Primaceph® 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Primaceph je indikovan za lečenje teških infekcija kod odraslih i dece uzrasta iznad 1 meseca (videti odeljke 4.2 i 4.4) uzrokovane mikroorganizmima osetljivim na cefazolin (videti odeljak 5.1):

-Infekcije respiratornog trakta čiji su izazivači: Streptococcus pneumoniae, Klebsiella, Haemophilus influenzae, Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta hemolitički streptokok grupe A.

-Infekcije urogenitalnog trakta čiji su izazivači: Escherichia coli, Proteus mirabilis i Klebsiella.

-Infekcije bilijarnog trakta čiji su izazivači: Escherichia coli, razni sojevi streptokoka, Proteus mirabilis, Klebsiella i Staphylococcus aureus.

-Infekcije kože i mekih tkiva čiji su izazivači: Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicillin- rezistentni sojevi), beta hemolitički streptokok grupe A kao i drugi sojevi streptokoka.

-Infekcije kostiju i zglobova čiji je izazivač Staphylococcus aureus.

-Septikemija čiji su izazivači: Streptococcus pneumoniae, Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi), Proteus mirabilis, Escherichia coli i Klebsiella.

- Endokarditis čiji su izazivači: Staphylococcuss aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta- hemolitički streptokok grupe A

Perioperativna profilaksa: preoperativna, intraoperativna i postoperativna profilaksa radi smanjenja učestalosti određenih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće.

Treba uzeti u obzir zvanične vodiče za pravilnu upotrebu antibakterijskih lekova.

Doziranje:

Doziranje, način primene i interval doziranja određuju se prema težini infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanju pacijenta (npr. funkcije bubrega).

Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega:

Infekcije izazvane veoma osetljivim patogenima

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1 g do 2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).

Infekcije izazvane manje osetljivim patogenima

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3 g do 4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Kod teških infekcija i infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6 g do 12 g, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).

Perioperativna profilaktička primena

Za perioperativnu profilaksu kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze:

• 1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se 30 minuta do 1 sat pre početka hirurške intervencije;
• za dugotrajne hirurške intervencije (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1g intravenski ili intramuskularno, tokom hirurške intervencije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem hirurške intervencije);
• 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno svakih 6 do 8 sati, u toku 24 sata postoperativno, ili nakon hirurške intervencije gde bi infekcija predstavljala poseban rizik, u periodu od 3 do 5 dana.

Značajno je da se:

• preoperativna doza primeni neposredno pre početka hirurške intervencije (30 minuta do 1 sat), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;
• osim toga, ako postoji rizik od infekcije, cefazolin treba primenjivati u odgovarajućim intervalima tokom hirurške intervencije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.

Odrasli pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega:

Odraslim osobama sa oštećenjem funkcije bubrega može da bude potrebna manja doza, kako bi se izbeglo akumuliranje leka. Takvo smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.

U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin. Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, režim terapije zavisi od uslova dijalize. Videti odeljak 4.4.

Cefazolin se može koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega uz sledeće prilagođavanje doza:

Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina:

Kod dece uzrasta iznad 1 meseca života, ukupna dnevna doza od 25 do 50 mg/kg telesne mase, podeljena u 3 do 4 pojedinačne doze, efikasna je za većinu umereno teških infekcija. Za teške infekcije, ukupna dnevna doza se može povećati do 100 mg/kg telesne mase.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega:

Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (kao i odraslima) može da bude potrebna manja doza od uobičajene, kako bi se sprečilo akumuliranje leka. Smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.

U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.

Prevremeno rođena deca i novorođenčad (uzrasta ispod 1 meseca)

Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje. Videti odeljak 4.4.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze.

Način primene:

Lek Primaceph se može primenjivati kao intramuskularna injekcija, intravenska injekcija ili intravenska infuzija.

Pripremljeni rastvor se primenjuje duboko intramuskularno ili intravenski.

Ne sme se primenjivati više od 500 mg cefazolina za jednu intramuskularnu primenu.

Lek Primaceph namenjen za intramuskularnu primenu ne sme se primenjivati intravenski kada se rastvoru dodaje lokalni anestetik.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Intramuskularna primena

Nakon pripreme, rastvor treba primeniti duboko intramuskularno u veliku mišićnu masu.

Intravenska primena

Nakon pripreme, rastvor treba primeniti sporo tokom 3-5 minuta. Vreme primene injekcije ne sme biti kraće od 3 minuta. Lek se može primeniti direktno u venu ili preko sistema ukoliko pacijent prima neki od infuzionih

rastvora navedenih u odeljku 6.6.

Preosetljivost na cefazolin ili na druge cefalosporinske antiobiotike.

Lek se ne sme koristiti u slučaju prethodne neposredne i/ili teške reakcije preosetljivosti na penicilin ili neki drugi beta-laktamski antibiotik.

Reakcije preosetljivosti

Poseban oprez je potreban kod pacijenata sa alergijskom dijatezom, bronhijalnom astmom ili alergijskim rinitisom. Pre početka terapije cefazolinom potrebno je utvrditi da li se u anamnezi navode reakcije preosteljivosti na druge beta-laktamske antibiotike (peniciline ili cefalosporine).

Kod pacijenata kod kojih se razvije alergijska reakcija primenu leka treba obustaviti i primeniti adekvatnu simptomatsku terapiju. Treba uzeti u obzir mogućnost povremene pojave ukrštene alergijske reakcije sa drugim cefalosporinima i penicilinima. Ukoliko je poznato da postoji preosetljivost na peniciline mora se uzeti u obzir ukrštena alergijska reakcija sa drugim beta-laktamima, npr. cefalosporinima.

Za vreme terapije cefazolinom u retkim slučajevima može doći do poremećaja koagulacije krvi. Posebno su ugroženi pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do deficita vitamina K ili utiču na ostale mehanizme koagulacije (parenteralna ishrana, neuhranjenost, poremećaj funkcije jetre ili bubrega, trombocitopenija). Isto važi i za pacijente sa komorbiditetima koji mogu prouzrokovati ili pogoršati krvarenje (npr. hemofilija, gastrični ili duodenalni ulkusi). Zbog toga je u ovakvim slučajevima potrebno odrediti protrombinsko vreme, i ukoliko je smanjeno, uvesti terapiju vitaminom K (10 mg nedeljno).

Prekomerno razmnožavanje rezistentnih mikroorganizama

Pri primeni skoro svih antibiotika prijavljeni su slučajevi kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, čija težina može biti blaga do životno ugrožavajuća (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja dijareje tokom ili nakon upotrebe antibiotika. Ukoliko dođe do razvoja kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, terapija cefazolinom se mora odmah obustaviti i uz konsultaciju lekara započeti primena adekvatne terapije. U ovakvoj situaciji je kontraindikovana primena antiperistaltika.

U slučaju dugotrajne primene cefazolina može doći do prekomernog razmnožavanja neosetljivih mikroorganizama. Zbog toga je od izuzetnog značaja stalno praćenje stanja pacijenta. Ukoliko tokom terapije dođe do razvoja superinfekcije treba primeniti odgovarajuće mere.

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, čija je vrednost glomerularne filtracije manja od 55 mL/min, može se očekivati akumulacija cefazolina, zbog čega se doza mora smanjiti ili interval doziranja prema tome produžiti (videti odeljak 4.2).

Zbog slabe difuzije u cerebrospinalnu tečnost, cefazolin nije pogodan za lečenje meningitisa. Dugotrajna terapija ili terapija velikim dozama

Tokom dugotrajne terapije ili terapije velikim dozama, savetuje se redovno praćenje funkcija sistema organa, uključujući bubrege, jetru i hematopoezu. Prijavljeni su slučajevi povećanih vrednosti enzima jetre i promena krvnih ćelija (videti odeljak 4.8).

Kod pacijenata sa hipertenzijom ili srčanom insuficijencijom, mora se uzeti u obzir sadržaj natrijuma u rastvoru za injekciju/infuziju.

Cefazolin ne treba primenjivati kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi, jer nema dovoljno iskustva, a bezbednost primene još uvek nije dokazana.

Uticaj na laboratorijske analize

Primena cefazolina može dovesti do pojave lažno pozitivnih rezultata laboratorijskih analiza glukoze u urinu pri upotrebi Benedict-ovog reagensa, Fehling-ovog rastvora ili Clinitest tableta, što nije slučaj ako se za detekciju koriste enzimske metode. Indirektni i direktni Coombs-ov test takođe može dati lažno pozitivne rezultate. Do ovoga može doći i kod novorođenčadi čije su majke primale cefalosporine pre porođaja.

Lek Primaceph nije namenjen za intratekalnu primenu. Nakon intratekalne primene cefazolina, prijavljeni su slučajevi teške toksičnosti na nivou centralnog nervnog sistema (uključujući konvulzije).

Lek Primaceph sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma po dozi (bočica od 1 g). Savetuje se poseban oprez prilikom

upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Kontraindikovana istovremena primena

Antibiotici

Cefazolin se ne sme primenjivati istovremeno sa bakteriostatskim antibioticima (npr. tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloramfenikol), jer je u in vitro ispitivanjima uočeno antagonističko delovanje.

Istovremena primena se ne preporučuje

Probenecid

Pri istovremenoj primeni sa probenecidom smanjuje se renalni klirens cefazolina.

Istovremena primena uz mere opreza

Antikoagulansi

U veoma retkim slučajevima, cefalosporini mogu izazvati poremećaje koagulacije krvi (videti odeljak 4.4). Praćenje parametara koagulacije je neophodno ukoliko se istovremeno primenjuju oralni antikoagulansi ili heparin u velikim dozama.

Nefrotoksične supstance

Ne može se isključiti da cefazolin pojačava nefrotoksični efekat antibiotika (npr. aminoglikozida, kolistina, polimiksina B) i diuretika (npr. furosemida). Pri istovremenoj primeni sa cefazolinom potrebno je pažljivo praćenje parametara funkcije bubrega.

Vitamin K1

Neki cefalosporini, kao što su cefamandol, cefazolin i cefotetan, mogu da utiču na metabolizam vitamina K1, posebno u slučajevima nedostatka ovog vitamina. Zbog toga može biti potrebno uvođenje terapije vitaminom K1.

Trudnoća

Nema dovoljno iskustva o primeni cefazolina kod trudnica. Zbog toga cefazolin treba primenjivati tokom trudnoće samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika. Ovo se posebno odnosi na prvi trimestar trudnoće.

Dojenje

Cefazolin se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Kod dojene dece čije su majke na terapiji ovim lekom može doći do senzibilizacije, promena u crevnoj flori kao i infekcije gljivicama roda Candida. U ovakvim slučajevima treba prekinuti dojenje tokom terapije cefazolinom.

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, može doći do pojave neželjenih dejstava (npr. alergijske reakcije, vrtoglavica) koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).

Neželjena dejstva opisana u nastavku su navedena saglasno MedDRA konvenciji, razvrstana prema klasama sistema organa i sledećim kategorijama učestalosti:

veoma često ( ≥ 1/10 ), često ( ≥1/100 i < 1/10 ),

povremeno (≥1/1000 i < 1/100), retko ( ≥1/10 000 i < 1/1000 ) veoma retko ( < 1/10 000 ) i

nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremeno: trombocitopenija, neutropenija, leukopenija, eozinofilija, agranulocitoza, hemolitička anemija.

Retko: poremećaji koagulacije krvi, krvarenje*.

Poremećaji imunskog sistema

Često: alergijske reakcije na koži kao što su eritem, urtikarija i pruritus.

Povremeno: teške reakcije preosetljivosti kao što je angioneurotski edem i povišena telesna temperatura izazvana lekom.

Veoma retko: životno ugrožavajući anafilaktički šok **.

Poremećaji nervnog sistema

Nepoznata učestalost: glavobolja, vertigo, parestezija, ekscitacija centralnog nervnog sistema, mioklonija i konvulzije$.

Gastrointestinalni poremećaji

Često: dijareja, povraćanje, mučnina, gubitak apetita, meteorizam, bolovi u stomaku#.

Nepoznata učestalost: pseudomembranozni kolitis+.

Hepatobilijarni poremećaji

Povremeno: blago, prolazno povećanje vrednosti AST, ALT i alkalne fosfataze.

Veoma retko: reverzibilni hepatitis i holestatska žutica.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Retko: intersticijalni nefritis i druga oboljenja bubrega$.

Infekcije i infestacije

Nepoznata učestalost: dugotrajna ili ponovljena primena može dovesti do superinfekcije ili kolonizacije rezistentnim bakterijama ili gljivicama (oralna kandidijaza, vaginalna kandidijaza).

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Povremeno: flebitis, tromboflebitis.

* Ugroženi su pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do nedostatka vitamina K ili utiču na druge mehanizme koagulacije krvi, kao i pacijenti sa oboljenjima koja izazivaju krvarenje.

** Može zahtevati hitnu medicinsku pomoć.

§ Posebno u slučaju predoziranja ili neadekvatnog doziranja kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.

# U većini slučajeva, simptomi su blagi i često se povlače tokom ili nakon obustave terapije.

+ U slučaju teške i uporne dijareje tokom ili nakon terapije cefazolinom, neophodna je konsultacija lekara, zato što ovo može biti znak ozbiljnog oboljenja (pseudomembranozni kolitis) koje se mora odmah lečiti Pacijente treba savetovati da ne koriste lekove koji usporavaju crevnu peristaltiku.

$ Uglavnom uočeno kod teško bolesnih pacijenata koji su bili na terapiji više od jednim lekom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Predoziranje cefazolinom može izazvati bol, zapaljenje i flebitis na mestu primene leka.

Primena veoma velikih doza cefalosporina parenteralnim putem može da ima za posledicu vrtoglavicu, parestezije, ekscitaciju centralnog nervnog sistema, miokloniju i glavobolju. Nakon predoziranja cefalosporinima, mogu se javiti konvulzije, posebno kod pacijenata sa oboljenjima bubrega. Nakon predoziranja, može doći do pojave sledećih odstupanja od referentnih opsega u rezultatima laboratorijskih analiza: povećanje koncentracije kreatinina, azotnih materija u krvi (engl. blood urea nitrogen – BUN), enzima jetre i bilirubina, pozitivan Coombs-ov test, trombocitoza, trombocitopenija, eozinofilija, leukopenija i produženje protrombinskog vremena.

Terapija

Ukoliko nastupe konvulzije, primenu cefazolina treba odmah obustaviti. Može biti potrebna primena antikonvulzivne terapije. Potrebno je pažljivo praćenje vitalnih funkcija i odgovarajućih vrednosti laboratorijskih analiza. U slučaju teškog predoziranja, naročito kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kombinacija hemodijalize i hemoperfuzije može biti od koristi ukoliko druge terapijske mere ne daju rezultate. Međutim, nema dovoljno dostupnih podataka koji bi potkrepili ovakvu vrstu lečenja.

Peritonealna dijaliza nije efikasna.

Farmakoterapijska grupa: Antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu; ostali beta-laktam antibakterijski lekovi; cefalosporini, I generacija.

ATC šifra: J01DB04

Cefazolin je beta-laktamski antibiotik iz grupe cefalosporina za parenteralnu primenu. Mehanizam dejstva

Mehanizam delovanja cefazolina zasniva se na inhibiciji sinteze ćelijskog zida bakterije (tokom faze rasta) blokiranjem penicilin-vezujućih proteina (engl. penicillin-binding proteins, PBPs), kao npr. transpeptidaza, a rezultat toga je baktericidno dejstvo.

Veza između farmakokinetike i farmakodinamike

Efikasnost u suštini zavisi od vremena tokom kojeg je nivo aktivne supstance iznad minimalne inhibitorne koncentracije (engl. minimum inhibitory concentration, MIC) patogena.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na cefazolin može da se zasniva na sledećim mehanizmima:

• Inaktivacija beta-laktamazama: cefazolin poseduje visok stepen stabilnosti u odnosu na penicilinaze Gram-pozitivnih bakterija, ali samo nisku stabilnost prema brojnim plazma-kodiranim beta- laktamazama, tzv. beta-lakatamaze sa proširenim spektrom (engl. extended spectrum betalactamases, ESBLs) ili hromozomski kodiranim beta-laktamazama tipa AmpC.
• Redukovani afinitet PBP prema cefazolinu: stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka zasniva se na modifikacijama postojećih PBP kao posledica mutacije. Za rezistenciju kod stafilokoka rezistentnih na meticilin (oksacilin) odgovorno je stvaranje dodatnog PBP sa smanjenim afinitetom prema cefazolinu.
• Nedovoljna penetracija cefazolina kroz spoljni zid ćelije kod Gram-negativnih bakterija može da dovede do toga da PBP ne budu u dovoljnoj meri blokirani.
• Cefazolin može efluksnim pumpama aktivno da se transportuje iz ćelije.

Postoji parcijalna ili potpuna unakrsna rezistencija cefazolina sa drugim cefalosporinima i penicilinima.

Granične vrednosti

Ispitivanje osetljivosti na cefazolin je sprovedeno korišćenjem dilucionog metoda. Utvrđene su sledeće vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija za osetljive i rezistentne mikroorganizme:

EUCAST (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing) granične vrednosti su prikazane u tabeli

*Bazirajući se prvenstveno na farmakokokinetici u serumu

1Za Staphylococcus spp. preuzima se rezultat testiranja oksacilina, odnosno cefoksitina. Meticilin (oksacilin) rezistentne stafilokoke se nezavisno od rezultata testa vrednuju kao rezistentne na cefalosporine.

Prevalenca stečene rezistencije

Prevalenca stečene rezistencije pojedinih vrsta može lokalno i tokom vremena da varira, pa su zbog toga potrebne lokalne informacije o situaciji rezistentnosti – pogotovo radi adekvatnog lečenja teških infekcija. Ako je usled lokalne situacije rezistentnosti delotvornost cefazolina dovedena u pitanje, onda je potrebna konsultacija sa stručnjacima u vezi sa terapijom. Kod teških infekcija ili kod neuspeha terapije treba težiti mikrobiološkoj dijagnozi sa dokazivanjem uzročnika i njegove osetljivosti na cefazolin.

Prevalenca stečene rezistencije u Nemačkoj na osnovu podataka tokom poslednjih 5 godina iz nacionalnih projekata i studija nadzora rezistencije (stanje: januar 2016).

° Prilikom objavljivanja tabele, nisu postojali podaci. U primarnoj literaturi, standardnim radovima i preporukama terapije pretpostavlja se da su osetljivi.

$ Prirodna osetljivost većine izolata je u intermedijarnom području.

+ U najmanje jednom regionu, stopa rezistencije iznosi preko 50%.

ɛ U ambulantnoj oblasti, stopa rezistencije je < 10%.

Koncentracija u serumu (mikrograma/mL) nakon primene intramuskularnom injekcijom

*Prosečna vrednost iz dve studije

Koncentracija u serumu (mikrograma/mL) nakon primene intravenske injekcije; doza od 1 g

Posle intravenske primene poluvreme eliminacije iznosi oko 1,4 sata. Resorpcija

Posle intravenske infuzije cefazolina u dozi od 3,5 mg/kg telesne mase (oko 250 mg) u trajanju od jednog sata, a zatim doze od 1,5 mg/kg telesne mase (oko 100 mg) u trajanju od 2 sata, došlo je do postizanja ravnomerne koncentracije leka u serumu od oko 28 mikrograma/mL u toku trećeg sata.

Kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi (2 L/sat), srednje koncentracije leka u serumu posle 24-satne instilacije rastvora koncentracije 50 mg/L, odnosno 150 mg/L, iznose 10 mikrograma/mL, odnosno 30 mikrograma/mL. Kod primene rastvora koncentracije 50 mg/L, srednja maksimalna koncentracija cefazolina iznosila je 29 mikrograma/mL (3 pacijenta) odnosno kod primene rastvora koncentracije 150 mg/L, 72 mikrograma/mL (6 pacijenata).

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je 65 do 92%. Volumen distribucije je približno 11 L/1,73 m2.

Prilikom primene cefazolina pacijentima bez opstrukcije žučnih kanala, cefazolin se pojavljuje u tkivu žučne kese i u žučnoj kesi u koncentracijama koje su značajno veće od koncentracija u serumu. Ukoliko, međutim, postoji opstrukcija žučnih puteva, onda je koncentracija leka u žuči znatno manja nego u serumu.

Cefazolin slabo prolazi u cerebrospinalnu tečnost (čak i u slučaju meningitisa) i u očnu vodicu.

Cefazolin prolazi inflamiranu sinovijalnu membranu, a koncentracija koja je postignuta u području zgloba, može se uporediti sa koncentracijom u serumu.

Cefazolin prolazi kroz placentalnu barijeru, prelazi u krv pupčane vrpce i plodovu vodu. Cefazolin se u veoma maloj koncentraciji nalazi u majčinom mleku.

Biotransformacija i eliminacija

Cefazolin se nepromenjen izlučuje urinom i to uglavnom putem glomerularne filtracije, a manjim delom tubularnom sekrecijom. Nakon intramuskularne injekcije doze od 500 mg, 56 do 89% primenjene doze cefazolina se izluči tokom prvih 6 sati, a 80% do skoro 100% se izluči u roku od 24 sata. Nakon intramuskularne primene doze od 500 mg i 1 g, mogu se postići koncentracije u urinu od više od 1000, odnosno više od 4000 mikrograma/mL.

Cefazolin se može ukloniti iz krvi dijalizom (hemodijaliza i peritonealna dijaliza). Ekstrakcija kod šestosatne dijalize iznosi 23%.

Nisu sprovedena ispitivanja mutagenosti ili dugotrajna ispitivanja na životinjama radi određivanja karcinogenog potencijala cefazolina. Reproduktivna ispitivanja na pacovima u dozama cefazolina od 500 mg ili 1g/kg telesne mase, nisu ukazala na uticaj cefazolina na reproduktivnu sposobnost ili razvoj ploda.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Cefazolin je inkompatibilan sa sledećim lekovima: amikacin-disulfat, amobarbital-natrijum, bleomicin- sulfat, kalcijum-gluceptat, kalcijum glukonat, cimetidin-hidrohlorid, kolistin-metat-natrijum, eritromicingluceptat, kanamicin-sulfat, oksitetraciklin-hidrohlorid, pentobarbital-natrijum, polimiksin B- sulfat i tetraciklinhidrohlorid.

U rastvorima pH vrednosti iznad 8,5 može doći do hidrolize, u rastvorima pH ispod 4,5 nastaje precipitat.

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: upotrebiti odmah.

Pripremljen rastvor treba upotrebiti u roku od 24 sata ukoliko se čuva na sobnoj temperaturi (25ºC) ili u roku od 96 sati ako se čuva u frižideru (2-8ºC).

Sa mikrobiološke tačke gledišta lek se mora upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme čuvanja tokom upotrebe, kao i uslovi pre upotrebe su odgovornost korisnika i normalno ne bi trebalo da je duže od 24 sata na temperaturi od 2-8ºC, osim ukoliko je rastvaranje izvršeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Ukoliko se primete znaci oštećenja leka (mehanička onečišćenja, promena boje), takav lek je potrebno odbaciti.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti III) zapremine od 10 mL zatvorena bromobutilnim gumenim zatvaračem i zelenim “flip-off” zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi pedeset staklenih bočica sa po 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju (50 x 1 g) i Uputstvo za lek.

Upotrebljavati samo bistar i bezbojan ili gotovo bezbojan rastvor.

Intramuskularna primena

Rastvor za intramuskularnu primenu se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) rastvori u 2,5 mL vode za injekcije. Dobro promućkati do potpunog rastvaranja. Primeniti intramuskularno, duboko u mišić.

Intravenska primena Intravenska injekcija

Rastvor za intravensku primenu putem injekcije se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) rastvori u 10 mL vode za injekcije. Dobro promućkati do potpunog rastvaranja. Primeniti sporo, direktno u venu ili u kanilu, tokom 3-5 minuta (ni u kom slučaju primena ne sme biti kraća od 3 minuta).

Intravenska infuzija

Rastvor za intravensku primenu putem infuzije se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) prvo rastvori u 5 mL vode za injekcije do potpunog rastvaranja, a zatim dalje razblaži u 50-100 mL jednog od sledećih rastvarača:

• Fiziološki rastvor (0,9% natrijum-hlorid)
• 5% ili 10% rastvor glukoze
• Laktatni Ringer-ov rastvor sa 5% rastvorom glukoze
• Fiziološki rastvor sa 5% rastvorom glukoze (ili 0,45% ili 0,2% rastvor natrijum hlorida sa 5% rastvorom glukoze)
• Laktatni Ringer-ov rastvor
• Voda za injekcije sa 5% ili 10% invertnim šećerom
• Ringer-ov rastvor

Rastvor treba primeniti odmah nakon pripreme. Nije namenjeno za intratekalnu primenu.

Svu neiskorišćenu količinu leka i otpadnog materjala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Primaceph sadrži aktivnu supstancu cefazolin (u obliku cefazolin-natrijuma). Cefazolin pripada grupi antibiotika koji se zovu cefalosporini, a deluje tako što dovodi do smrti bakterije koja je uzročnik infekcije, sprečavanjem izgradnje njenog ćelijskog zida.

Lek Primaceph se koristi kod odraslih i dece uzrasta iznad 1 meseca za lečenje sledećih infekcija izazvanih bakterijama za koje je potvrđeno ili verovatno da su osetljive na cefazolin:

• infekcije sistema organa za disanje (respiratornog trakta);
• infekcije bubrega, mokraćnih puteva i polnih organa (urogenitalnog trakta);
• infekcije žučne kese i žučnih kanala (bilijarnog trakta);
• infekcije kože i mekih tkiva;
• infekcije kostiju i zglobova;
• septikemija (teško oboljenje koje odlikuje prisustvo bakterija odnosno njihovih toksina u krvi);
• endokarditis (zapaljenje unutrašnjeg sloja srca ili srčanih zalistaka).

Lek Primaceph se takođe primenjuje za sprečavanje nastanka (profilaksu) infekcija usled hirurških intervencija, primenom pre a po potrebi tokom i nakon hirurške intervencije.

• ste alergični (preosetljivi) na cefazolin ili na bilo koji drugi lek iz grupe cefalosporina
• ste ikada imali teške alergijske reakcije na penicilin ili druge antibiotike slične strukture (beta-laktamski antibiotici), jer je moguća pojava ukrštene preosetljivosti između cefazolina i drugih beta-laktamskih antibiotika

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Primaceph ukoliko:

• ste alergični na penicilin ili druge beta-laktamske antibiotike (čak i ako ste pri primeni ovih antibiotika imali blagu alergijsku reakciju (kao što je kožni osip koji svrbi);
• ste skloni alergijskim reakcijama, bolujete od bronhijalne astme ili polenske kijavice;
• imate faktore rizika koji dovode do nedostatka vitamina K ili druge faktore rizika koji utiču na proces zgrušavanja (koagulaciju) krvi (npr. poremećaj funkcije jetre ili bubrega, smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija), neuhranjenost, parenteralna ishrana (unos hranljivih materija putem infuzije date u venu; oprez je takođe neophodan ukoliko imate druga oboljenja koja mogu izazvati ili pogoršati krvarenje (npr. hemofilija-nasledni poremećaj koji utiče na proces zgrušavanja krvi), čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, jer pri lečenju cefazolinom retko može doći do poremećaja zgrušavanja krvi pa će zbog ovoga lekar pažljivo pratiti parametre koagulacije krvi i po potrebi korigovati Vašu terapiju;
• ste ikada imali probleme sa crevima, posebno zapaljenje debelog creva (kolitis); ukoliko Vam se tokom i nakon primene ovog leka pojavi proliv odmah to recite svom lekaru, jer se u slučaju razvoja kolitisa mora obustaviti primena leka Primaceph i započeti adekvatno lečenje; u ovim situacijama se ne smeju koristiti antiperistaltici (lekovi koji usporavaju pokrete creva);
• imate poremećaj funkcije bubrega (jer će možda biti potrebno prilagođavanje doziranja leka);
• ste na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma (što je uglavnom slučaj sa pacijentima koji imaju srčana oboljenja).

Ukoliko se lek Primaceph primenjuje u dužem vremenskom periodu može doći do preteranog razmnožavanja mikroorganizama koji nisu osetljivi na cefazolin (bakterijska ili gljivična superinfekcija).

Lekar će pratiti Vaše stanje i po potrebi uvesti odgovarajuće lečenje.

Ukoliko se lek Primaceph primenjuje u dužem vremenskom periodu ili u velikim dozama, Vaš lekar će pratiti stanje svih organskih sistema a posebno rad bubrega, jetre i koštane srži.

Lek Primaceph ne treba primenjivati u lečenju meningitisa (zapaljenje moždanih ovojnica) zbog slabe mogućnosti prodiranja leka u likvor (tečnost koja obavija mozak i kičmenu moždinu kao zaštitni omotač).

Lek Primaceph nije namenjen za intratekalnu primenu (primena leka injekcijom u prostor oko kičmene moždine), jer u ovom slučaju postoji rizik od neželjenih reakcija na nivou centralnog nervnog sistema (uključujući konvulzije tj. napade).

Lek Primaceph može uticati na rezultate:

• analize krvi poznate pod nazivom Coombs-ov test (antiglobulinski test);
• analize glukoze u mokraći;

ukoliko postoji potreba za sprovođenjem neke od ovih laboratorijskih analiza krvi, obavestite osobu koja uzima uzorak krvi ili mokraće da ste na terapiji lekom Primaceph. Do opisanog uticaja na laboratorijske analize krvi može doći i kod novorođenčadi čije su majke pre porođaja primale lek Primaceph.

Deca

Lek Primaceph ne treba primenjivati kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (dece mlađe od 1 meseca) zbog toga što nema dovoljno iskustva i još uvek nije potvrđena bezbednost primene.

Drugi lekovi i lek Primaceph

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta i biljne lekove. Ovo je iz razloga što lek Primaceph može uticati na delovanje nekih drugih lekova. Takođe, neki drugi lekovi mogu uticati na delovanje leka Primaceph.

Posebno obavestite Vašeg lekara ukoliko ste na terapiji nekim od sledećih lekova:

• antibiotici (kao što su npr. aminoglikozidi, tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloranfenikol, kolistien, polimiksin B) koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija);
• probenecid (lek koji se koristi za lečenje gihta);
• vitamin K;

•antikoagulansi (kao što su varfarin, acenokumarol, heparin-lekovi koji se primenjuju u sprečavanju zgrušavanja krvi);

• diuretici (npr.furosemid-lek koji pospešuje izlučivanje mokraće).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Lek Primaceph ne treba primenjivati tokom trudnoće (naročito tokom prvog trimestra) osim u slučaju kada očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik, o čemu će odluku doneti Vaš lekar.

Lek Primaceph se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Lekar će doneti odluku da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija ovim lekom na osnovu procene odnosa koristi za Vas i rizika po Vašu bebu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Primena leka Primaceph može izazvati neželjena dejstva poput alergijske reakcije i vrtoglavice. Ukoliko do ovoga dođe nemojte upravljati vozilima i rukovati mašinama

Lek Primaceph sadrži natrijum.

Lek Primaceph sadrži 2,2 mmol (što odgovara 50,6 mg) natrijuma po dozi (bočica od 1 g). Savetuje se poseban oprez prilikom primene kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako je to navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom.

Nikada nećete biti u prilici da primenjujete samostalno lek Primaceph. Lek će Vam primeniti lekar ili medicinska sestra.

Preporučena doza

Vaš lekar će doneti odluku o adekvatnom doziranju leka Primaceph za Vas. Doza će zavisiti od težine infekcije, osetljivosti bakterije koja je uzročnik infekcije na cefazolin, Vaše telesne mase, starosti, kao i funkcije bubrega.

Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega

Infekcije izazvane bakterijama koje su veoma osetljive na cefazolin

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1g do 2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).

Infekcije izazvane bakterijama koje su manje osetljive na cefazolin.

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3g do 4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Kod teških infekcija ili infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6g do 12 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).

Primena leka Primaceph kod odraslih i adolescenata u cilju sprečavanja infekcije usled hirurške intervencije

• Ukoliko treba da budete podvrgnuti hirurškoj intervenciji, može Vam biti primenjena doza od 1 g intravenski ili intramuskularno 30-60 minuta pre početka hirurške intervencije.
• U slučaju dužih hirurških intervencija (npr. 2 sata i duže) dodatna doza od 500 mg do 1 g može biti primenjena intravenski ili intramuskularno tokom hirurške intervencije. U cilju sprečavanja infekcije, terapija lekom Primaceph se može nastaviti do 24 sata nakon hirurške intervencije, dozom od 500 mg do 1 g intravenski ili intramuskularno svakih 6 do 8 sati. Kod intervencija gde infekcija predstavlja poseban rizik, terapija lekom Primaceph može trajati 3-5 dana.

Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina

Vaš lekar će doneti odluku o adekvatnom doziranju leka Primaceph na osnovu telesne mase Vašeg deteta. Ukupna dnevna doza u opsegu od 25 mg do 50 mg/kg telesne mase, podeljena u tri do četiri pojedinačne doze, efikasna je za većinu umereno teških infekcija. Kod teških infekcija lekar može povećati ukupnu dnevnu dozu do 100 mg/kg telesne mase.

Primena kod odraslih i dece sa oštećenom funkcijom bubrega

Ukoliko Vi ili Vaše dete imate probleme sa bubrezima postoji mogućnost da će Vam biti primenjena manja doza leka od uobičajene, kako bi se sprečilo nagomilavanje leka u organizmu. Vaš lekar će doneti odluku o adekvatnom doziranju lekom Primaceph i pažljivo pratiti stanje i po potrebi sprovesti dodatne laboratorijske analize (određivanje parametara funkcije bubrega i koncentracije leka u krvi).

Ako ste primili više leka Primaceph nego što treba

Lek Primaceph će Vam primenjivati lekar ili medicinska sestra pa je malo verovatno da ćete primiti više leka nego što treba. Ipak, ukoliko mislite da je do ovoga ipak došlo, obavestite o tome Vašeg lekara.

Ako ste zaboravili da primite lek Primaceph

Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijate lek, tako da je malo verovatno da će neka doza biti izostavljena. Ipak, ukoliko smatrate da je do ovoga došlo, obavestite o tome Vašeg lekara.

Ne uzimajte duplu dozu leka da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da primate lek Primaceph

Veoma je važno da lek primate onoliko dugo koliko je to propisao Vaš lekar. Nastavite da primate terapiju čak i kada se budete osećali bolje, jer njena prevremena obustava može dovesti do povratka simptoma bolesti. Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Način primene:

Lek Primaceph se može primenjivati na jedan od sledećih načina:

• intramuskularno, injekcijom duboko u veći mišić
• intravenski, sporom injekcijom u venu, tokom 3-5 minuta
• intravenski, infuzijom u venu

Lekar ili medicinska sestra će pre primene pripremiti lek Primaceph razblaživanjem praška u odgovarajućem rastvaraču.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Teške alergijske reakcije (veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji primaju lek) kao što je anafilaktički šok. Ukoliko dođe do pojave teške alergijske reakcije, odmah obavestite lekara. Znaci mogu uključivati iznenadno:

• oticanje lica, grla, usana ili usne duplje, što može otežati disanje ili gutanje;
• oticanje ruku, stopala ili skočnih zglobova.

Ostala moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek;

• alergijske reakcije na koži (kao što su crvenilo, koprivnjača i svrab)
• mučnina, povraćanje, proliv, gubitak apetita, gasovi u crevima (nadimanje), bol u stomaku.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u broju ćelija krvi (smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija), smanjen broj neutrofila, (neutropenija), smanjen broj leukocita (leukopenija), povećan broj eozinofila (eozinofilija), izrazito

smanjen broj granulocita (agranulocitoza), anemija kao posledica povećane razgradnje eritrocita (hemolitička anemija);

• teške reakcije preosetljivosti kao što su angioneurotski edem (otok lica i grla koji dovodi do otežanog disanja) i povišena telesna temperatura izazvana lekom;
• blago, prolazno povećanje vrednosti enzima jetre – AST, ALT, alkalne fosfataze (utvrđuje se laboratorijskim analizama krvi);
• zapaljenje vena sa ili bez stvaranja krvnog ugruška (tromboflebitis, flebitis).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaji zgrušavanja krvi i pojava krvarenja (produženo vreme zgrušavanja krvi, što možete primetiti ukoliko imate krvarenje iz nosa ili se npr.posečete);
• oboljenje bubrega (kao što je npr. intersticijalni nefritis).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• oboljenja jetre (reverzibilni hepatitis i holestatska žutica) koja se manifestuje zapaljenjem jetre i žutom

prebojenošću kože i beonjača.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• superinfekcija (naknadna infekcija bakterijama ili gljivicama otpornim na cefazolin, npr. gljivična infekcija usta ili vagine);
• glavobolja, vertigo, parestezije (nelagodan, ponekad bolni osećaj trnjenja, mravinjanja), prenadraženosti centralnog nervnog sistema, brzi nevoljni trzaji mišića (mioklonija), konvulzije;
• pseudomembranozni kolitis (zapaljenje debelog creva najčešće izazvano bakterijom Clostidium difficile, koje odlikuje pojava proliva, obično sa prisustvom krvi i sluzi u stolici, bolova u stomaku i povišenom telesnom temperaturom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Primaceph posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon "Važi do". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: upotrebiti odmah.

Pripremljen rastvor treba upotrebiti u roku od 24 sata ukoliko se čuva na sobnoj temperaturi (25ºC) ili u roku od 96 sati ako se čuva u frižideru (2-8ºC).

Sa mikrobiološke tačke gledišta lek se mora odmah upotrebiti. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme čuvanja tokom upotrebe, kao i uslovi pre upotrebe su odgovornost korisnika i normalno ne bi trebalo da je duže od 24 sata na temperaturi od 2-8ºC, osim ukoliko je rastvaranje izvršeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Ukoliko se primete znaci oštećenja leka (mehanička onečišćenja, promena boje), takav lek je potrebno odbaciti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je cefazolin.

Jedna bočica sadrži 1 g cefazolina u obliku cefazolin-natrijuma. Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgleda lek Primaceph i sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju. Beo do skoro beo prašak.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti III) zapremine od 10 mL zatvorena bromobutilnim gumenim zatvaračem i zelenim „flip-off“ zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi pedeset staklenih bočica sa po 1 g praška za rastvor za injekciju/unfuziju (50 x 1 g) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

PHARMASWISS D.O.O. BEOGRAD, Batajnički drum 5A, Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-01891-22-001 od 08.05.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

Terapijske indikacije

Lek Primaceph je indikovan za lečenje teških infekcija kod odraslih i dece uzrasta iznad 1 meseca (videti odeljke „Doziranje i način primene” i „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrbi leka” u Sažetku karakteristika leka) uzrokovane mikroorganizmima osetljivim na cefazolin (videti odeljak

„Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka):

-Infekcije respiratornog trakta čiji su izazivači: Streptococcus pneumoniae, Klebsiella, Haemophilus influenzae, Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta hemolitički streptokok grupe A.

-Infekcije urogenitalnog trakta čiji su izazivači: Escherichia coli, Proteus mirabilis i Klebsiella.

-Infekcije bilijarnog trakta čiji su izazivači: Escherichia coli, razni sojevi streptokoka, Proteus mirabilis, Klebsiella i Staphylococcus aureus.

-Infekcije kože i mekih tkiva čiji su izazivači: Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicillin- rezistentni sojevi), beta hemolitički streptokok grupe A kao i drugi sojevi streptokoka.

-Infekcije kostiju i zglobova čiji je izazivač Staphylococcus aureus.

-Septikemija čiji su izazivači: Streptococcus pneumoniae, Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i

penicilin-rezistentni sojevi), Proteus mirabilis, Escherichia coli i Klebsiella.

• Endokarditis čiji su izazivači: Staphylococcuss aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta- hemolitički streptokok grupe A

Perioperativna profilaksa: preoperativna, intraoperativna i postoperativna profilaksa radi smanjenja učestalosti određenih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće.

Treba uzeti u obzir zvanične vodiče za pravilnu upotrebu antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doziranje:

Doziranje, način primene i interval doziranja određuju se prema težini infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanju pacijenta (npr. funkcije bubrega).

Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega:

Infekcije izazvane veoma osetljivim patogenima

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1 g do 2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).

Infekcije izazvane manje osetljivim patogenima

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3 g do 4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Kod teških infekcija i infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6 g do 12 g, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).

Perioperativna profilaktička primena

Za perioperativnu profilaksu kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze:

• 1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se 30 minuta do 1 sat pre početka hirurške intervencije;
• za dugotrajne hirurške intervencije (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1g intravenski ili intramuskularno, tokom hirurške intervencije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem hirurške intervencije);
• 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno svakih 6 do 8 sati, u toku 24 sata postoperativno, ili nakon hirurške intervencije gde bi infekcija predstavljala poseban rizik, u periodu od 3 do 5 dana.

Značajno je da se:

• preoperativna doza primeni neposredno pre početka hirurške intervencije (30 minuta do 1 sat), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;
• osim toga, ako postoji rizik od infekcije, cefazolin treba primenjivati u odgovarajućim intervalima tokom hirurške intervencije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.

Odrasli pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega:

Odraslim osobama sa oštećenjem funkcije bubrega može da bude potrebna manja doza, kako bi se izbeglo akumuliranje leka. Takvo smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.

U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin. Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, režim terapije zavisi od uslova dijalize. Videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka.

Cefazolin se može koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega uz sledeće prilagođavanje doza:

Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina:

Kod dece uzrasta iznad 1 meseca života, ukupna dnevna doza od 25 do 50 mg/kg telesne mase, podeljena u 3 do 4 pojedinačne doze, efikasna je za većinu umereno teških infekcija. Za teške infekcije, ukupna dnevna doza se može povećati do 100 mg/kg telesne mase.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega:

Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (kao i odraslima) može da bude potrebna manja doza od uobičajene, kako bi se sprečilo akumuliranje leka. Smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.

U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.

Prevremeno rođena deca i novorođenčad (uzrasta ispod 1 meseca)

Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje. Videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze.

Način primene:

Lek Primaceph se može primenjivati kao intramuskularna injekcija, intravenska injekcija ili intravenska infuzija.

Pripremljeni rastvor se primenjuje duboko intramuskularno ili intravenski.

Ne sme se primenjivati više od 500 mg cefazolina za jednu intramuskularnu primenu.

Lek Primaceph namenjen za intramuskularnu primenu ne sme se primenjivati intravenski kada se rastvoru dodaje lokalni anestetik.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materjala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Intramuskularna primena

Nakon pripreme, rastvor treba primeniti duboko intramuskularno u veliku mišićnu masu.

Intravenska primena

Nakon pripreme, rastvor treba primeniti sporo tokom 3-5 minuta. Vreme primene injekcije ne sme biti kraće od 3 minuta. Lek se može primeniti direktno u venu ili preko sistema ukoliko pacijent prima neki od infuzionih

rastvora navedenih u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materjala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Lista pomoćnih supstanci

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materjala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Cefazolin je inkompatibilan sa sledećim lekovima: amikacin-disulfat, amobarbital-natrijum, bleomicin- sulfat, kalcijum-gluceptat, kalcijum glukonat, cimetidin-hidrohlorid, kolistin-metat-natrijum, eritromicingluceptat, kanamicin-sulfat, oksitetraciklin-hidrohlorid, pentobarbital-natrijum, polimiksin B- sulfat i tetraciklinhidrohlorid.

U rastvorima pH vrednosti iznad 8,5 može doći do hidrolize, u rastvorima pH ispod 4,5 nastaje precipitat.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: upotrebiti odmah.

Pripremljen rastvor treba upotrebiti u roku od 24 sata ukoliko se čuva na sobnoj temperaturi (25ºC) ili u roku od 96 sati ako se čuva u frižideru (2-8ºC).

Sa mikrobiološke tačke gledišta lek se mora upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme čuvanja tokom upotrebe, kao i uslovi pre upotrebe su odgovornost korisnika i normalno ne bi trebalo da je duže od 24 sata na temperaturi od 2-8ºC, osim ukoliko je rastvaranje izvršeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Ukoliko se primete znaci oštećenja leka (mehanička onečišćenja, promena boje), takav lek je potrebno odbaciti.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti III) zapremine od 10 mL zatvorena bromobutilnim gumenim zatvaračem i zelenim “flip-off” zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi pedeset staklenih bočica sa po 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju (50 x 1 g) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Upotrebljavati samo bistar i bezbojan ili gotovo bezbojan rastvor.

Intramuskularna primena

Rastvor za intramuskularnu primenu se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) rastvori u 2,5 mL vode za injekcije. Dobro promućkati do potpunog rastvaranja. Primeniti intramuskularno, duboko u mišić.

Intravenska primena Intravenska injekcija

Rastvor za intravensku primenu putem injekcije se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) rastvori u 10 mL vode za injekcije. Dobro promućkati do potpunog rastvaranja. Primeniti sporo, direktno u venu ili u kanilu, tokom 3-5 minuta (ni u kom slučaju primena ne sme biti kraća od 3 minuta).

Intravenska infuzija

Rastvor za intravensku primenu putem infuzije se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) prvo rastvori u 5 mL vode za injekcije do potpunog rastvaranja, a zatim dalje razblaži u 50-100 mL jednog od sledećih rastvarača:

• Fiziološki rastvor (0,9% natrijum-hlorid)
• 5% ili 10% rastvor glukoze
• Laktatni Ringer-ov rastvor sa 5% rastvorom glukoze
• Fiziološki rastvor sa 5% rastvorom glukoze (ili 0,45% ili 0,2% rastvor natrijum hlorida sa 5% rastvorom glukoze)
• Laktatni Ringer-ov rastvor
• Voda za injekcije sa 5% ili 10% invertnim šećerom
• Ringer-ov rastvor

Rastvor treba primeniti odmah nakon pripreme. Nije namenjeno za intratekalnu primenu.

Svu neiskorišćenu količinu leka i otpadnog materjala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.