Prilazid® plus 5mg+12.5mg film tableta

Prilazid plus je indikovan za terapiju hipertenzije kod odraslih pacijenata kod kojih krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan primenom samo cilazaprila u dozi od 5 mg.

Doziranje

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kada je kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega potrebna istovremena primena cilazaprila i diuretika, prednost se daje diureticima Henleove petlje nad tiazidnim diureticima. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega lekPrilazid plus ne primenjivati(videti odeljak 4.3 i 4.4).

Pacijenti sa cirozom jetre

Kod pacijenata sa cirozom jetre može se javiti značajna hipotenzija, ukoliko su na terapiji standardnom dozom ACE inhibitora, te je potrebna pažljiva titracija doze svake komponente leka ukoliko je pacijentima sa cirozom jetre neophodna terapija kombinacijom cilazaprila i hidrohlortiazida (videti odeljak 4.4). Stoga, lek Prilazid plus kod ovih pacijenata ne primenjivati kao početnu terapiju kombinacijom cilazaprila i hidrohlortiazida.

Stariji pacijenti

U kliničkim studijama, efikasnost i podnošljivost cilazaprila i hidrohlortiazida, kada se primene istovremeno, bila je slična kod starijih i mlađih hipertenzivnih pacijenata, iako farmakokinetički podaci ukazuju na manji klirens obe komponente leka kod starijih pacijenata (videti odeljak5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene cilazaprila i hidrohlortiazida kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka, stoga, ne može se dati preporuka o doziranju.

1 od 16

Način primene

Preporučeno doziranje leka Prilazid plus je jedna tableta (5 mg cilazaprila i 12,5 mg hidrohlortiazida) jednom dnevno. S obzirom na to da hrana nema značajnog uticaja na resorpciju, Prilazid plus se može uzimati pre ili posle obroka. Dozu uvek treba uzimati u približno isto vreme svakog dana. Tablete se ne smeju žvakati ili mrviti, i treba ih uzimati sa vodom.

Preosetljivost na cilazapril, druge ACE inhibitore, hidrohlortiazid, ostale tiazidne diuretike, sulfonamide ili na bilo koju od pomoćnih supstancileka Prilazid plus navedenih u odeljku 6.1;

angioneurotski edem u anamnezi koji je povezan sa prethodnom primenom nekog od ACE inhibitora;

nasledni ili idiopatski angioedem;

teška insuficijencija bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min/1,73 m2) ili anurija; drugi i treći trimestar trudnoće(videti odeljke4.4 i 4.6)

Istovremena primena leka Prilazid plus sa lekovima koji sadrže aliskiren kontraindikovana je kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjemfunkcijebubrega (GFR < 60 mL/min/1,73m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1)

Istovremena primena sa lekovima koji sadrže kombinaciju sakubitril/valsartan. Terapija cilazaprilom ne sme se započeti najmanje 36 sati nakon poslednje doze leka koji sadrži sakubitril/valsartan (videti takođe odeljak 4.4 i 4.5)

Trudnoća

Terapiju ACE inhibitorima ne treba započinjati tokom trudnoće. Osim ukoliko se ne proceni da je primena ACE inhibitora neophodna, pacijentkinja koja planira trudnoću treba da se prevede na drugu antihipertenzivnu terapiju čije je bezbednost u toku trudnoće dokazana. Kada se utvrdi trudnoća, terapija ACE inhibitorima se odmah obustavlja i ukoliko je potrebno započinje sealternativna terapija (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Hipotenzija

Pacijenti treba da započnu terapiju lekom Prilazid plus tek kada se hipertenzija prethodno stabilizuje pojedinačnim aktivnim supstancama ovog leka koje su davane u istom odnosu u kom se nalaze u kombinovanom leku.

ACE inhibitori mogu da dovedu do ozbiljne hipotenzije, naročito na početku terapije. Hipotenzija prve doze najčešće se javlja kod pacijenata sa aktiviranim sistemom renin-angiotenzin-aldosteron, koji boluju od renovaskularne hipertenzije ili drugog uzroka hipoperfuzije bubrega, deplecije natrijuma ili volumena ili su prethodno bili na terapiji vazodilatatorima. Ovakva stanja mogu da koegzistiraju, naročito kod teške srčane insuficijencije.

Hipotenziju treba tretirati postavljanjem pacijenta u ležeći položaj i povećanjem volumena cirkulišuće tečnosti. Terapija cilazaprilom može biti nastavljena nakon što se uspostavi normalan volumen cirkulišuće tečnosti, ali ga treba dati u manjoj dozi, ili prekinuti terapiju cilazaprilom ukoliko hipotenzija perzistira. Pacijenti u riziku treba da započnu terapiju cilazaprilom pod medicinskim nadzorom, sa niskom inicijalnom dozom i pažljivom titracijom doze. Terapiju diuretikom treba privremeno prekinuti, ukoliko je moguće. Oprez je potreban i kod pacijenata sa anginom pektoris ili cerebrovaskularnom bolešću kod kojih hipotenzija može dovesti do srčane ili moždane ishemije.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, antagonista receptora za angiotenzin II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Dvostruka blokada RAAS-a kombinovanom primenom ACE inhibitora, antagonista receptora za angiotenzin II ili aliskirena se stoga ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1). Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, sme da se sprovodi samo pod nadzorom lekara specijaliste i uz pažljivo praćenje funkcije bubrega, elektrolita i krvnog pritiska. ACE inhibitori i antagonisti angiotenzin II receptora ne smeju se primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetičkom nefropatijom.

2 od 16

Bubrežna insuficijencija

Lek Prilazid plus je kontraindikovan kod pacijenata čiji je klirens kreatinina manji od 30mL/min/1,73m2. Kod pacijenata sa blagom bubrežnom insuficijencijom doza cilazaprila treba da se podesi prema klirensu kreatinina. Rutinsko praćenje vrednosti kalijuma i kreatinina je deo redovne medicinske prakse kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom.

ACE inhibitori imaju renoprotektivni efekat, ali mogu da dovedu do reverzibilnog oštećenja funkcije bubrega kada već postoji smanjena perfuzija bubrega, bilo zbog bilateralne stenoze bubrežne arterije, teške kongestivne srčane insuficijencije, smanjenja volumena, hiponatremije ili visoke doze diuretika, i kod pacijenata na terapiji NSAIL. Preventivne mere uključuju isključivanje ili privremeno obustavljanje terapije diureticima, započinjanje terapije vrlo niskim dozama ACE inhibitora i pažljivo titriranje doze.

Kod pacijenata sa stenozom renalne arterije, aktivacija sistema renin-angiotenzin-aldosteron pomaže da se održi renalna perfuzija, putem vazokonstrikcije eferentne arteriole. Samim tim, blokada sinteze angiotenzina II i možda povećana sinteza bradikinina, izaziva vazodilataciju eferentne arteriole, što dovodi do smanjenja pritiska glomerulske filtracije. Hipotenzija dodatno utiče na smanjenje renalne perfuzije (videti odeljak 4.4. „Hipotenzija“). Kao i kod drugih lekova koji deluju na sistem renin-angiotenzin, postoji povećani rizik od pojave insuficijencije bubrega, uključujući akutno bubrežnu insuficijenciju kada su pacijenti sa stenozom renalne arterije na terapiji cilazaprilom. Stoga treba biti oprezan kod ovih pacijenata. Ako dođe do insuficijencije bubrega, terapija se mora prekinuti.

Preosetljivost/angioedem

Angioedem je zapažen kod pacijenata na terapiji inhibitorima ACE, sa incidencijom od 0,1 do 0,5%. Angioedem usled primene ACE inhibitora se može javiti u vidu ponavljajućih epizoda otoka lica, koji se povlače po prestanku terapije ili u vidu akutnih orofaringealnih edema i opstrukcije disajnih puteva, koji zahtevaju hitnu terapiju i mogu ugroziti život. Može se još javiti i angioedem creva, i to najčešće tokom prvih 24 - 48 sati od početka terapije. Čini se da je rizik od pojave angioedema veći kod pacijenata crne rase. Pacijenti sa istorijom angioedema, koji nisu bili povezani sa primenom ACE inhibitora, mogu biti u većem riziku.

Istovremena primena ACE inhibitora i sakubitril/valsartan je kontraindikovana zbog povećanog rizika od angioedema. Terapija cilazaprilom ne sme se započeti najmanje 36 sati nakon poslednje doze leka koji sadrži sakubitril/valsartan (videti odeljak 4.3 i 4.5)

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) ili DPP-IV inhibitorima (npr. vildagliptin) povećava rizik od nastanka angioedema (npr. otok disajnih puteva ili jezika sa ili bez otežanog disanja) (videti odeljak 4.5). Neophodan je oprez na početku terapije racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr sirolimus, everolimus, temsirolimus) ili vildagliptinom kod pacijenata koji već uzimaju ACE inhibitor.

Akutna respiratorna toksičnost

Veoma retki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući sindrom akutnog respiratornog distresa (ARDS) su prijavljeni nakon primene hidrohlortiazida. Plućni edem se obično razvija u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon uzimanja hidrohlortiazida. Simptomi na početku uključuju dispneu, groznicu, pogoršanje plućne funkcije i hipotenziju. U slučaju sumnje na ARDS, potrebno je prekinuti primenu leka Prilazid plus i primeniti odgovarajuću terapiju. Hidrohlortiazid ne treba primenjivati kod pacijenata koji su prethodno imali ARDS nakon primene hidrohlortiazida.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (eng. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (eng. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (eng. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost

3 od 16

sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Anafilaksa

Hemodijaliza: anafilaksa se javljala kod pacijenata na hemodijalizi membranama visoke propustljivosti (npr. AN 69), koji su bili na terapji ACE inhibitorima. Treba razmotriti primenu drugih tipova membrana za dijalizu ili druge klase antihipertenziva kod ovih pacijenata.

LDL afereza: kod pacijenata koji su bili na terapji ACE inhibitorima tokom LDL afereze sa dekstran sulfatom, javljale su se anafilaktičke reakcije opasne po život. Ovo se može izbeći privremenim obustavljanjem terapije ACE inhibitorima pre svake afereze.

Desenzibilizacija: analfilaktičke reakcije mogu da se jave i kod pacijenata koji se podvrgavaju terapiji desenzibilizacije posle uboda ose ili pčele, ako istovremeno uzimaju neki ACE inhibitor. Terapija cilazaprilom se mora obustaviti pre nego što se započne desenzibilizacija pacijenata. U ovom slučaju, cilazapril se ne sme zameniti beta blokatorom.

Poremećaji funkcije jetre

Kod pacijenata na terapiji cilazaprilom retko su prijavljivani slučajevi poremećaja rada jetre, kao što je porast vrednosti pokazatelja funkcije jetre (transaminaze, bilirubin, alkalna fosfataza, gama GT) i holestatski hepatitis sa ili bez nekroze. Ako se kod pacijenata pojavi žutica ili izraziti porast vrednosti enzima jetre terapiju lekom Prilazid plus treba prekinuti i pacijenta podvrgnuti odgovarajućoj medicinskoj kontroli.

Kod pacijenata sa cirozom jetre (bez ascitesa) kojima je potrebna antihipertenzivna terapija, terapiju cilazaprilom treba započeti u niskoj dozi i uz značajan oprez, jer može doći do pojave hipotenzije (videti deo 4.2). Kod pacijenata sa ascitesom primena cilazaprila se ne preporučuje.

Upotreba tiazida kod pacijenata sa cirozom jetre može dovesti do pojave hepatičke encefalopatije, zbog promene balansa elektrolita i tečnosti.

Poremećaji krvi

Trombocitopenija, neutropenija i agranulocitoza se javljaju prilikom primene tiazida i ACE inhibitora. Agranulocitoza je naročito prijavljena kod pacijenata sa kolagenom vaskularnom bolešću, insuficijencijom bubrega, kao i kod pacijenata na terapiji imunosupresivima. Potrebno je redovno praćenje broja leukocita kod tih pacijenata. Autoimuna hemolitička anemija je prijavljena prilikom primene tiazida.

Serumski elektroliti

Kod svih pacijenata na terapiji lekom Prilazid plus treba da se redovno prate elektroliti i funkcija bubrega. ACE inhibitori mogu dovesti do hiperkalemije zbog supresije aldosterona. Ovaj efekat obično nema značaja kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega. Ali kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom i/ili kod pacijenata koji uzimaju suplemente kalijuma (uključujući i zamenu za so), diuretike koji štede kalijum, trimetoprim ili kotrimoksazol (poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol) i posebno antagonisti aldosterona ili blokatori angiotenzin-receptora, može doći do pojave hiperkalemije.

Diuretike koji štede kalijum i blokatore angiotenzin-receptora treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima, pratiti koncentraciju kalijuma u serumu i kontrolisati funkciju bubrega (videti odeljak 4.5).

Tiazidi povećavaju izlučivanje kalijuma i mogu dovesti do hipokalemije. Hipokalemija se može javiti i kod pacijenata na terapiji lekom Prilazid plus, ali ipak u manjoj meri nego kod pacijenata na monoterapiji tiazidima. Tiazidi mogu takođe izazvati hiponatremiju i dehidraciju. Rizik od pojave hiponatremije je veći kod žena, pacijenata sa hipokalemijom ili niskim unosom natrijuma, i kod starijih pacijenata.

Tiazidi mogu smanjiti izlučivanje kalcijuma urinom i dovesti do povećanja vrednosti serumskog kalcijuma, terapiju tiazidima treba privremeno obustaviti pre započinjanja ispitivanja paratiroidne funkcije.

Dijabetes

Davanje ACE inhibitora pacijentima obolelim od dijabetesa može da pojača dejstvo insulina i oralnih antidijabetika na smanjenje koncentracije glukoze u krvi, naročito kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Tiazidi mogu da smanje dejstvo oralnih antidijabetika i insulina na smanjenje koncentracije

4 od 16

glukoze, i mogu dovesti do pojave dijabetesa kod pacijenata u riziku. Vrednosti koncentracije glukoze treba pažljivo pratiti tokom uvođenja terapije sa svakom komponentom leka Prilazid plus.

Drugi poremećaji metabolizma

Tiazidi mogu povećati koncentraciju mokraćne kiseline u serumu i izazvati napad gihta. Stoga lek Prilazid plus treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa istorijom gihta.

Prilazid plus treba pažljivo koristiti kod pacijenata sa porfirijom.

Operacije/anestezija

Anestetik sa efektom snižavanja krvnog pritiska može dovesti do hipotenzije kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima. Takva hipotenzija se može regulisati povećanjem volumena krvi.

Horoidalna efuzija, akutna miopija i sekundarni akutni glaukom zatvorenog ugla

Sulfonamidi i derivati sulfonamida kao što je hidrohlortiazid mogu izazvati idiosinkrazijsku reakciju koja može dovesti do horoidalne efuzije sa oštećenjem vidnog polja, prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. Simptomi uključuju iznenadni početak smanjene oštrine vida ili bol u oku i tipično počinju nekoliko sati do nekoliko nedelja nakon započinjanja terapije. Nelečeni akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Prvi korak je prestanak primene leka što je pre moguće. Ukoliko se intraokularni pritisak ne normalizuje, neophodna je hitna medikamentozna ili hirurška terapija. Alergija na sulfonamide i penicilin predstavlja faktor rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla (videti odeljke 4.3 i 4.8)

Aortna stenoza/ hipertrofična kardiomiopatija

ACE inhibitore treba pažljivo koristiti kod pacijenata sa opstruktivnim srčanim poremećajima (npr. mitralna stenoza, aortna stenoza, hipertrofična kardiomiopatija), jer minutni volumen ne može da se poveća i tako kompenzuje sistemsku vazodilataciju, pa postoji rizik od teške hipotenzije.

Etnička pripadnost

ACE inhibitori imaju manju efikasnost kao antihipertenzivi kod pacijenata crne rase. Ovi pacijenti imaju i veći rizik od pojave angioedema.

Lek Prilazid plus sadržilaktozui natrijum

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristitiovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Interakcije uglavnom povezane sa cilazaprilom Lekovi koji povećavaju rizik od nastanka angioedema

Kontraindikovana je istovremena primena ACE inhibitora i lekova koji sadrže kombinaciju sakubitril/valsartan zbog povećanog rizika od angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može povećati rizik od angioedema (videti odeljak 4.4)

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (RAAS)

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) kombinovanom upotrebom ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena udružena sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena funkcija bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa upotrebom bilo kog pojedinačnog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom ACE inhibitora sa antagonistima angiotenzin II receptora (ARB) smatra apsolutno neophodnom, sme da se sprovodi samo pod nadzorom lekara specijaliste i uz pažljivo praćenje funkcijebubrega, elektrolita i krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

5 od 16

Kontraindikovana je primena leka Prilazid plus sa aliskirenom kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili renalnom insuficijencijom (GFR < 60 mL/min/1,73m2), a ne preporučuje se ni kod ostalih pacijenata (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Litijum

Reverzibilno povećanje serumske koncentracije litijuma i toksičnosti je prijavljeno pri istovremenoj primeni litijuma i ACE inhibitora. Istovremena primena tiazidnih diuretika može povećati rizik od toksičnosti litijuma i povećati već povećani rizik toksičnosti litijuma pri primeni sa ACE inhibitorima. Upotreba cilazaprila sa litijumom nije preporučljiva, ali ako je ova kombinacija neophodna, pažljivi monitoring serumskih koncentracija litijuma je neophodan.

Drugi antihipertenzivni lekovi

Istovremena terapija drugim antihipertenzivnim lekovima pojačava dejstvo leka Prilazid plus.

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma, ili zamene za so koje sadrže kalijum

Iako se serumske koncentracije kalijuma uglavnom nalaze u normalnim granicama, hiperkalemija se može javiti kod nekih pacijenata na terapiji cilazaprilom. Diuretici koji štede kalijum (spironolakton, triamteren, amilorid), suplementi kalijuma, ili zamene za so koje sadrže kalijum, mogu dovesti do značajnog povećanja koncentracije serumskog kalijuma. Takođe treba biti oprezan kada se cilazapril primenjuje istovremeno sa drugim lekovima koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu, kao što je trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim deluje kao diuretik koji štedi. Iz tog razloga upotreba cilazaprila sa gore navedenim lekovima nije preporučljiva (videti odeljak 4.4). Ako je istovremena primena indikovana zbog dokazane hipokalemije, ona se mora sprovoditi sa oprezom i čestim monitoringom serumskog kalijuma.

Ciklosporin

Pri istovremenoj primeni ACE inhibitora i ciklosporina može doći do pojave hiperkalemije. Preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Heparin

Pri istovremenoj primeni ACE inhibitora i heparina može doći do pojave hiperkalemije. Preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Diuretici (tiazidni ili diuretici Henleove petlje)

Prethodna upotreba visokih doza diuretika može dovesti do smanjenja volumena cirkulišuće tečnosti i rizika od hipotenzije kada se započinje terapija sa cilazaprilom (videti odeljak 4.4). Hipotenzivni efekat se može smanjiti prekidom upotrebe diuretika, povećanjem volumena, povećanjem unosa soli, ili započinjanjem terapije sa manjimdozama cilazaprila.

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici/narkotici

Istovremena upotreba određenih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može rezultirati daljim snižavanjem krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) uključujući aspirin ≥3 g/dan

Kada se ACE inhibitori primenjuju istovremeno sa NSAIL (acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornim dozama, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL), može doći do slabljenja antihipertenzivnog dejstva. Istovremena primena ACE inhibitora i NSAIL može da poveća rizik od oštećenja renalne funkcije, uključujući mogućnost nastanka akutne bubrežne insuficijencije i povećanja koncentracije kalijuma u serumu, naročito kod pacijenata sa prethodno oslabljenom renalnom funkcijom. Potreban je oprez prilikom kombinovane primene ovih lekova, naročito kod starijih pacijenata. Pacijenti treba da budu adekvatno hidrirani, uz redovno praćenje funkcije bubrega na početku kombinovane terapije i periodično nakon uvođenja terapije.

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu smanjiti antihipertenzivni efekat ACE inhibitora.

Antidijabetici

Epidemiološke studije ukazuju na to da istovremena primena ACE inhibitora i antidijabetika (insulina i oralnih hipoglikemika) može da pojača njihovo dejstvo na smanjenje glikemije uz rizik od hipoglikemije.

6 od 16

Ovaj efekat se češće javlja u prvim nedeljama kombinovane terapije i kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Istovremena primena ACE inhibitora i DPP-IV inhibitora (npr. vildagliptin) može dovesti do pojačanog rizika od pojaveangioedema (videti odeljak 4.4).

Zlato

Nitritoidne reakcije (simptomi uključuju crvenilo lica, mučninu, povraćanje, hipotenziju) su retko prijavljivane kod pacijenata na istovremenoj terapiji sa injekcionim zlatom (natrijum aurotiomalat) i ACE inhibitorima.

Ostalo

Nisu primećene klinički značajne interakcije kod istovremene primene cilazaprila i digoksina, nitrata, kumarinskih antikoagulanasa i blokatora H2 receptora.

Interakcije uglavnom povezane sa hidrohlortiazidom.

Digoksin

Kako se tiazidom prouzrokovana hipokalemija može javiti pri terapiji lekom Prilazid plus (što može povećati rizik od aritmije, a koja se takođe može javiti pri terapiji digoksinom), pri istovremenoj primeni ova dva leka preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u plazmi.

Lekovi koji mogu prouzrokovati torsades de pointes

Zbog rizika od hipokalemije, hidrohlortiazid se sa oprezom mora primenjivati kod pacijenata koji su u isto vreme na terapiji sa sledećim lekovima koji mogu dovesti do torsades de pointes:

klasa I antiaritmika (hinidin, hidro-hinidin, diizopiramid);

klasa III antiaritmika (amiodaron, sotalol, defetilid, ibutilid);

neki antipsihotici (tioridazin, hlorpromazin, trifluoperazin, sulpirid, tiaprid, haloperidol, droperidol); ostali medicinski proizvodi (bepridil, cisaprid, difemanil, halofantrin, ketanserin, pentamidin,

terfenadin).

Nedepolarizujući mišićni relaksansi

Nedepolarizjujući mišićni relaksansi ne treba da se koriste istovremeno, zbog mogućeg intenziviranja i prolongacije efekta mišićne relaksacije.

Soli kalcijuma i vitamin D

Istovremena primena hidrohlortiazida sa vitaminom D ili solima kalcijuma može povećati koncentracije kalcijuma u serumu.

Holestiramin, holestipol

Holestiramin i holestipol smanjuju resorpciju hidrohlortiazida.

Antiholinergici

Istovremena upotreba antiholinergika (atropin, biperidin) može povećati bioraspoloživost hidrohlortiazida, a zbog smanjenja gastrointestinalne pokretljivosti i smanjenja gastričnog pražnjenja.

Amantadin

Istovremena upotreba amantadina i hidrohlortizida može pojačati moguća neželjena dejstva amantadina.

Citotoksični lekovi (metotreksat, ciklofosfamid)

Istovremena upotreba hidrohlortiazida i citotoksičnih lekova može dovesti do smanjenja eliminacije citotoksičnog leka i stoga povećati rizik od pojave mijelodepresije.

Kontrasna sredstva sa jodom

U slučaju dehidratacije prouzrokovane hidrohlortiazidom, dolazi do povećanja rizika od akutne renalne insuficijencije, posebno u slučaju upotrebe veće doze jodnih kontrastnih sredstava.

Ciklosporin

Istovremena upotreba ciklosporina i hidrohlortiazida može dovesti do povećanja rizika od pojave hiperurikemije i komplikacija sličnih gihtu.

7 od 16

Trudnoća Cilazapril

Ne preporučuje se primena ACE inhibitora, kao što je cilazapril, u toku prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora, kao što je cilazapril, je kontraindikovana u toku drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Ne postoji jasna epidemiološka potvrda teratogenosti ACE inhibitora prilikom njihove primene u toku prvog trimestra trudnoće; međutim, rizik se ne može isključiti. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije ACE inhibitorima neophodan, pacijentkinja koja planira trudnoću treba da se prevede na antihipertenzivnu terapiju čija je bezbednost u tokom trudnoće potvrđena. Kada se potvrdi trudnoća, terapija ACE inhibitorima se odmah obustavlja i ukoliko je potrebnozapočinje se primena alternativne terapije.

Primena ACE inhibitora u toku drugog i trećeg trimestra ima fetotoksično dejstvo kod ljudi (smanjena funkcija bubrega, oligohidramnion, usporena osifikacija lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija). Ukoliko je trudnica od drugog trimestra trudnoće bila izložena ACE inhibitorima, preporučuje se ultrazvučni pregled renalne funkcije i lobanje ploda. Novorođenčad, čije su majke primale ACE inhibitore u toku trudnoće, treba pažljivo pratiti zbog pojave hipotenzije (videti odeljke4.3. i 4.4.).

Hidrohlortiazid

Ne postoji dovoljno podataka o primeni hidrohlortiazida tokom trudnoće, posebno tokom prvog trimestra. Studije na životinjama nisu dovoljne. Hidrohlortiazid prolazi kroz placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva hidrohlortiazida, njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra može kompromitovati feto-placentalnu perfuziju i može kod fetusa i novorođenčeta izazvati ikterus, poremećaj ravnoteže elektrolita i trombocitopeniju.

Hidrohlortiazid ne treba koristiti u slučaju gestacijskog edema, gestacijske hipertenzije ili preeklampsije zbog rizika od smanjenja zapremineplazme i hipoperfuzijeplacente, a bez povoljnog uticaja na tokbolesti. Hidrohlortiazid ne treba koristiti u slučaju esencijalne hipertenzije kod trudnica, osim u retkim situacijama gdese ne mogu primenjivati druge vrsteterapije.

Dojenje Cilazapril

Imajući u vidu da nema podataka o primeni cilazaprila u toku dojenja, njegova primena se ne preporučuje. Preporučuje se primena alternativne terapije sa potvrđenim profilom bezbednosti u toku dojenja, naročito kada je u pitanju dojenje novorođenčadii prevremeno rođene dece.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko u malim količinama. Tiazidi u visokim dozama prouzrokuju intenzivnu diurezu i mogu inhibirati produkciju mleka. Upotreba leka Prilazid plus se ne preporučuje u periodu dojenja. Ako se lek Prilazid plus daje tokom dojenja, doze treba da budu što je moguće niže.

Plodnost

Pretklinička ispitivanja o uticaju na plodnost nisu sprovedena sa fiksnom kombinacijom cilazaprila i hidrohlortiazida.

Lek može uticati na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanje mašinama ukoliko se jave vrtoglavica i umor kao posledice primene leka (videti odeljak 4.4 i 4.8).

a) Sažetak bezbednosnog profila

Najčešći neželjeni efekti kod pacijenata kojiprimaju ACE inhibitore kao monoterapiju su kašalj, kožni osip i bubrežna insuficijencija. Kašalj se češće javlja kod žena i nepušača. Ukoliko pacijenti mogu da tolerišu kašalj, treba nastaviti sa terapijom. U nekim slučajevima može biti od pomoći smanjenje doze. Neželjeni

8 od 16

efekti koji zahtevaju obustavu terapije javljaju se kod manje od 5% pacijenata na monoterapiji ACE inhibitorima.

Najčešći neželjeni efekat kod pacijenata koji primaju monoterapiju tiazidima je vrtoglavica. Neke biohemijske i metaboličke poremećaje, koji su povezani sa primenom tiazidnih diuretika, smanjuje istovremena primena cilazaprila. Neželjeni efekti koji zahtevaju obustavu terapije javljaju se kod oko 0,1% pacijenata na monoterapiji tiazidima.

Ukupni rizik pojave neželjenih efekata kod pacijenata na terapiji sa lekom Prilazid plus je sličan onim rizicima koji su zabeleženi kod pacijenata na monoterapiji cilazaprilom.

b) Lista neželjenih dejstava

Sledeća neželjena dejstva su primećena u kliničkim studijama i nakon uvođenja leka na tržište, i uključuju neželjena dejstva kod pacijenata koji su bili na terapiji samo cilazaprilom i/ili drugim ACE inhibitorima, samo hidrohlortiazidom i/ili drugim tiazidnim diureticima i kod pacijenata koji su primali kombinovanu terapiju. Procena učestalosti se zasniva na udelu pacijenata koji su prijavili svako neželjeno dejstvo tokom kliničkih studija sa kombinacijom cilazapril i hidrohlortiazid, koje su uključivale ukupno 1097 pacijenata. Neželjena dejstva koja nisu primećena u studijama sa kombinacijom cilazapril i hidrohlortiazid, već su prijavljena u vezi sa monoterapijom sa svakom komponentom posebno, tokom terapije nekim drugim ACE inhibitorom ili tiazidnim diuretikom, ili su prijavljena nakon uvođenja leka na tržište, klasifikovana su kao povremena (1/1000 do <1/100).

Kategorije prema učestalosti su sledeće: Vrlo često≥ 1/10

Često≥ 1/100 do<1/10 Povremeno1/1000 do <1/100 Retko1/10000 do<1/1000 Veoma retko<1/10000

Nepoznato(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Neželjena dejstva cilazaprila

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremeno: neutropenija, agranulocitoza, trombocitopenija, anemija.

Poremećaji imunskog sistema

Povremeno: angioedem (otok lica, usana, jezika, larinksa ili gastrointestinalnog trakta) (videti odeljak 4.4), anafilaksa (videti odeljak 4.4), sindrom sličan lupusu (simptomi mogu uključivati vaskulitis, mijalgije, artralgije/artritis, pozitivna antinuklearna antitela, povećan stepen sedimentacije eritrocita, eozinofiliju i leukocitozu).

Poremećaji nervnog sistema Često: glavobolja

Povremeno: disgeuzija - metalni ukus u ustima, moždana ishemija, tranzitorni ishemijski napad, ishemijski moždani udar, periferna neuropatija.

Kardiološki poremećaji

Povremeno: ishemija miokarda, angina pektoris, tahikardija, palpitacije, infarkt miokarda, aritmija.

Vaskularni poremećaji Često: vrtoglavica

Povremeno: hipotenzija, posturalna hipotenzija (videti deo 4.4). Simptomi hipotenzije mogu uključivati sinkopu, slabost, vrtoglavicu i poremećaj vida.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Često: kašalj.

Povremeno: dispnea, bronhospazam, rinitis, intersticijska bolest pluća, bronhitis, sinusitis.

Gastrointestinalni poremećaji Često: mučnina

Povremeno: suvoća usta, aftozni stomatitis, smanjen apetit, dijareja, povraćanje, glositis, pankreatitis.

9 od 16

Hepatobilijarni poremećaji

Povremeno: poremećaj u vrednostima pokazatelja funkcije jetre (transaminaze, bilirubin, alkalna fosfataza, gama GT), holestatski hepatitis sa ili bez nekroze.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno: osip, makulopapulozni osip, psorijatiformni dermatitis, psorijaza (pogoršanje), lichen planus, eksfolijativni dermatitis, urtikarija, erythema multifome, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, bulozni pemfigoid, pemfigus, Kapošijev sarkom, vaskulitis/purpura, reakcije fotosenzitivnosti, alopecija, oniholiza.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema ivezivnog tkiva Povremeno: grčevi mišića, mijalgija, artralgija.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Povremeno: bubrežna insuficijencija, akutna bubrežna insuficijencija (videti deo 4.4), povećanje koncentracije kreatinina u serumu, povećanje koncentracije uree u serumu, hiperkalemija, hiponatremija, proteinurija, nefrotski sindrom, nefritis.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Povremeno: seksualna disfunkcija, ginekomastija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Često: umor.

Povremeno: prekomerno znojenje, napadi vrućine, astenija, poremećaji spavanja.

Neželjena dejstva hidrohlortiazida:

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremeno: trombocitopenija, hemolitička anemija, oštećenje koštane srži, neutropenija.

Poremećaji imunskog sistema

Povremeno: preosetljivost (angioedem, anafilaksa), sindrom sličan lupusu.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Povremeno: hipokalemija, hiponatremija, hipohloremija, hipomagnezemija, hiperkalcemija, hipokalcurija, hipovolemija/dehidracija, metabolička alkaloza, hipergikemija, hiperurikemija, giht, hiperholesterolemija, (povećaniukupni holesterol, LDL i VLDL holesterol), hipertrigliceridemija.

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: poremećaji spavanja, depresija.

Poremećaji nervnog sistema Često: vrtoglavica. Povremeno: konfuzija.

Poremećaji oka

Povremeno: smanjeno izlučivanje suza, poremećaj vida, ksantopsija. Nepoznato: akutna miopija, akutni glaukom zatvorenog ugla, horoidalna efuzija

Kardiološki poremećaji Povremeno: aritmija.

Vaskularni poremećaji: Povremeno: hipotenzija.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Povremeno: intersticijska bolest pluća, akutni plućni edem.

Veoma retko: akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) (videti odeljak 4.4).

Gastrointestinalni poremećaji Često: mučnina.

Povremeno: suva usta, sijaloadenitis, gubitak apetita, pankreatitis.

10 od 16

Hepatobilijarni poremećaji Povremeno: holestatska žutica.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno: osip, fotosenzitivnost, pseudoporfirija, kožni vaskulitis.

Neoplazme – benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)

Nepoznato: nemelanomski karcinom kože (bazocelularni karcinom i planocelularni karcinom)

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Povremeno: grčevi u mišićima.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Povremeno: intersticijalni nefritis, bubrežna insuficijencija.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Povremeno: seksualna disfunkcija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Često: umor.

c) Opis odabranih neželjenih dejstava

Hipotenzija i posturalna hipotenzija se mogu javiti prilikom započinjanja terapije ili prilikom povećanja doze, naročito kod pacijenata sa povećanimrizikom(videti odeljak4.4).

Bubrežna insuficijencija i akutna bubrežna insuficijencija se češće javljaju kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom, stenozom bubrežne arterije, već postojećim bolestima bubrega ili deplecijom volumena krvi (videti odeljak4.4).

Pojava cerebralne ishemije, prolaznog ishemijskog napada i šloga, koja je retko prijavljivana kod primene ACE inhibitora, može biti u vezi sa hipotenzijom kod pacijenata sa osnovnom cerebrovaskularnom bolešću. Slično, ishemija miokarda može biti povezana sa hipotenzijom kod pacijenata sa osnovnom ishemijskom bolesti srca.

Hiperkalemija se može javiti kod pacijenata na terapiji lekom Prilazid plus, ali ređe nego kod pacijenata na monoterapiji tiazidima.

Rizik od hiponatremije je veći kod žena, pacijenata sa hipokalemijom i niskim unosom natrijuma, i kod starijih osoba. Kod svih pacijenata koji primaju lek Prilazid plus, preporučuje se redovno praćenje elektrolita i funkcijebubrega.

Glavobolja je često prijavljivano neželjeno dejstvo, iako je incidenca pojave glavobolje veća kod pacijenata koji su primali placebo, nego kod pacijenata koji su primali cilazapril i hidrohlortiazid u kombinaciji. Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Frekvenca neželjenih dejstava povezanih sa cilazaprilom, a koja se pojavljuju kod pacijenata koji su na kombinovanoj terapiji cilazaprilom i hidrohlortiazidom, može se razlikovati od one koja se javlja kod pacijenata koji su na monoterapiji cilazaprilom.

Razlozi mogu uključivati:

a) razlike u ciljnoj populaciji koja je na terapiji lekomPrilazid plus i lekom Prilazid; b) razlike u dozi cilazaprila;

c) razlike specifičnog efekta kombinovane terapije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

11 od 16

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Postoje ograničeni podaci o predoziranju prilikom primene ovog leka kod ljudi.

Simptomi

Simptomi predoziranja sa ACE inhibitorima su hipotenzija, cirkulatorni šok, poremećaj elektrolita, bubrežna insuficijencija, hiperventilacija, tahikardija, palpitacija, bradikardija, vrtoglavica, anksioznost i kašalj. Kod pacijenata sa predispozicijom (npr sa hiperplazijom prostate) predoziranje hidrohlortiazidom može dovesti do pojave akutne retencije urina.

Terapija

Preporučen tretman kod predoziranja sa lekom Prilazid plus je intravenska infuzija sa 0,9% fiziološkim rastvorom. Ukoliko se pojavi hipotenzija, pacijent mora biti postavljen u Trendelenburgov položaj ako je moguće; terapija sa angiotenzin II infuzijom i/ili intravenskim kateholaminom se takođe može primeniti. Pesmejker je indikovan kod bradikardije rezistentne na terapiju. Vitalni znaci, serumski elektroliti i koncentracija kreatinina se moraju stalno pratiti. Ukoliko je indikovano, aktivna forma cilazaprila, cilazaprilat, može se ukloniti iz organizma hemodijalizom(videti odeljak 4.4).

Farmakoterapijska grupa: InhibitoriACE, kombinacije, inhibitori ACE i diuretici.

ATC šifra: C09BA08

Mehanizam dejstva

Prilazid plus je kombinacija cilazaprila i hidrohlortiazida. Antihipertenzivni efekat cilazaprila i hidrohlortiazida u kombinaciji je aditivan i povećava procenat hipertoničara koji reaguju zadovoljavajuće na terapiju. Takođe, dolazi do veće redukcije krvnog pritiska u odnosu na svaku komponentu primenjenu pojedinačno. Cilazapril se konvertuje u svoj aktivni metabolit, cilazaprilat, specifični dugo-delujući inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) koji suprimira renin-angiotenzin-aldosteron sistem i sprečava konverziju inaktivnog angiotenzina I u angiotenzin II, koji je snažni vazokonstriktor. U preporučenim dozama, efekat cilazaprila u hipertoničara se održava do 24 sata.

Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik koji deluje na povećanje diureze i smanjuje krvni pritisak inhibicijom supstanci koje povećavaju reapsorpciju natrijuma u početnom delu distalnog tubula. Povećava urinarnu ekskreciju natrijuma i hlorida, a u manjem stepenu ekskreciju kalijuma i magnezijuma, čime povećava diurezu i ispoljava antihipertenzivni efekat. Upotreba ovog leka povećava aktivnost renina u plazmi i sekreciju aldosterona što dovodi do smanjenja koncentracije kalijuma u serumu.

Klinička efikasnost i bezbednost

Sprovedene kliničke studije pokazuju da kombinacija cilazaprila i hidrohlortiazida, primenjenih jednom dnevno u različitim dozama, statistički i klinički značajno snižava sistolni i dijastolni pritisak 24h nakon primene doze, u poređenju sa placebom. Kombinacija komponenti u različitim dozama pokazala je statistički i klinički značajno sniženje krvnog pritiska nego bilo koja od dve komponente pojedinačno. Kod pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju cilazaprilom od 5 mg, dodatak hidrohlortiazida u niskoj dozi od 12,5 mg jednom dnevno značajno je poboljšala odgovor na terapiju. Kombinacija je efikasna bez obzira na pol, godine ili rasnu pripadnost pacijenta.

12 od 16

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Kombinovana primena ACE inhibitora i antagonista receptora za angiotenzin II ispitivana je u dve velike, randomizovane i kontrolisane studije: ONTARGET (ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes).

U ONTARGET studiju su uključeni pacijenti sa kardiovaskularnim ili cerebrovaskularnim oboljenjem ili pacijenti sa dijabetes melitusom tip 2 i oštećenjem ciljnih organa. U VA NEPHRON-D studiju su uključeni pacijenti sa dijabetes melitusom tip 2 idijabetičkom nefropatijom.

U ovim studijama nisu zapaženi značajni povoljni efekti na renalne i/ili kardiovaskularne parametre i na mortalitet. Nasuprot tome, uočen je povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog bubrežnog oštećenja i hipotenzije, u odnosu na primenu monoterapije. Zbog sličnosti farmakodinamskih karakteristika, ovi rezultati su relevantni za sve ACE inhibitore i antagoniste receptora za angiotenzin II.

Zbog toga se ACE inhibitori i antagonisti receptora za angiotenzin II ne smeju primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetičkom nefropatijom.

U studiji ALTITUDE (Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) ispitivani su efekti aliskirena kao dopunske terapije uz ACE inhibitore ili antagoniste receptora za angiotenzin II, kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnim oboljenjem ili oba. Studija je prekinuta pre vremena, zbog povećanog rizika od pojave neželjenih komplikacija. Smrtni ishod zbog kardiovaskularnih uzroka i cerebrovaskularni insult su se javljali češće u grupi koja je primala aliskiren u odnosu na grupu koja je primala placebo. Neželjene reakcije i ozbiljne neželjene reakcije (hiperkalemija, hipotenzija, renalna disfunkcija) su bili prijavljivani češće u grupi koja je primala aliskiren u odnosu na grupu koja je primala placebo.

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1430833, odnosno 172462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlorotiazida (≥50000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlorotiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (eng. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlorotiazida (~25000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Resorpcija

Cilazapril se dobro resorbuje posle oralne primene leka Prilazid plus i brzo prelazi estarskim razlaganjem u aktivnu formu, cilazaprilat. Biološka raspoloživost cilazaprilata je približno 60% od unete doze cilazaprila, na osnovu podataka dobijenih iz urina. Maksimalna koncentracija cilazaprilata u plazmi se postiže za oko 2 sata od primene.

Hidrohlortiazid se brzo resorbuje posle oralne primene leka Prilazid plus. Maksimalna koncentracija hidrohlortiazida u plazmi postiže se za oko 2 sata nakon uzimanja leka. Biološka raspoloživost hidrohlortiazida po uzimanju oralne doze je oko 65% na osnovu podataka dobijenih iz urina.

Vrednosti PIK (površine ispod krive) cilazaprilata i hidrohlortiazida povećavaju se proporcionalno s povećanjem doza cilazaprila i hidrohlortiazida. Farmakokinetički parametri cilazaprilata se ne menjaju pri povećanju doze hidrohlortiazida. Istovremeno davanje cilazaprila sa hidrohlortiazidom nema uticaja na biološku raspoloživost cilazaprila ili hidrohlortiazida. Davanje cilazaprila i hidrohlortiazida sa hranom produžava Tmax cilazaprilata za 1,5 sati i smanjuje njegovu Cmax za 24%; slično, produžava Tmax hidrohlortiazida za 1,4 sata i smanjuje njegovu Cmax za 14%, ali nema uticaj na ukupnu biološku raspoloživost što se procenjuje preko vrednosti PIK (0 do 24 časa), i što ukazuje da hrana utiče na brzinu, ali ne i na obim resorpcije oba leka.

13 od 16

Distribucija

Volumen distribucijecilazaprilata je procenjen da je u opsegu od 0,5-0,7 L/kg. Vezivanje za proteine plazme iznosi oko 25 do 30%.

Hidrohlortiazid se oko 65% vezuje na proteine plazme; relativni volumen distribucije iznosi 0,5-1,1 L/kg.

Eliminacija

Cilazaprilat se izlučuje nepromenjen preko bubrega. Njegovo poluvreme eliminacije iznosi 9 sati. Hidrohlortiazid se uglavnom izlučuje u nepromenjenom obliku preko bubrega, a njegovo poluvreme eliminacije je od 7 do 11 sati.

Farmakokinetika u posebnih populacijama pacijenata Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom je uočena viša koncentracija cilazaprilata u plazmi nego kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, s obzirom da eliminacija leka opada proporcionalno sa klirensom kreatinina. Kod pacijenata sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom ne dolazi do izlučivanja ali hemodijaliza snižava kako koncentraciju cilazaprila tako i koncentraciju cilazaprilata u ograničenoj meri. Izlučivanje hidrohlortiazida putem bubrega smanjeno je kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Bubrežni klirens hidrohlortiazida proporcionalan je sa klirensom kreatinina. Ovo rezultira povećanom koncentracijom hidrohlortiazida u plazmi, koja se sporije smanjuje nego kod osoba sa normalnom funkcijom bubrega.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata, čija je funkcija bubrega normalna za životno doba, koncentracija cilazaprilata u plazmi može biti do 40% veća, a klirens 20% manji nego kod mlađih pacijenata. Ograničeni podaci ukazuju na to da se sistemski klirens hidrohlortiazida smanjuje i kod zdravih starijih pacijenata i kod starijih pacijenata sa hipertenzijom, u poređenju sa mlađim, zdravim dobrovoljcima.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa cirozom jetre uočene su povećane koncentracije u plazmi i smanjen klirens u plazmi i bubrezima. Bolest jetre ne utiče značajno na farmakokinetiku hidrohlortiazida.

Toksičnost

Akutna oralna toksičnost cilazaprila je mala. Srednje letalne doze kod pacova, miševa i cinomolgus majmuna veće su od 2000 mg/kg telesne mase. Akutna oralna toksičnost cilazaprila kod miševa nije pojačana kombinacijom sa hidrohlortiazidom.

Kao i kod drugih ACE inhibitora, bubreg je bio ciljni organ ispitivanja sistemske toksičnosti u studijama subhronične i hronične toksičnosti cilazaprila primenjenog u monoterapiji. Rezultati su obuhvatali povećanu koncentraciju uree u plazmi kao i koncentraciju kreatinina i zadebljanje glomerularnih arteriola, povremeno sa hiperplazijom jukstaglomerularnih ćelija. Dokazano je da su ove promene reverzibilne i da su posledica preterane farmakodinamske aktivnosti cilazaprila, a događaju se samo pri primeni doza mnogo većih nego što su terapijske doze kod ljudi. Ispitivanja subhronične i hronične toksičnosti hidrohlortiazida kod pacova i pasa nisu pokazala primetne rezultate, osim promena u elektrolitnom balansu (hipokalemija). Ispitivanja kombinacije cilazaprila i hidrohlortiazida imala su slične rezultate kakvi su uočeni i kod primene cilazaprila u monoterapiji. Glavni efekti kombinacije bili su smanjivanje gubitka kalijuma indukovanog tiazidom i smanjena motorička aktivnost privisokimdozama kod majmuna.

Karcinogenost

Nije bilo dokaza o karcinogenosti cilazaprila niti relevantnih nalaza o hidrohlortiazidu kod miševa i pacova. Nisu sprovedena testiranja karcinogenosti sa kombinacijom lekova (videti odeljak 5.1, deo Nemelanomski karcinom kože).

Mutagenost

Cilazapril nije pokazao ni mutageno niti genotoksično dejstvo u različitim in vitro i in vivo testovima mutagenosti. Kombinacija cilazaprila i hidrohlortiazida nije pokazala bitne znakove mutagenog potencijala pri primeni terapijskih doza.

Smanjenje plodnosti

Ispitivanja dejstva na perinatalnii postnatalnirazvojili na plodnost nisu sprovedena za ovu kombinaciju.

14 od 16

Teratogenost

Cilazapril nije imao teratogene efekte kod pacova i cinomolgus majmuna. Kao i kod drugih ACE inhibitora, primećeni su znaci fetotoksičnosti kod pacova. Glavni nalazi bili su povećani preimplantacioni gubitak i manje vijabilnih fetusa. Oni su se javili samo pri dozama 50 mg/kg što odgovara dozama mnogo većim nego što su terapijske doze kod ljudi. Uočena je nešto veća učestalost dilatacije bubrežne čašice kod pacova pri dozi od 5 mg/kg/dan. Cilazapril nije delovao na plodnost mužjaka i ženki pacova. Nije bilo dokaza teratogenosti kombinacije cilazaprila i hidrohlortiazida kod pacova i miševa.

Jezgro film tablete: Laktoza, monohidrat; Skrob, kukuruzni; Hipromeloza;

Talk;

Natrijum-stearilfumarat.

Obloga film tablete: Hipromeloza;

Talk;

Titan-dioksid;

Boja gvožđe (III)-oksid crveni.

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati u originalnom pakovanju.

Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanjejeOPA/AL/PVC-AL/PVC blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Prilazid plus je kombinacija dve aktivne supstance koje se zovu cilazapril i hidrohlortiazid. Lek Prilazid plus se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska. Dve aktivne supstance deluju zajedno na sniženje krvnog pritiska. Ove aktivne supstance se koriste u kombinaciji kada lečenje samo jednom od njih nije dovoljno.

Cilazapril pripada grupi lekova koji se nazivaju ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima). Deluje tako što opušta i širi krvne sudove. Ovo pomaže da se snizi krvni pritisak, a takođe pomaže i srcu da lakše pumpa krv kroz telo.

Hidrohlortiazid pripada grupi lekova koji se nazivanju tiazidni diuretici ili diuretici. Deluje tako što povećava količinu urina koje Vaše telo proizvodi, organizam se oslobađa viška tečnosti i na taj način se snižava krvni pritisak.

Lek Prilazidplus ne smete uzimati:

ako ste alergični na cilazapril, hidrohlortiazid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovogleka (navedene u odeljku 6);

ako ste alergični na lekove slične leku Prilazid plus, tj. druge ACE inhibitore, druge tiazidne diuretike ili sulfonamide;

ako ste ranije imali ozbiljnu neželjenu reakciju koja se naziva angioedem, nakon uzimanja drugih ACE-inhibitora, nasledni angioedem ili angioedem nepoznatog uzroka. Znaci uključuju otok lica, usana, usta i jezika. Ako uzimate neke oralne antidijabetike (lekove za lečenje šećerne bolesti) ili imunosupresive (lekove koji smanjuju imunski odgovor), postoji povećan rizik od razvoja angioedema;

ako imate ozbiljne probleme sa bubrezima (klirens kreatinina je manji od 30 mL/min) ili nemogućnost izlučivanja mokraće (anurija);

ako ste trudni duže od tri meseca (takođe je bolje da lek Prilazid plus ne uzimate ni u ranoj trudnoći –videti odeljak„Trudnoća i dojenje“)

lek Prilazid plus se ne sme primenjivati u kombinaciji sa lekom aliskiren kod pacijenata koji boluju od šećerne bolesti ili imaju slabiju funkciju bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73m2).

Ako uzimate ili ste uzimali lek koji sadrži kombinaciju sakubitril/valsartan, koji se koristi za lečenje hronične srčane slabosti kod odraslih, jer povećava rizik od angioedema (brz razvoj otoka npr u području ždrela).

Ako se nešto od gore navedenog odnosi na Vas, nemojte uzimati lek Prilazid plus. Ako niste sigurni, pre uzimanja leka Prilazidplus posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lekPrilazid plus:

ako imate problema sa srcem (lek Prilazid plus nije pogodan za primenu kod pacijenata sa pojedinim srčanim problemima);

ako ste imali šlog(moždani udar) ili imate probleme sa protokom krvi ka mozgu; ako uzimateneki od sledećih lekova u terapiji povišenog krvnog pritiska:

- antagonisti angiotenzin II receptora (poznati kao sartani npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), posebno ukoliko imate problema sa bubrezima zbog dijabetes melitusa

- aliskiren

Vaš lekar će Vam kontrolisati funkciju bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita u krvi (npr. kalijum) u redovnim intervalima. Videtitakođe odeljak „Lek Prilazid plus ne smete uzimati”

ako uzimate lekove koji deluju na Vaš imunski sistem

ako ste imaliprobleme sa disanjem ili plućima (uključujući upalu pluća ili vodu u plućima) nakon

primene hidrohlortiazida u prošlosti. Ako Vam se nakon primene leka Prilazid plus pojavi kratak dah ili

otežano disanje, odmah potražite medicinsku pomoć

ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlorotiazidom, naročito dugotrajna primena uz visoke doze, može da poveća rizik od nekih

2 od 7

vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Prilazid plus

ako imate ozbiljneproblemesa jetrom ili žuticu;

ako imate problemesa bubrezima ili dotokom krvi u bubrege, što se naziva stenoza renalne arterije; ako ste na hemodijalizi;

ako ste nedavno povraćaliili imaliproliv;

ako ste na dijetisa kontrolisanim unosom soli (natrijuma);

akoplanirate da se podvrgnete tretmanu desenzitizacije, tj. smanjenja osetljivosti na ubode pčela ili osa; ako Vam predstoji operacija, uključujući i stomatološku operaciju (zato što neki anestetici mogu dovesti

do smanjenja krvnog pritiska, koji može postati suviše nizak); ako imate nakupljanje tečnosti u stomaku (ascites);

ako imate dijabetes (šećernu bolest) i uzimate terapiju za dijabetes; ako imate bolest kolagena krvnih sudova;

ako se podvrgavate LDL aferezi (terapijski postupak za odstranjivanje LDL holesterola iz krvi) sa dekstran sulfatom;

ako imate giht (nagomilavanje soli mokraćne kiseline u zglobovima); ako imate porfiriju (poremećaj metabolizma)

ako primetite slabljenje vida ili osetite bol u oku. To mogu biti znaci nakupljanja tečnosti u sudovnjači (horoidalni izliv) ili povećanja očnog pritiska i mogu nastati nakon nekoliko sati do nekoliko nedelja posle uzimanja leka Prilazid plus. Ukoliko se ne leči, može dovesti do trajnog gubitka vida. Ako ste ranije imali alergijsku reakciju na penicilin ili sulfonamide, rizik od nastanka horoidalnog izliva može biti povećan (videti takođe odeljak„Lek Prilazid plus ne smete uzimati”)

Ako koristite neki od sledećih lekova, rizik od angioedema može biti povećan: - Racekadotril – lek u terapiji dijareje

- Lekove koji sprečavaju odbacivanje organa nakon transplantacije ili se koriste u lečenju karcinoma (npr sirolimus, everolimus, temsirolimus)

- Vildagliptin, za lečenje dijabetesa

Nemojte uzimati lek Prilazid plus ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, obratite se lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko mislite da ste trudni ili želite da ostanete trudni. Lek Prilazid plus se ne preporučuje tokom prva tri meseca trudnoće, a ne sme se uzimati u drugom i trećem trimestru jer može izazvati ozbiljno oštećenje ploda (videti deo „Primena leka Prilazid plus u periodu trudnoće i dojenja“).

Deca i adolescenti

Lek Prilazid plus se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Drugi lekovi i Prilazidplus

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Prilazid plus može da utiče na dejstvo pojedinih lekova. Takođe, pojedini lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Prilazid plus.

Vaš lekar će prilagoditi dozu leka i/ili preduzeti druge mere opreza ukoliko koristite lek iz grupe antagonista angiotenzin II receptora ili aliskiren (videti takođe odeljke „Lek Prilazid plus ne smete uzimati“ i „Upozorenja i mere opreza“)

Posebno, obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate bilo koji od sledećih lekova: bilo koji lek za lečenje visokog krvnog pritiska.

lekove koji se nazivanju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), kao što su aspirin, indometacin, ibuprofen;

insulin ili druge lekove za lečenje dijabetesa (uključujući DPP-IV inhibitore); litijum (za lečenje depresije);

steroide (npr. hidrokortizon, prednizolon, deksametazon) ili druge lekove koji suprimiraju (suzbijaju) imunski sistem;

3 od 7

dodatke ishrani na bazi kalijuma (uključujući i zamenu za so), diuretike koji štede kalijumi druge lekove koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u krvi (npr trimetorpim i kotrimoksazol za lečenje bakterijskih infekcija; ciklosporin koji suprimira imunski sistem kako bi se sprečilo odbacivanje transplantiranih organa; heparin koji se koristi za razređivanje krvi i sprečavanje nastanka tromba);

antagoniste aldosterona; simpatikomimetike;

anestetike, narkotike;

triciklične antidepresive, antipsihotike;

jedinjenja zlata (za lečenje reumatoidnog artritisa);

lekove za lečenje srčane insuficijencije ili poremećajesrčanog ritma; suplemente kalcijuma i vitamina D;

holestiramin/holestipol (za smanjenje masnoća u krvi); antiholinergike;

citotoksične lekove (metotreksat, ciklofosfamid);

ciklosporin (sprečava odbacivanje organa nakon transplantacije);

kontraste koji sadrže jod (daju se pacijentima pre snimanja rendgenom, u pojedinim slučajevima).

Uzimanje leka Prilazidplus sa hranom, pićima i alkoholom Lek Prilazid plus se može uzimati uz jelo ili nezavisno od jela.

Recite svom lekaru ukoliko uzimate dodatke ishrani koji sadrže kalijum. Trudnoća, dojenje i plodnost

Trudnoća

Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lekar će Vam najčešće savetovati da prekinete sa uzimanjem leka Prilazid plus pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudnii propisaće Vam neki drugi lek.

Upotreba leka Prilazid plus se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće. Lek Prilazid plus se ne sme uzimati nakon trećeg meseca trudnoće, jer može ozbiljno ugroziti zdravlje Vaše bebe.

Dojenje

Recite Vašem lekaru ako dojite ili treba da počnete sa dojenjem. Lek Prilazid plus se ne preporučuje kod majki koje doje. Ako želite da nastavite sa dojenjem, lekar će Vam preporučiti drugu terapiju, naročito ukoliko je Vaša beba tek rođena ili je rođena pre termina.

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Možete osetiti vrtoglavicu nakon uzimanja leka Prilazid plus. Ovo se češće dešava ako ste na početku terapije. Ukoliko imate vrtoglavicu, nemojte voziti ili rukovati mašinama.

Lek Prilazidplus sadrži laktozui natrijum

U slučaju intolerancije na pojedinešećere, obratite se Vašemlekaru pre upotrebe ovog leka.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je jedna tableta dnevno.

Način primene leka

Progutajte tabletu sa čašom vode.

Nije značajno u koje doba dana ćete uzimati lek. Ipak, važno je da se lek primenjuje uvek u isto vreme. Lek se može uzimati uz jelo ili nezavisno od jela.

Tablete se ne smeju mrviti ili žvakati.

4 od 7

Ako ste uzeli više leka Prilazidplus nego što treba

Ako ste uzeli više leka nego što je trebalo, ili je neko drugi uzeo Vaš lek, javite se lekaru ili odmah idite u bolnicu. Ponesite pakovanje leka sa sobom. Mogu se javiti sledeći simptomi: vrtoglavica, plitko disanje, hladna, vlažna koža, nemogućnost kretanja iligovora, spor ilinepravilan radsrca.

Ako ste zaboravili da uzmete lekPrilazidplus

Ako zaboravite da popijete lek, preskočite propuštenu dozu i uzmite sledeću u uobičajeno vreme kao što je planirano. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lekPrilazidplus

Nemojte prestati sa uzimanjem leka Prilazidplus sve dok se ne posavetujete sa svojimlekarom. Ako imate dodatnih pitanja oprimeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata kojiuzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna i mogu zahtevati hitnu medicinsku pomoć:

Ukoliko se javi ozbiljna neželjena reakcija koja se zove angioedem ili alergijska reakcija, prekinite sa uzimanjem leka Prilazid plus i odmah se javite svom lekaru.

Znaci mogu uključivati:

iznenadni otok lica, grla, usana iliusta. To može dovesti do otežanogdisanja iligutanja.

Ako se kod Vas jave sledeći poremećaji krvi, odmah se obratite svom lekaru:

smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija). Znaci uključuju umor, bledu kožu, ubrzan ili nepravilan srčani ritam (palpitacije) i kratak dah;

smanjen broj svih tipova belih krvnih zrnaca (neutropenija, agranulocitoza). Znaci uključuju povećan broj infekcija, npr. u ustima, desnima, grlu i plućima;

smanjenbroj trombocita (trombocitopenija). Znaci uključuju pojavu modrica i krvarenja iz nosa.

Ostala moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenatakoji uzimaju lek): vrtoglavica;

kašalj;

mučnina;

osećaj umora; glavobolja.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenatakoji uzimaju lek):

nizak krvni pritisak. To može dovesti do pojave slabosti, vrtoglavice, i ošamućenosti, kao i do zamagljenog vida i gubitka svesti. Prekomerno sniženje krvnog pritiska može dovesti do srčanog udara ili šloga kod nekih pacijenata;

ubrzan rad srca; osećaj slabosti; bol u grudima;

problemi sa disanjem, uključujući kratak dah i stezanje u grudima; curenje iz nosa, zapušen nos i kijanje (rinitis);

suva ili otečena usta; smanjen apetit;

promene u čulu ukusa; povraćanje i proliv;

5 od 7

osip na koži(koji može biti ozbiljan);

grčevi u mišićima ili bol u mišićima i zglobovima; impotencija;

prekomerno znojenje; osećaj toplote;

problemi sa spavanjem;

laboratorijski testovi krvi koji pokazuju smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca ili trombocita (anemija, neutropenija, agranulocitoza i trombocitopenija);

poremećaj u sastavu elektrolita (natrijum, kalijum, hloridi, magnezijum, kalcijum, bikarbonati) ili povećanje koncentracijeglukoze, urata, holesterola i triglicerida;

ozbiljne alergijske reakcije (anafilaksa);

ishemija mozga, prolazni ishemijski napad, ishemijski šlog (ukoliko krvni pritisak postane prenizak); infarkt miokarda (može se javiti ako krvni pritisak postane prenizak)

nepravilan rad srca;

intersticijska bolest pluća;

poremećaj sličan sistemskom lupusu eritematozusu (sistemska bolest vezivnog tkiva); osećaj bockanja i utrnulosti u šakama i stopalima;

zviždanje u grudima;

osećaj punoće ili tup bol u predelu nosa, obraza i očiju (sinuzitis); osetljivost jezika;

zapaljenje pankerasa (pakreatitis). Znaci uključuju jak bol u stomaku koji se širi ka leđima; promene u radu jetre ili bubrega (pokazane u laboratorijskim testovima krvi i urina);

poremećaj funkcije jetre kao što je zapaljenje jetre (hepatitis) ili oštećenje funkcije jetre; ozbiljne reakcije na koži koje uključuju stvaranje plikova i ljuštenje kože;

povećana osetljivost na svetlost;

gubitak kose (koji može biti privremen); odvajanje noktiju od svog ležišta;

povećanje dojki kod muškaraca; depresija;

konfuzija;

suvoća očiju;

poremećaj vida - izmenjeno opažanje žute boje.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

akutni respiratorni distres sindrom (simptomi uključuju otežano disanje-kratak dah, groznicu, slabost i

konfuziju)

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože)

oslabljen vid ili bol u očima usled povišenog pritiska (mogući znaci nakupljanja tečnosti u sudovnjači (horoidalniizliv) ili akutnog glaukoma zatvorenog ugla)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

6 od 7

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Prilazid plus posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon "Važi do". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Prilazidplus

Aktivne supstance su cilazapril, bezvodni (u obliku cilazapril monohidrata) i hidrohlortiazid.

1 film tableta sadrži 5 mg cilazaprila, bezvodnog (u obliku cilazapril monohidrata) i 12,5 mg hidrohlortiazida.

Pomoćne supstance su:

- jezgrofilm tablete: laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; hipromeloza; talk; natrijum-stearilfumarat. - obloga film tablete: hipromeloza; talk; titan-dioksid; boja gvožđe (III)-oksid crveni.

Kako izgleda lek Prilazidplus i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Okrugle, bikonveksne, filmom obložene tablete, svetlocrvene boje sa naznačenom podelom na jednoj strani. Film tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanjejeOPA/AL/PVC-AL/PVC blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole: 515-01-01614-22-001 od 27.04.2023.

7 od 7