Prilenap® 20mg tableta

• Terapija hipertenzije
• Terapija simptomatske srčane insuficijencije
• Prevencija simptomatske srčane insuficijencije kod pacijenata sa asimptomatskom disfunkcijom leve komore (ejekciona frakcija ≤ 35%)

(Videti odeljak 5.1).

Doziranje

Doziranje leka je individualno i prilagođava se stanju pacijenta (videti odeljak 4.4) kao i odgovoru krvnog pritiska na terapiju.

Hipertenzija

Inicijalna doza enalapril-maleata je 5 mg, do maksimalno 20 mg, jednom dnevno, u zavisnosti od stepena hipertenzije i stanja pacijenta (videti u nastavku teksta). Kod blage hipertenzije, preporučena početna doza je 5- 10 mg. Kod pacijenata sa izrazitom aktivnošću sistema renin-angiotenzin-aldosteron (npr. renovaskularna hipertenzija, deplecija volumena i/ili soli, srčana dekompenzacija ili teška hipertenzija) može doći do

izrazitog pada krvnog pritiska posle primene inicijalne doze. Kod ovih pacijenata se preporučuje početna doza 5 mg ili manja i potrebno je da se uvođenje terapije odvija pod medicinskim nadzorom.

Prethodna terapija visokim dozama diuretika može da dovede do smanjenja volumena, kao i rizika od hipotenzije, prilikom započinjanja terapije enalaprilom. Kod ovih pacijenata preporučuje se početna doza enalapril-maleata 5 mg ili manje. Ako je moguće, pacijent treba da prestane sa diuretskom terapijom dva do tri dana pre započinjanja terapije enalaprilom. Potrebno je pratiti funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu.

Uobičajena doza održavanja je 20 mg dnevno. Maksimalna doza održavanja je 40 mg dnevno. Srčana insuficijencija/Asimptomatska disfunkcija leve komore

U terapiji simptomatske srčane insuficijencije enalapril se koristi dodatno uz diuretike i, kada je to potrebno, uz digitalis ili beta-blokatore. Inicijalna doza enalapril-maleata kod pacijenata sa simptomatskom srčanom insuficijencijom ili asimptomatskom disfunkcijom leve komore je 2,5 mg i potrebno ju je primeniti pod strogim medicinskim nadzorom da bi se utvrdili početni efekti na krvni pritisak. Ukoliko se nije javila, ili nakon što se efikasno stabilizuje simptomatska hipotenzija kod srčane insuficijencije nakon početka terapije enalapril-maleatom, dozu treba postepeno povećavati do uobičajene doze održavanja 20 mg, jednom dnevno ili podeljeno u dve doze, u zavisnosti od podnošljivosti leka od strane pacijenta. Preporučuje se titracija doze u periodu od 2 do 4 nedelje. Maksimalna doza je 40 mg dnevno, podeljeno u dve doze.

Tabela 1: Preporučena titracija doza enalapril-maleata kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom/ asimptomatskom disfunkcijom leve komore

*Poseban oprez je potreban kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili onih koji uzimaju diuretike (videti odeljak 4.4)

Pre i nakon započinjanja terapije enalaprilom potrebno je pažljivo pratiti krvni pritisak i funkciju bubrega (videti odeljak 4.4) zato što su prijavljeni slučajevi hipotenzije i (ređe) posledično bubrežne insuficijencije. Kod pacijenata koji su na terapiji diureticima, doza diuretika treba da se smanji, ako je moguće, pre započinjanja terapije enalaprilom. Pojava hipotenzije posle primene inicijalne doze enalaprila ne mora da znači da će se hipotenzija ponovo javljati tokom dugoročne terapije lekom i ne isključuje kontinuiranu primenu leka. Potrebno je, takođe, pratiti koncentraciju kalijuma u serumu i funkciju bubrega.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Generalno, vremenski interval između primene dve doze treba produžiti i/ili smanjiti dozu leka. Tabela 2: Doziranje kod bubrežne insuficijencije

*videti odeljak 4.4. Enalaprilat se može ukloniti dijalizom. Doziranje onim danima kada pacijent nije na dijalizi treba prilagoditi u zavisnosti od krvnog pritiska pacijenta.

Primena kod starijih pacijenata

Doziranje treba da bude u skladu sa funkcijom bubrega starijih pacijenata (videti odeljak 4.4)

Pedijatrijska populacija

Podaci iz kliničkih studija o primeni enalaprila kod dece sa hipertenzijom su ograničeni (videti odeljke 4.4, 5.1, 5.2).

Za pacijente koji mogu da progutaju tabletu doziranje je individualno i zavisi od njihovog stanja i odgovora krvnog pritiska na terapiju. Preporučena početna doza je 2,5 mg za pacijente telesne mase od 20 do < 50 kg i 5 mg za pacijente telesne mase ≥ 50 kg. Lek Prilenap se daje jednom dnevno. Potrebno je doziranje prilagoditi prema potrebama pacijenta, do maksimalne doze 20 mg dnevno za pacijente telesne mase od 20 do < 50 kg i 40 mg za pacijente telesne mase ≥50 kg (videti odeljak 4.4).

S obzirom na to da nema podataka, enalapril se ne preporučuje kod novorođenčadi i dece čija je glomerularna filtracija <30 mL/min/1,73m².

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Hrana ne utiče na resorpciju leka Prilenap.

Napomena:

Doza 5 mg enalapril-maleata može se postići deljenjem tablete leka Prilenap jačine 10 mg po podeonoj liniji (1/2 tablete od 10 mg).

Doza 2,5 mg enalapril-maleata može se postići primenom drugog leka koji je dostupan na tržištu Repubike Srbije.

• preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 ili neki drugi ACE inhibitor
• kod pacijenata kod kojih se tokom ranije terapije ACE inhibitorom javio angioedem
• kod pacijenata sa hereditarnim ili idiopatskim angioedemom
• tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6)
• enalapril se ne sme primenjivati sa aliskirenom kod pacijenata sa dijabetesom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR <60 mL/min/1,73m² (videti odeljke 4.5 i 5.1)
• kontraindikovana je istovremena primena enalaprila u terapiji sa lekom sakubitril/valsartan. Enalapril se ne sme primeniti ukoliko je prošlo manje od 36 sati od poslednje primenjene doze leka sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Simptomatska hipotenzija

Simptomatska hipotenzija se retko viđa kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom. Kod pacijenata sa hipertenzijom koji uzimaju enalapril, verovatnije je da će se javiti simptomatska hipotenzija ako je pacijent hipovolemičan, npr. pri primeni diuretika, dijete sa restrikcijom unosa soli, dijalize, dijareje ili povraćanja (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa ili bez udružene bubrežne insuficijencije, uočena je simptomatska hipotenzija. Veći rizik od nastanka imaju pacijenti sa težim stepenom srčane insuficijencije, kao posledica uzimanja velikih doza diuretika Henleove petlje ili kod pacijenata sa hiponatremijom ili oštećenjem funkcije bubrega. Kod ovih pacijenata, terapiju treba započeti pod medicinskim nadzorom i pacijente pažljivo pratiti pri svakom podešavanju doze enalaprila i/ili diuretika. Sličan oprez je neophodan kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnom bolešću kod kojih izraziti pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnih događaja.

Ako se hipotenzija javi, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i, ako je neophodno, dati intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzija nije kontraindikacija za primenu daljih doza, koje se mogu dati bez teškoća kada se krvni pritisak normalizuje nadoknadom tečnosti.

Kod pojedinih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, može se javiti dodatno sniženje krvnog pritiska primenom enalaprila. Ovakav efekat je očekivan i obično nije razlog za prekid terapije. Ako hipotenzija postane simptomatska, može biti potrebno smanjenje doze i/ili prekid terapije diureticima i/ili enalaprila.

Aortna ili mitralna stenoza/Hipertrofična kardiomiopatija

Kao i sa svim vazodilatatorima, ACE inhibitore treba uzimati uz oprez kod pacijenata sa bolestima srčanih zalistaka leve komore i drugim opstrukcijama izlaznog trakta srca i izbegavati ih u slučaju kardiogenog šoka i hemodinamski značajne opstrukcije.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina <80 mL/min) početnu dozu enalaprila treba prilagoditi u zavisnosti od klirensa kreatinina (videti odeljak 4.2) i kasnije u zavisnosti od odgovora pacijenta na terapiju. Kod ovih pacijenata, kontrola kalijuma i kreatinina predstavlja rutinsku medicinsku proceduru.

Bubrežna insuficijencija je tokom lečenja enalaprilom uglavnom zabeležena kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili već postojećim oboljenjem bubrega, uključujući stenozu bubrežne arterije. Ako se na vreme uoči i pravilno leči, oštećenje bubrega nastalo kao posledica primene enalaprila je obično reverzibilno.

Kod nekih pacijenata sa hipertenzijom koji nisu imali manifestno oboljenje bubrega, došlo je do porasta uree i kreatinina u serumu, kada je enalapril primenjivan istovremeno sa diureticima. U ovakvim situacijama može biti neophodno smanjenje doze enalaprila i/ili prekid terapije diureticima. Ovo stanje može povećati mogućnost nastanka stenoze bubrežne arterije (videti odeljak 4.4 Renovaskularna hipertenzija).

Renovaskularna hipertenzija

Postoji povećan rizik od pojave hipotenzije i bubrežne insuficijencije kada se ACE inhibitori primenjuju kod pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežne arterije ili unilateralnom stenozom bubrežne arterije jednog funkcionalnog bubrega. Gubitak funkcije bubrega se može javiti pri samo malim promenama serumskog kreatinina. Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti pod pažljivim medicinskim nadzorom uz primenu malih doza, pažljivu titraciju i praćenje funkcije bubrega.

Transplantacija bubrega

Nema kliničkog iskustva o primeni enalaprila kod pacijenata sa skorijom transplantacijom bubrega. Zbog toga se terapija lekom Prilenap ne preporučuje.

Insuficijencija jetre

Retko je primena ACE inhibitora udružena sa sindromom koji počinje holestaznom žuticom ili hepatitisom i razvija se do fulminantne hepatičke nekroze i (ponekad) smrti. Mehanizam nastanka ovog sindroma nije jasan. Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore i razviju žuticu ili značajan porast enzima jetre treba prekinuti sa primenom ACE inhibitora i primeniti odgovarajuću terapiju.

Neutropenija/Agranulocitoza

Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore prijavljena je neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega i bez drugih faktora rizika, neutropenija se retko javlja. Enalapril treba primenjivati sa izuzetnim oprezom kod pacijenata sa kolagenom vaskularnom bolešću, onih koji su na imunosupresivnoj terapiji, terapiji alopurinolom ili prokainamidom, ili kod pacijenata koji imaju kombinaciju ovih faktora, posebno ako već postoji oštećenje funkcije bubrega. Kod nekih od ovih pacijenata razvile su se ozbiljne infekcije koje u nekim slučajevima nisu odgovarale na intezivnu antibiotsku terapiju. Ako se enalapril primenjuje kod ovih pacijenata, treba periodično pratiti vrednosti leukocita i savetovati pacijente da prijave bilo koje znake infekcije.

Hipersenzitivnost/Angioneurotski edem

Kod pacijenata lečenih ACE inhibitorima, uključujući enalapril, zapažen je angioneurotski edem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili larinksa. Ovo se može javiti bilo kada tokom terapije. U ovim slučajevima primenu enalaprila treba odmah prekinuti i pacijenta pratiti do potpunog povlačenja svih simptoma. Čak i u situacijama kada postoji samo otok jezika, bez respiratornog distresa, može biti potrebno praćenje pacijenta s obzirom na to da terapija antihistaminicima i kortikosteroidima može biti nedovoljna.

Veoma retko, zabeleženi su slučajevi sa smrtnim ishodom usled angioedema udruženog sa laringealnim edemom ili edemom jezika. Kod pacijenata kod kojih se javi edem jezika, glotisa ili larinksa lako dolazi do opstrukcije disajnih puteva, posebno kod onih koji u anamnezi imaju hirurškim zahvat na disajnim putevima. Kada je zbog edema jezika, glotisa ili larinksa moguća opstrukcija disajnih puteva, treba odmah primeniti odgovarajuću terapiju, koja može uključivati supkutanu primenu adrenalina 1:1000 (0,3 do 0,5 mL) i/ili mere koje obezbeđuju prohodnost disajnih puteva.

Pacijenti crne rase koji primaju ACE inhibitore imaju veću učestalost angioedema od pacijenata drugih rasa.

Pacijenti sa angioedemom koji nije povezan sa primenom ACE inhibitora u anamnezi, mogu imati povećan rizik od nastanka angioedema pri primeni ACE inhibitora (videti odeljak 4.3).

Kontraindikovana je istovremena primena enalaprila sa lekom sakubitril/valsartan zbog povećanog rizika od nastanka angioedema. Lečenje lekom sakubitril/valsartan ne sme biti započeto ukoliko nije prošlo najmanje 36 sati od poslednje primenjene doze leka enalapril. Takođe, enalapril se ne sme primeniti ukoliko je prošlo manje od 36 sati od poslednje primenjene doze leka sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od nastanka angioedema (oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez respiratorne insuficijencije) (videti odeljak 4.5). Povećan oprez je neophodan ukoliko se započinje terapija sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. temsirolimus, everolimus, sirolimus) i vildagliptinom kod pacijenata koji već uzimaju neki od ACE inhibitora.

Anafilaktoidne reakcije tokom desenzibilizacije na otrov himenoptera

U retkim slučajevima, kod pacijenata koji su uzimali ACE inhibitore tokom desenzibilizacije na otrov himenoptera (npr. ose ili pčele), zabeležene su životno ugrožavajuće anafilaktoidne reakcije. Ove reakcije su izbegnute privremenim prekidom terapije ACE inhibitorom pre svake desenzibilizacije.

Anafilaktoidne reakcije za vreme LDL afereze

Kod pacijenata koji su uzimali ACE inhibitore za vreme LDL afereze sa dekstran sulfatom, retko su se javljale životno ugrožavajuće anafilaktoidne reakcije. Ove reakcije su izbegnute privremenim prekidom terapije ACE inhibitorom pre svake afereze.

Pacijenti na hemodijalizi

Anafilaktoidne reakcije su zapažene kod pacijenata na dijalizi uz korišćenje visoko propusnih membrana i istovremenoj terapiji ACE inhibitorima. Kod ovih pacijenata treba uzeti u obzir primenu druge vrste dijaliznih membrana ili druge grupe antihipertenzivnih lekova.

Hipoglikemija

Pacijente sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim hipoglikemijskim lekovima ili insulinom, a započinju terapiju ACE inhibitorima, treba upozoriti na pojavu hipoglikemije, posebno tokom prvog meseca kombinovane terapije (videti odeljak 4.5).

Kašalj

Kašalj je prijavljen tokom primene ACE inhibitora. Karakteristično, kašalj je neproduktivan, stalan i prestaje posle prekida terapije. U diferencijalnoj dijagnozi kašlja treba uzeti u obzir i mogućnost da je kašalj uzrokovan primenom ACE inhibitora.

Hirurški zahvati /Anestezija

Kod pacijenata koji se podvrgavaju većim operativnim zahvatima ili tokom anestezije lekovima koji dovode do hipotenzije, enalapril blokira stvaranje angiotenzina II, sekundarno usled oslobađanja renina. Ako se javi hipotenzija za koju se smatra da je posledica ovog mehanizma, može se korigovati povećanjem volumena.

Hiperkalemija:

ACE inhibitori mogu izazvati hiperkalemiju jer inhibišu oslobađanje aldosterona. Ovaj efekat verovatno nije od značaja kod pacijenata koji imaju normalnu funkciju bubrega. Ipak, do nastanka hiperkalemije može doći kod pacijenata koji imaju oštećenje funkcije bubrega i/ili kod pacijenata koji istovremeno uzimaju diuretike koji štede kalijum, suplemente koji sadrže kalijum (uključujući supstitucionu terapiju solima kalijuma), trimetoprim ili kotrimoksazol (trimetoprim-sulfometoksazol) i naročito antagoniste aldosterona ili blokatore receptora angiotenzina.

Diuretici koji štede kalijum i blokatori receptora angiotenzina moraju se primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, a preporučuje se i stalno praćenje funkcije bubrega i koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Litijum

Ne preporučuje se istovremena primena enalaprila i litijuma (videti odeljak 4.5).

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin- aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora i blokatora angiotenzin II receptora ili aliksirena povećava rizik za nastanak hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Dvostruka blokada RAAS koja se postiže istovremenom primenom ovih lekova se iz tog razloga ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ako je dvostruka blokada RAAS apsolutno neophodna, mora se sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara specijaliste uz praćenje funkcije bubrega, elektrolita i krvnog pritiska.

Istovremena primena ACE inhibitora i blokatora receptora angiotenzina II se ne sme primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Pedijatrijska populacija

Postoje ograničeni podaci o efikasnosti i bezbednosti primene enalaprila kod dece sa hipertenzijom starije od

6 godina, ali nema nikakvog iskustva o primeni leka u drugim indikacijama. Dostupni su ograničeni farmakokinetički podaci o primeni leka kod dece starije od 2 meseca (takođe videti odeljke 4.2, 5.1 i 5.2). Enalapril se kod dece ne preporučuje za druge indikacije osim za hipertenziju.

S obzirom na to da nema dostupnih podataka, primena leka Prilenap se ne preporučuje kod novorođenčadi i dece sa glomerularnom filtracijom <30 mL/min/1,73m² (videti odeljak 4.2).

Trudnoća

Tokom trudnoće ne treba započinjati terapiju ACE inhibitorima. Ukoliko nastavak terapije ACE inhibitorima nije neophodan, pacijentkinjama koje planiraju trudnoću treba uvesti druge antihipertenzivne lekove čiji je bezbednosni profil u trudnoći već utvrđen. Kada se trudnoća ustanovi, primenu ACE inhibitora treba odmah obustaviti i primeniti drugu odgovarajuću terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Etničke razlike

Kao i drugi ACE inhibitori, enalapril je manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase nego kod drugih rasa, verovatno zbog veće prevalence stanja sa niskim novoom renina kod hipertenzivne populacije crne rase.

Laktoza

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Kliničke studije su pokazale da je dvostruka blokada sistema renin- angiotenzin- aldosteron (RAAS), istovremenom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana sa učestalijom pojavom neželjenih reakcija kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjenje funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju), u poređenju sa upotrebom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Diuretici koji štede kalijum, suplementi koji sadrže kalijum ili drugi lekovi koji mogu povećati serumski kalijum

Iako vrednosti kalijuma u serumu uglavnom ostaju u granicama normalnih vrednosti, kod nekih pacijenata koji primaju enalapril moguća je pojava hiperkalemije. Značajno povećanje vrednosti kalijuma u serumu može nastati pri primeni diuretika koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), suplemenata kalijuma ili soli koje se daju za supstituciju kalijuma u organizmu. Potreban je povećan oprez ukoliko se enalapril primenjuje istovremeno sa drugim lekovima koji mogu dovesti do povećanja kalijuma u serumu, kao što je trimetoprim ili kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim deluje kao diuretik koji štedi kalijum, kao što npr. deluje amilorid. Iz tog razloga, kombinovana primena enalaprila i navedenih lekova se ne preporučuje. Ukoliko je kombinovana primena indikovana, treba je sprovoditi oprezno i uz stalno praćenje vrednosti kalijuma u serumu.

Ciklosporin

u toku istovremene primene ACE inhibitora i ciklosporina, moguća je pojava hiperkalemije. Preporučuje se praćenje vrednosti kalijuma u serumu.

Heparin

u toku istovremene primene ACE inhibitora i heparina, moguća je pojava hiperkalemije. Preporučuje se praćenje vrednosti kalijuma u serumu.

Diuretici (tiazidi ili diuretici Henleove petlje)

Prethodna terapija velikim dozama diuretika može dovesti do hipovolemije i rizika od hipotenzije pri započinjanju terapije enalaprilom (videti odeljak 4.4). Hipotenzivni efekat se može smanjiti prekidom primene diuretika, povećanim unosom tečnosti ili soli ili započinjanje terapije malim dozama enalaprila.

Drugi antihipertenzivni lekovi

Istovremena primena sa ovim lekovima može pojačati hipotenzivni efekat enalaprila. Istovremena primena sa nitroglicerinom i drugim nitratima, ili drugim vazodilatatorima, može dodatno smanjiti krvni pritisak.

Litijum

Tokom istovremene primene litijuma i ACE inhibitora prijavljeni su slučajevi reverzibilnog povećanja koncentracije litijuma u serumu i njegove toksičnosti. Istovremena primena tiazidnih diuretika sa ACE inhibitorima može dodatno povećati vrednosti litijuma i povećati rizik od toksičnosti litijuma. Ne preporučuje se istovremena primena litijuma i enalaprila, izuzev kada se smatra neophodnom, pri čemu je potrebno pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Triciklični antidepresivi/Antipsihotici/Anestetici/Narkotici

Istovremena primena pojedinih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može izazvati dodatno sniženje krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2(COX-2) NSAIL uključujući, selektivne COX-2 inhibitore, mogu oslabiti antihipertenzivno dejstvo diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Zbog toga, antihipertenzivno dejstvo antagonista receptora angiotenzina II ili ACE inhibitora može biti oslabljeno prilikom istovremene primene NSAIL uključujući selektivne COX-2 inhibitore.

NSAIL (uključujući COX-2 inhibitore) i antagonista angiotenzin II receptora ili ACE inhibitori imaju aditivni uticaj na porast koncentracije serumskog kalijuma, što može dovesti do pogoršanja funkcije bubrega. Ovi efekti su uglavnom reverzibilni. Retko se može javiti akutna bubrežna insuficijencija, posebno kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega (kao što su stariji pacijenti ili oni sa hipovolemijom, uključujući i pacijente na terapiji diureticima). Zato, ovu kombinaciju lekova sa posebnim oprezom primenjivati kod osoba sa kompromitovanom funkcijom bubrega. Pacijente treba adekvatno hidrirati i razmotriti praćenje funkcije bubrega nakon započinjanja istovremene terapije, kao i periodično nakon toga.

Preparati zlata

Nitritoidne reakcije (simptomi uključuju naglo crvenilo lica, nauzeju, povraćanje i hipotenziju) su retko zapažene kod pacijenata koji istovremeno dobijaju terapiju injekcijama zlata (natrijum-aurotiomalat) i ACE inhibitorima, uključujući enalapril.

Lekovi koji povećavaju rizik od angioedema

Kontraindikovana je istovremena primena enalaprila sa lekom sakubitril/valsartan zbog povećanog rizika od nastanka angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pacijenti koji u isto vreme uzimaju racekadotril, inhibitore proliferacijskih signala (mTOR inhibitore, npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptin imaju veći rizik od angioedema (videti odeljak 4.4).

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu smanjiti antihipertezivno dejstvo ACE inhibitora.

Antidijabetici

Epidemiološke studije ukazuju da istovremena primena ACE inhibitora i antidijabetika (insulin, oralni hipoglikemijski lekovi) može pojačati uticaj na sniženje glukoze u krvi sa rizikom od nastanka hipoglikemije. Ovaj fenomen se uglavnom javlja tokom prvih nedelja istovremene primene ovih lekova (ACE inhibitora i antidijabetika) i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Alkohol

Alkohol pojačava hipotenzivni efekat ACE inhibitora.

Acetilsalicilna kiselina, trombolitici i beta-blokatori

Istovremena primena enalaprila sa acetilsalicilnom kiselinom (u kardiološkim dozama), tromboliticima i beta-blokatorima je bezbedna.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcije su sprovedene samo kod odraslih.

Trudnoća

Epidemiološki dokazi koji se odnose na teratogeno dejstvo nakon primene ACE inhibitora u toku prvog trimestra trudnoće nisu konačni; međutim, ne može se isključiti malo povećanje rizika. Kod pacijentkinja koje planiraju trudnoću treba preći na alternativne antihipertenzivne lekove čiji je bezbednosni profil u trudnoći potvrđen, sem u slučajevima kada se terapija ACE inhibitorima smatra neophodnom.

Kada se utvrdi trudnoća, treba odmah prekinuti terapiju ACE inhibitorima i, ako je neophodno, započeti alternativnu terapiju.

Poznato je da upotreba ACE inhibitora tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće indukuje humanu fetotoksičnost (smanjenje funkcije bubrega, oligohidramnion, usporena osifikacija kostiju lobanje) i neonatalna toksičnost (insuficijencija bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3). Zabeleženi su

slučajevi oligohidromniona kod majki, što verovatno predstavlja smanjenje funkcije bubrega, a rezultiralo je pojavom zgrčenih ekstremiteta, kraniofacijalnih deformiteta i hipoplazije pluća.

Ako do izlaganja ACE inhibitorima dođe od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled funkcije bubrega i kostiju lobanje.

Kod odojčadi čije majke su bile na terapiji ACE inhibitorima treba pažljivo pratiti mogući nastanak hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

Ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju na veoma malu koncentraciju leka u majčinom mleku (videti odeljak 5.2). Iako izgleda da ove koncentracije nisu od kliničkog značaja, primena enalaprila se ne preporučuje kod majki prevremeno rođene dece i tokom prvih nekoliko nedelja posle porođaja, zbog mogućeg rizika od kardiovaskularnih i bubrežnih neželjenih dejstava i zbog nedovoljnog kliničkog iskustva. Primena enalaprila za vreme dojenja starije odojčadi smatra se opravdanom samo ukoliko je neophodna za majku, pri čemu dete treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave neželjenih reakcija.

Treba uzeti u obzir da se prilikom primene enalaprila mogu javiti vrtoglavica ili osećaj umora. Zbog toga se savetuje oprez pri upravljanju vozilima i rukovanju mašinama.

U kliničkim studijama i prema post-marketinškom praćenju prijavljena su sledeća neželjena dejstva za enalapril, klasifikovana prema MedDRA klasifikaciji organskih sistema.

U cilju klasifikovanja učestalosti pojave neželjenih dejstava korišćena je dalje navedena terminologija:

• Veoma česta (≥ 1/10)
• Česta (≥1/100, <1/10)
• Povremena (≥1/1000, <1/100)
• Retka (≥1/10000,<1/1000)
• Veoma retka (<1/10000)
• Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Organski	Veoma	Česta	Povremena	Retka	Veoma	Nepoznata
			anemija	neutropenija,
Poremećaji			(uključujući	smanjenje
krvi i limfnog			aplastičnu i	hemoglobina i
sistema			hemolitičku)	hematokrita,
				trombocitopenija
				agranulocitoza,
				depresija koštane
				srži,
				pancitopenija,
				limfadenopatija,
				autoimune
				bolesti
						sindrom
Endokrini						neadekvatne
poremećaji						sekrecije
						ADH
Poremećaji metabolizma			hipoglikemija (videti odeljak

Psihijatrijski poremećaji		depresija	konfuzija, nervoza,	poremećaji spavanja i sna
Poremećaji nervnog sistema	vrtoglav ica	glavobolja, sinkopa, poremećaj čula	somnolencija parestezije vertigo
Poremećaji	zamaglje
Poremećaji uha i labirinta			tinitus
Kardiološki		bol u grudima,	palpitacije,
poremećaji		poremećaji ritma,	infarkt miokarda
		angina pektoris,	ili
		tahikardija	cerebrovaskular
			ni događaj*,
			verovatno usled
			ekscesivne
			hipotenzije kod
			pacijenata sa
			faktorima rizika
			(videti odeljak
			4.4)
Vaskularni		hipotenzija	iznenadno	Raynaud-ov
poremećaji		(uključujući	crvenilo lica,	fenomen
		ortostatsku	ortostatska
		hipotenziju),	hipotenzija
Respiratorni	kašalj	dispnea	rinoreja, bol u	pulmonalni
torakalni i			grlu i	infiltrati,
medijastinaln			promuklost,	rinitis,
i poremećaji			bronhospazam/	alergijski
			astma	alveolitis/
				eozinofilna
				pneumonija
Gastrointesti	nauzeja	dijareja,	ileus,	stomatitis/	intestinaln
nalni		abdominalni bol	pankreatitis,	aftozne	i
poremećaji			povraćanje,	ulceracije,	angioede
			dispepsija,	glositis	m
			konstipacija,
			anoreksija,
			iritacija želuca,
			suva usta,
			peptički ulkus
				hepatična
Hepatobilijar				insuficijencija,
ni				hepatitis
poremećaji				(hepatocelular
				ni ili
				holestatski),
				hepatitis
				uključujući
				nekrozu,
				holestaza

				(uključujući žuticu)
Poremećaji kože i potkožnog tkiva		osip, hipersenzitivnost/ angioneurotski edem (lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili larinksa) (videti odeljak 4.4)	dijaforeza, pruritus, urtikarija, alopecija	multiformni eritem, Stevens- Johnson-ov sindrom, eksfolijativni dermatitis, toksična epidermalna nekroliza, pemfigus, eritroderma		skup simptoma, koji može uključivati nešto od navedenog: groznica, serozitis, vaskulitis, mijalgija/ miozitis, artralgija/ artritis, pozitivni ANA,
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema			disfunkcija bubrega, bubrežna insuficijencija,	oligurija
Poremećaji reproduktivn og sistema i dojki			impotencija	ginekomastija
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva			mišićni grčevi
Opšti poremećaji i reakcije na mestu	astenija	umor	slabost, groznica
Ispitivanja		hiperkalemija,	porast vrednosti	povećane

serumskih kreatinina

hiponatremija

enzima jetre, povećane vrednosti bilirubina u

*Stope učestalosti su bile komparabilne sa onima u placebo i aktivnoj kontrolnoj grupi u kliničkim ispitivanjima.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Dostupni su ograničeni podaci o predoziranju kod ljudi. Najizraženiji simptom predoziranja je značajna hipotenzija, koja se javlja 6 sati nakon unosa leka, istovremeno sa pojavom blokade renin-angiotenzin sistema i stuporom. Simptomi koji se mogu javiti pri predoziranju ACE inhibitorima su - cirkulatorni šok, poremećaje elektrolita, bubrežnu insuficijenciju, hiperventilaciju, tahikardiju, palpitacije, bradikardiju, vrtoglavicu, anksioznost i kašalj. Nakon unosa 300 mg, odnosno 440 mg enalaprila, zapažene su koncentracije u serumu 100, odnosno 200 puta veće od onih nakon unosa terapijskih doza.

Preporučena terapija predoziranja podrazumeva i.v. infuziju fiziološkog rastvora. Ako se javi hipotenzija, pacijenta postaviti u šok položaj. Može biti razmotrena i primena infuzije angiotenzina II i/ili intravenskih kateholamina, ako su dostupni. Ako se ingestija dogodila nedavno, primeniti mere za eliminaciju enalapril maleata (npr. povraćanje, gastričnu lavažu, primenu adsorbensa i natrijum sulfat). Enalaprilat se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom (videti odeljak 4.4). Pejsmejker je indikovan kod bradikardije rezistentne na terapiju. Neprestano treba pratiti vitalne znake i koncentracije elektrolita i kreatinina u serumu.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; inhibitori ACE, monokomponentni

ATC šifra: C09AA02

Enalapril-maleat je so enalaprila, derivat dve aminokiseline, L-alanina i L-prolina. Angiotenzin konvertujući enzim (ACE) je peptidil dipeptidaza, koja katalizuje konverziju angiotenzina I u presornu supstancu angiotenzin II. Nakon resorpcije, enalapril se hidrolizuje u enalaprilat, koji inhibira ACE. Inhibicija ACE dovodi do smanjenja koncentracije angitenzina II u plazmi, što dovodi do povećana aktivnost renina u plazmi (usled blokade negativne povratne sprege oslobađanja renina), i smanjene sekrecije aldosterona.

ACE je identičan kininazi II. Zbog toga, enalapril može takođe blokirati degradaciju bradikinina, snažnog vazodepresornog peptida. Ipak, značaj ovoga mehanizma u terapijskom delovanju enalaprila još uvek nije u potpunosti razjašnjen.

Mehanizam dejstva

Iako se smatra da je primarni mehanizam kojim enalapril snižava krvni pritisak supresija renin-angiotenzin- aldosteron sistema, antihipertenzivno dejstvo enalaprila postoji i kod pacijenata sa hipertenzijom sa niskim nivoom renina.

Farmakodinamski efekti

Primena enalaprila kod pacijenata sa hipertenzijom dovodi do smanjenja krvnog pritiska i u položaju supinacije i u stojećem položaju, bez značajnog porasta srčane frekvence.

Simptomatska posturalna hipotenzija se retko javlja. Kod nekih pacijenata sniženje krvnog pritiska na optimalne vrednosti se može javiti tek posle nekoliko nedelja terapije. Nagli prestanak terapije enalaprilom ne dovodi do brzog porasta krvnog pritiska.

Efektivna inhibicija aktivnosti ACE se obično javlja 2 do 4 sata nakon oralne primene pojedinačne doze. Početak antihipertenzivne aktivnosti se obično uočava nakon 1 sata, sa maksimalnim sniženjem krvnog pritiska nakon 4 do 6 sati od primene. Trajanje antihipertenzivne aktivnosti je dozno zavisno. Međutim, pri preporučenim dozama, antihipertenzivno i hemodinamsko dejstvo se održava najmanje 24 sata.

U hemodinamskim ispitivanjima kod pacijenata sa esencijalnom hipertenzijom, sniženje krvnog pritiska je praćeno sniženjem perifernog arterijskog otpora i povećanjem minutnog volumena sa blagim ili bez promena srčane frekvence. Nakon primene enalaprila došlo je do povećanja u renalnom protoku krvi; glomerularna filtracija je ostala nepromenjena. Nije bilo znakova o zadržavanju vode ili natrijuma. Međutim, kod pacijenata koji su i pre početka primene leka imali smanjenu glomerularnu filtraciju, uglavnom je dolazilo do povećanja stope filtracije.

U kratkoročnim kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa dijabetesom i pacijenata bez dijabetesa sa oboljenjem bubrega, zapažen je pad albuminurije i urinarne ekskrecije IgG i ukupnih urinarnih proteina nakon primene enalaprila.

Kada se primenjuju zajedno sa tijazidnim diureticima, efekti enalaprila na sniženje krvnog pritiska su aditivni. Enalapril može smanjiti ili sprečiti razvoj hipokalemije izazvane tiazidima.

Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom na terapiji digitalisom ili diureticima, terapija enalaprilom je povezana sa sniženjem perifernog otpora i krvnog pritiska. Zapažen je porast minutnog volumena, dok se brzina rada srca (koja je uglavnom povećana kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom) smanjila. Takođe je smanjen pritisak u pulmonalnoj kapilarnoj mreži. Takođe su poboljšani tolerancija napora i stepen težine srčane insuficijencije, mereni prema kriterijumima NYHA („New York Heart Association“). Ova dejstva su se nastavila tokom dugoročne terapije.

Kod pacijenata sa blagom do umerenom srčanom insuficijencijom, enalapril usporava progresiju srčane dilatacije/uvećanja i insuficijencije, što se ogleda u smanjenju end-dijastolnog i end-sistolnog volumena leve komore i poboljšanju ejekcione frakcije.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Dva velika randomizovana, kontrolisana ispitivanja ONTARGET (eng. ONgoing Telmisartan Alone and in Combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (eng. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes) ispitivala su istovremenu primenu ACE inhibitora i blokatora receptora za angiotenzin II.

ONTARGET je ispitivanje koje je sprovedeno kod pacijenata koji su imali kardiovaskularna ili cerebrovaskularna oboljenja u anamnezi ili dijabetes tip 2 uz dokazano oštećenje ciljnih organa.

VA NEPHRON-D je ispitivanje sprovedeno kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom. Ova ispitivanja nisu pokazala značajan povoljan uticaj na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i smrtnost, ali je uočen povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa primenom monoterapije. S obzirom na njihova slična farmakokinetička svojstva, ovi rezultati su relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II se zbog toga ne smeju istovremeno primenjivati kod pacijenata koji boluju od dijabetesne nefropatije.

ALTITUDE (eng. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je ispitivanje koje je dizajnirano za procenu koristi od dodavanja aliksirena standardnoj terapiji ACE inhibitorima ili blokatorima receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnim oboljenjem ili oboje. Ispitivanje je prekinuto ranije nego što je planirano zbog povećanog rizika od neželjenog ishoda. I kardiovaskularna smrt i moždani udar su se numerički češće javljali u grupi koja je dobijala aliksiren nego u placebo grupi. Neželjena dejstva kao i

ozbiljna neželjena dejstva od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i disfunkcija bubrega) bili su učestalije zabeleženi u grupi koja je dobijala aliskiren nego u onoj koja je dobijala placebo.

Klinička efikasnost i bezbednost

Multicentrična, randomizovana, dvostruko slepa, placebo kontrolisana studija (SOLVD Studija prevencije) ispitivala je populaciju sa asimptomatskom disfunkcijom leve komore (LVEF< 35%). 4228 pacijenata je randomizovano na primenu placeba (n=2117) ili enalaprila (n=2111). U grupi koja je primala placebo, 818 pacijenata je imalo srčanu insuficijenciju ili je umrlo (38,6%) u poređenju sa 630 u grupi koja je primala enalapril (29,8%) (redukcija rizika: 29%, 95% CI; 21-36%; p<0,001). 518 pacijenata u grupi koja je primala placebo (24,5%) i 434 u grupi koja je primala enalapril (20,6%) umrlo je ili je bilo hospitalizovano zbog novonastale ili pogoršanja već postojeće srčane insuficijencije (redukcija rizika: 20%, 95% CI, 9-30%; p<0,001).

Multicentrična, randomizovana, dvostruko slepa, placebo kontrolisana studija (SOLVD Studija terapije) ispitivala je populaciju sa simptomatskom kongestivnom srčanom insuficijencijom izazvanom sistolnom disfunkcijom (ejekciona frakcija < 35%). 2569 pacijenata koji su na konvencionalnoj terapiji za srčanu insuficijenciju je randomizovano na primenu placeba (n=1284) ili enalaprila (n=1285). Zabeleženo je 510 smrtnih ishoda u grupi koja je primala placebo (39,7%), u poređenju sa 452 u grupi koja je primala enalapril (35,2%) (redukcija rizika: 16%; 95% CI, 5-26 %; p=0,0036). Zabeleženo je 461 smrtni slučaj zbog kardiovaskularnih uzroka u grupi koja je primala placebo u poređenju sa 399 u grupi koja je primala enalapril (redukcija rizika 18%, 95% CI, 6-28 %, p<0,002) uglavnom usled smanjenja smrti zbog progresivne srčane insuficijencije (251 u placebo grupi nasuprot 209 u grupi na enalaprilu, redukcija rizika 22%, 95% CI, 6-35%). Manje pacijenata je umrlo ili je bilo hospitalizovano zbog pogoršanja srčane insuficijencije (736 u grupi na placebu i 613 u grupi na enalaprilu; redukcija rizika 26 %; 95% CI; 18-34%; p<0,0001). Generalno u SOLVD studiji, kod pacijenata sa disfunkcijom leve komore, enalapril je smanjio rizik od infarkta miokarda za 23% (95% CI, 11-34 %; p<0,001) i smanjio rizik od hospitalizacije usled nestabilne angine pektoris za 20% (95% CI, 9-29%; p<0,001).

Pedijatrijska populacija

Dostupna su ograničena iskustva u primeni enalaprila kod hipertenzivne pedijatrijske populacije iznad 6 godina starosti. U kliničkoj studiji koja uključuje 110 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 16 godina sa telesnom masom ≥20 kg i glomerularnom filtracijom >30 mL/min/1,73 m2, pacijenti koji su imali manje od 50 kg primali su 0,625; 2,5 ili 20 mg enalaprila dnevno, a pacijenti koji su imali 50 kg i više primali su 1,25; 5 ili 40 mg enalaprila dnevno. Primena enalaprila jednom dnevno snizila je krvni pritisak na dozno zavisan način. Dozno zavisno antihipertenzivno dejstvo enalaprila bilo je dosledno kroz sve podgrupe (godine, stepen Tanerove skale, pol, rasa). Međutim, najniže primenjene doze, 0,625 mg i 1,25 mg koje prosečno odgovaraju vrednosti od 0,02 mg/kg jednom dnevno, nisu dale konzistentan antihipertenzivni efekat. Maksimalna ispitivana doza je bila 0,58 mg/kg (do 40 mg) jednom dnevno. Profil neželjenih dejstava kod pedijatrijskih pacijenata se ne razlikuje od onog koji je zabeležem kod odraslih.

Resorpcija

Oralno primenjen enalapril se brzo resorbuje, sa maksimalnom koncentracijom u plazmi koja se postiže tokom jednog sata. Na osnovu količine u urinu, resorpcija enalaprila nakon oralne primene je oko 60%.Na resorpciju enalaprila ne utiče prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu.

Nakon resorpcije enalapril se brzo i ekstenzivno hidrolizuje u enalaprilat, snažan ACE inhibitor. Maksimalne koncentracije enalaprilata u serumu se postižu oko 4 sata nakon oralne primene. Poluvreme eliminacije enalaprilata nakon ponovljenog doziranja enalaprila je 11 sati. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, serumske koncentracije enalaprilata u ravnotežnom stanju se postižu nakon 4 dana primene.

Distribucija

U okviru opsega koncentracija koje su od terapijskog značaja, vezivanje enalaprilata za proteine plazme nije veće od 60%.

Biotransformacija

Osim što se pretvara u enalaprilat, nema dokaza o značajnom metabolizmu enalaprila.

Eliminacija

Eliminacija enalaprilata je primarno putem bubrega. Glavne komponente u urinu su enalaprilat (oko 40% doze) i neizmenjeni enalapril (oko 20%).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Izloženost enalaprilu i enalaprilatu je povećana kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Kod pacijenata sa blagom do umerenom bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina 40-60 mL/min) posle primene 5 mg enalaprila jednom dnevno, PIK u ravnotežnom stanju bio je oko 2 puta veći nego kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega. Kod teškog oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤30 mL/min), PIK je bio veći za oko 8 puta. Kod teškog oštećenja bubrega, efektivni poluživot enalaprilata posle multiplih doza enalapril-maleata je produžen i vreme postizanja ravnotežnog stanja je odloženo (videti odeljak 4.2). Enalaprilat se može ukloniti iz cirkulacije putem hemodijalize. Klirens pri dijalizi je 62 mL/min.

Deca i adolescenti

Studija farmakokinetike sa ponovljenim doziranjem je sprovedena kod 40 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata muškog i ženskog pola starosti od 2 meseca do 16 godina, nakon dnevne oralne primene od 0,07 do 0,14 mg/kg enalapril-maleata. Nije bilo značajnih razlika u farmakokinetici enalaprilata kod dece u poređenju sa već postojećim podacima za odrasle. Zapaženo je povećanje PIK-a (normalizovano u odnosu na dozu po telesnoj masi) sa godinama starosti; međutim, porast PIK-a nije zabeležen kada su podaci normalizovani prema površini tela. U ravnotežnom stanju, poluvreme eliminacije enalaprilata iznosi 14 sati.

Dojenje

Nakon pojedinačne oralne doze od 20 mg primenjene kod 5 žena nakon porođaja, prosečne maksimalne koncentracije enalaprila u mleku dojilje su bile 1,7 mikrograma/L (od 0,54 do 5,9 mikrograma/L) 4 do 6 sati nakon primene. Prosečna maksimalna koncentracija enalaprilata je bila 1,7 mikrograma/L (od 1,2 do 2,3 mikrograma/L); vreme postizanja maksimalnih koncentracija je bilo različito tokom perioda od 24 sata. Uzimajući u obzir maksimalne koncentracije u mleku, procenjeni maksimalni unos kod dece koja se hrane samo majčinim mlekom bi bio oko 0,16% doze prilagođene masi majke.

Žene koje su oralno uzimale 10 mg enalaprila dnevno tokom 11 meseci, imale su maksimalne koncentracije enalaprila u mleku od 2 mikrograma/L, 4 sata nakon primene i maksimalne koncentracije enalaprilata od 0,75 mikrograma/L, 9 sati nakon primene. Ukupne koncentracije enalaprila i enalaprilata merenih u mleku tokom 24 sata bile su 1,44 mikrograma/L, odnosno 0,63 mikrograma/L.

Koncentracije enalaprilata u mleku nije bilo moguće registrovati (<0,2 mikrograma/L) 4 sata nakon primene pojedinačne doze enalaprila od 5 mg kod jedne žene i 10 mg kod dve žene; koncentracije enalaprila nisu bile određivane.

Pretklinički podaci o enalaprilu ne ukazuju na posebnu opasnost za ljude na osnovu konvencionalnih studija o farmakologiji bezbednosti, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i karcinogenom potencijalu. Studije reproduktivne toksičnosti ukazuju da enalapril nema uticaja na plodnost i reproduktivnu sposobnost kod pacova, i nije teratogen. U studiji na ženkama pacova kod kojih je primenjen enalapril pre parenja i tokom gestacije, došlo je do povećane učestalosti smrti mladunaca tokom dojenja. Dokazano je da enalapril prolazi placentu i izlučuje se u mleku. Utvrđeno je da su ACE inhibitori fetotoksični (izazivaju oštećenje i/ili smrt ploda) kada se daju u toku drugog ili trećeg trimestra.

Prilenap, tablete, 10 mg:

• Laktoza, monohidrat
• Magnezijum-karbonat, teški
• Želatin
• Krospovidon
• Magnezijum-stearat

Prilenap, tablete, 20 mg:

• Laktoza, monohidrat
• Magnezijum-karbonat, laki
• Želatin
• Krospovidon
• Magnezijum-stearat

Nije primenljivo.

Prilenap, tablete, 10 mg: 3 godine.

Prilenap, tablete, 20 mg: 3 godine.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Prilenap, tablete, 10 mg:

Unutrašnje pakovanje je OPA/Al/PVC-Al blister (cold-form) koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera (ukupno 20 tableta) ili 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Prilenap, tablete, 20 mg:

Unutrašnje pakovanje je OPA/Al/PVC-Al blister (cold-form) koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Prilenap sadrži aktivnu supstancu enalapril-maleat. Enalapril pripada grupi lekova koja se zove ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima).

Lek Prilenap se primenjuje:

• za lečenje povišenog krvnog pritiska (hipertenzije)
• za lečenje srčane insuficijencije (srčana slabost). Ovaj lek može smanjiti potrebu za odlaskom u bolnicu i može kod nekih pacijenata produžiti život.
• za sprečavanje pojave znakova srčane insuficijencije. Znaci uključuju: nedostatak vazduha, zamor nakon blage fizičke aktivnosti kao što je hodanje ili oticanje članaka i stopala.

Lek Prilenap dovodi do širenja krvnih sudova što dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Ovaj lek obično počinje da deluje u roku od jednog sata a efekat traje najmanje 24 sata. Kod nekih pacijenata je potrebno nekoliko nedelja terapije do postizanja najboljeg efekta na krvni pritisak.

• ako ste alergični (preosetljivi) na enalapril-maleat ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka

(navedenu u odeljku 6.)

• ako ste nekada imali alergijsku reakciju na neke od ACE inhibitora
• ako ste nekada imali oticanje lica, usana, usta, jezika ili grla što je dovelo do otežanog gutanja ili disanja (angioedem) nepoznatog uzroka ili je on nasledan.
• Ako imate dijabetes ili probleme sa bubrezima i uzimate aliskiren za snižavanje krvnog pritiska
• Ako ste trudni duže od 3 meseca (takođe je bolje da izbegavate uzimanje enalaprila tokom rane trudnoće- videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost“).
• Ako ste trenutno ili ste do nedavno bili na terapiji lekom sakubitril/valsartan (koji se koristi u terapiji hronične slabosti srca kod odraslih pacijenata), s obzirom na to da je povećan rizik od nastanka reakcije koja se zove angioedem (otok potkožnog tkiva u predelu lica, usana, jezika i/ili grla).

Nemojte uzimati ovaj lek ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom pre uzimanja ovog leka.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Prilenap. Kažite svom lekaru ili farmaceutu pre nego što počnete da uzimate lek:

• ako imate problema sa srcem,
• ako imate problema sa krvnim sudovima mozga,
• ako imate poremećaj krvi kao što je smanjen broj ili nedostatak belih krvnih zrnaca (neutropenija/ agranulocitoza), smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija) ili smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija),
• ako imate problema sa jetrom,
• ako imate problema sa bubrezima (uključujući transplantaciju bubrega). Ovo može dovesti do viših vrednosti kalijuma u krvi što može biti ozbiljno stanje. Vaš lekar će možda morati da prilagodi dozu enalaprila ili da prati vrednosti kalijuma u krvi,
• ako ste na dijalizi,
• ukoliko ste nedavno puno povraćali i/ili imali težak proliv,
• ako ste na dijeti sa ograničenim unosom soli, uzimate nadoknadu za kalijum, lekove koji štede kalijum ili zamene za druge soli za nadoknadu koje sadrže kalijum,
• ako ste stariji od 70 godina,
• ako imate dijabetes. Trebalo bi da pratite koncentraciju šećera u krvi, posebno tokom prvog meseca terapije. Takođe, koncentracija kalijuma u Vašoj krvi može biti povećana,
• ako ste nekada imali alergijsku reakciju sa oticanjem lica, usana, jezika ili grla sa otežanim gutanjem ili disanjem. Trebalo bi da budete svesni da su pacijenti crne rase pod većim rizikom od razvoja ovih reakcija na ACE inhibitore,
• ako imate nizak krvni pritisak (može Vam se javiti nesvestica ili vrtoglavica, naročito u stojećem stavu),
• ako imate kolagen vaskularnu bolest (npr. lupus eritematozus, reumatoidni artritis ili sklerodermiju), ako ste na imunosupresivnoj terapiji, ako uzimate alopurinol ili prokainamid ili kombinaciju ovih lekova,
• ako uzimate bilo koji od lekova navedenih u nastavku teksta, jer je u tom slučaju veći rizik od pojave angioedema (oticanja usana, jezika i ždrela)
• racekadotril (lek koji se koristi za lečenje dijareje – proliva)
• temsirolimus, sirolimus, everolimus i drugi lekovi koji pripadaju grupi lekova pod nazivom mTOR inhibitori (koriste se za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa i u terapiji kancera)
• vildagliptin (lek za lečenje šećerne bolesti),
• ako uzimate bilo koji od navedenih lekova za lečenje povišenog krvnog pritiska:
• blokatori receptora za angiotenzin II (ARB) (takođe poznati kao sartani - na primer valsartan, telmisartan, irbesartan, itd), naročito ako imate probleme sa bubrezima koji su povezani sa šećernom bolešću,
• aliskiren.

Obavestite lekara ukoliko Vam se javi suv, uporan kašalj, jer može biti posledica primene leka.

Vaš lekar će redovno proveravati funkciju Vaših bubrega, krvni pritisak i vrednosti elektrolita u krvi (npr. kalijum).

Takođe vidite informacije navedene u odeljku „Lek Prilenap ne smete uzimati“.

Potrebno je da obavestite Vašeg lekara ako mislite da ste trudni (ili postoji mogućnost da ste trudni). Primena ovog leka se ne preporučuje tokom rane trudnoće i ne smete ga koristiti ako ste trudni duže od 3 meseca, s obzirom na to da, ako se koristi u ovom periodu, može uzrokovati ozbiljna oštećenja ploda (videti odeljak

„Trudnoća, dojenje i plodnost“).

Treba znati da ovaj lek može biti manje efikasan kod osoba crne rase u poređenju sa ostalim rasama.

Ako niste sigurni da li se nešto od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom pre uzimanja ovog leka.

Ako je potrebno da se podvrgnete nekoj proceduri

Ako planirate neku od navedenih procedura, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara:

• bilo koja operacija ili primanje anestezije (čak i kod stomatologa)
• intervenciju uklanjanja holesterola iz krvi, poznata kao ‘’LDL afereza’’
• terapija desenzibilizacije (radi smanjenja efekata alergije na ubod pčele ili ose)

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa lekarom ili stomatologom pre procedure.

Drugi lekovi i lek Prilenap

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta, ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Prilenap može uticati na delovanje nekih lekova, kao što i neki lekovi mogu uticati na delovanje leka Prilenap. Vaš lekar će možda morati da promeni dozu i/ili preduzme neke druge mere opreza.

Posebno je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate neke od sledećih lekova:

• blokatore receptora za angiotenzin II ili aliskiren (videti informacije u odeljcima „Lek Prilenap ne smete uzimati“ i „Upozorenja i mere opreza“)
• druge lekove koji snižavaju krvni pritisak, kao što su beta-blokatori ili lekovi za izbacivanje tečnosti (diuretici)
• suplemente kalijuma (uključujući soli koje sadrže kalijum), diuretike koji štede kalijum (lekovi koji pomažu da se izbaci višak tečnosti iz organizma, kao što su amilorid, spironolakton) ili bilo koje druge lekove koji mogu povećati vrednosti kalijuma u serumu (kao što su npr. trimetoprim ili kotrimoksazol – koriste se za lečenje nekih bakterijskih infekcija; ciklosporin - koristi se za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa; ili heparin – za sprečavanje zgrušavanja krvi)
• lekove za dijabetes (uključujući oralne antidijabetike i insulin)
• litijum (lek koji se koristi za lečenje određenih oblika depresije)
• lekove za lečenje depresije koji se nazivaju triciklični antidepresivi
• lekove za lečenje mentalnih bolesti koji se nazivaju antipsihotici
• simpatomimetike (određeni lekovi protiv kašlja i prehlade kao i lekovi za smanjenje telesne mase)
• određene lekove protiv bolova i artritisa uključujući preparate zlata
• mTOR inhibitore (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus- lekove koji se koriste za lečenje pojedinih karcinoma ili za sprečavanje organizma da odbaci transplantiran organ) (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza“)
• lek koji sadrži inhibitor neprilizina kao što je sakubitril (u kombinaciji sa valsartanom), racekadotril ((lek koji se koristi za lečenje proliva) ili vildagliptin (lek za lečenje šećerne bolesti). Rizik od angioedema (oticanje lica, usana, jezika ili grla sa poteškoćama u gutanju ili disanju) može biti povećan. Videti informacije u odeljcima „Lek Prilenap ne smete uzimati“ i „Upozorenja i mere opreza“.
• nesteroidne antiinflamatorne lekove, uključujući COX-2 inhibitore (lekovi koji smanjuju zapaljenje i lekovi protiv bolova)
• acetilsalicilnu kiselinu (aspirin)
• lekove koji razgrađuju krvni ugrušak (trombolitici)
• alkohol.

Ako niste sigurni da li se nešto od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Uzimanje leka Prilenap sa hranom i pićima

Lek Prilenap se može uzimati nezavisno od obroka. Lek popiti sa malo vode.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, posavetujte se sa lekarom pre uzimanja ovog leka. Lekar će Vam savetovati da prekinete lečenje lekom Prilenap pre nego što ostanete trudni ili što pre, čim saznate da ste trudni i preporučiće Vam drugi lek protiv povišenog pritiska. Primena leka Prilenap u ranoj trudnoći se ne preporučuje, dok se posle trećeg meseca trudnoće lek ne sme koristiti. Upotreba leka posle trećeg meseca trudnoće može uzrokovati teška oštećenja ploda.

Dojenje

Obavestite lekara ako dojite ili ćete započeti da dojite. Tokom uzimanja ovog leka ne preporučuje se dojenje novorođenčadi (prvih nekoliko nedelja nakon rođenja), a naročito prevremeno rođenih beba. Ako je u pitanju starija beba, Vaš lekar će razmotriti potencijalnu korist i rizik primene leka u odnosu na druge terapije.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Pri primeni leka Prilenap mogu se javiti različite reakcije vezane za pad krvnog pritiska, kao što su vrtoglavica, pospanost i osećaj umora, i to posebno na početku terapije ili pri povećanju doza antihipertenzivnog leka. Zbog toga je potreban oprez pri upravljanju vozilima ili rukovanju mašinama.

Lek Prilenap sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Veoma je važno da lek uzimate onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao.
• Nemojte uzimati više leka nego što Vam je propisano.

Hrana ne utiče na resorpciju leka Prilenap.

Napomena:

Tablete leka Prilenap jačine 10 mg se mogu podeliti po podeonoj liniji, čime se omogućava primena doze od 5 mg (1/2 tablete od 10 mg).

Doza 2,5 mg enalapril-maleata može se postići primenom drugog leka koji je dostupan na tržištu Repubike Srbije.

Visok krvni pritisak

• Uobičajena početna doza je u opsegu od 5 mg do 20 mg, jednom dnevno.
• Kod nekih pacijenata može biti potrebna niža početna doza.
• Uobičajena doza tokom dugotrajne primene je 20 mg jednom dnevno.
• Maksimalna doza tokom dugotrajne primene je 40 mg jednom dnevno.

Srčana insuficijencija

• Uobičajena početna doza je 2,5 mg jednom dnevno.
• Vaš lekar će povećati dozu postepeno do postizanja doze koja Vama odgovara.
• Uobičajena doza tokom dugotrajne primene je 20 mg svakog dana, jednom dnevno ili podeljeno u dve doze.
• Maksimalna doza tokom dugotrajne primene je 40 mg svakog dana, podeljeno u dve doze.

Pacijenti sa oboljenjima bubrega

Doza leka koju uzimate će Vam biti promenjena u zavisnosti od funkcije Vaših bubrega:

• umereno oštećenje funkcije bubrega - 5 mg do 10 mg svakog dana.
• teško oštećenje funkcije bubrega – 2,5 mg svakog dana
• ukoliko ste na dijalizi – 2,5 mg svakog dana. Danima kada niste na dijalizi, Vaša doza će biti promenjena u zavisnosti od toga koliko Vam je nizak krvni pritisak.

Stariji pacijenti

Dozu enalaprila potrebno je prilagoditi smanjenoj funkciji bubrega kod ovih pacijenata.

Primena kod dece

Iskustvo o primeni enalaprila kod dece sa visokim krvnim pritiskom je ograničeno. Ako dete može da proguta tabletu doza će zavisiti od telesne mase deteta i odgovora na terapiju. Uobičajene početne doze su:

• kod dece čija je telesna masa između 20 kg i 50 kg – 2,5 mg svakog dana
• kod dece čija je telesna masa veća od 50 kg - 5 mg svakog dana. Doza može biti promenjena u zavisnosti od potreba deteta:
• maksimalna dnevna doza od 20 mg se može primeniti kod dece čija je telesna masa između 20 kg i 50 kg
• maksimalna dnevna doza od 40 mg se može primeniti kod dece čija je telesna masa veće od 50 mg.

Ovaj lek se ne preporučuje kod novorođenčadi (prvih nekoliko nedelja nakon rođenja) i kod dece koja imaju probleme sa bubrezima.

Ako ste uzeli više leka Prilenap nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka nego što bi trebalo, obratite se odmah Vašem lekaru ili idite do bolnice. Ponesite pakovanje leka sa sobom. Simptomi predoziranja uključuju nagli ili izraziti pad krvnog pritiska, sa simptomima poput ošamućenosti i vrtoglavice.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Prilenap

Ako ste zaboravili da uzmete tabletu, uzmite sledeću dozu u uobičajeno vreme. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Prilenap

Nemojte sami prekidati sa uzimanjem leka, osim ako Vam to lekar ne kaže.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prestanite sa uzimanjem ovog leka i zatražite medicinsku pomoć ako se jave neki od sledećih simptoma:

• Otok lica, usana, jezika ili grla što može dovesti do otežanog disanja ili gutanja
• Otok šaka, stopala ili zglobova
• koprivnjača

Pacijenti crne rase su pod povećanim rizikom od pojave ovih reakcija. Ako se nešto od navedenog javi kod Vas, prestanite da uzimate ovaj lek i posavetujte se odmah sa lekarom.

Na početku terapije možete osećati nesvesticu ili vrtoglavicu, u tom slučaju je potrebno da legnete. To je posledica pada krvnog pritiska, mada se sa nastavkom terapije retko javlja. Ukoliko ste ipak zabrinuti, molimo Vas da se obratite lekaru.

Ostala neželjena dejstva mogu biti:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina, osećaj slabosti (astenija), vrtoglavica
• zamućen vid
• kašalj.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• nizak krvni pritisak, promena srčanog ritma, ubrzan rad srca, bol u grudima, angina pektoris
• glavobolja, gubitak svesti (sinkopa)
• promena u čulu ukusa, otežano disanje (dispnea)
• proliv ili bol u trbuhu, ospa
• umor, depresija
• alergijske reakcije sa pojavom otoka u predelu lica, usana, jezika ili grla sa otežanim gutanjem ili disanjem
• povećana koncentracija kalijuma u krvi, povećana koncentracija kreatinina u krvi (obe vrednosti otkrivene u laboratorijskim analizama).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• iznenadno sniženje krvnog pritiska pri uspravljanju
• ubrzan ili nepravilan srčani rad (palpitacije tj. lupanje srca)
• srčani udar (moguće zbog veoma niskog krvnog pritiska kod osoba u povećanom riziku, uključujući one sa problemima u cirkulaciji u mozgu ili krvnim sudovima srca)
• anemija (uključujući aplastičnu i hemolitičku anemiju)
• moždani udar (moguće zbog velikog sniženja krvnog pritiska kod visoko-rizičnih pacijenata)
• konfuzija, nesanica ili pospanost, nervoza
• osećaj peckanja ili utrnulosti
• vertigo
• zvonjenje u ušima (tinitus)
• curenje iz nosa, bolovi u grlu ili promuklost
• astma
• zavezana creva (ileus), zapaljenje gušterače (koja uzrokuje bol u gornjem delu trbuha)
• povraćanje, otežano varenje, otežano pražnjenje creva (konstipacuja), anoreksija
• iritacija sluzokože želuca (gastritis), suvoća usta, čir
• oslabljena funkcija bubrega, insuficijencija bubrega
• pojačano znojenje
• svrab ili koprivnjača, opadanje kose
• grčevi u mišićima, naleti crvenila lica, slabost, groznica, impotencija
• prisustvo belančevina u urinu (u laboratorijskim analizama)
• snižene koncentracije šećera ili natrijuma u krvi, povećane koncentracije uree u krvi (u analizama krvi).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Raynaud-ov fenomen (zbog smanjenog protoka krvi, šake i stopala su bleda i hladna)
• promene u krvnim parametrima kao što su smanjenje broja belih krvnih zrnaca, nizak hemoglobin, i sniženje hematokrita (smanjenje procenta krvi koji čine crvena krvna zrnca), smanjen broj krvnih pločica, smanjen broj svih ćelija krvi, otok limfnih čvorova
• depresija (smanjena funkcija) koštane srži
• autoimune bolesti
• čudni snovi ili problemi sa spavanjem
• plućni infiltrati
• rinitis (zapaljenje sluzokože nosa)
• zapaljenje pluća
• zapaljenje sluzokože obraza, desni, jezika, usana, grla
• smanjena količina izlučene mokraće
• multiformni eritem, vrsta kožne ospe (erythema multiforme)
• teška kožna reakcija sa crvenilom i ljuštenjem kože, stvaranjem plikova ili rana ili raslojavanjem kože, odvajanjem površinskih slojeva kože od dubljih (Stevens-Johnson-ov sindrom, eksfolijativni dermatitis, epidermalna nekroliza, pemfigus i eritrodermija)
• problemi sa jetrom, kao što su smanjena funkcija jetre, zapaljenje jetre, žutica (žuta prebojenost kože ili očiju), povećane vrednosti enzima jetre ili bilirubina (u laboratorijskim analizama)
• uvećanje mlečnih žlezda (grudi) kod muškaraca.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• angioedem creva (otok zida creva).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (ADH)
• Skup simptoma, koji može uključivati nešto od navedenog: groznica, serozitis (zapaljenje seroznih opni), vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova), mijalgija/miozitis (bol/zapaljenje u mišićima), artralgija/artritis (zapaljenje/bol u zglobovima), pozitivni ANA, povećana sedimentacija, eozinofilija (povećan broj

eozinofilnih granulocita (grupa leukocita)) i leukocitoza (povećan broj leukocita). Mogu se javiti i ospa, fotoosetljivost (osetljivost na sunčevo zračenje) ili druge promene na koži.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Prilenap posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Prilenap, tablete, 10 mg

Aktivna supstanca je enalapril-maleat.

Jedna tableta sadrži 10 mg enalapril-maleata.

Pomoćne supstance: laktoza, monohidrat; magnezijum-karbonat, teški; želatin; krospovidon; magnezijum- stearat.

Prilenap, tablete, 20 mg

Aktivna supstanca je enalapril-maleat.

Jedna tableta sadrži 20 mg enalapril-maleata.

Pomoćne supstance: laktoza, monohidrat; magnezijum-karbonat, laki; želatin; krospovidon; magnezijum- stearat.

Kako izgleda lek Prilenap i sadržaj pakovanja

Prilenap, tablete, 10 mg

Okrugle, bikonveksne tablete bele boje, sa podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je OPA/Al/PVC- Al blister (cold-form) koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera (ukupno 20 tableta) ili 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Prilenap, tablete, 20 mg

Okrugle, bikonveksne tablete bele boje, sa podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je OPA/Al/PVC- Al blister (cold-form) koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Prilenap, 10 mg, 20 tableta: 515-01-00541-22-001 od 20.02.2023.

Prilenap, 10 mg, 30 tableta: 515-01-00542-22-001 od 20.02.2023.

Prilenap, 20 mg, 30 tableta: 515-01-00543-22-001 od 20.02.2023.