Rebif je indikovan za lečenje relapsne multiple skleroze.
U sprovedenim kliničkim studijama, ovo stanje se karakteriše pojavom dve ili više akutnih egzacerbacija tokom prethodne dve godine (videti odeljak 5.1).
Nije pokazana efikasnost leka kod pacijenata sa sekundarnom progresivnom multiplom sklerozom bez pojave relapsne aktivnosti. (videti odeljak 5.1).
Terapija treba da se započne pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju ove bolesti. Doziranje:
Preporučeno doziranje leka Rebif iznosi 44 mikrograma u vidu supkutane injekcije tri puta nedeljno. Primena leka Rebif u dozi od 22 mikrograma, tri puta nedeljno supkutanom injekcijom, preporučuje se pacijentima koji prema mišljenju specijaliste koji ih leči ne mogu da tolerišu visoke doze.
Na početku terapije lekom Rebif, dozu treba postepeno povećavati kako bi se omogućio razvoj tahifilakse i na taj način smanjila pojava neželjenih reakcija. Pakovanje leka Rebif odgovara potrebama pacijenta za prvih mesec dana.
Pedijatrijska populacija:
Nema kliničkih ili farmakokinetičkih studija koje su sprovedene kod dece ili adolescenata. Ipak, pedijatrijska retrospektivna kohortna studija je prikupila podatke o bezbednosti leka Rebif iz istorija bolesti dece (n=52) i adolescenata (n=255). Rezultati ove studije navode da je bezbednosni profil primene leka Rebif 22 mikrograma i 44 mikrograma kod dece (od 2 do 11 godina) i adolescenata (od 12 do 17 godina starosti) supkutano tri puta nedeljno sličan onome koji je prisutan kod odraslih.
Bezbednost i efikasnosti primene leka Rebif kod dece mlađe od 2 godine nije poznata. Lek Rebif ne treba upotrebljavati u ovoj populaciji.
Način primene:
Rebif, rastvor za supkutanu injekciju u ulošku je namenjen za višedoznu primenu i pacijent treba da ga koristiti isključivo sa elektronskim injekcionim uređajem (autoinjektorom) RebiSmart pošto je prošao adekvatnu obuku za korišćenje ovog uređaja sa zdravstvenim radnikom.
Pre primene potrebno je proučiti uputstva data u Uputstvu za pacijenata i Uputstvu za upotrebu autoinjektora RebiSmart.
Pre primene injekcije i 24h nakon svake injekcije, savetuje se primena antipiretičkog analgetika da bi se smanjili simptomi slični gripu koji se javljaju nakon davanja leka Rebif.
Još uvek nije poznato koliko dugo pacijent treba da bude na terapiji interferonom beta-1a. Bezbednost i efikasnost leka Rebif nisu poznati u periodu dužem od 4 godine. Preporučuje se da se procena pacijenata vrši najmanje svake druge godine tokom četvorogodišnjeg perioda lečenja lekom Rebif. Odluku o daljem lečenju treba da donese lekar specijalista nakon procene svakog pacijenta posebno.
Pacijenti treba da budu obavešteni o najčeščim neželjenim dejstvima u vezi sa primenom interferona beta, uključujući simptome sindroma nalik gripu (videti odeljak 4.8). Ovi simptomi su najizraženiji na početku terapije dok im se učestalost i težina smanjuju pri kontinuiranoj terapiji.
Trombotička mikroangiopatija (TMA)
Tokom terapije lekovima koji sadrže interferon beta zabeleženi su slučajevi trombotičke mikroangiopatije, koja se manifestuje kao trombotička trombocitopenijska purpura (TTP) ili hemolitički uremijski sindrom (HUS), uključujući i slučajeve sa fatalnim ishodom. Ovi neželjeni događaji su zabeleženi u različitim fazama lečenja i mogu se pojaviti u periodu od nekoliko nedelja do nekoliko godina nakon početka primene interferona beta. Rana klinička slika uključuje trombocitopeniju, pojavu hipertenzije, povišenu temperaturu, CNS simptome (npr. konfuzija, pareza) i poremećaj funkcije bubrega. Laboratorijski nalazi koji upućuju na TMA uključuju smanjen broj trombocita, povišenu serumsku laktat–dehidrogenazu (LDH) zbog hemolize i
shistocite (fragmenti eritrocita) u krvnom razmazu. Stoga, ukoliko se uoče klinički simptomi TMA, preporuka je da se urade dodatni testovi za odredjivanje nivoa trombocita, serumske LDH, razmaz krvi i ispitivanje funkcije bubrega. Ukoliko se dijagnostikuje TMA, potrebno je bez odlaganja započeti lečenje (razmotriti izmenu plazme) i preporuka je da se odmah prekine terapija lekom Rebif.
Depresija i suicidne ideje
Rebif treba da se primenjuje sa oprezom kod pacijenata koji su bolovali, ili trenutno boluju od depresije, posebno ako je došlo do razvoja suicidnih ideja (videti odeljak 4.3). Poznato je da se depresija i suicidne ideje javljaju sa povećanom učestalošću u populaciji pacijenata sa multiplom sklerozom, kao i u vezi sa upotrebom interferona. Pacijenti na terapiji lekom Rebif treba odmah da prijave bilo koji simptom depresije i/ili suicidne ideje lekaru koji ih leči. Pacijenti koji pokazuju znake depresije treba pažljivo da budu praćeni tokom terapije lekom Rebif i da budu na odgovorajućoj terapiji. Eventualno treba razmotriti obustavu terapije lekom Rebif (videti odeljke 4.3 i 4.8).
Epilepsija
Rebif treba da se daje sa pažnjom kod pacijenata sa pozitivnom anamnezom epilepsije i onima koji primaju antiepileptičku terapiju, pogotovu ukoliko epilepsija nije adekvatno kontrolisana antiepilepticima (videti odeljke 4.5 i 4.8).
Srčana oboljenja
Pacijente sa srčanim oboljenjima, kao što su angina pektoris, kongestivna srčana insuficijencija ili aritmije, treba brižljivo pratiti zbog mogućeg pogoršanja njihovog kliničkog stanja nakon početka terapije interferonom beta-1a. Simptomi sindroma nalik prehladi povezani sa terapijom interferonom beta-1a mogu da budu stresogeni za pacijente sa srčanim oboljenjem.
Nekroza tkiva na mestu injekcije
Primećena je nekroza tkiva na mestu injekcije kod pacijenata koji koriste Rebif (videti odeljak 4.8). Da bi smanjili rizik od pojave nekroze na mestu injekcije pacijenta treba savetovati da:
Proceduru samo-administracije kod pacijenta treba periodično proveravati, posebno ako se pojave reakcije na mestu injekcije.
Ukoliko pacijent ima bilo kakvu pojavu na koži, koja može da bude povezana sa oticanjem ili drenažom tečnosti iz mesta primene, pacijent treba da se javi lekaru pre nego što nastavi sa terapijom. Ukoliko pacijent ima multiple lezije, Rebif treba isključiti dok se ne oporavi. Pacijent sa pojedinačnom lezijom može da nastavi sa terapijom ukoliko nekroza nije previše ekstenzivna.
Poremećaj funkcije jetre
U kliničkim studijama sa lekom Rebif, čest je asimptomatski porast vrednosti transaminaza jetre (pogotovu alanin aminotransferaze (ALT)) a kod 1-3% pacijenata porast vrednosti transaminaza jetre je bio 5 puta iznad gornje granice. U odsustvu kliničkih simptoma, vrednost serumske ALT treba da se prati pre početka terapije, u prvom, trećem, i šestom mesecu terapije i nakon toga periodično. Treba razmotriti smanjivanje doze leka Rebif ukoliko ALT poraste 5 puta više od gornje granice, i postepeno povećavanje kada se vrednost enzima normalizuje. Terapiju lekom Rebif treba započinjati pažljivo kod pacijenata koji u anamnezi imaju značajna oboljenja jetre, kliničke dokaze aktivnog oboljenja jetre, zloupotrebe alkohola ili povećanog serumskog ALT-a (>2,5 puta iznad gornje granice). Terapiju lekom Rebif treba obustaviti ukoliko se pojavi žutica ili drugi klinički simptom disfunkcije jetre.
Rebif, kao i drugi beta interferoni, ima potencijal da uzrokuje teško oštećenje jetre (videti odeljak 4.8), uključujući i akutnu hepatičnu insuficijenciju. Većina slučajeva teškog oštecenja jetre nastaje u prvih šest meseci po započinjanju terapije. Mehanizam retke simptomatske disfunkcije jetre nije poznat. Nijedan specifičan faktor rizika nije identifikovan.
Renalni i urinarni poremećaji
Nefrotski sindrom
Tokom terapije lekovima koji sadrže interferon beta-1a zabeleženi su slučajevi nefrotskog sindroma sa različitim oblicima nefropatija uključujući fokalnu segmentalnu glomerulosklerozu (FSGS), lipoidnu nefrozu (MCD minimal change disease), membranoproliferativni glomerulonefritis (MPGN) i membranoznu glomerulopatiju (MGN). Ovi neželjeni događaji su zabeleženi u različitim vremenskim intervalima u toku lečenja i mogu se javiti i nakon nekoliko godina primene interferon beta-1a.
Preporučuje se periodično praćenje ranih znakova ili simptoma, kao što su edem, proteinurija, oštećena funkcija bubrega, naročito kod pacijenata sa povećanim rizikom za nastanak bubrežnih oboljenja. Neophodno je odmah započeti terapiju nefrotskog sindroma i razmotriti i prekid terapije lekom Rebif.
Laboratorijski nalazi
Abnormalni laboratorijski nalazi su povezani sa upotrebom interferona. Zbog toga, pored onih laboratorijskih testova koji su uobičajeni za praćenje pacijenata sa multiplom sklerozom, preporučuje se i praćenje enzima jetre i kontrola kompletne i diferencijalne krvne slike i trombocita u redovnim intervalima (1, 3 i 6 meseci) od uvođenja terapije lekom Rebif, a onda i periodično u odsustvu kliničkih simptoma.
Poremećaji tiroidne funkcije
Kod pacijenata koji su na terapiji lekom Rebif mogu se razviti poremećaji tireoidne funkcije ili pogoršanje već postojećeg poremećaja. Testiranje tireoidne funkcije se preporučuje na početku terapije, a ako vrednosti testova odstupaju od normalnih, svakih 6 – 12 meseci po započinjanju terapije. Ukoliko su početni testovi normalni, rutinsko testiranje nije potrebno, ali treba da se uradi ukoliko se pojave klinički nalazi tireoidne disfunkcije (videti odeljak 4.8).
Teška bubrežna ili hepatička insuficijencija i teška mijelosupresija
Prilikom upotrebe interferona beta-1a, posebnu pažnju treba obratiti kod pacijenta sa teškom bubrežnom i hepatičnom insuficijencijom i pacijenata sa teškom mijelosupresijom.
Neutrališuća antitela
Tokom terapije interferonom beta-1a može doći do pojave serumskih neutrališućih antitela na interferon beta-1a. Tačna incidenca pojave antitela je još uvek nepoznata. Klinički podaci sugerišu da posle 24 do 48 meseci od početka terpije lekom Rebif 22 mikrograma, približno 24% pacijenata razvije perzistentna serumska antitela na interferon beta-1a. Pokazano je da prisustvo antitela umanjuje farmakodinamski odgovor na interferon beta-1a (beta-2 mikroglobulin i neopterin). Iako klinički značaj indukcije antitela nije u potpunosti razjašnjen, pojava neutrališućih antitela je povezivana sa smanjenom efikasnošću kliničkih (relapsi) i MRI varijabli. Ukoliko pacijent slabo odgovori na terapiju lekom Rebif i ima neutrališuća antitela, nadležni lekar treba ponovo da proceni odnos korist/rizik nastavka terapije.
Upotreba različitih testova za detektovanje serumskih antitela i različita tumačenja testova ograničavaju mogućnost poređenja antigenosti između različitih lekova.
Ostali oblici multiple skleroze
Dostupan je mali broj podataka o bezbednosti i efikasnosti leka kod pacijenata sa multiplom sklerozom koji svoju terapiju ne dobijaju u ambulantama. Rebif nije ispitan na pacijentima sa primarno pregresivnom multiplom sklerozom i ne treba ga koristiti kod ovih pacijenata.
Benzil alkohol
Ovaj lek sadrži 2,5 mg benzilalkohola po dozi. Ne sme da se primenjuje kod prevremeno rođenih beba ili novorođenčadi. Može izazvati toksične i anafilaktičke reakcije kod dece do 3 godine starosti.
Do sada nisu urađene studije interakcije interferona beta-1a sa drugim lekovima kod ljudi.
Primećeno je da interferoni smanjuju aktivnost citohrom P450 zavisnih enzima jetre kod ljudi i životinja. Treba biti oprezan kod davanja leka Rebif u kombinaciji sa lekovima koji imaju uzak terapijski indeks i uglavnom su zavisni od jetrinog sistema citohroma P450 za klirens, npr. antiepileptici i neke grupe antidepresiva.
Interakcija leka Rebif sa kortikosteroidima ili adrenokortikotropnim hormonom (ACTH) nije sistematski proučavana. Kliničke studije pokazuju da pacijenti sa multiplom sklerozom mogu da primaju Rebif i kortikosteroide ili ACTH tokom relapsa.
Žene u reproduktivnom periodu
Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste adekvatne mere kontracepcije. Ukoliko pacijentkinja ostane u drugom stanju ili planira trudnoću dok uzima Rebif, treba da bude obaveštena o mogućim rizicima a takođe treba da se uzme u razmatranje i mogućnost obustavljanja terapije (videti odeljak 5.3). Kod pacijentkinja sa visokom stopom relapsa pre početka terapije, treba uporediti rizik od teškog relapsa po prestanku terapije Rebif-om u slučaju trudnoće sa mogućim povećanim rizikom od spontanog pobačaja.
Trudnoća
Postoje ograničeni podaci o upotrebi leka Rebif tokom trudnoće. Dostupni podaci pokazuju da može postojati povećan rizik od spontanog pobačaja. Zbog toga je započinjanje terapije kontraindikovano tokom trudnoće (videti odeljak 4.3).
Dojenje
Nije poznato da li se Rebif izlučuje u mleko dojilje. Zbog mogućnosti pojave teških neželjenih reakcija kod dece koja doje, treba da se donese odluka o prestanku dojenja ili prestanku terapije ovim lekom.
Plodnost
Uticaji leka Rebif na plodnost nisu ispitani.
Neželjena dejstva vezana za centralni nervni sistem povezana sa upotrebom interferona beta (npr. vrtoglavica) mogu da utiču na sposobnost pacijenta da vozi ili rukuje mašinama (videti odeljak 4.8).
Sažetak bezbednosnog profila
Najučestalija neželjena reakcija povezana sa terapijom lekom Rebif odnosi se na sindrom sličan gripu. Simptomi slični gripu imaju tendenciju da budu najizraženiji pri započinjanju terapije i učestalost se smanjuje sa trajanjem terapije. Približno 70% pacijenata lečenih lekom Rebif može da očekuje pojavu tipičnih za interferon sindroma sličnih gripu u prvih 6 meseci od započinjanja terapije. Približno 30% pacijenata takođe može da ima reakcije na mestu aplikacije, uglavnom blago zapaljenje ili eritem. Asimptomatski porast vrednosti laboratorijskih parametara funkcije jetre i smanjenje broja belih krvnih ćelija je takođe često.
Većina neželjenih reakcija uočenih pri primeni interferona beta-1a je obično reverzibilna i blaga, i dobro reaguje na smanjenje doze. U slučaju teških ili trajnih neželjenih dejstava, doza leka Rebif može privremeno da se smanji ili da se obustavi terapija, po odluci lekara.
Lista neželjenih reakcija
Navedene neželjene reakcije identifikovane su tokom kliničkih studija kao i u toku postmarketinškog prikupljanja podataka. Neželjene reakcije obeležene zvezdicom (*) prikazuju neželjene reakcije tokom postmarketinškog istraživanja. Neželjena dejstva navedena dole su klasifikovana u skladu sa učestalošću pojave prema sledećem:
Veoma često (≥1/10) Često (≥1/100 do <1/10)
Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)
Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Veoma česta: Neutropenija, limfopenija, leukopenija, trombocitopenija, anemija
Retka: Trombotička mikroangiopatija uključujući i trombotičku trombocitopenijsku purpuru / hemolitički uremijski sindrom* (označava grupu lekova koji sadrže interferona beta, videti odeljak 4.4), pancitopenija*
Endokrini poremećaji
Povremena: Tireoidna disfunkcija, najčešće prezentovana kao hipotireoidizam ili hipertireoidizam
Poremećaji imunskog sistema
Retka: Anafilaktičke reakcije*
Hepatobilijarni poremećaji
Veoma česta: Asimptomatski porast transaminaza Česta: Izraženi porast transaminaza
Povremena: Hepatitis sa ili bez žutice*
Retka: Insuficijencija jetre* (vidi odeljak 4.4.), autoimuni hepatitis*
Psihijatrijski poremećaji Česta: Depresija, nesanica Retka: Pokušaj samoubistva*
Poremećaji nervnog sistema Veoma česta: Glavobolja Povremena: Konvulzije*
Nepoznate učestalosti: Prolazni neurološki simptomi (npr. hipoestezija, mišićni spazam, parestezija, teškoće u hodanju, mišićno-koštana ukočenost) koji mogu da oponašaju egzacerbaciju multiple skleroze*
Poremećaji oka
Povremena: Vaskularni poremećaji retine (npr. retinopatija, cotton wool spots (eksudati koji liče na pamučnu vatu) i opstrukcija retinalne arterije ili vene*
Vaskularni poremećaji
Povremena: Tromboembolijski događaji*
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Povremena: Dispneja*
Nepoznate učestalosti: Plućna arterijska hipertenzija* (označava grupu lekova koji sadrže interferon beta, videti ispod Plućna arterijska hipertenzija)
Gastrointestinalni poremećaji
Česta: Dijareja, povraćanje, mučnina
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Česta: Pruritus, osip, eritematozni osip, makulopapularni osip, alopecija* Povremena: Urtikarija*
Retka: Quincke-ov edem (angioedem)*, erythema multiforme*, kožna reakcija nalik erythema multiforme*, Stevens-Johnson-ov sindrom*
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnogtkiva
Česta: Mijalgija, artralgija
Retka: Lekom izazvan lupus eritematozus*
Poremećaj bubrega i urinarnog sistema
Retka: Nefrotski sindrom*, glomeruloskleroza* (videti odeljak 4.4)
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Veoma česta: Inflamacija na mestu primene, reakcije na mestu primene, simptomi slični gripu Česta: Bol na mestu primene, umor, rigor, temperatura
Povremena: Nekroza na mestu primene, masa na mestu primene, apsces na mestu primene, infekcija na mestu primene*, pojačano znojenje*
Retka: Celulitis na mestu primene*
Pedijatrijska populacija
Nijedna formalna klinička i farmakokinetička studija nije sprovedena kod dece i adolascenata. Međutim, ograničeni objavljeni podaci sugerišu da je bezbednosni profil primene leka Rebif 22 mikrograma i 44 mikrograma tri puta nedeljno kod dece i adolescenata (od 2 do 17 godina) sličan onome kod odraslih.
Neželjena dejstva koja se odnose na farmakološku grupu
Primena interferona je povezivana sa anoreksijom, vrtoglavicom, anksioznošću, aritmijama, vazodilatacijom i palpitacijom, menoragijom i metroragijom.
Tokom terapije interferonom beta može da dođe do povećanog stvaranja auto-antitela. Plućna arterijska hipertenzija
Slučajevi plućne arterijske hipertenzije (PAH) su prijavljivani tokom terapije lekovima koji sadrže interferon beta. Slučajevi su prijavljivani u različitim vremenskim tačkama, i do nekoliko godina nakon započinjanja terapije interferonom beta.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
U slučaju predoziranja, pacijente treba hospitalizovati radi opservacije i dati adekvatnu pomoćnu terapiju.
Farmakoterapijska grupa: Imunostimulansi; interferoni
ATC šifra: L03AB07
Interferoni predstavljaju grupu endogenih glikoproteina sa imunomodulatornim, antivirusnim i antiproliferativnim delovanjem.
Rebif (Interferon beta-1a) poseduje istu sekvencu amino kiselina kao endogeni humani interferon beta. Proizveden je u ćelijama sisara (ćelije ovarijuma kineskog hrčka) i zbog toga je glikoziliran kao i prirodni protein.
Bez obzira na način primene, farmakodinamske promene su povezane sa primenom leka Rebif.
Posle pojedinačne doze, intercelularna i serumska aktivnost 2'5'- OAS sintetaze i serumske koncentracije beta-2 mikroglobulina i neopterina rastu u prva 24 sata, i počinju da opadaju u naredna 2 dana. Intramuskularna i supkutana primena daju u potpunosti podudarne odgovore. Nakon ponovljene supkutane primene svakih 48 sati za 4 doze, navedeni biološki odgovori ostaju povećani bez znakova razvoja tolerancije.
Markeri biološkog odgovora (npr. 2'5'- OAS aktivnost, neopterin i beta 2-mikroglobulin) su indukovani nakon supkutane primene doza interferon beta-1a zdravim dobrovoljcima. Vreme potrebno za postizanje maksimalne koncentracije neopterina, beta 2 mikroglubulina i 2'5'-OAS nakon primene jedne supkutane injekcije je bilo 24 do 48 sati, 12 sati za MX1 i 24 sata za ekspresiju gena OAS1 i OAS2. Za većinu markera zabeležene su slične maksimalne vrednosti u približno istim vremenskim intervalima nakon prve i šeste primene.
Tačan mehanizam dejstva leka Rebif kod multiple skleroze se još uvek ispituje. Relapsno remitentna multipla skleroza
Bezbednost i efikasnost leka Rebif primenjenog supkutano tri puta nedeljno u dozama od 11 do 44 mikrograma (3-12 miliona i.j.), ispitivan je kod pacijenata sa relapsno-remitentnom multiplom sklerozom. Pokazano je da Rebif 22 mikrograma u pomenutim dozama smanjuje incidencu ( za približno 30% tokom 2 godine) i težinu relapsa bolesti kod pacijenata sa najmanje dve egzacerbacije u prethodne dve godine i sa skorom skale EDSS (Expanded Disability Status Scale) od 0 do 5,0 na početku studije. Procenat pacijenata kod kojih je došlo do progresije bolesti odnosno onesposobljenosti, definisanom kao povećanje od najmanje jednog poena na skali EDSS smanjena je sa 39% (u grupi na placebu) na 30% (u grupi na leku Rebif 22 mikrograma). Tokom 4 godine praćenja egzacerbacije su smanjene za 22% kod pacijenata lečenih lekom Rebif 22 mikrograma i za 29% kod pacijenata koji su bili na terapiji lekom Rebif 44 mikrograma u poređenju sa grupom pacijenata na placebu tokom 2 godine, a zatim su nastavili sa terapijom lekom Rebif 22 ili Rebif 44 mikrograma tokom sledeće 2 godine.
Sekundarna progresivna multipla skleroza
U trogodišnjoj studiji sprovedenoj na pacijentima sa sekundarnom progresivnom multiplom sklerozom (EDSS 3-6,5) i znacima kliničke progresije u prethodne dve godine, a koji nisu imali relaps u prethodnih 8 nedelja, Rebif nije imao značajan efekat na progresiju bolesti (onesposobljenosti), ali je stopa relapsa smanjena za približno 30%. Kada je populacija pacijenata podeljena u 2 podgrupe (pacijenti sa i oni bez relapsa u dvogodišnjem periodu pre početka studije), pokazano je da Rebif nije imao efekat na smanjenje onesposobeljenisti kod pacijenta koji nisu imali relapse u predhodne 2 godine, ali kod pacijenata sa relapsima, procenat pacijenata sa progresijom onesposobljenosti na kraju studije je smanjena sa 70% (placebo) na 57% (Rebif 22 mikrograma i 44 mikrograma kombinovano). Ove rezultate dobijene naknadno u podgrupama pacijenata treba interpretirati sa oprezom.
Primarna progresivna multipla skleroza
Rebif još uvek nije ispitivan kod pacijenata sa primarnom progresivnom multiplom sklerozom i ne treba ga primenjivati kod ovih pacijenata.
Resorpcija
Kod zdravih dobrovoljaca posle intravenske primene interferona beta-1a dolazi do naglog multieksponencijalanog pada, sa koncentracijama u serumu koje su proprocionalne datoj dozi ovog leka. Supkutana i intramuskularna primena leka Rebif daju ekvivalentnu izloženost interferonu beta.
Distribucija
Nakon ponovljenih supkutanih injekcija leka Rebif u dozana od 22 i 44 mikrograma, maksimalne koncentracije se obično postižu nakon 8 sati, ali uz značajne varijacije.
Eliminacija
Posle ponovljenog doziranja kod zdravih dobrovoljaca, osnovni farmakokinetički parametri (PIKt i Cmax) povećali su se proporcionalno povećanju doze sa 22 mikrograma na 44 mikrograma. Prividno poluvreme eliminacije je 50-60 sati, što je u skladu sa zapaženom akumulacijom nakon pirmene ponovljenih doza.
Metabolizam
Interferon beta-1a se uglavnom metaboliše i ekskretuje putem jetre i bubrega.
Pretklinički podaci ne pokazuju poseban rizik za ljude na osnovu konvencionalnih ispitivanja bezbednosne farmakologije, toksičnosti nakon primene ponovljenih doza i genotoksičnosti.
Kancerogenost leka Rebif nije ispitivana.
Studija embrionalne/fetalne toksičnosti na majmunima nije pokazala znake reproduktivnih poremećaja. Na osnovu praćenja drugih alfa i beta interferona, povećan rizik od pobačaja se ne može isključiti. Nema podataka o dejstvu interferona beta-1a na plodnost muškaraca.
Manitol Poloksamer 188 L-metionin Benzilalkohol Natrijum-acetat
Sirćetna kiselina – za podešavanje pH Natrijum-hidroksid– za podešavanje pH Voda za injekcije
Nije primenljivo.
18 meseci.
Rok upotrebe posle prvog otvaranja: 28 dana, na temperature od 2°C-8°C, u originalnom pakovanju.
Čuvati u frižideru (2°C – 8°C) dalje od delova rashladnog uređaja. Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Autoinjektor RebiSmart u kome se nalazi uložak sa lekom Rebif, mora se čuvati u originalnom pakovanju na temperaturi 2°C – 8°C, u frižideru.
U slučaju da ne postoji mogućnost čuvanja u frižideru, Rebif se može čuvati jednokratno na temperaturi do 25ºC najviše 14 dana, posle čega se do isteka roka upotrebe navedenog na pakovanju leka, čuva u frižideru.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja i nakon razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.
Uložak od stakla tip I, sa gumenim čepom i talasastom kapicom od aluminijuma ili halobutil gume, koji sadrži 1,5mL rastvora za injekcije.
Rebif 22 mikrograma je dostupan u pakovanju od 4 uloška.
Uložak sa rastvorom za injekciju spreman za upotrebu sa autoinjektorom RebiSmart.
Za višedoznu upotrebu. Treba koristiti samo bistar do opalescentan rastvor, bez vidljivih znakova kvarenja. Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebve treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Rebif pripada grupi lekova poznatih kao interferoni. Interferoni su prirodne supstance koje prenose poruke između ćelija. Interferoni se stvaraju u telu i imaju važnu ulogu u imunom sistemu. Putem mehanizama koji nisu u potpunosti razjašnjeni, interferoni pomažu u ograničavanju oštećenja centralnog nervnog sistema koje je povezano sa multiplom sklerozom.
Lek Rebif je visoko prečišćen protein koji je sličan prirodnom interferonu beta koji se stvara u ljudskom organizmu.
Lek Rebif se koristi u terapiji multiple skleroze. Pokazano je da smanjuje broj relapsa (ponovnih pojava bolesti) i njihovu težinu, kao i da usporava napredovanje invaliditeta nastalog kao posledica bolesti.
Upozorenja i mere opreza:
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primenite lek Rebif.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate oboljenje:
tako da lekar može pažljivo da prati Vašu terapiju i uoči bilo kakvo pogoršanje.
Drugi lekovi i Rebif
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Posebno, recite svom lekaru ako koristite antiepileptike ili antidepresive.
Uzimanje leka Rebif sa hranom, pićima i alkoholom
Nema posebnih upozorenja.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što počnete da koristite ovaj lek.
Ne smete početi terapiju lekom Rebif ukoliko ste trudni. Dok uzimate ovaj lek, morate da koristite efektivne metode kontracepcije ukoliko ste žena u reproduktivnom periodu. Ukoliko zatrudnite ili planirate trudnoću dok uzimate lek Rebif, obratite se Vašem lekaru za savet.
Pre uzimanja ovog leka, molimo Vas da obavestite Vašeg lekara ukoliko dojite. Ne preporučuje se upotreba leka Rebif tokom dojenja.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Efekti same bolesti ili terapije mogu da utiču na Vašu sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama. Ukoliko ste zabrinuti treba da porazgovarate sa Vašim lekarom.
Lek Rebif sadrži benzil alkohol
Ovaj lek sadrži 2,5 mg benzilalkohola po dozi. Ne sme da se primenjuje kod prevremeno rođenih beba ili novorođenčadi. Može izazvati toksične i alergijske reakcije kod dece uzrasta do 3 godine.
Ovaj lek je za višedoznu upotrebu.
Uvek primenjujte lek Rebif tačno onako kako Vam je objasnio Vaš lekar. Proverite sa Vašim lekarom, ukoliko niste sigurni.
Doziranje
Uobičajena doza je 44 mikrograma (12 miliona i.j.) tri puta nedeljno. Vaš lekar Vam je prepisao nižu dozu od 22 mikrograma (6 miliona i.j.), koja se primenjuje tri puta nedeljno. Niža doza se preporučuje za pacijente koji ne podnose veću dozu.
Lek Rebif treba primeniti tri puta nedeljno, i ukoliko je moguće
Upotreba kod dece i adolescenata (2 do 17 godina starosti):
Nema formalnih kliničkih ili farmakokinetičkih studija koje su sprovedene kod dece ili adolescenata. Ipak, postoje raspoloživi klinički podaci koji navode da je bezbednosni profil primene leka Rebif 22 mikrograma i 44 mikrograma supkutanim putem tri puta nedeljno kod dece i adolescenata sličan onome koji je prisutan kod odraslih.
Upotreba kod dece (ispod 2 godine starosti):
Lek Rebif ne treba upotrebljavati kod dece mlađe od 2 godine.
Način primene
Pre primene leka Rebif:
Gde primeniti lek Rebif :
koži, možete da osetite peckanje.
Kako primeniti lek Rebif:
svetlucati zelenim svetlom.
Posle injektovanja leka Rebif pomoću autoinjektora RebiSmart:
Detaljne instrukcije možete naći u uputstvu za upotrebu autoinjektora RebiSmart. Ukoliko imate dodatnih pitanja, obratite se Vašem lekaru.
Ako ste primenili više leka Rebif nego što treba
Ukoliko ste primenili veću dozu leka Rebif nego što trebal, odmah se javite Vašem lekaru!
Ako ste zaboravili da primenite lek Rebif
Ukoliko ste zaboravili da primenite lek, nastavite sa primenom leka sledećeg dana po rasporedu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili zaboravljenu.
Ako naglo prestanete da primenjujete lek Rebif
Moguće je da ne primetite dejstvo leka Rebif odmah. Zbog toga ne treba da prekidate primenu leka Rebif već da nastavite da ga uzimate redovno radi postizanja željenog rezultata. Ukoliko niste sigurni u efikasnost leka molimo Vas da se konsultujete sa Vašim lekarom.
Ne smete prestati sa upotrebom leka bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, lek Rebif može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primenjuju ovaj lek.
Ukoliko osetite neku od sledećih ozbiljnih neželjenih reakcija, odmah prestanite sa primenom leka Rebif i hitno se obratite lekaru:
koncentraciji, nesanica i zbunjenost (konfuzija).
Obratite se svom lekaru ukoliko osetite bilo koju od sledećih neželjenih reakcija:
Simptomi slični gripu, kao što su glavobolja, temperatura, drhtavica, bolovi u mišićima i zglobovima, umor i mučnina su veoma česti (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) .
Ovi simptomi su obično blagi, češće se javljaju na početku terapije i smanjuju se sa kontinuiranom upotrebom. Da bi pomogao u smanjivanju ovih simptoma Vaš lekar može da Vam preporuči da uzimate lekove za snižavanje telesne temperature i ublažavanje bolova, pre upotrebe leka i 24 sata nakon svake injekcije.
(mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek). Pogledajte preporuke u odeljku „
Upozorenja i mere opreza“ da biste sveli na minimum rizik od pojave ovih reakcija.
Mesto injekcije može da se inficira (učestalost povremena); koža može da bude otečena, osetljiva i
tvrda, i cela regija može da bude veoma bolna. Ukoliko osetite bilo koji od ovih simptoma, obratite se Vašem lekaru za savet.
Broj belih krvnih zrnaca, crvenih krvnih zrnaca ili trombocita može da se smanji individualno (veoma često) ili istovremeno (retko), što rezultuje simptomima kao što su umor, smanjena odbrambena sposobnost organizma, stvaranje modrica i neobjašnjivo krvarenje. Funkcionalni testovi jetre mogu da budu poremećeni (veoma često). Prijavljeno je i zapaljenje jetre (učestalost povremena). Međutim, ukoliko osetite simptome koji ukazuju na poremećaj jetre, kao što su gubitak apetita praćen mučninom, povraćanjem, žuticom, javite se odmah Vašem lekaru.
Ostala moguća neželjena dejstva:
Veoma česta (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
-penušav urin
-zamor
-oticanje, specifično zglobova i kapaka, porast telesne mase
Obratite se Vašem lekaru, ovo mogu biti pokazatelji mogućeg problema na nivou bubrega.
Sledeća nežejena dejstva su zabeležena kod interferona beta (učestalost nepoznata)
Ne biste trebali prekidati terapiju ili menjati dozu leka bez konsultacije sa Vašim lekarom.
Deca i adolescenti
Neželjene reakcije kod dece i adolescenata su slične onima koje se javljaju kod odraslih.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih rekacija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredtsva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Rok upotrebe
18 meseci.
Ne smete koristiti lek Rebif posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Uslovi čuvanja
Rok upotrebe posle prvog otvaranja: 28 dana, na temperature od 2°C-8°C, u originalnom pakovanju.
Čuvati u frižideru (2°C do 8°C), dalje od delova rashaldnog uređaja. Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Autoinjektor RebiSmart u kome se nalazi uložak sa lekom Rebif, se mora čuvati u originalnom pakovanju na temperaturi 2°C -8°C, u frižideru.
U slučaju da ne postoji mogućnost čuvanja u frižideru, lek Rebif se može čuvati na temperaturi do 25ºC najviše 14 dana, posle čega se do isteka roka upotrebe navedenog na pakovanju leka, čuva u frižideru.
Nemojte koristiti lek Rebif ukoliko primetite bilo kakvu promenu, kao što je zamućenje rastvora ili pristustvo čestica u rastvoru.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
interferona beta-1a.
Kako izgleda lek Rebif i sadržaj pakovanja
Rastvor za injkeciju u ulošku.
Bistar do opalescentan rastvor, pH od 3,7 do 4,1 i osmolarnost od 250 mOsm/L do 450 mOsm/L.
Uložak od stakla tip I, sa gumenim čepom i talasastom kapicom od aluminijuma ili halobutil gume, koji sadrži 1,5mL rastvora za injekcije.
Lek Rebif 22 mikrograma je dostupan u pakovanju od 4 uloška.
Uložak je namenjen za upotrebu sa autoinjektorom RebiSmart. Autoinjektor se isporučuje posebno.
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:
MERCK D.O.O. BEOGRAD
Omladinskih brigada 90v Beograd - Novi Beograd
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Avgust, 2019.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.
Broj i datum dozvole:
515-01-00501-17-006 od 07.08.2019.