Rapifen® 0.5mg/mL rastvor za injekciju

Kod odraslih, koristi se pre i u toku anestezije kao opioidni dodatak za izazivanje analgezije. Indikovan je za:

• Kratke i ambulantne intervencije.
• Srednje i duge hirurške intervencije, kada se daje kao injekcija u bolusu na početku, a zatim se daju dodatne injekcije leka ili kontinuirana infuzija.

Primenjen u veoma visokim dozama lek Rapifen se može koristiti kao agens za indukciju anestezije kod odraslih pacijenata koji su na veštačkoj ventilaciji.

Rapifen je indikovan za upotrebu kod novorođenčadi, odojčadi, dece i adolescenata kao:

• Opioidni analgetik u kombinaciji sa hipnotikom da izazove anesteziju
• Opioidni analgetik u kombinaciji sa opštom anestezijom i za kratke i za duge hiruške intervencije

Za intravensku primenu.

Lek Rapifen se intravenski može primenjivati kako kod odraslih pacijenata, tako i kod dece. Rapifen treba koristiti kao bolus injekciju (za kratke intervencije) ili kao bolus injekciju dopunjenu dodatnim dozama ili infuzijom (za duge i bolne hiruške intervencije).

Dozu leka Rapifen treba prilagoditi starosti, telesnoj težini i opštem stanju pacijenta, zatim njegovoj bolesti, upotrebi drugih lekova i vrsti hirurške intervencije i anestezije.

Odrasli pacijenti

Preporučeni način doziranja:

Lek Rapifen se može primeniti u rastvoru natrijum-hlorida, glukoze ili u rastvoru natrijum-laktata (Hartmanov rastvor). Ovi rastvori su kompatibilni sa plastičnim kesama i setom za davanje infuzije. Rastvore treba upotrebiti u roku od 24 h nakon pripreme.

Kod pacijenata koji spontano dišu, početna doza koja se daje u bolusu treba da se primeni polako, tako da davanje leka traje oko 30 sekundi (lek se može dati i u nekom od navedenih rastvora).

Nakon intravenske primene, kod odraslih pacijenata koji nisu primili premedikaciju, može se očekivati da će 1 mL leka Rapifen postići maksimalni efekat za 90 sekundi i da će obezbediti analgeziju u trajanju od 5-10 minuta. Periodi bolnijih stimulusa mogu se prevazići primenom malih dodatnih doza leka Rapifen. Za intervencije koje duže traju, neophodna je primena dodatnih doza leka Rapifen.

Kod pacijenata koji su na veštačkoj ventilaciji, poslednju dozu leka Rapifen ne treba davati u poslednjih 10 minuta hirurške intervencije, da bi se izbegla postoperativna respiratorna depresija nakon završetka hiruske intervencije.

Kod pacijenata koji se podvrgavaju dužim hiruškim intervencijama, a nalaze se na veštačkoj ventilaciji, Rapifen se može davati u infuziji brzinom od 0,5-1 mikrograma/kg/min. Odgovarajuće koncentracije alfentanila u plazmi mogu se postići brzo, jedino ukoliko se pre infuzije primeni i doza leka od 50-100 mikrograma/kg u bolusu ili u brzoj infuziji od 10 min.

Niže doze mogu odgovarati, na primer, pacijenatima kod kojih se anestezija postiže dodavanjem i drugih sredstava.

Infuziju alfentanila treba prekinuti do 30 minuta pre predviđenog kraja operacije.

Povećanje brzine infuzije može usporiti oporavak pacijenta od anestezije. Ukoliko je u toku perioda bolnih stimulusa neophodno dodavanje anestetika, za to je najbolje koristiti dodatne doze leka Rapifen (1-2 mL) u bolusu ili niske koncentracije isparljivih agenasa u kraćem vremenskom periodu.

Pacijentima sa ozbiljnim opekotinama koji se pripremaju za previjanje i slično, davane su doze od 18-28 mikrograma/kg/min za vremenski period do 30 minuta, bez potrebe za veštačkom ventilacijom. U hirurškim intervencijama na srcu, u kojima je Rapifen korišćen kao jedini anestetik, korišćene su doze u rasponu od 12- 50 mg/h.

Pedijatrijski pacijenti

Oprema za veštačku ventilaciju treba biti dostupna za upotrebu kod dece svih uzrasta, čak i za kratke intervencije kod dece koja spontano dišu.

Podaci koji se odnose na upotrebu kod dece, naročito one starosti od 1 meseca do 1 godine, ograničeni su (videti deo 5.2).

• Novorođenčad (0 do 27 dana): Farmakokinetički parametri su veoma promenljivi kod novorođenčadi, naročito kod prevremeno rođenih. Klirens i vezivanje za proteine plazme su niži i mogu biti potrebne niže doze leka Rapifen. Novorođenčad treba pažljivo pratiti i u zavisnosti od odgovora titrirati dozu leka Rapifen.
• Odojčad i mala deca (28 dana do 23 meseca): Klirens može biti viši kod odojčadi i male dece u poređenju sa odraslim osobama. Za održavanje analgezije, može biti potrebno povećanje brzine infuzije leka Rapifen.
• Deca (2 do 11 godina): Klirens može biti neznatno viši i može biti potrebno povećanje brzine infuzije.
• Adolescenti: Farmakokinetika alfentanila kod adolescenata je slična onoj kod odraslih i nisu potrebne specijalne preporuke pri doziranju.

Preporuke za doziranje kod pedijatrijskih pacijenata

Zbog velike varijabilnosti u odgovoru na lek Rapifen kod mlađe dece teško je dati preporuke za doziranje u ovoj starosnoj populaciji. Kod starije dece se bolus doza od 10 do 20 mikrograma /kg leka Rapifen za uvođenje u anesteziju (tj. kao dodatak propofolu ili inhalacionom anestetiku) ili za analgeziju smatra odgovarajućom. Mogu se primeniti dodatne bolus injekcije od 5 do 10 mikrograma/kg leka Rapifen, u odgovarajućim intervalima.

Za održavanje analgezije tokom hiruške intervencije kod dece, može se primeniti Rapifen u infuziji brzinom od 0,5 do 2 mikrograma/kg/min. Doza mora biti titrirana ka višim ili nižim dozama u zavisnosti od potreba svakog pacijenta. Kada se primenjuje istovremeno sa intravenskim anestetikom, preporučena doza je približno 1 mikrogram/kg/min.

Može postojati veći rizik od nastanka respiratornih komplikacija i ukočenosti mišića kada se lek Rapifen primenjuje kod novorođenčadi i veoma male dece. Neophodne su mere opreza nabrojane u delu 4.4.

Stariji i slabi pacijenti

Starijim (> 65 godina starosti) i slabim pacijentima može biti potrebno smanjenje doze ili učestalosti doziranja zbog dužeg poluvremena eliminacije leka Rapifen u ovoj starosnoj grupi (razblaživanje može biti od pomoći).

Opstruktivna bolest pluća ili respiratorna depresija, ako pacijenti nisu na veštačkoj ventilaciji. Istovremeno uzimanje inhibitora monominooksidaze ili dve nedelje nakon prestanka uzimanja istih.

U toku porođaja ili pre presecanja pupčane vrpce tokom carskog reza, zbog mogućeg nastanka respiratorne depresije kod novorođenčeta.

Pacijenti sa poznatom preosetljivošću na alfentanil i druge morfinomimetike.

Upozorenja:

Nakon primene leka Rapifen može doći do pada krvnog pritiska. Ovaj efekat leka može biti mnogo snažniji kod hipovolemičnih pacijenata ili kod pacijenata koji istovremeno dobijaju sedative. Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere da bi se održao stabilan krvni pritisak.

Značajna respiratorna depresija praćena gubitkom svesti će se pojaviti nakon primene leka Rapifen u dozi preko 1 mg i dozno je zavisna. Ovaj i drugi farmakološki efekti leka Rapifen su obično kratkotrajni i mogu se otkloniti primenom specifičnih opioidnih antagonista (na primer, naloksona). Dodatne doze antagonista mogu biti neophodne zbog toga što respiratorna depresija može trajati duže od dužine dejstva opioidnih antagonista.

Kao i drugi opioidi, alfentanil može izazvati bradikardiju, koja može biti jaka i nagla, ali se može neutralisati primenom atropina. Posebne mere treba preduzeti nakon upotrebe lekova koji mogu oslabiti srce ili povećati vagusni tonus, kao što su anestetici ili beta blokatori, jer oni mogu predisponirati nastanak bradikardije ili hipotenzije. U tom slučaju treba pažljivo pratiti brzinu srčanog rada i krvni pritisak. Ukoliko se javi bradikardija ili pad krvnog pritiska, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.

Pojava srčanog zastoja nakon bradikardije je do sada prijavljivana veoma retko, i to kod pacijenata koji nisu dobili atropin. Zbog toga se preporučuje da antiholinergički lek bude pripremljen za primenu.

Mere opreza:

Kod starih i slabih pacijenata preporučuje se smanjenje doze leka. Kod pacijenata koji boluju od hipotireoidizma, plućnog oboljenja, alkoholizma, oštećenja jetre ili bubrega ili imaju smanjenu respiratornu

rezervu, dozu leka treba titrirati oprezno, a može biti neophodno i produženo postoperativno praćenje pacijenta.

Kod pacijenata koji su na hroničnoj terapiji opioidima ili kod pacijenta za koje u anamnezi postoje podaci o zloupotrebi opioida, može biti potrebna primena veće doze leka.

Rapifen može tokom indukcije anestezije izazvati rigidnost mišića. Rigidnost, koja može zahvatiti i torakalne mišiće, može se izbeći primenom sledećih mera:

• sporom intravenskom injekcijom leka (to je obično dovoljno za niže doze);
• davanjem benzodiazepina u premedikaciji;
• primenom mišićnih relaksanasa neposredno pre davanja leka Rapifen.

Mogu se javiti ne-epileptički (mio-) klonički pokreti.

Kao i kod drugih jakih opioida duboka analgezija je praćena značajnom respiratornom depresijom, koja može trajati ili se ponovo pojaviti tokom ranog postoperativnog perioda. Pre otpuštanja pacijenta iz intenzivne nege, u postoperativnom periodu, neophodno je pažljivo pratiti pacijente kod kojih je primenjena infuzija ili velika doza leka Rapifen, kako bi bili sigurni da je spontano disanje uspostavljeno i da se održava bez stimulacije. Opremu za reanimaciju i antagoniste narkotika treba uvek imati na raspolaganju. Hiperventilacija tokom anestezije može izmeniti odgovor pacijenta na CO2 i tako uticati na disanje u postoperativnom periodu.

Kod pacijenata sa povećanim intrakranijalnim pritiskom treba izbegavati brze intravenske injekcije opioida, u bolusu. Kod takvih pacijenata prolazni pad srednjeg arterijskog pritiska je ponekad praćen kratkotrajnim smanjenjem perfuzionog pritiska u mozgu.

Pedijatrijska populacija

Može postojati veći rizik od nastanka respiratornih komplikacija kada se lek Rapifen primenjuje kod novorođenčadi i veoma male dece, nego kada se primenjuje kod starije dece i odraslih. Zbog ovoga, pedijatrijske pacijente treba pažljivo pratiti odmah nakon početka primene leka Rapifen. Oprema za veštačku ventilaciju mora biti dostupna za upotrebu kod dece svih uzrasta, čak i za kratke intervencije kod dece koja spontano dišu.

Ukoliko se lek Rapifen primenjuje kod novorođenčadi i male dece, trebalo bi razmotriti istovremenu primenu miorelaksansa zbog rizika od ukočenosti mišića. Svu decu treba pratiti dovoljno dugo nakon prestanka primene leka Rapifen kako bi se osigurao povratak spontanog disanja.

Zbog varijabilne farmakokinetike kod novorođenčadi mogu biti potrebne niže doze leka Rapifen. Novorođenčad treba pažljivo pratiti i dozu leka Rapifen titrirati u zavisnosti od odgovora (videti deo 4.2).

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma na 0,5 mg doze, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Uticaj drugih lekova na alfentanil

Depresori Centralnog nervnog sistema (CNS)

Lekovi kao što su barbiturati, benzodiazepini, neuroleptici, opšti anestetici i drugi neselektivni depresori centralnog nervnog sistema (npr. alkohol) mogu pojačati ili produžiti respiratornu depresiju izazivanu opiodima. Ukoliko se istovremeno sa alfentanilom koriste drugi narkotici ili depresori centralnog nervnog sistema, može se očekivati pojačan efekat lekova. Kada pacijenti primenjuju taj tip lekova, potrebno je da doza alfentanila bude manja od uobičajene. Istovremena upotreba depresora CNS-a sa lekom Rapifen kod pacijenata sa spontanom respiracijom može povećati rizik od respiratorne depresije, duboke sedacije, kome i smrti.

Uicaj leka Rapifen na druge lekove

Nakon primene leka Rapifen, doze drugih depresora CNS-a bi trebalo da budu smanjene. Ovo je naročito važno nakon operacije, jer duboku analgeziju prati izrazita respiratorna depresija, koja može biti postojana ili da se ponovi u postoperativnom periodu. Primena depresora CNS-a, kao što je benzodiazepin, tokom ovog perioda može nesrazmerno povećati rizik od respiratorne depresije.

U kombinaciji sa alfentanilom, koncentracije propofola u krvi su 17% više nego u odsustvu alfentanila. Istovremena primena alfentanila i propofola može zahtevati niže doze leka Rapifen.

Inhibitori citohroma P450 3A4 (CYP3A4)

Alfentanil se u organizmu metaboliše uglavnom preko citohroma P450 3A4. In vitro podaci ukazuju da i drugi snažni inhibitori citohroma P450 3A4 (npr. ketokonazol, itrakonazol, ritonavir) mogu inhibirati metabolizam alfentanila. Na osnovu dostupnih farmakokinetskih podataka, utvrđeno je da se metabolizam alfentanila može inhibirati flukonazolom, vorikonazolom, eritromicinom, diltiazemom i cimetidinom (poznati inhibitori citohroma P450 3A4). To može povećati rizik od produžene ili odložene respiratorne depresije. Istovremena primena takvih lekova sa alfentanilom zahteva poseban nadzor pacijenta; ponekad može biti potrebno smanjiti dozu leka Rapifen.

Upotreba lekova koji mogu oslabiti srce ili povećati tonus vagusa, kao što su anestetici ili beta blokatori, može predisponirati pojavu bradikardije ili hipotenzije. Bradikardija, a moguće i srčani udar, se mogu pojaviti kada se Rapifen kombinuje sa nevagolitičkim mišićnim relaksansima.

Inhibitori Monoamino oksidaze (MAOI)

Obično se preporučuje da se terapija MAO inhibitorima prekine 2 nedelje pre bilo kakve hirurške ili anestetičke intervencije.

Serotonergički lekovi

Istovremena primena fentanila i serotonergičkih lekova kao što su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) ili inhibitori monoamino oksidaze (MAO inhibitori), može povećati rizik od serotoninskog sindroma, stanja koji potencijalno ugrožava život.

Trudnoća

Mada ni teratogeni ni akutni embriotoksični efekti nisu primećeni u eksperimentima na životinjama, nema dovoljno podataka za procenu rizika kod čoveka.

Zato je potrebno razmotriti odnos mogućeg rizika i koristi pre primene ovog leka kod trudnica.

Ne preporučuje se intravenska primena ovog leka za vreme porođaja (uključujući carski rez), jer alfentanil prolazi kroz placentu i može suzbiti spontano disanje u periodu po rođenju. Ako se lek Rapifen ipak primeni, potrebno je da oprema za asistiranu ventilaciju bude dostupna za hitnu primenu, ukoliko bude potrebno majci i odojčetu. Opioidni antagonist za primenu kod novorođenčeta mora uvek biti dostupan. Poluvreme eliminacije opioidnog antagoniste može biti kraće nego poluvreme eliminacije alfentanila, stoga može biti neophodna ponovljena primena opioidnog anatagoniste.

Dojenje

Alfentanil može dospeti u mleko majke. Zato se ne preporučuje dojenje ili upotreba izmuženog mleka majke 24h posle primene leka Rapifen.

Kada je predviđeno rano otpuštanje iz bolnice, pacijenta treba upozoriti da ne upravlja motornim vozilima i

da ne rukuje mašinama najmanje 24 sata nakon intervencije.

Neželjene reakcije

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije (učestalost ≥10%) su: mučnina i povraćanje. Neželjene reakcije navedene u Tabeli 1 su prijavljivane u toku kliničkih ispitivanja (1157 subjekata) i/ili kao spontane prijave u postmarketinškom periodu.

Prikazana učestalost prati sledeću konvenciju: Veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1,000 do <1/100), retko (≥1/10,000 do <1/1,000), veoma retko (<1/10,000); i nije poznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka iz kliničkih ispitivanja).

Neželjene reakcije na alfentanil, spontano prijavljene u toku postmarketinškog perioda u svetu, a koje su ispunile granične kriterijume su uključene. Za razliku od kliničkih studija, za spontano prijavljene neželjene reakcije se ne mogu obezbediti precizne učestalosti. Iz tog razloga, učestalost za ove prijave je klasifikovana kao nepoznata.

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da učestalost, vrsta i ozbiljnost neželjenih reakcija kod dece bude ista kao kod odraslih, sa izuzetkom sledećeg:

Blaga do umerena ukočenost mišića je bila često primećena kod novorođenčadi, iako je broj novorođenčadi uključenih u kliničke studije bio mali. Ozbiljna ukočenost i trzaji se mogu javiti manje često i mogu biti praćeni prolaznim poremećajem disanja, naročito pri visokim dozama leka Rapifen ili pri velikoj brzini intravenske injekcije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Manifestacije predoziranja alfentanilom generalno predstavljaju produžetak njegovih farmakoloških dejstava, i podrazumevaju sledeće:

Ako je hipotenzija jaka ili perzistira, kao mogući uzrok treba razmotriti hipovolemiju koju, u slučaju pojave, treba kontrolisati odgovarajućom parenteralnom primenom tečnosti.

Predloženi postupci ne isključuju upotrebu drugih klinički indikovanih mera.

Telesnu temperaturu i odgovarajući unos tečnosti treba održavati i pratiti kod pacijenta 24h.

Odgovarajuće opioidne antagoniste (npr. nalokson) treba uvek imati na raspolaganju, radi evenetualnog tretmana respiratorne depresije.

ATC kod: N01AH02

Analgetsko dejstvo leka Rapifen odgovara jednoj četvrtini analgetskog dejstva fentanila. Vreme delovanja leka Rapifen odgovara jednoj trećini vremena delovanja ekvianalgetske doze fentanila i ono je dozno zavisno. Depresivni efekat leka Rapifen na frekvenciju disanja i alveolarnu ventilaciju takođe je kraći nego kod fentanila.

Početak delovanja leka Rapifen je četiri puta brži od početka delovanja ekvianalgetske doze fentanila. Maksimalni analgetski efekat i depresija disanja nastaju u roku od 90 sekundi.

Kod ljudi, alfentanil u terapijskim dozama nema štetnog uticaja na funkciju miokarda. Kardiovaskularna stabilnost je zapažena kako kod zdravih osoba, tako i kod ugroženih pacijenta. Jedine primećene promene u krvnom pritisku i srčanoj frekveciji prolaznog su karaktera, u blagom su padu odmah nakon indukcije. Incidenca i stepen respiratorne depresije su manji i kraćeg trajanja nakon primene alfentanila nego u slučaju primene fentanila. Kao i kod drugih opioidnih analgetika, alfentanil povećava amplitudu EEG-a i smanjuje njihovu frekvenciju. Alfentanil smanjuje intraokularni pritisak za oko 45%. Lek Rapifen blokira povećanje koncentracije kortizola, antidiuretskog hormona i hormona rasta u plazmi tokom hiruške procedure i prevenira porast koncentracije kateholamina u plazmi pre hiruške intervencije, ali ne i tokom ili nakon kardiopulmonalnog bajpasa kod pacijenata tokom operacije na otvorenom srcu.

Alfentanil je sintetski opioid sa farmakološkim efektima µ- agoniste.

Nakon injekcije u bolusu u dozi od 2,4 do 125 mikrograma/kg, koncentracija u plazmi opada trieksponencijalno sa terminalnim poluvremenom eliminacije od oko 90 minuta. Ukupni volumen distribucije varira od 0,4 do 1,0 L/kg, ukazujući na ograničenu distribuciju alfentanila u tkivima. Klirens plazme varira od 3,3 do 8,3 mL/kg/min što pretstavlja oko trećinu protoka plazme kroz jetru, što ukazuje da eliminacija alfentanila ne zavisi od protoka. Budući da samo 0,4% doze biva izlučeno urinom kao neizmenjena aktivna supstanca, eliminacija alfentanila se odvija uglavnom metbolizmom.

Osnovni parametri kod pacijenata podvrgnutih hirurškoj intervenciji su slični istim kod zdravih dobrovoljaca. Samo u slučaju kada se lek daje kao jedini anestetik u kontinuiranoj infuziji više od oko 5 sati klirens alfentanila se redukuje što rezultuje poluvremenom u plazmi od oko 200 minuta, volumen distribucije se ne menja značajnije.

Vezivanje alfentanila za proteine plazme iznosi 92%, uglavnom zbog jakog vezivanja za alfa 1 kiseli glikoprotein (protein akutne faze). Rapifen se ne vezuje za ćelije krvi. Farmakokinetika je uporediva kod pacova, pasa i čoveka. Poluvreme eliminacije kod starijih je duže nakon intravenske bolus primene.

Specijalne populacije pacijenata

Pedijatrijska populacija pacijenata

Podaci o farmakokinetici kod dece su ograničeni. Vrednosti farmakokinetičkih parametara su prikazane u sledećoj tabeli:

Vezivanje za proteine plazme kod novorođenčadi iznosi 75% i povećava se do 85% kod dece. Informacije o farmakokinetici alfentanila pri primeni kod dece su ograničene. Alfentanil se metaboliše pomoću CYP3A4 enzima. Aktivnost CYP3A4 enzima je niska kod novorođenčadi i povećava se nakon rođenja, tako da dostiže 30 do 40% vrednosti kod odraslih nakon 1 meseca starosti. Aktivnost enzima CYP3A4 se dalje povećava do 45% nakon 6-og meseca, i 80% nakon 12-og meseca.

Pacijenti sa oštećenjem jetre

Nakon primene jedne intravenske doze od 50 μg/kg, terminalno poluvreme eliminacije kod pacijenata sa cirozom je značajno duže nego u kontrolnoj grupi. Volumen distribucije ostaje nepromenjen. Slobodna frakcija alfentanila raste kod pacijenata sa cirozom do 18.5% u poređenju sa porastom od 11.5% u kontrolnoj grupi. Porast u slobodnoj frakciji zajedno sa smanjenjem klirensa od 3.06 mL/min/kg u kontrolnoj grupi i

1.60 mL/min/kg kod pacijenata sa cirozom će dovesti do produženog i izraženijeg efekta (videti deo 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem bubrega

Volumen distribucije i klirens slobodne frakcije su slični kod pacijenata sa oštećenjem bubrega i u kontrolnoj grupi zdravih dobrovoljaca. Slobodna frakcija alfentanila je povećana kod pacijenata sa oštećenjem bubrega od 12.4 do 19% u poređenju sa 10.3 do 11% u kontrolnoj grupi. Ovo može dovesti do porasta kliničke aktivnosti alfentanila (videti deo 4.4).

Zapaženi predklinički efekti zasnivaju se na primeni doza koje se smatraju mnogo većim od maksimalnih doza kojima čovek može biti izložen i nemaju veći klinički značaj.

Natrijum-hlorid Voda za injekcije

Videti odeljak 4.2 Doziranje i način primene.

5 godina.

Čuvati na bezbednom mestu. Čuvati na temperaturi do 30°C.

Unutrašnje pakovanje leka je ampula od bezbojnog stakla (Tip I - Ph.Eur.), zapremine 10 mL.

Spoljnje pakovanje leka je celofan koji sadrži 10 kartonskih kutija sa po 5 ampula sa 10ml rastvora (ukupno 50 ampula) i Uputstvo za lek.

Samo za jednokratnu upotrebu. Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima. Nosite rukavice dok otvarate ampulu.

U slučaju kontakta sa kožom zahvaćenu površinu treba isprati vodom. Izbegavajte upotrebu sapuna, alkohola i drugih sredstava za čišćenje koja mogu hemijskim ili fizičkim putem dovesti do ogrebotina na koži.

Lek Rapifen sadrži aktivnu supstancu alfentanil hidrohlorid. Pripada grupi lekova koji se zovu “opioidni anestetici”. Rapifen je jak lek protiv bolova koji deluje kratkotrajno.

Rapifen se koristi da spreči ili olakša bol tokom različitih tipova operacija kod odraslih i dece svih uzrasta, uključujući bebe. Može se koristiti za:

• Kratke operacije, kada ste otpušteni iz bolnice istog dana;
• Duge operacije, kada ćete ostati u bolnici određeni broj dana.

Kod dece, Rapifen se može primenivati za uvođenje u „san“ u hiruškoj intervenciji, kada se primenjuje sa sedativom.

Lek Rapifen ne smete koristiti:

• Ukoliko ste alergični na alfentanil hidrohlorid ili bilo koji drugi sastojak ovog leka (nabrojani u delu 6);
• Ukoliko ste alergični na druge lekove protiv jakih bolova iz grupe opioidnih analgetika;
• Ukoliko imate probleme sa disanjem kao što je npr. opstruktivna bolest pluća ili respiratorna depresija. Lek Rapifen se jedino može primeniti ukoliko je disanje pacijenta podpomognuto respiratorom.
• Ukoliko se porađate ili pre presecanja pupčane vrpce u toku carskog reza, Rapifen može uticati na disanje bebe.

Ne koristite ovaj lek ukoliko se bilo šta gore navedeno odnosi na Vas. Ukolko niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što dobijete lek Rapifen.

Lek Rapifen će Vam dati lekar koji ima iskustva u davanju ove vrste lekova. Proverite sa Vašim lekarom ili sestrom ako niste sigurni.

Kako se lek Rapifen upotrebljava

• Lek Rapifen se upotrebljava kao infuzija ili injekcija u venu.
• U isto vreme možete dobiti i anestetik.

Koju količinu leka Rapifen ćete dobiti

Vaš lekar će odrediti dozu leka Rapifen koja Vam je potrebna. Doza će zavisiti od:

• Vaše telesne mase
• Opšteg zdravstvenog stanja
• Vašeg uzrasta
• Vrste operacije koju bi trebalo da imate.

Odrasli

Lek Rapifen primenjen kao infuzija

• Doza leka Rapifen se određuje na osnovu telesne mase u kilogramima
• Uobičajena inicijalna doza je od 50 do100 mikrograma po kilogramu
• Ukoliko je neophodno, može se nastaviti sa od 0.5 do 1 mikrogramom po kilogramu tokom svakog minuta operacije
• Infuzija se obicno zaustavlja 30 minuta pre kraja operacije

Lek Rapifen primenjen kao injekcija Ukoliko dišete samostalno:

• Uobičajena početna doza je 500 mikrograma
• Početna doza će Vam biti data polako, u roku od oko 30 sekundi
• Ukolko je neophodno, dobićete dodatne injekcije od po 250 mikrograma u toku operacije.

Ukoliko je disanje pacijenta podpomognuto respiratorom:

• Doza leka Rapifen se određuje na osnovu telesne mase u kilogramima
• Inicijalna doza je od 30 do 50 mikrograma po kilogramu
• Ukoliko je neophodno, dobićete dodatne injekcije od po 15 mikrograma po kilogramu u toku operacije
• Poslednja doza će Vam biti data najkasnije deset minuta pre završetka intervencije.

Bebe, deca i adolescenti

Lek Rapifen se kod beba, dece i adolescenata koristi sa drugim lekovima (anesteticima ili sedativima).

• Kod dece

Kada se lek Rapifen daje putem injekcije kao anestetik ili za ublažavanja bola

• Obično se primenjuje inicijalna doza od 10 do 20 mikrogama po kilogramu telesne mase
• Ukoliko bude neophodno, primeniće se naknadne injekcije od 5 do 10 mikrograma po kilogramu telesne mase

Kada se lek Rapifen daje putem infuzije za održavanje ublažavanja bola tokom operacije

• Obično se primenjuje doza od 0,5 do 2 mikrogama po kilogramu telesne mase po minutu.
• Ukoliko se infuzija leka Rapifen daje u kombinaciji sa anestetikom, obično se primenjuje doza od približno 1 mikrogram po kilogramu telesne mase po minutu.
• Kod novorođenih beba može biti data niža doza leka Rapifen.
• Adolescentima će obično biti data slična doza kao odraslima.

Stariji i pacijenti slabog zdravstvenog stanja

Kod starijih pacijenata i pacijenata slabog zdravstvenog stanja, usled bolesti, gore pomenute doze leka Rapifen moraju se smanjiti.

Ako ste primili više leka Rapifen nego što je trebalo

Ovaj lek se primenjuje pod strogim nadzorom lekara tokom operacije, tako da nije verovatno da ćete primiti više leka nego što je potrebno.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja u vezi primene leka Rapifen, obratite se Vašem lekaru.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Rapifen

Nije primenjivo.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Rapifen

Nije primenjivo.

Kao svi lekovi, ovaj lek može izazvati neželjena dejstva, iako se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Vaš lekar će pratiti moguću pojavu neželjenih dejstava tokom operacije.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Mučnina, povraćanje

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Usporeno ili plitko disanje ili prestanak disanja na kratko vreme. Ukoliko je neophodno, Vaše disanje će biti potpomognuto respiratorom
• Grčevi ili ukočenost mišića, koje može da zahvati i mišiće grudi
• Vrtoglavica i nesvestica. Ovo su znaci niskog krvnog pritiska.
• Povišen krvni pritisak
• Osećaj umora i pospanosti
• Osećaj hladnoće ili drhtavica
• Osećaj uzbuđenosti ili neuobičajene bezbrižnosti
• Osecaj smirenosti ili relaksiranosti
• Usporen ili ubrzan rad srca
• Zamućen ili dupli vid
• Bol na mestu primene injekcije
• Neuobičajeni pokreti

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Gušenje uzrokovano grčenjem (spazmom) mišića u grlu
• Usporeno ili plitko disanje koje se ponavlja
• Osećaj pospanosti ili nereagovanja
• Ubrzano disanje sa mogućim crvenilom kože
• Nepravilan srčani rad
• Osećaj uznemirenosti ili dezorijentacije
• Znojenje ili osip po koži
• Glavobolja
• Štucanje
• Opšti osećaj slabosti i bolovi

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Otežano disanje, zviždanje ili kratak dah
• Krvarenje iz nosa
• Svrab
• Osećaj uznemirenosti
• Plač

Ostala neželjena dejstva:

• Ozbiljne alergijske reakcije koje mogu izazvati teškoće u disanju, zviždanje ili kašalj, i koprivnjaču ili urtikariju
• Disanje može potpuno da prestane, što može biti životno ugrožavajuće
• Srčani zastoj
• Konvulzije ili napadi
• Gubitak svesti nakon operacije
• Suženje zenice oka (mioza)
• Groznica ili visoka telesna temperatura
• Crvenilo kože ili osip
• Osecaj dezorijentisanosti
• Grčevi u mišićima

Neželjena dejstva kod beba, dece i adolescenata

Učestalost i vrsta neželjenih dejstava kod dece i adolescenata su slični onima opisanim gore. Grčevi u mišićima ili ukočenost se mogu javiti češće kod novorođenih beba nego kod starijih ljudi kojima je dat lek Rapifen.

Ukoliko nakon operacije primetite neko drugo neželjeno dejstvo, koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas obavestite Vašeg lekara ili sestru.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navdena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece. Rapifen treba čuvati u kontrolisanom (obezbeđenom) delu bolničke apoteke.

Čuvati na temperaturi do 30°.

Rapifen ampule su namenjene isključivo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćeni sadržaj treba uništiti u skladu sa važećim propisima.

Kada se Rapifen primenjuje, može biti pomešan sa:

• Rastvorom natrijum-hlorida
• Rastvorom glukoze
• Rastvorom natrijum-laktata (Hartmanov rastvor)

Ove rastvore treba upotrebiti u roku od 24 h nakon pripreme.

Lek Rapifen se ne sme koristiti nakon isteka datuma naznačenog na pakovanju. «Rok upotrebe» se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Šta sadrži lek Rapifen

Aktivna supstanca je alfentanil-hidrohlorid. Svaki mililitar (mL) sadrži 500 mikrograma alfentanila (u obliku alfentanil-hidrohlorida).

Pomoćne supstance su natrijum-hlorid i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Rapifen i sadržaj pakovanja

Izgled: bistar, bezbojan rastvor, bez vidljivih onečišćenja.

Unutrašnje pakovanje gotovog leka je ampula od bezbojnog stakla (Tip I - Ph.Eur.), zapremine 10 mL.

Spoljnje pakovanje leka je celofan koji sadrži 10 kartonskih kutija sa po 5 ampula sa 10ml rastvora (ukupno 50 ampula) i Uputstvo za lek.

Noslac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO JANSSEN-CILAG KFT BEOGRAD, NOVI BEOGRAD, OMLADINSKIH BRIGADA 88B

Proizvođač:

GLAXOSMITHKLINE MANUFACTURING S.P.A., Strada Provinciale Asolana N. 90 San Polo di Torrile (Parma),, Italija.

ili

JANSSEN PHARMACEUTICA NV, Turnhoutseweg 30, Beerse, Belgija

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart 2019.

Režim izdavanja leka

§▲ Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, shodno propisima o lekovima koji sadrže opojne droge.

Posebne mere uništavanja neupotrebljenog leka ili ostatka leka

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Broj i datum dozvole:

515-01-01496-18-001 od 16.03.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Kod odraslih, koristi se pre i u toku anestezije kao opioidni dodatak za izazivanje analgezije. Indikovan je za:

• Kratke i ambulantne intervencije.
• Srednje i duge hirurške intervencije, kada se daje kao injekcija u bolusu na početku, a zatim se daju dodatne injekcije leka ili kontinuirana infuzija.

Primenjen u veoma visokim dozama lek Rapifen se može koristiti kao agens za indukciju anestezije kod odraslih pacijenata koji su na veštačkoj ventilaciji.

Rapifen je indikovan za upotrebu kod novorođenčadi, odojčadi, dece i adolescenata kao:

• Opioidni analgetik u kombinaciji sa hipnotikom da izazove anesteziju
• Opioidni analgetik u kombinaciji sa opštom anestezijom i za kratke i za duge hiruške intervencije

Doziranje i način primene

Za intravensku primenu.

Lek Rapifen se intravenski može primenjivati kako kod odraslih pacijenata, tako i kod dece. Rapifen treba koristiti kao bolus injekciju (za kratke intervencije) ili kao bolus injekciju dopunjenu dodatnim dozama ili infuzijom (za duge i bolne hiruške intervencije).

Dozu leka Rapifen treba prilagoditi starosti, telesnoj težini i opštem stanju pacijenta, zatim njegovoj bolesti, upotrebi drugih lekova i vrsti hirurške intervencije i anestezije.

Odrasli pacijenti

Preporučeni način doziranja:

Lek Rapifen se može primeniti u rastvoru natrijum-hlorida, glukoze ili u rastvoru natrijum-laktata (Hartmanov rastvor). Ovi rastvori su kompatibilni sa plastičnim kesama i setom za davanje infuzije. Rastvore treba upotrebiti u roku od 24 h nakon pripreme.

Kod pacijenata koji spontano dišu, početna doza koja se daje u bolusu treba da se primeni polako, tako da davanje leka traje oko 30 sekundi (lek se može dati i u nekom od navedenih rastvora).

Nakon intravenske primene, kod odraslih pacijenata koji nisu primili premedikaciju, može se očekivati da će 1 mL leka Rapifen postići maksimalni efekat za 90 sekundi i da će obezbediti analgeziju u trajanju od 5-10 minuta. Periodi bolnijih stimulusa mogu se prevazići primenom malih dodatnih doza leka Rapifen. Za intervencije koje duže traju, neophodna je primena dodatnih doza leka Rapifen.

Kod pacijenata koji su na veštačkoj ventilaciji, poslednju dozu leka Rapifen ne treba davati u poslednjih 10 minuta hirurške intervencije, da bi se izbegla postoperativna respiratorna depresija nakon završetka hiruske intervencije.

Kod pacijenata koji se podvrgavaju dužim hiruškim intervencijama, a nalaze se na veštačkoj ventilaciji, Rapifen se može davati u infuziji brzinom od 0,5-1 mikrograma/kg/min. Odgovarajuće koncentracije alfentanila u plazmi mogu se postići brzo, jedino ukoliko se pre infuzije primeni i doza leka od 50-100 mikrograma/kg u bolusu ili u brzoj infuziji od 10 min.

Niže doze mogu odgovarati, na primer, pacijenatima kod kojih se anestezija postiže dodavanjem i drugih sredstava.

Infuziju alfentanila treba prekinuti do 30 minuta pre predviđenog kraja operacije.

Povećanje brzine infuzije može usporiti oporavak pacijenta od anestezije. Ukoliko je u toku perioda bolnih stimulusa neophodno dodavanje anestetika, za to je najbolje koristiti dodatne doze leka Rapifen (1-2 mL) u bolusu ili niske koncentracije isparljivih agenasa u kraćem vremenskom periodu.

Pacijentima sa ozbiljnim opekotinama koji se pripremaju za previjanje i slično, davane su doze od 18-28 mikrograma/kg/min za vremenski period do 30 minuta, bez potrebe za veštačkom ventilacijom. U hirurškim intervencijama na srcu, u kojima je Rapifen korišćen kao jedini anestetik, korišćene su doze u rasponu od 12- 50 mg/h.

Pedijatrijski pacijenti

Oprema za veštačku ventilaciju treba biti dostupna za upotrebu kod dece svih uzrasta, čak i za kratke intervencije kod dece koja spontano dišu.

Podaci koji se odnose na upotrebu kod dece, naročito one starosti od 1 meseca do 1 godine, ograničeni su (videti deo „Farmakokinetički podaci” iz Sažetka karakteristika leka).

• Novorođenčad (0 do 27 dana): Farmakokinetički parametri su veoma promenljivi kod novorođenčadi, naročito kod prevremeno rođenih. Klirens i vezivanje za proteine plazme su niži i mogu biti potrebne niže doze leka Rapifen. Novorođenčad treba pažljivo pratiti i u zavisnosti od odgovora titrirati dozu leka Rapifen.
• Odojčad i mala deca (28 dana do 23 meseca): Klirens može biti viši kod odojčadi i male dece u poređenju sa odraslim osobama. Za održavanje analgezije, može biti potrebno povećanje brzine infuzije leka Rapifen.
• Deca (2 do 11 godina): Klirens može biti neznatno viši i može biti potrebno povećanje brzine infuzije.
• Adolescenti: Farmakokinetika alfentanila kod adolescenata je slična onoj kod odraslih i nisu potrebne specijalne preporuke pri doziranju.

Preporuke za doziranje kod pedijatrijskih pacijenata

Zbog velike varijabilnosti u odgovoru na lek Rapifen kod mlađe dece teško je dati preporuke za doziranje u ovoj starosnoj populaciji. Kod starije dece se bolus doza od 10 do 20 mikrograma /kg leka Rapifen za uvođenje u anesteziju (tj. kao dodatak propofolu ili inhalacionom anestetiku) ili za analgeziju smatra odgovarajućom. Mogu se primeniti dodatne bolus injekcije od 5 do 10 mikrograma/kg leka Rapifen, u odgovarajućim intervalima.

Za održavanje analgezije tokom hiruške intervencije kod dece, može se primeniti Rapifen u infuziji brzinom od 0,5 do 2 mikrograma/kg/min. Doza mora biti titrirana ka višim ili nižim dozama u zavisnosti od potreba svakog pacijenta. Kada se primenjuje istovremeno sa intravenskim anestetikom, preporučena doza je približno 1 mikrogram/kg/min.

Može postojati veći rizik od nastanka respiratornih komplikacija i ukočenosti mišića kada se lek Rapifen primenjuje kod novorođenčadi i veoma male dece. Neophodne su mere opreza nabrojane u delu „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”.

Stariji i slabi pacijenti

Starijim (> 65 godina starosti) i slabim pacijentima može biti potrebno smanjenje doze ili učestalosti doziranja zbog dužeg poluvremena eliminacije leka Rapifen u ovoj starosnoj grupi (razblaživanje može biti od pomoći).

Kontraindikacije

Opstruktivna bolest pluća ili respiratorna depresija, ako pacijenti nisu na veštačkoj ventilaciji. Istovremeno uzimanje inhibitora monominooksidaze ili dve nedelje nakon prestanka uzimanja istih.

U toku porođaja ili pre presecanja pupčane vrpce tokom carskog reza, zbog mogućeg nastanka respiratorne depresije kod novorođenčeta.

Pacijenti sa poznatom preosetljivošću na alfentanil i druge morfinomimetike.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Upozorenja:

Nakon primene leka Rapifen može doći do pada krvnog pritiska. Ovaj efekat leka može biti mnogo snažniji kod hipovolemičnih pacijenata ili kod pacijenata koji istovremeno dobijaju sedative. Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere da bi se održao stabilan krvni pritisak.

Značajna respiratorna depresija praćena gubitkom svesti će se pojaviti nakon primene leka Rapifen u dozi preko 1 mg i dozno je zavisna. Ovaj i drugi farmakološki efekti leka Rapifen su obično kratkotrajni i mogu se otkloniti primenom specifičnih opioidnih antagonista (na primer, naloksona). Dodatne doze antagonista mogu biti neophodne zbog toga što respiratorna depresija može trajati duže od dužine dejstva opioidnih antagonista.

Kao i drugi opioidi, alfentanil može izazvati bradikardiju, koja može biti jaka i nagla, ali se može neutralisati primenom atropina. Posebne mere treba preduzeti nakon upotrebe lekova koji mogu oslabiti srce ili povećati vagusni tonus, kao što su anestetici ili beta blokatori, jer oni mogu predisponirati nastanak bradikardije ili hipotenzije. U tom slučaju treba pažljivo pratiti brzinu srčanog rada i krvni pritisak. Ukoliko se javi bradikardija ili pad krvnog pritiska, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.

Pojava srčanog zastoja nakon bradikardije je do sada prijavljivana veoma retko, i to kod pacijenata koji nisu dobili atropin. Zbog toga se preporučuje da antiholinergički lek bude pripremljen za primenu.

Mere opreza:

Kod starih i slabih pacijenata preporučuje se smanjenje doze leka. Kod pacijenata koji boluju od hipotireoidizma, plućnog oboljenja, alkoholizma, oštećenja jetre ili bubrega ili imaju smanjenu respiratornu rezervu, dozu leka treba titrirati oprezno, a može biti neophodno i produženo postoperativno praćenje pacijenta.

Kod pacijenata koji su na hroničnoj terapiji opioidima ili kod pacijenta za koje u anamnezi postoje podaci o zloupotrebi opioida, može biti potrebna primena veće doze leka.

Rapifen može tokom indukcije anestezije izazvati rigidnost mišića. Rigidnost, koja može zahvatiti i torakalne mišiće, može se izbeći primenom sledećih mera:

• sporom intravenskom injekcijom leka (to je obično dovoljno za niže doze);
• davanjem benzodiazepina u premedikaciji;
• primenom mišićnih relaksanasa neposredno pre davanja leka Rapifen.

Mogu se javiti ne-epileptički (mio-) klonički pokreti.

Kao i kod drugih jakih opioida duboka analgezija je praćena značajnom respiratornom depresijom, koja može trajati ili se ponovo pojaviti tokom ranog postoperativnog perioda. Pre otpuštanja pacijenta iz intenzivne nege, u postoperativnom periodu, neophodno je pažljivo pratiti pacijente kod kojih je primenjena infuzija ili velika doza leka Rapifen, kako bi bili sigurni da je spontano disanje uspostavljeno i da se održava bez stimulacije. Opremu za reanimaciju i antagoniste narkotika treba uvek imati na raspolaganju. Hiperventilacija tokom anestezije može izmeniti odgovor pacijenta na CO2 i tako uticati na disanje u postoperativnom periodu.

Kod pacijenata sa povećanim intrakranijalnim pritiskom treba izbegavati brze intravenske injekcije opioida, u bolusu. Kod takvih pacijenata prolazni pad srednjeg arterijskog pritiska je ponekad praćen kratkotrajnim smanjenjem perfuzionog pritiska u mozgu.

Pedijatrijska populacija

Može postojati veći rizik od nastanka respiratornih komplikacija kada se lek Rapifen primenjuje kod novorođenčadi i veoma male dece, nego kada se primenjuje kod starije dece i odraslih. Zbog ovoga, pedijatrijske pacijente treba pažljivo pratiti odmah nakon početka primene leka Rapifen. Oprema za veštačku ventilaciju mora biti dostupna za upotrebu kod dece svih uzrasta, čak i za kratke intervencije kod dece koja spontano dišu.

Ukoliko se lek Rapifen primenjuje kod novorođenčadi i male dece, trebalo bi razmotriti istovremenu primenu miorelaksansa zbog rizika od ukočenosti mišića. Svu decu treba pratiti dovoljno dugo nakon prestanka primene leka Rapifen kako bi se osigurao povratak spontanog disanja.

Zbog varijabilne farmakokinetike kod novorođenčadi mogu biti potrebne niže doze leka Rapifen. Novorođenčad treba pažljivo pratiti i dozu leka Rapifen titrirati u zavisnosti od odgovora (videti deo

„Doziranje i način primene”).

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma na 0,5 mg doze, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Uticaj drugih lekova na alfentanil

Depresori Centralnog nervnog sistema (CNS)

Lekovi kao što su barbiturati, benzodiazepini, neuroleptici, opšti anestetici i drugi neselektivni depresori centralnog nervnog sistema (npr. alkohol) mogu pojačati ili produžiti respiratornu depresiju izazivanu opiodima. Ukoliko se istovremeno sa alfentanilom koriste drugi narkotici ili depresori centralnog nervnog sistema, može se očekivati pojačan efekat lekova. Kada pacijenti primenjuju taj tip lekova, potrebno je da doza alfentanila bude manja od uobičajene. Istovremena upotreba depresora CNS-a sa lekom Rapifen kod pacijenata sa spontanom respiracijom može povećati rizik od respiratorne depresije, duboke sedacije, kome i smrti.

Uicaj leka Rapifen na druge lekove

Nakon primene leka Rapifen, doze drugih depresora CNS-a bi trebalo da budu smanjene. Ovo je naročito važno nakon operacije, jer duboku analgeziju prati izrazita respiratorna depresija, koja može biti postojana ili da se ponovi u postoperativnom periodu. Primena depresora CNS-a, kao što je benzodiazepin, tokom ovog perioda može nesrazmerno povećati rizik od respiratorne depresije.

U kombinaciji sa alfentanilom, koncentracije propofola u krvi su 17% više nego u odsustvu alfentanila. Istovremena primena alfentanila i propofola može zahtevati niže doze leka Rapifen.

Inhibitori citohroma P450 3A4 (CYP3A4)

Alfentanil se u organizmu metaboliše uglavnom preko citohroma P450 3A4. In vitro podaci ukazuju da i drugi snažni inhibitori citohroma P450 3A4 (npr. ketokonazol, itrakonazol, ritonavir) mogu inhibirati metabolizam alfentanila. Na osnovu dostupnih farmakokinetskih podataka, utvrđeno je da se metabolizam alfentanila može inhibirati flukonazolom, vorikonazolom, eritromicinom, diltiazemom i cimetidinom (poznati inhibitori citohroma P450 3A4). To može povećati rizik od produžene ili odložene respiratorne depresije. Istovremena primena takvih lekova sa alfentanilom zahteva poseban nadzor pacijenta; ponekad može biti potrebno smanjiti dozu leka Rapifen.

Upotreba lekova koji mogu oslabiti srce ili povećati tonus vagusa, kao što su anestetici ili beta blokatori, može predisponirati pojavu bradikardije ili hipotenzije. Bradikardija, a moguće i srčani udar, se mogu pojaviti kada se Rapifen kombinuje sa nevagolitičkim mišićnim relaksansima.

Inhibitori Monoamino oksidaze (MAOI)

Obično se preporučuje da se terapija MAO inhibitorima prekine 2 nedelje pre bilo kakve hirurške ili anestetičke intervencije.

Serotonergički lekovi

Istovremena primena fentanila i serotonergičkih lekova kao što su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) ili inhibitori monoamino oksidaze (MAO inhibitori), može povećati rizik od serotoninskog sindroma, stanja koji potencijalno ugrožava život.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Mada ni teratogeni ni akutni embriotoksični efekti nisu primećeni u eksperimentima na životinjama, nema dovoljno podataka za procenu rizika kod čoveka.

Zato je potrebno razmotriti odnos mogućeg rizika i koristi pre primene ovog leka kod trudnica.

Ne preporučuje se intravenska primena ovog leka za vreme porođaja (uključujući carski rez), jer alfentanil prolazi kroz placentu i može suzbiti spontano disanje u periodu po rođenju. Ako se lek Rapifen ipak primeni, potrebno je da oprema za asistiranu ventilaciju bude dostupna za hitnu primenu, ukoliko bude potrebno majci

i odojčetu. Opioidni antagonist za primenu kod novorođenčeta mora uvek biti dostupan. Poluvreme eliminacije opioidnog antagoniste može biti kraće nego poluvreme eliminacije alfentanila, stoga može biti neophodna ponovljena primena opioidnog anatagoniste.

Dojenje

Alfentanil može dospeti u mleko majke. Zato se ne preporučuje dojenje ili upotreba izmuženog mleka majke 24h posle primene leka Rapifen.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Kada je predviđeno rano otpuštanje iz bolnice, pacijenta treba upozoriti da ne upravlja motornim vozilima i da ne rukuje mašinama najmanje 24 sata nakon intervencije.

Neželjena dejstva

Neželjene reakcije

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije (učestalost ≥10%) su: mučnina i povraćanje. Neželjene reakcije navedene u Tabeli 1 su prijavljivane u toku kliničkih ispitivanja (1157 subjekata) i/ili kao spontane prijave u postmarketinškom periodu.

Prikazana učestalost prati sledeću konvenciju: Veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1,000 do <1/100), retko (≥1/10,000 do <1/1,000), veoma retko (<1/10,000); i nije poznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka iz kliničkih ispitivanja).

Neželjene reakcije na alfentanil, spontano prijavljene u toku postmarketinškog perioda u svetu, a koje su ispunile granične kriterijume su uključene. Za razliku od kliničkih studija, za spontano prijavljene neželjene reakcije se ne mogu obezbediti precizne učestalosti. Iz tog razloga, učestalost za ove prijave je klasifikovana kao nepoznata.

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da učestalost, vrsta i ozbiljnost neželjenih reakcija kod dece bude ista kao kod odraslih, sa izuzetkom sledećeg:

Blaga do umerena ukočenost mišića je bila često primećena kod novorođenčadi, iako je broj novorođenčadi

uključenih u kliničke studije bio mali. Ozbiljna ukočenost i trzaji se mogu javiti manje često i mogu biti praćeni prolaznim poremećajem disanja, naročito pri visokim dozama leka Rapifen ili pri velikoj brzini intravenske injekcije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Manifestacije predoziranja alfentanilom generalno predstavljaju produžetak njegovih farmakoloških dejstava, i podrazumevaju sledeće:

Ako je hipotenzija jaka ili perzistira, kao mogući uzrok treba razmotriti hipovolemiju koju, u slučaju pojave, treba kontrolisati odgovarajućom parenteralnom primenom tečnosti.

Predloženi postupci ne isključuju upotrebu drugih klinički indikovanih mera.

Telesnu temperaturu i odgovarajući unos tečnosti treba održavati i pratiti kod pacijenta 24h.

Odgovarajuće opioidne antagoniste (npr. nalokson) treba uvek imati na raspolaganju, radi evenetualnog tretmana respiratorne depresije.