uzeti u obzir faktori rizika, primećeno je i relativno smanjenje rizika od 24% (p=0,039) u ukupnom mortalitetu kod pacijenata lečenih pravastatinom;
• smanjenje relativnog rizika od podvrgavanja procedurama revaskularizacije miokarda (hirurška intervencija ugrađivanja bajpasa na koronarnu arteriju ili koronarna angioplastika) za 37% (p=0,009) i koronarne angiografije za 31% (p=0,007).

Koristi lečenja na osnovu gore navedenih kriterijuma kod pacijenata starijih od 65 godina nisu poznate jer se ova grupa pacijenata nije mogla uključiti u studiju.

Zbog nedostatka informacija kod pacijenata sa hiperholesterolemijom udruženom sa koncentracijom triglicerida većim od 6 mmol/L (5,3g/L) posle dijete u trajanju od 8 nedelja, u ovoj studiji nije ustanovljena korist lečenja pravastatinom kod ove grupe pacijenata.

Sekundarna prevencija

Studija LIPID (engl. Long-Term Intervention with Pravastatin in Ischemic Disease) bila je multicentrična, randomizovana, duplo slepa, placebo kontrolisana studija u kojoj se porede efekti pravastatina (40 mg OD)

sa placebom, tokom 5,6 godina u proseku, kod 9014 pacijenata starosti između 31 i 75 godina sa normalnim do povećanim vrednostima holesterola u serumu ( početni ukupni holesterol = 155 do 271 mg/dL [4,0-7,0 mmol/L], srednja vrednost ukupnog holesterola = 219 mg/dL [5,66 mmol/L]) i sa varijabilnim vrednostima koncentracije triglicerida do 443 mg/dL [5,0 mmol/L] i sa anamnezom infarkta miokarda ili nestabilne angine pektoris u toku prethodnih 3 do 36 meseci. Lečenje pravastatinom je značajno smanjilo relativni rizik od smrti usled koronarne bolesti za 24% (p=0,0004, sa apsolutnim rizikom od 6,4% u placebo grupi, i 5,3% kod pacijenata lečenih pravastatinom), zatim relativni rizik od koronarnih događaja (smrt usled srčane bolesti ili infarkta miokarda bez fatalnog ishoda) za 24% (p<0,0001) i relativni rizik od infarkta miokarda sa ili bez fatalnog ishoda za 29% (p<0,0001). Kod pacijenata lečenih pravastatinom rezultati su pokazali:

• smanjenje relativnog rizika od ukupne smrtnosti za 23% (p<0,0001) i kardiovaskularne smrtnosti za 25% (p<0,0001);
• smanjenje relativnog rizika od podvrgavanja procedurama revaskularizacije miokarda (hirurška intervencija ugrađivanja bajpasa na koronarnu arteriju ili perkutana transluminalna koronarna angioplastika) za 20% (p<0,0001);
• smanjenje relativnog rizika od moždanog udara za 19% (p=0,048).

Studija CARE (engl. Cholesterol and Recurrent Events) bila je randomizovana, duplo slepa, placebo kontrolisana studija koja je poredila efekte pravastatina (40 mg jednom dnevno) na smrt usled koronarne srčane bolesti i infarkt miokarda bez fatalnog ishoda, tokom 4,9 godina u proseku, kod 4159 pacijenata starosti između 21 i 75 godina sa normalnim vrednostima ukupnog holesterola ( početni srednji ukupni holesterol < 240 mg/dL), koji su imali infarkt miokarda u prethodnih 3 do 20 meseci. Lečenje pravastatinom je značajno smanjilo:

• učestalost koronarnih događaja koji se ponavljaju (bilo usled koronarne srčane bolesti ili infarkta miokarda bez fatalnog ishoda) za 24% (p= 0,003, u placebo grupi 13,3%, a kod pacijenata lečenih pravastatinom 10,4%);
• relativni rizik od podvrgavanja procedurama revaskularizacije miokarda (hirurška intervencija ugrađivanja bajpasa na koronarnu arteriju ili perkutana transluminalna koronarna angioplastika) za 27% (p<0,001).

Relativni rizik od moždanog udara smanjen je za 32% ( p=0,032), a od kombinacije moždanog udara ili prolaznog ishemijskog napada (engl. transient ischaemic attack, TIA) za 27% (p=0,02).

Koristi lečenja na osnovu gore navedenih kriterijuma kod pacijenata starijih od 75 godina nisu poznate jer se ova grupa pacijenata nije mogla uključiti u studije CARE i LIPID.

Zbog nedostatka informacija kod pacijenata sa hiperholesterolemijom udruženom sa koncentracijom triglicerida višom od 4 mmol/L (3,5 g/L) ili višom od 5 mmol/L (4,45 g/l) posle dijete u trajanju od 4 do 8 nedelja, u studijama CARE i LIPID nije ustanovljena korist lečenja pravastatinom kod ove grupe pacijenata.

U CARE i LIPID studijama 80% pacijenata je primilo acetilsalicilnu kiselinu (ASK) kao deo terapije.

Transplantacija srca i bubrega

Efikasnost pravastatina kod pacijenata koji primaju imunosupresivnu terapiju nakon:

• Transplantacije srca je ocenjivana u jednoj prospektivnoj, randomizovanoj, kontrolisanoj studiji (n=97). Pacijent su lečeni standardnim imunosupresivnim režimom ciklosporina, prednizona i azatioprina uz koji je istovremeno primenjivan ili nije primenjivan pravastatin (20 do 40 mg). Lečenje pravastatinom značajno je smanjilo učestalost odbacivanja transplantovanog srca sa adekvatnim hemodinamskim rizikom tokom jedne godine, poboljšalo jednogodišnje preživljavanje (p=0,025), i smanjilo rizik od koronarne vaskulopatije kod transplanta kao što je utvrđeno angiografijom i autopsijom (p=0,049).
• Transplantacija bubrega je ocenjivana u jednoj prospektivnoj, nerandomizovanoj, nekontrolisanoj studiji (n=48) u trajanju od 4 meseca. Pacijenti su lečeni standardnim imunosupresivnim režimom ciklosporina i prednizona uz koji je istovremeno primenjivan ili nije primenjivan pravastatin (20 mg). Kod pacijenata posle transplantacije bubrega, pravastatin je značajno smanjio i učestalost epizoda višestrukog odbacivanja i učestalost epizoda akutnog odbacivanja dokazanog biopsijom kao i cikličnu primenu injekcija prednisolona i Muromonab-CD3.

Deca i adolescenti (8-18 godina starosti):

Duplo slepa, placebo kontrolisana studija sa 214 pacijenta sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom je sprovedena u trajanju od 2 godine. Deca (uzrasta 8 - 13 godina) su randomizovana da primaju placebo (n=63) ili 20 mg pravastatina dnevno (n=65), a adolescenti (uzrasta 14 - 18 godina) su randomizovani da primaju placebo (n=45) ili 40mg pravastatina dnevno (n=41).

Uslov za uključivanje u studiju bila je ili klinička ili molekularna dijagnoza porodične hiperholesterolemije kod jednog roditelja. Srednja vrednost LDL holesterola na početku bila je 239 mg/dL (6,2 mmol/L) u pravastatin grupi (u opsegu 151 - 405 mg/dL [3,9-10,5 mmol/L]) i 237 mg/dL (6,1 mmol/L) u placebo grupi (u opsegu 154 - 375 mg/dL [4,0-9,7 mmol/L]). Analiza zbirnih podataka dobijenih kod dece i adolescenata pokazala je značajno smanjenje srednje vrednosti LDL holesterola (-22,9%) i ukupnog holesterola (-17,2%), što je slično pokazanoj efikasnosti kod odraslih pri primeni 20 mg pravastatina.

Efekat lečenja pravastatinom bio je sličan kod obe starosne grupe. Srednja dostignuta vrednost LDL holesterola bila je 186 mg/dL (4,8 mmol/L) (opseg: 67-363 mg/dL [1,7-9,4 mmol/L]) u pravastatin grupi u poređenju sa 236 mg/dL (6,1 mmol/L) (opseg: 105-438 mg/dL [2,7-11,3 mmol/L]) u placebo grupi. Kod ispitanika koji su primali pravastatin, nisu primećene razlike ni kod jednog od praćenih endokrinih parametara [ACTH, kortizol, DHEAS, FSH, LH, TSH, estradiol (kod devojčica) ili testosterona (kod dečaka)] u odnosu na placebo grupu. Nisu primećene ni razlike u razvoju, ni promene testikularnog volumena, niti razlike u Tanner rezultatima u odnosu na placebo. Snaga ove studije da pokaže razlike između dve terapijske grupe je bila mala..

Dugoročna efikasnost lečenja pravastatinom u detinjstvu kako bi se smanjio morbiditet i mortalitet u odraslom periodu nije utvrđena.

Resorpcija

Pravastatin se primenjuje oralno u aktivnoj formi. Brzo se resorbuje; maksimalne koncentracije u serumu dostižu se nakon 1-1,5 sata posle primene. U proseku, 34% oralno primenjene doze sa resorbuje, sa apsolutnom bioraspoloživošću od 17%.

Prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu dovodi do smanjenja bioraspoloživosti, ali je efekat sniženja koncentracije holesterola kod pravastatina isti bez obzira na to da li se uzima sa ili bez hrane.

Nakon resorpcije, 66% pravastatina podleže metabolizmu prvog prolaza kroz jetru koja je primarno mesto njegovog delovanja i primarno mesto sinteze holesterola i klirensa LDL-holesterola. In vitro studije su pokazale da pravastatin prolazi u hepatocite, dok je značajno manji prolaz u druge ćelije.

Obzirom na ovaj značajan metabolizam prvog prolaza kroz jetru, koncentracije pravastatina u plazmi imaju ograničen značaj u predviđanju efekta smanjenja nivoa lipida.

Koncentracije u plazmi su proporcionalne primenjenim dozama.

Distribucija

Oko 50% cirkulišućeg pravastatina se vezuje za proteine plazme. Volumen distribucije je oko 0,5 L/kg.

Mala količina pravastatina prolazi u majčino mleko.

Biotransformacija i eliminacija

Pravastatin se ne metaboliše u značajnim količinama uz pomoć citohroma P450, i izgleda da nije ni supstrat ni inhibitor P-glikoproteina, ali je supstrat za druge transportne proteine.

Nakon oralne primene, 20% početne doze se izlučuje u urin, a 70% u feces. Poluvreme eliminacije pravastatina u plazmi nakon oralne primene je 1,5 ili 2 sata.

Posle intravenske primene, 47% doze se eliminiše putem renalne ekskrecije, a 53% putem bilijarne ekskrecije i biotransformacije. Glavni proizvod degradacije pravastatina je metabolit 3-α-hidroksi izomer. Ovaj metabolit poseduje 1/10 - 1/40 inhibitorske aktivnosti na HMG-CoA reduktazu polaznog jedinjenja. Sistemski klirens pravastatina je 0,81 L/h/kg, a renalni klirens je 0,38 L/h/kg što ukazuje na tubularnu sekreciju.

Posebne grupe pacijenata

Pedijatrijski pacijenti: srednje vrednosti Cmax i PIK pravastatina kod pedijatrijskih pacijenata objedinjene za sve uzraste i polove bile su slične vrednostima primećenim kod odraslih osoba nakon oralne primene doze od 20mg.

Oštećenje funkcije jetre: sistemska izloženost pravastatinu i metabolitima kod pacijenata sa alkoholnom cirozom se povećava za 50% u odnosu na pacijente sa normalnom funkcijom jetre.

Oštećenje funkcije bubrega: nisu primećene nikakve značajne razlike kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega. Međutim, teška i umerena insuficijencija bubrega mogu da dovedu do dvostrukog povećanja sistemske izloženosti pravastatinu i metabolitima.

Na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza i reproduktivne toksičnosti, ne postoje drugi rizici za pacijenta osim onih koji se očekuju na osnovu farmakološkog mehanizma delovanja.

Ispitivanja ponovljenih doza ukazuju na to da pravastatin može da izazove različite stepene hepatotoksičnosti i miopatije; generalno, značajniji efekti na ova tkiva bili su očigledni samo pri dozama 50 i više puta većim od maksimalne doze kod ljudi u mg/kg.

In vitro i in vivo studije genotoksičnosti nisu pokazale da postoji mutageni potencijal.

Kod miševa, dvogodišnja studija karcinogenosti sa pravastatinom pokazuje da pri dozama od 250 i 500 mg/kg/na dan (≥310 puta od maksimalne doze kod ljudi u mg/kg), dolazi do pojave statistički značajnih porasta incidence hepatocelularnih karcinoma i kod mužjaka i kod ženki, i do adenoma pluća samo kod ženki. Kod pacova, dvogodišnja studija karcinogenosti sa pravastatinom pokazuje da pri dozama od 100 mg/kg/na dan (≥125 puta od maksimalne doze kod ljudi u mg/kg), dolazi do pojave statistički značajnih porasta incidence hepatocelularnih karcinoma samo kod mužjaka.

Pri primeni doza od 5 do 45 mg/kg dnevno kod mladunaca pacova (4 do 80 dana nakon rođenja), primećeno je stanjivanje žuljevitog tela (corpus callosum) pri serumskim koncentracijama pravastatina približno ≥ 1 put (PIK) od maksimalne doze od 40 mg koja se primenjuje kod dece i adolescenata. Pri vrednostima pravastatina koje su približno ≥ 2 puta (PIK) od doze od 40 mg koja se primenjuje kod ljudi, primećene su neurobihejvioralne promene (pojačan odgovor na iznenadni stimulus i veći broj grešaka pri učenju u vodenom lavirintu). Stanjivanje žuljevitog tela (corpus callosum) nije primećeno pri primeni doza pravastatina (≥ 250 mg/kg dnevno) od 35. dana života u trajanju od 3 meseca, što ukazuje na veću osetljivost kod mlađih pacova. Uzroci i značaj stanjivanja žuljevitog tela i neurobihejvioralnih efekata kod mladunaca pacova nisu utvrđeni.

Pri primeni doza 335 puta većim (PIK) od onih koje se primenjuju kod ljudi, primećeni su uticaji na spermu i smanjen fertilitet kod mužjaka pacova. Nivoi na kojima nije zabeležen efekat na reproduktivnost bili su 1 (kod mužjaka) i 2 (kod ženki) puta (PIK) veći od doze od 40 mg koja se primenjuje kod ljudi.

Magnezijum-oksid, laki; Laktoza, monohidrat; Povidon K 30; Magnezijum-stearat; Gvožđe(III)-oksid, žuti Kroskarmeloza-natrijum;

Microcelac 100 (laktoza, monohidrat i celuloza, mikrokristalna).

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

PravaCor, 20 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister Alu/Alu koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera, sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek .

PravaCor, 40 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister Alu/Alu koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera, sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima

Lek PravaCor pripada grupi lekova koji se nazivaju statini (ili inhibitori HMG-CoA reduktaze). On sprečava stvaranje holesterola u jetri i na taj način smanjuje vrednost holesterola i drugih masnoća (triglicerida) u organizmu. Kada je vrednost holesterola u krvi povećana, holesterol stvara naslage na zidovima krvnih sudova i blokira ih. Ovo stanje se naziva ateroskleroza i može da dovede do:

• bola u grudima (angina pectoris), stanja kod koga je krvni sud u srcu delimično blokiran,
• srčanog udara (infarkta miokarda), stanja kod koga je krvni sud u srcu potpuno blokiran,
• moždanog udara (cerebrovaskularnog akcidenta), stanja kod koga je krvni sud u mozgu potpuno blokiran.

Lek PravaCor se koristi:

Za lečenje povećanih vrednosti holesterola i masnoća u krvi

Lek PravaCor se koristi da se smanji povećana vrednost „lošeg“ holesterola i da se poveća vrednost

„dobrog“ holesterola u krvi, u slučajevima kada promene režima ishrane i fizička aktivnost nisu dale adekvatan odgovor.

U prevenciji bolesti srca i krvnih sudova

• Ukoliko imate povećanu vrednost holesterola u krvi i faktore rizika za nastanak ovih bolesti (ukoliko ste pušač, imate prekomernu telesnu masu, ukoliko imate povećanu vrednost šećera u krvi ili povišen krvni pritisak, ukoliko se ne bavite fizičkom aktivnošću), lek PravaCor se koristi za smanjenje rizika nastanka bolesti srca i krvnih sudova kao i smrti od ovih oboljenja.
• Ukoliko ste već imali moždani udar ili imate bolove u grudima (nestabilnu anginu), pa čak i ako imate normalnu vrednost holesterola u krvi, lek PravaCor smanjuje rizik od ponovnog srčanog ili moždanog udara, i smrti od ovih oboljenja.

Nakon transplantacije organa

Ukoliko ste imali transplantaciju organa i na terapiji ste lekovima koji sprečavaju odbacivanje transplantiranog organa. Lek PravaCor se koristi za snižavanje povišene koncentracije lipida u krvi.

• ukoliko ste preosetljivi (alergični) na pravastatin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ukoliko imate aktivnu bolest jetre,
• ukoliko su rezultati testova krvi pokazali poremećaj funkcije jetre (povećane vrednosti enzima jetre u krvi),
• ukoliko ste trudni ili sumnjate na trudnoću, ili ukoliko dojite (videti odeljak trudnoća i dojenje),

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek PravaCor ako imate ili ste ranije imali:

• oboljenje bubrega,
• smanjenu funkciju štitaste žlezde (hipotireoidizam),
• oboljenje jetre ili problem sa alkoholom (konzumiranje velikih količina alkohola),
• oboljenje mišića izazvano nekom naslednom bolešću,
• probleme sa mišićima izazvane drugim lekovima iz grupe statina (inhibitori HMG-CoA reduktaze) ili grupe lekova poznate kao fibrati.

Pre nego što počnete sa uzimanjem leka PravaCor, lekar će Vas uputiti da uradite test krvi, kao i u slučajevima kada tokom terapije lekom PravaCor dobijete bilo koje simptome problema sa jetrom. To se radi da bi se utvrdilo koliko dobro funkcioniše Vaša jetra.

Takođe, nakon početka uzimanja leka PravaCor, lekar može od Vas da zatraži da ponovo uradite test krvi radi provere funkcije Vaše jetre.

Rizik od razgradnje mišića je veći kod određenih pacijenata. Obavestite Vašeg lekara ako se nešto od sledećeg odnosi na vas:

• Ako uzimate ili ste u poslednjih 7 dana primali lek koji se zove fusidinska kiselina (lek za bakterijske infekcije) oralno ili injekciono. Kombinacija fusidinske kiseline i leka PravaCor može dovesti do ozbiljnih problema sa mišićima (rabdomioliza).
• Ako ste imali bilo koji od ovih problema ili ste stariji od 70 godina, lekar će Vas uputiti da uradite test krvi pre započinjanja terapije, a moguće i tokom terapije. Ovi testovi krvi se koriste za procenu rizika od nastanka neželjenih reakcija na mišićima.
• Ako osećate neobjašnjive grčeve ili bolove u mišićima tokom lečenja, odmah obavestite Vašeg lekara.

Dok uzimate ovaj lek, Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti ako imate dijabetes ili imate rizik od razvoja dijabetesa. Verovatnoća rizika za razvoj dijabetesa je veća ako imate velike vrednosti šećera i masti u krvi, prekomernu telesnu masu i imate visok krvni pritisak.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako imate mišićnu slabost koja je konstantna. U tom slučaju, mogu biti potrebni dodatni testovi i lekovi za dijagnostiku i lečenje ovog stanja.

Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre uzimanja leka PravaCor ako:

- imate težak oblik bolesti pluća (intersticijalna bolest pluća).

Drugi lekovi i lek PravaCor

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Uzimanje leka PravaCor istovremeno sa ovim lekovima može da poveća rizik od nastanka problema sa mišićima:

• lekovi za smanjenje vrednosti holesterola u krvi (fibrati, npr. gemfibrozil, fenofibrat);
• lek koji smanjuje imunski odgovor organizma (ciklosporin);
• lek koji se primenjuje za lečenje bakterijskih infekcija (antibiotik kao što je eritromicin ili klaritromicin);
• druge lekove za smanjenje vrednosti holesterola u krvi (nikotinska kiselina);
• ako morate uzimati oralno fusidinsku kiselinu za terapiju bakterijske infekcije, treba privremeno obustaviti terapiju ovim lekom. Lekar će Vam reći kada je bezbedno da nastavite terapiju lekom PravaCor. Istovremena primena leka PravaCor i fusidinske kiseline može retko da dovede do mišićne slabosti, osetljivosti ili bola u mišićima (rabdomioliza). Za više informacija u vezi rabdomiolize videti odeljak 4.
• Kolhicin (koristi se za lečenje gihta)
• Rifampicin (koristi se za lečenje tuberkuloze)
• Lenalidomid (koristi se za lečenje vrste raka krvi koja se zove multipli mijelom)

Ukoliko koristite lekove za smanjenje vrednosti lipida iz grupe smola kao što su holestiramin ili holestipol, lek PravaCor treba uzeti najmanje jedan sat pre ili četiri sata posle uzimanja smole, jer smola može da utiče na repsorpciju pravastatina ukoliko se ova dva leka uzimaju u kratkom vremenskom razmaku.

Uzimanje leka PravaCor sa hranom i pićima

Lek PravaCor se može uzimati bez obzira na obroke, sa malo vode.

Konzumiranje alkohola treba svesti na minimum. Ukoliko imate pitanja u vezi sa količinom alkohola koju možete konzumirati tokom primene ovog leka, posavetujte se sa lekarom.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Lek PravaCor ne smete uzimati u trudnoći. Ukoliko ostanete u drugom stanju odmah obavestite svog lekara.

Dojenje

Lek PravaCor ne smete uzimati u periodu dojenja, jer aktivna supstanca pravastatin prolazi u majčino mleko.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek PravaCor obično ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Ipak, ukoliko se usled primene leka javi vrtoglavica, zamućen vid ili dupla slika, nemojte voziti niti upravljati mašinama dok se simptomi ne povuku.

Lek PravaCor sadrži laktozu, monohidrat

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lekar će vam dati savete o režimu ishrane koji treba da primenjujete tokom lečenja.

Uvek uzimajte lek PravaCor tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek PravaCor se uzima nezavisno od obroka. Popijte tabletu sa dovoljnom količinom vode (pola čaše vode).

Doziranje

Odrasli:

• Za lečenje povećane vrednosti holesterola i masnoće u krvi: uobičajena doza iznosi 10 - 40 mg jednom dnevno, poželjno bi bilo uveče.
• Za prevenciju oboljenja srca i krvnih sudova: uobičajena doza iznosi 40 mg jednom dnevno, poželjno bi bilo uveče.

Maksimalna dnevna doza iznosi 40 mg i ne bi je trebalo prekoračiti. Lekar će vam propisati dozu koja odgovara vašem stanju.

Deca (8 – 13 godina) i adolescenti (14-18 godina) sa naslednom bolešću koja utiče na povećanje holesterola u krvi:

Preporučena doza je 10 - 20 mg jednom dnevno kod dece od 8 do 13 godina, a 10 - 40 mg jednom dnevno kod adolescenata između 14 i 18 godina.

Nakon transplantacije

Lekar će vam propisati početnu dozu od 20 mg jednom dnevno. Doza može da se prilagodi do maksimalnih 40 mg dnevno pod nadzorom lekara.

Kod pacijenata koji primaju imunosupresivni lek ciklosporin, lečenje treba započeti primenom 20 mg pravastatina jednom dnevno. Lekar može povećavati dozu do 40 mg.

Kod pacijenata sa poremećajem rada bubrega ili ozbiljnim poremećajem funkcije jetre, lekar će propisati manju dozu leka PravaCor.

Trajanje terapije

Lekar će vas posavetovati koliko dugo da uzimate lek PravaCor. Lek morate uzimati redovno, onoliko dugo koliko to propiše lekar, čak i ako je to veoma dugo. Ne prekidajte terapiju bez konsultacije sa lekarom.

Ako ste uzeli više leka PravaCor nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka PravaCor nego što bi trebalo ili ukoliko neko slučajno proguta lek, odmah razgovarajte sa lekarom ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Ako ste zaboravili da uzmete lek PravaCor

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek, uzmite ga čim se setite i nastavite dalje uzimanje leka po utvrđenom rasporedu. Ne uzimajte duplu dozu leka da bi nadoknadili propuštenu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek PravaCor

Ukoliko imate pitanja u vezi sa primenom ovog leka, obratite se lekaru.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko se jave bilo kakvi neobjašnjivi ili uporni bolovi, osetljivost, slabost ili grčevi u mišićima, a posebno ako se osećate loše i dobijete povišenu temperaturu, odmah se javite lekaru i prestanite sa primenom leka.

U veoma retkim slučajevima problemi sa mišićima mogu biti ozbiljni (rabdomioliza) i mogu dovesti do razvoja teškog oboljenja bubrega koje može biti opasno po život.

Može da dođe do nagle pojave alergijskih reakcija kao što je oticanje lica, usana, jezika ili dušnika koje može izazvati otežano disanje. Ovo je veoma retka reakcija ali ako se javi, može biti veoma opasna. Ukoliko dođe do pojave ovih simptoma obavezno se javite lekaru što pre.

Sledeće neželjene reakcije se javljaju povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Poremećaji nervnog sistema: vrtoglavica, zamor, glavobolja, poremećaji sna uključujući nesanicu;
• Poremećaji čula vida: zamućen vid ili dvostruka slika;
• Gastrointestinalni poremećaji: poremećaj varenja, gorušica, mučnina, povraćanje, bol ili nelagodnost u stomaku, proliv, otežano pražnjenje i gasovi;
• Poremećaji kože i kose: svrab, osip, koprivnjača (urtikarija) ili problemi sa kožom glave uključujući opadanje kose;
• Poremećaji urinarnog i reproduktivnog sistema: problemi sa bešikom (bolno ili često mokrenje, noćno mokrenje) i seksualni poremećaji;
• Poremećaji na nivou kostiju i mišića: zapaljenje tetiva koje može da se iskomplikuje rupturom tetive.

Sledeće neželjene reakcije se javljaju retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Osetljivost kože na sunčevu svetlost

Sledeće neželjene reakcije se javljaju veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Poremećaji nervnog sistema: problemi sa čulom dodira, uključujući osećaj peckanja/golicanja ili utrnulost što može ukazivati na oštećenje nervnih završetaka;
• Poremećaji kože: ozbiljne alergijske reakcije (sindrom sličan eritematoznom lupusu);
• Poremećaji jetre: zapaljenje jetre ili pankreasa; žutica (prepoznatljiva po žutoj obojenosti kože i beonjača, brzom izumiranju ćelija jetre (fulminantna hepatička nekroza);
• Poremećaji na nivou kostiju i mišića: zapaljenje jednog ili više mišića što prouzrokuje bol ili slabost u mišićima (miozitis ili polimiozitis ili dermatomiozitis); bol ili slabost u mišićima
• Poremećaj rezultata testova krvi: povišene vrednosti transaminaza (jedna grupa enzima koja se prirodno nalazi u krvi) koji može da ukazuje na problem sa jetrom. Lekar će redovno raditi testove krvi da bi se proverila vrednost transaminaza.

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Moguće neželjene reakcije:

• noćne more,
• gubitak pamćenja,
• depresija,
• problemi sa disanjem uključujući kašalj i/ili kratak dah ili groznicu,
• dijabetes: veća je verovatnoća da će se dijabetes javiti ukoliko imate povišene vrednosti šećera i masnoća u krvi, ukoliko ste gojazni i imate povišen krvni pritisak. Lekar će vas pratiti tokom primene ovog leka.

Neželjene reakcije nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): konstantna mišićna slabost, slabost (insuficijencija) jetre, osip uključujući lihenoidnu reakciju.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek PravaCor posle isteka roka upotrebe naznačenog na blisteru ili kutiji nakon („Važi do:“). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je: pravastatin.

Jedna tableta sadrži 40 mg pravastatina (u obliku pravastatin-natrijuma).

• Pomoćne supstance su:

magnezijum-oksid, laki; laktoza, monohidrat; povidon K 30; magnezijum-stearat; gvožđe(III)-oksid, žuti; kroskarmeloza-natrijum; microcelac 100 (laktoza, monohidrat i celuloza, mikrokristalna).

Kako izgleda lek PravaCor i sadržaj pakovanja

Žute, pravougaone, neobložene tablete zaobljenih ivica, bikonveksne, sa utisnutom oznakom "PDT" na jednoj strani i oznakom "40" na drugoj strani.

Unutrašnje pakovanje je blister Alu/Alu koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera, sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek..

Nosilac dozvole i proizvođač

PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD, Batajnički drum 5 A, Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01652-19-001 od 28.11.2019.