Lek Recormon je indikovan za:
Upotreba u ovoj indikaciji mora da se uskladi sa zabeleženim povećanim rizikom od nastanka tromboembolijskih događaja. Terapiju treba davati samo pacijentima sa umerenom anemijom (Hb 10 – 13 g/dL [6,21 – 8,07 mmol/L], bez deficita gvožđa) ako ne postoji mogućnost konzerviranja krvi ili ako je ona nedovoljna, kada predviđena elektivna operacija iziskuje velike količine krvi (4 ili više jedinica krvi za žene ili 5 ili više jedinica krvi za muškarce). Videti odeljak 5.1.
Terapiju lekom Recormon treba da započne lekar koji ima iskustva u lečenju gore navedenih indikacija. S obzirom na to da su u izolovanim slučajevima zabeležene anafilaktičke reakcije, preporučuje se da se prva doza daje pod medicinskim nadzorom.
Doziranje
Lečenje simptomatske anemije kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega:
Simptomi i posledice bolesti mogu varirati u odnosu na godine, pol i celokupnu težinu bolesti; neophodno je da ordinirajući lekar uradi procenu kliničkog toka i individualnog stanja pacijenta. Lek Recormon se može dati supkutano ili intravenski u cilju povećanja hemoglobina, ali ne preko 12 g/dL (7,5 mmol/l). Supkutana primena se preporučuje kod pacijenata koji nisu na hemodijalizi da bi se izbeglo punktiranje perifernih vena. U slučaju intravenske upotrebe, rastvor treba ubrizgavati tokom otprilike 2 minuta, npr. kod pacijenata na hemodijalizi preko arterovenske fistule na kraju dijalize.
Zbog visoke intraindividualne varijabilnosti pacijenata, povremeno se mogu uočiti pojedinačne vrednosti hemoglobina iznad i ispod željenih vrednosti. Variranje koncentracije hemoglobina treba rešiti kroz podešavanje doze, uzimajući u obzir ciljne vrednosti od 10 g/dL (6,2 mmol/L) do 12 g/dL (7,5 mmol/L). Održavanje koncentracije hemoglobina veće od 12 g/dL (7,5 mmol/L) treba izbegavati: vodič za adekvatno podešavanje doza, kada hemoglobin prelazi 12 g/dL (7,5 mmol/L) opisan je u nastavku teksta.
Povećanje hemoglobina veće od 2 g/dL (1,25 mmol/L) tokom četiri nedelje treba izbegavati. Ako se ovo ipak desi, treba podesiti dozu kao što je predviđeno. Ako vrednost hemoglobina raste više od 2 g/dL (1,25 mmol/L) u toku jednog meseca ili vrednost hemoglobina raste i približava se vrednosti od 12 g/dL (7,45 mmol/L), dozu treba smanjiti za oko 25%. Ako koncentracija hemoglobina nastavi da raste, terapiju treba prekinuti dok koncentracija hemoglobina ne počne da se smanjuje, nakon čega terapiju treba ponovo započeti, ali sa dozom koja je približno 25% manja od doze koja je prethodno primenjena.
Pacijente treba pažljivo pratiti da bi se osiguralo da se upotrebljava najniža dozvoljena efikasna doza leka Recormon kako bi se obezbedila adekvatna kontrola anemije, dok se pritom održava koncentracija hemoglobina od 12 g/dL ili niže (7,45 mmol/L).
Treba biti obazriv sa povećanjem doze leka Recormon kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega. Kod pacijenata sa slabim odgovorom hemoglobina na lek Recormon, treba tražiti alternativna objašnjenja za slab odgovor (videti odeljke 4.4 i 5.1).
U prisustvu hipertenzije ili postojećih kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih ili oboljenja perifernih krvnih sudova, nedeljno povećanje Hb i željena vrednost Hb treba da se odrede individualno uzimajući u obzir kliničku sliku.
Terapija lekom Recormon se deli u dve faze:
Inicijalna doza je 3 x 20 i.j./kg telesne mase nedeljno. Ova doza se može povećavati svake 4 nedelje za 3 x 20 i.j./kg telesne mase nedeljno, ako povećanje Hb nije adekvatno (<0,25 g/dL nedeljno).
Ova nedeljna doza se može podeliti u dnevne doze.
Inicijalna doza je 3 x 40 i.j./kg telesne mase nedeljno. Ova doza se može povećati nakon 4 nedelje do 80 i.j./kg tri puta nedeljno- i, ukoliko je potrebno, daljim povećanjima od 20 i.j./kg tri puta nedeljno, u mesečnim intervalima.
Za oba načina primene maksimalna doza ne sme da pređe 720 i.j./kg telesne mase nedeljno.
Da bi se Hb održao na nivou između 10 i 12 g/dL, doziranje se inicijalno smanjuje na polovinu prethodno primljene doze. Posle toga se doza podešava u intervalima od jedne do dve nedelje individualno za svakog pacijenta (doza održavanja).
Nedeljna doza može da se primeni u vidu jedne injekcije nedeljno ili u podeljenim dozama tri ili sedam puta nedeljno, ukoliko se primenjuje supkutano. Pacijenti koji su stabilni sa režimom primene jednom nedeljno mogu da se prebace na primenu jednom u dve nedelje. U ovom slučaju može biti neophodno da se poveća doza.
Rezultati kliničkih ispitivanja kod dece su pokazali da, u proseku, što je pacijent mlađi, potrebna je veća doza leka Recormon. Ipak, preporučena šema doziranja mora da se prati, jer se ne može predvideti individualni odgovor.
Terapija lekom Recormon je uobičajeno dugoročna terapija. Međutim, može se prekinuti, ako je to neophodno, u bilo kom trenutku. Podaci o šemi doziranja jednom nedeljno zasnivaju se na kliničkim ispitivanjima sa trajanjem terapije od 24 nedelje.
Prevencija anemije kod nedonoščadi
Rastvor treba primeniti supkutano u dozi od 3 x 250 i.j./kg telesne mase nedeljno. Prevremeno rođena deca koja su dobila transfuziju pre davanja leka Recormon neće, po svoj prilici, imati koristi od leka Recormon kao novorođenčad koja nisu dobila transfuziju. Preporučeno trajanje terapije je 6 nedelja.
Terapija simptomatske anemije indukovane hemioterapijom kod pacijenata sa karcionomom
Lek Recormon treba primeniti supkutano kod pacijenata sa anemijom (npr. koncetracija hemoglobina ≤ 10 g/dL (6,2 mmol/L). Simptomi i posledice bolesti mogu varirati u odnosu na godine, pol i celokupnu težinu bolesti; potrebna je individualna procena kliničkog toka i stanja pacijenta.
Nedeljna doza se može dati kao jedna injekcija nedeljno ili se može podeliti u 3 do 7 pojedinačnih doza.
Preporučena inicijalna doza je 30000 i.j. nedeljno, (što odgovara 450 i.j./kg telesne mase nedeljno, zasnovano na telesnoj masi prosečnog pacijenta).
Zbog visoke varijabilnosti među pacijentima, povremeno se mogu uočiti individualne vrednosti hemoglobina iznad i ispod željenih vrednosti. Osciliranje koncentracije hemoglobina treba rešiti kroz podešavanje doze, uzimajući u obzir ciljne vrednosti od 10 g/dL (6,2 mmol/L) do 12 g/dL (7,5 mmol/L). Nivo održanja hemoglobina veći od 12 g/dL (7,5 mmol/L) treba izbegavati: vodič za adekvatno podešavanje doza, kada hemoglobin prelazi 12 g/dL (7,5 mmol/L) opisan je niže u tekstu.
Ako se nakon 4 nedelje terapije vrednost hemoglobina poveća za najmanje 1 g/dL (0,62 mmol/L), treba nastaviti trenutnu dozu. Ako se vrednost hemoglobina ne poveća za najmanje 1 g/dL (0,62 mmol/L), treba razmotriti udvostručavanje nedeljne doze. Ako se nakon 8 nedelja terapije vrednost hemoglobina ne poveća za najmanje 1 g/dL (0,62 mmol/L), odgovor je nezadovoljavajući i lečenje treba prekinuti.
Terapiju treba nastaviti za do 4 nedelje nakon završetka hemioterapije. Maksimalna doza ne treba da prelazi 60000 i.j. nedeljno.
Kada se postigne individualni terapijski cilj za pacijenta, dozu treba smanjiti za 25% do 50% u cilju održanja koncentracije hemoglobina. Treba razmotriti titraciju doze.
Ako hemoglobin prelazi 12 g/dL (7,5 mmol/L), dozu treba smanjiti za 25% do 50%. Lečenje lekom Recormon treba privremeno prekinuti ako hemoglobin prelazi 13 g/dL (8,1 mmol/L). Lečenje bi trebalo ponovo započeti sa oko 25% nižom dozom od prethodne kada hemoglobin padne na 12 g/dL (7,5 mmol/L), ili niže.
Ako se vrednost hemoglobina poveća za preko 2 g/dL (1,3 mmol/L) za 4 nedelje, dozu treba smanjiti za 25% do 50%.
Pacijente treba pažljivo pratiti da bi se osiguralo da se primenjuje najniža dozvoljena doza leka Recormon za adekvatnu kontrolu anemije.
Terapija za povećanje količine autologne krvi
Rastvor se primenjuje intravenski tokom otprilike 2 minuta ili supkutano.
Lek Recormon se daje dva puta nedeljno u toku 4 nedelje. U situacijama kada hematokrit (engl. packed cell volume, PCV) pacijenta dozvoljava davanje krvi, tj. PCV ≥33%, lek Recormon se daje na kraju davanja krvi. Tokom celog terapijskog perioda ne sme se prekoračiti vrednost PCV od 48%.
Dozu mora da odredi hirurški tim individualno za svakog pacijenta u zavisnosti od potrebne količine krvi koja se unapred daje i endogene rezerve crvenih krvnih zrnaca:
Ova količina treba da bude količina za koju se očekuje da će biti dovoljna da se izbegne homologna transfuzija krvi.
Potrebna količina krvi koja se daje unapred izražava se u jedinicama gde je jedna jedinica nomograma ekvivalentna 180 mL eritrocita.
Endogena rezerva eritrocita = zapremina krvi [mL] x (PCV – 33) /100 Žene: zapremina krvi [mL] = 41 [mL/kg] x telesna masa [kg] + 1200 [mL]
Muškarci: zapremina krvi [mL] = 44 [mL/kg] x telesna masa [kg] + 1600 [mL] (telesna masa ≥ 45 kg)
Indikacije za terapiju lekom Recormon i pojedinačna doza, (ukoliko se ona daje), treba da se odrede iz potrebne količine prethodno date krvi i endogene rezerve crvenih krvnih zrnaca po sledećem grafikonu:
Žene | Muškarci |
Potrebne količine prethodno date krvi | Potrebne količine prethodno date krvi |
Pojedinačna doza koja se ovako utvrdi daje se dva puta nedeljno tokom 4 nedelje. Maksimalna doza ne treba da pređe 1600 i.j./kg telesne mase nedeljno za intravensku ili 1200 i.j./kg nedeljno za supkutanu primenu.
Način primene
Recormon napunjen injekcioni špric je spreman za upotrebu. Ubrizgati jedino rastvor koji je bistar, bezbojan i praktično bez vidljivih čestica. Recormon napunjen injekcioni špric je sterilan proizvod, bez konzervanasa.
Ni u kom slučaju se ne sme davati više od jedne doze po špricu; lek je namenjen samo za jednokratnu upotrebu.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Nedovoljno kontrolisana hipertenzija.
U indikaciji „povećanje udela autologne krvi“: Infarkt miokarda, moždani udar u mesecu koji je prethodio lečenju, nestabilna angina pektoris, povećani rizik od tromboza dubokih vena kao i istorija venske tromboembolijske bolesti.
Praćenje propisivanja leka Recormon
U cilju poboljšanja sledljivosti propisivanja agenasa stimulacije eritropoeze (ESA), zaštićeno ime svakog primenjenog ESA potrebno je jasno evidentirati (ili navesti) u zdravstvenom kartonu pacijenta.
Lek Recormon treba koristiti oprezno u slučaju postojanja refraktorne anemije uz višak blasta u transformaciji, epilepsije, trombocitoze, i hronične hepatičke insuficijencije. Treba isključiti deficijenciju folne kiseline i vitamina B12, jer oni smanjuju efikasnost leka Recormon.
Treba biti oprezan sa povećanjem doze leka Recormon kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega, iz razloga što visoka kumulativna doza epoetina može biti povezana sa povećanim rizikom od smtrnog ishoda, ozbiljnih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja. Kod pacijenata sa slabim odgovorom hemoglobina na epoetine, treba potražiti alternativna objašnjenja za slab odgovor (videti odeljke 4.2 i 5.1).
Da bi se osigurala efektivna eritropoeza, koncentracije gvožđa treba proceniti za svakog pacijenta pre i u toku lečenja, suplementarna terapija gvožđem može biti potrebna u skladu sa važećim vodičima.
Ozbiljno preopterećenje aluminijumom, zbog terapije insuficijencije bubrega može da kompromituje efikasnost leka Recormon.
Indikaciju za terapiju lekom Recormon pacijenata sa nefrosklerozom koji još nisu podvrgnuti dijalizi treba definisati individualno, jer se ne može sa sigurnošću isključiti moguće ubrzavanje progresije insuficijencije bubrega.
Izolovana eritrocitna aplazija (PRCA-Pure Red Cell Aplasia)
Prijavljena je čista eritrocitna apalzija izazvana neutrališućim antieritropoetin antitelima prilikom terapije sa eritropoetinom, uključujući i lek Recormon. Pacijente koji su razvili anti-eritropoetin antitela i čistu aplaziju eritrocita tokom terapije drugom eritropoetinskom supstancom ne treba prebacivati na lek Recormon zbog mogućnosti unakrsne reakcije antitela na sve eritropoetinske supstance (videti odeljak 4.8.)
PRCA kod pacijenata sa Hepatitisom C
Ukoliko dođe do paradoksalnog smanjenja vrednosti hemoglobina i pojave ozbiljne anemije povezane sa niskim brojem retikulocita, treapiju epoetinom treba prekinuti i treba uraditi ispitivanje na pojavu antieritropoetinskih antitela. Ovakvi slučajevi su prijavljivani kod pacijenata sa hepatitisom C lečenih interferonom i ribavirinom, kod kojih je epoetin istovremeno primenjivan. Epoetini nisu odobreni za terapiju anemije povezane sa hepatitisom C.
Merenje krvnog pritiska
Može doći do povećanja krvnog pritiska ili pogoršanja postojeće hipertenzije, naročito u slučajevima brzog povećanja hematokrita. Ova povećanja krvnog pritiska se mogu tretirati lekovima. Ukoliko se povećanje
pritiska ne može kontrolisati lekovima, preporučuje se privremena obustava primene leka Recormon. Preporučuje se redovno praćenje krvnog pritiska, naročito na početku terapije, uključujući period između dijaliza. Mogu se pojaviti hipertenzivne krize sa simptomima kao kod encefalopatije, i tada se zahteva neodložan pregled lekara i medicinski tretman. Posebnu pažnju treba obratiti na pojavu iznenadnih glavobolja kao kod migrena, koje mogu biti upozoravajući znak.
Teške kožne neželjene reakcije (engl. Severe cutaneous adverse reactions - SCAR) uključujući Stevens- Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekolizu (TEN), koje mogu biti žitvotno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, su prijavljene u vezi sa terapijom epoetinom (videti odeljak 4.8). Teži slučajevi su zabeleženi kod dugodelujućih epoetina. U trenutku propisivanja leka, pacijentima treba ukazati na znake i simptome i pažljivo pratiti reakcije kože. Ako se jave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, treba odmah prekinuti uzimanje leka Recormon i treba razmotriti alternativnu terapiju. Ako je pacijent razvio tešku kožnu neželjenu reakciju kao što su SJS ili TEN usled uzimanja leka Recormon, ne sme se ponovo započinjati terapija ESA (agensima stimulacije eritropoeze) kod ovog pacijenta u bilo kom trenutku.
Hronična insuficijencija bubrega
Kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega može doći do umerenog dozno-zavisnog porasta broja trombocita u okviru normalnih graničnih vrednosti tokom terapije lekom Recormon, posebno posle intravenske primene. Ovo povećanje se povlači u nastavku terapije. Preporučuje se da se broj trombocita redovno prati tokom prvih 8 nedelja terapije.
Koncentracija hemoglobina
Kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega, koncentracija održanja hemoglobina ne bi trebalo da prelazi gornju granicu koncentracije ciljnog hemoglobina preporučenog u odeljku 4.2. U kliničkim studijama, povećan rizik od smrti i ozbiljnih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja, uključujući moždani udar, zapažen je kada su agensi stimulacije eritropoeze davani kod hemoglobina većeg od 12 g/dL (7,5mmol/l).
Kontrolisane kliničke studije nisu pokazale značajnu prednost kada su epoetini davani kada se koncentracija hemoglobina povećava iznad nivoa potrebnog za kontrolu anemije i kako bi se izbegle transfuzije krvi.
Kod nedonoščadi može doći do blagog povećanja trombocita, naročito od 12 do 14 dana života. Zbog toga trombocite treba redovno pratiti.
Efekat na tumorski rast
Epoetini su faktori rasta koji primarno stimulišu produkciju eritrocita. Eritropoetinski receptori mogu biti eksprimirani na površini različitih tumorskih ćelija. Kao i kod svih faktora rasta, postoji sumnja da bi epoetini mogli da stimulišu rast tumora. U nekoliko kontrolisanih studija, nije pokazano da epoetini utiču na sveukupno preživljavanje ili smanjuju rizik od progresije tumora kod pacijenata sa anemijom povezanom sa karcinomom.
U kontrolisanim studijama, upotreba leka Recormon ili drugih agensa stimulatora eritropoeze (ESA) je pokazala:
ESA nisu indikovani za ovu populaciju pacijenata.
S obzirom na gore navedeno, u nekim kliničkim situacijama transfuzija krvi treba da bude prihvatljiviji vid lečenja anemije kod pacijenata sa karcinomom. Odluka o primeni rekombinantnog eritropoetina treba da se zasniva na proceni koristi i rizika za svakog pacijenta posebno, uključujući u to i posebne kliničke aspekte. Faktore koje treba uključiti u proceni su vrsta tumora i njegova faza, stepen anemije; očekivani životni vek, sredina u kojoj se pacijent leči; i njegova želja.(vidi odeljak 5.1)
Može doći do povećanja krvnog pritiska , koji se može lečiti drugim lekovima. Zbog toga se preporučuje da se prati krvni pritisak, posebno u početnoj fazi lečenja kod pacijenata obolelih od karcinoma.
Kod pacijenata obolelih od karcinoma, broj trombocita treba pratiti u redovnim intervalima tokom terapije lekom Recormon.
Kod pacijenata na programu davanja autologne krvi pred operaciju može doći do porasta broja trombocita, uglavnom u normalnom rasponu. Prema tome, preporučuje se da se kod ovih pacijenata broj trombocita određuje najmanje jednom nedeljno. Ako dođe do porasta broja trombocita većeg od 150 x 109/l ili ako ovaj povećani broj trombocita prekorači normalne vrednosti, terapiju lekom Recormon treba prekinuti.
Kod prevremeno rođene dece ne može se isključiti rizik da primena eritropoetina izazove retinopatiju, zbog toga je potreban oprez i odluku o lečenju prevremeno rođene dece potrebno je doneti nakon procene potencijalne koristi i rizika od primene ove terapije i dostupnosti drugih opcija.
Kod pacijenata koji boluju od hronične insuficijencije bubrega, često je tokom terapije lekom Recormon potrebno povećanje doze heparina tokom hemodijalize zbog povećanja hematokrita. Ako heparinizacija nije optimalna, može doći do okluzije sistema za dijalizu.
Kod pacijenata koji boluju od hronične insuficijencije bubrega i sa rizikom od pojave tromboze šanta treba razmisliti, na primer, o mogućnosti rane revizije šanta i profilakse tromboze davanjem acetilsalicilne kiseline.
Tokom terapije lekom Recormon treba redovno kontrolisati koncentracije kalijuma i fosfata u serumu. Povećana koncentracija kalijuma zabeležena je kod nekoliko uremičnih bolesnika koji su primali lek Recormon, iako uzročnost nije potvrđena. Ako se uoči povećanje koncentracije kalijuma, ili da koncentracija kalijuma raste, onda treba razmotriti prestanak primene leka Recormon dok se ne uspostave normalne koncentracije.
Kada se lek Recormon koristi u programu autolognog davanja krvi (tzv. pre-donacija), moraju se poštovati sve zvanične smernice o principima davanja krvi, a pre svega sledeće:
Ovu terapiju treba rezervisati za pacijente za koje se smatra da je posebno važno izbeći homolognu transfuziju krvi uzimajući u obzir procene svih rizika i prednosti vezanih za homolognu transfuziju.
Zloupotreba
Zloupotreba od strane zdravih ljudi može da dovede do prekomernog porasta PCV. Ovo može biti povezano sa komplikacijama kardiovaskularnog sistema koje mogu biti opasne po život.
Pomoćne supstance
Recormon napunjen injekcioni špric sadrži do 0,3 mg fenilalanina kao pomoćne supstance. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji boluju od težih oblika fenilketonurije.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po špricu, tj. suštinski je bez natrijuma.
Klinički podaci koji su dobijeni do sada ne ukazuju ni na kakve interakcije leka Recormon sa drugim lekovima. Eksperimenti na životinjama ukazali su da epoetin beta ne povećava mijelotoksičnost citostatskih lekova kao što su etoposid, cisplatin, ciklofosfamid i fluorouracil.
Trudnoća
Nema dostupnih kliničkih podataka o primeni epoetina beta u trudnoći. Treba biti oprezan kod propisivanja leka trudnicama
Dojenje
Nije poznato da li se epoetin beta izlučuje u majčinom mleku. Odluku da li da se nastavi/prekine sa dojenjem ili da se nastavi/prekine terapija lekom epoetin beta trebalo bi doneti procenom koristi dojenja za dete i koristi terapije lekom epoetin beta za majku.
Plodnost
Studije na životinjama nisu pokazale ni direktni ni indirektni štetni efekat na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).
Nije zabeleženo dejstvo na sposobnost za upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Na osnovu rezultata kliničkih ispitivanja kojima je obuhvaćeno 1725 pacijenata, očekuje se da približno 8% pacijenata koji se leče lekom Recormon ima neka neželjena dejstva.
Najčešće neželjeno dejstvo tokom terapije lekom Recormon jeste povećanje krvnog pritiska i pogoršanje već postojeće hipertenzije, posebno u slučajevima brzog povećanja PCV. Ovaj porast krvnog pritiska se može lečiti antihipertenzivnim lekovima. Ako se porast krvnog pritiska ne može kontrolisati lekovima, preporučuje se privremeni prekid terapije lekom Recormon. Posebno na početku terapije, preporučuje se redovno praćenje krvnog pritiska, čak i između dijaliza. Hipertenzivne krize sa simptomima sličnim encefalopatiji (npr. glavobolje i stanja konfuzije, senzomotorni poremećaji – kao što su poremećaj govora ili poremećaji hoda – sve do pojave tonično-kloničnih konvulzija) mogu da se razviju kod pacijenata koji inače imaju normalan ili čak nizak krvni pritisak.
Može doći do tromboze šanta, posebno kod pacijenata koji su skloni hipotenziji ili čije arteriovenske fistule pokazuju komplikacije (npr. stenoze, aneurizme), vidi odeljak 4.4. U većini slučajeva, pad serumskog feritina se poklapa sa porastom hematokrita. Uz to, u izolovanim slučajevima zabeleženi su i prolazni porasti koncentracije kalijuma i fosfata u serumu (videti odeljak 4.4)
U izolovanim slučajevima, zabeležena je pojava čiste aplazije eritrocita (Pure red cell aplasia, PRCA) koja je posredovana neutrališućim anti erirtopoetin antitelima, prilikom primene leka Recormon. U slučaju da se dijagnostikuje PRCA, terapija eritropoetinom se mora prekinuti, a pacijent se ne sme prebacivati na lečenje drugom eritropoetinskom supstancom (videti odeljak 4.4.).
Neželjene reakcije su navedene u nastavku teksta, u Tabeli 1.
- Pacijenti sa karcionomom
Glavobolja i hipertenzija povezane sa lečenjem epoetinom-beta mogu se lečiti lekovima (videti odeljak 4.4). Kod nekih pacijenata, zapažen je pad gvožđa u serumu (videti odeljak 4.4).
Klinička ispitivanja su pokazala veću učestalost pojave tromboembolijskih događaja kod pacijenata sa solidnim tumorima lečenih lekom Recormon u poređenju sa nelečenim kontrolnim grupama ili placebo grupom. Kod pacijenata lečenih lekom Recormon, ova učestalost je 7 % u poređenju sa 4 % u kontrolnoj grupi; ovo nije povezano sa povećanjem smrtnosti od tromboembolije u poređenju sa kontrolnom grupom.
Neželjene reakcije su navedene dalje, u Tabeli 2.
- Pacijenti na programu autolognog davanja krvi pred operaciju
Zabeleženo je da pacijenti na programu autolognog davanja krvi pred operaciju imaju neznatno veću učestalost pojave tromboembolijskih događaja. Međutim, uzročna veza sa terapijom lekom Recormon nije mogla biti utvrđena.
U placebo kontrolisanim studijama privremen nedostatak gvožđa je bio izraženiji kod pacijenata lečenih lekom Recormon nego u placebo grupi. (videti odeljak 4.4).
Neželjene reakcije su navedene u nastavku, u Tabeli 3.
Teške kožne neželjene reakcije (SCAR) uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekolizu (TEN), koje mogu biti žitvotno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, su prijavljene u vezi sa terapijom epoetinom (videti odeljak 4.4).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjene reakcije su navedene prema MedDRA klasi sistema organa i kategoriji učestalosti. Kategorije učestalosti su definisane na sledeći način:
Veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do
<1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Tabela 1: Neželjene reakcije pripisane primeni leka Recormon u kontrolisanim studijama sa pacijentima koji imaju hroničnu bolest bubrega
Klasa sistema organa | Neželjena reakcija | Učestalost |
Vaskularni poremećaji | Hipertenzija Hipertenzivna kriza | Često Povremeno |
Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja | Često |
Poremećaji na nivou krvi i limfnog | Tromboza šanta | Retko |
Tabela 2: Neželjene reakcije pripisane primeni leka Recormon u kontolisanim studijama kod pacijenata sa karcinomom
Klasa sistema organa | Neželjena reakcija | Učestalost |
Vaskularni poremećaji | Hipertenzija | Često |
Poremećaji na nivou krvi i limfnog | Tromboembolijski događaji | Često |
Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja | Često |
Tabela 3: Neželjene reakcije pripisane primeni leka Recormon u kontrolisanim kliničkim studijama kod pacijenata koji su primaliautologu predoniranu krv
Klasa sistema organa | Neželjena reakcija | Učestalost |
Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja | Često |
Prevremeno rođena deca
U većini slučajeva, zapažen je pad serumskog gvožđa (videti odeljak 4.4)
- Opis izabranih neželjenih reakcija
Retko mogu se javiti kožne reakcije kao što su ospa, pruritus, urtikarije ili reakcije na mestu primene injekcije. Zabeleženi su i izolovani slučajevi anafilaktičkih reakcija. Međutim, u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima nije utvrđena povećana učestalost reakcija preosetljivosti.
U veoma retkim slučajevima posebno tokom započinjanja terapije, zabeleženi su simptomi slični gripu, kao što su povišena telesna temperatura, drhtavica, glavobolja, bol u ekstremitetima, slabost i/ili bolovi u kostima. Ove reakcije su bile blage do umerene i povlačile su se u roku od nekoliko sati ili dana.
U kontrolisanim kliničkim studijama sa epoetinom alfa ili darbepoetinom alfa utvrđena je česta učestalost moždanog udara.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Terapijski indeks doza leka Recormon je veliki. Čak i pri veoma visokim koncentracijama u serumu, nisu zabeleženi simptomi trovanja.
Farmakoterapijska grupa: Ostali antianemijski preparati
ATC šifra: B03XA01 Mehanizam dejstva
Eritropoetin je glikoprotein koji stimuliše stvaranja eritrocita iz opredeljenih progenitorskih ćelija. On deluje kao faktor stimulacije mitoze i hormon diferencijacije.
Epoetin beta, aktivni sastojak leka Recormon, je identičan po svom aminokiselinskom i ugljenohidratnom sastavu sa eritropoetinom koji je izolovan iz urina anemičnih pacijenata.
Biološka efikasnost epoetina beta dokazana je intravenskom i supkutanom primenom na različitim životinjskim modelima in vivo (normalni i uremični pacovi, policitemični miševi, psi). Nakon primene epoetina beta, broj eritrocita, vrednosti Hb i broj retikulocita povećavaju se kao i stopa inkorporacije 59Fe.
Povećana inkorporacija 3H-timidina kod eritroidnih nukleisanih ćelija slezine utvrđena je in vitro (kultura ćelija slezine miša) po izlaganju epoetinu beta.
Ispitivanja na ćelijskim kulturama ćelija koštane srži čoveka pokazala su da epoetin beta specifično stimuliše eritropoezu i ne utiče na leukopoezu. Nije utvrđeno citotoksično dejstvo epoetina beta na koštanu srž ili ćelije humane kože.
Nakon primene pojedinačne doze epoetina beta nisu primećena dejstva na ponašanje ili lokomotornu aktivnost miševa i cirkulatornu ili respiratornu funkciju pasa.
Klinička efikasnost i bezbednost
U randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji, sa 4038 pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega koji nisu na dijalizi, a imaju dijabetes tipa 2 i vrednost hemoglobina ≤ 11 g/dL, pacijenti su primali ili darbepoetin alfa da bi se postigla koncentracija hemoglobina od 13 g/dL ili placebo (videti odeljak 4.4). Studija nije postigla ni jedan od osnovnih ciljeva: smanjenje rizika od smrtnosti zbog bilo kog uzroka, kardiovaskularna smrtnost, ili oboljenje bubrega u poslednjoj fazi. Analiza pojedinačnih komponenti složenih parametara praćenja pokazuje sledeći hazard ratio- HR (sa 95% intervalom poverenja CI): smrt 1,05 (0,92; 1,21), moždani udar 1,92 (1,38; 2,68), kongestivna srčana insuficijencija 0,89 (0,74;
1,08), infarkt miokarda 0,96 (0,75; 1,23), hospitalizacija zbog ishemije miokarda 0,84 (0,55; 1,27), ESRD
1,02 (0,87; 1,18).
Objedinjena, naknadna analiza kliničkih studija sa ESA (agensima stimulacije eritropoeze) je sprovedena kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega (na dijalizi ili ne, sa dijabetesom ili bez dijabetesa). Primećena je tendencija povećanja rizika od svih uzroka smrti, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja, udruženih sa povećanim kumulativnim ESA dozama nezavisnim od dijabetesa ili statusa dijalize (videti odeljke 4.2 i 4.4).
Eritropoetin je faktor rasta koji primarno stimuliše produkciju eritrocita. Eritropoetinski receptori mogu biti eksprimirani na površini različitih tumorskih ćelija.
Preživljavanje i tumorska progresija su ispitivani u 5 velikih kontrolisanih studija koje su uključivale 2833 pacijenata, od kojih su četiri bile dvostruko slepe placebo kontrolisane, a jedna je bila otvorena. Dve studije su regrutovale pacijente koji su primali hemioterapiju. Ciljna koncetracija hemoglobina u dve studije je bila
>13 g/dL; a u ostalim 12-14 g/dL. U otvorenoj studiji, nije bilo razlike u preživljavanju između pacijenata lečenih rekombinatnim eritropetinom i kontrolne grupe. U četiri placebo kontrolisane studije hazard ratio za ukupno preživljavanje je bio između 1,25 i 2,47 u korist kontrole. Ove studije su pokazale neobjašnjivi statistički značajno veći mortalitet kod pacijenata koji su imali anemiju povezanu sa različitim vrstama karcinoma, koji su primali rekombinatni eritropetin u poređenju sa kontrolnom grupom. Rezultati ukupnog preživljavanja u studijama ne mogu se na zadovoljavajući način objasniti razlikom u učestalosti tromboze i pridruženih komplikacija između onih koji su primali rekombinantni eritropetin i onih u kontrolnoj grupi.
Meta-analiza zasnovana na pojedinačnim podacima svakog pacijenta, koja je uključivala podatke iz 12 kontrolisanih kliničkih studija sprovedenih sa lekom Recormon (N=2301) kod anemičnih pacijenata sa karcinomom, pokazala je da ukupan hazard ratio za preživljavanje 1,13 u korist kontrole (95% CI 0,87; 1,46). Kod pacijenata sa početnim hemoglobinom ≤ 10 g/dL (899), procenjen hazard ratio je bio 0,98 (95% CI 0,68 do 1,40). Zabeležen je povećan relativni rizik za razvoj tromboembolijskih događaja u opštoj populaciji (RR 1,62%, 95% CI: 1,13; 2,31).
Izvedena je analiza podataka dobijenih od pacijenata koja je uključivala više od 13900 pacijenata sa karcinomom (koji su na hemio-, radio-, hemoradio- ili koji nisu na terapiji) koji su učestvovali u 53 kliničke studije koje su izvođene sa nekoliko epoetina. Meta-analiza je pokazala da je hazard ratio za ukupno preživljavanje 1,06 u korist kontrole (95% CI:1,00, 1,12; 53 kliničke studije i 13933 pacijenta) i za pacijente sa kancerom koji su na hemioterapiji, hazard ratio ukupnog preživljavanja je bio 1,04 (95% CI: 0,97, 1,11; 38 kliničkih studija i 10441 pacijent). Zabeležen je povećani rizik od tromboembolijskih bolesti kod pacijenata koji su lečeni humanim rekombinantnim eritropetinom (videti odeljak 4.4).
U veoma retkim slučajevima, tokom terapije rHuEPO došlo je do pojave neutrališućih anti-eritropoetin antitela sa čistom aplazijom crvenih krvnih zrnaca (engl. Pure red cell aplasia, PRCA) ili bez nje.
Farmakokinetička ispitivanja na zdravim dobrovoljcima i uremičnim bolesnicima pokazuju da je poluvreme eliminacije intravenski primenjenog epoetina beta između 4 i 12 sati, kao i da volumen distribucije odgovara jednostrukoj do dvostrukoj zapremini plazme. Analogni rezultati su utvrđeni eksperimentima na životinjama, kod uremičnih i normalnih pacova.
Nakon supkutane primene epoetina beta uremičnim bolesnicima, produžena resorpcija dovodi do platoa koncentracija u serumu, dok se maksimalne koncentracije dostižu posle prosečno 12 – 28 sati. Terminalno poluvreme eliminacije je duže nego kod intravenske primene, i prosečno iznosi 13 – 28 sati.
Bioraspoloživost epoetina beta nakon supkutane primene iznosi između 23% i 42% u poređenju sa intravenskom primenom.
Pretklinički podaci ne pokazuju posebnu opasnost za ljude zasnovanu na konvecionalnim studijama farmakološke bezbednosti, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, reproduktivne toksičnosti.
Studije karcinogenosti sa homologim eritropetinom kod miševa nisu pokazale znakove proliferativnog ili tumorskog potencijala.
Urea
Natrijum-hlorid Polisorbat 20
Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat Natrijum-hidrogenfosfat, dodekahidrat Kalcijum-hlorid, dihidrat
Glicin
L-leucin
L-izoleucin L-treonin
L-glutaminska kiselina L-fenilalanin
Voda za injekcije
Usled nedostatka studija kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.
2 godine.
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
U okviru navedenog perioda moguće je jednokratno lek čuvati na temperaturi do 25°C, najduže 3 dana.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 6 napunjenih injekcionih špriceva i 6 igala (27G1/2) i Uputstvo za lek.
Prvo operite ruke!
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Recormon je bistri, bezbojni rastvor za injekcije koji se ubrizgava pod kožu (supkutano) ili u venu (intravenski). On sadrži hormon epoetin beta, koji stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Epoetin beta se proizvodi specijalizovanom tehnologijom genetskog inženjeringa i deluje potpuno isto kao i prirodni hormon eritropoetin.
Razgovarajte sa Vašim lekarom ukoliko se ne osećate bolje ili se osećate lošije. Lek Recormon je indikovan za:
Lek Recormon ne smete primenjivati :
Ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, odmah to saopštite svom lekaru.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Recormon
Posebno vodite računa sa drugim lekovima koji stimulišu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca:
Lek Recormon pripada grupi lekova koji stimulišu stvaranje crvenih krvnih zrnaca, na način na koji to radi humani protein eritropoetin. Vaš lekar će uvek zabeležiti u Vaš karton tačan naziv leka koji upotrebljavate.
Teške kožne reakcije uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekolizu (TEN) prijavljene su u vezi sa terapijom epoetinom.
SJS/TEN se mogu prvobitno javiti kao tačkasto crvenilo ili kružni pečati na koži često sa centralnim plikovima po trupu. Takođe, može se javiti čir u ustima, grlu, nosu, na polnim organima i očima (crvene i otečene oči). Groznica i simptomi slični gripu često prethode ovim teškim kožnim osipima. Osipi mogu da napreduju do široko rasprostranjenog ljuštenja kože i životno ugrožavajućih komplikacija.
Ako razvijete ozbiljan osip ili neke druge od ovih kožnih simptoma prestanite da uzimate lek Recormon i obavestite Vašeg lekara ili odmah potražite medicinsku pomoć.
Posebna upozorenja tokom terapije lekom Recormon
Ako bolujete od karcinoma, treba da znate da se Recormon može ponašati kao faktor rasta i da u nekim situacijama može imati negativan uticaj na karcinom. U zavisnosti od individualne situacije transfuzija krvi može biti poželjnija. Molimo Vas da o tome popričate sa svojim lekarom.
Ako imate hronično oboljenje bubrega, i pogotovo ako ne reagujete na odgovarajući način na lek Recormon, Vaš lekar će proveriti dozu leka Recormon koju dobijate, zato što višestruko povećanje doze leka Recormon, a da pritom ne reagujete na terapiju, može povećati rizik za nastanak problema sa srcem ili krvnim sudovima, i može povećati rizik za nastanak srčanog udara, moždanog udara i smrtnog ishoda.
Ako bolujete od nefroskleroze, i ako niste na dijalizi, Vaš lekar će odlučiti da li ova terapija odgovara Vama. Ovo je iz razloga što se ne može sa potpunom sigurnošću isključiti ubrzavanje progresije oboljenja bubrega.
Vaš lekar Vam može naložiti redovne analize krvi da proveri sledeće:
Ako imate oboljenje bubrega i idete na dijalizu, Vaš lekar će možda podesiti dozu heparina. Ovo treba da spreči zapušenje cevi u sistemu za dijalizu.
Ako imate oboljenje bubrega i idete na dijalizu, i imate povećan rizik od tromboze šanta, u Vašem šantu (krvni sud koji služi za povezivanje na sistem za dijalizu) mogu da se razviju ugrušci (tromboza). Vaš lekar će Vam možda propisati acetilsalicilnu kiselinu ili će izmeniti šant.
Ako dajete svoju krv pred operaciju, Vaš lekar će morati:
Lek Recormon se ne sme zloupotrebljavati
Zloupotreba leka Recormon od strane zdravih ljudi može da dovede do povećanja broja krvnih ćelija i posledičnog zgušnjavanja krvi. Ovo, za uzvrat, može da dovede do komplikacija na srcu i krvnim sudovima koje mogu da ugroze život.
Drugi lekovi i lek Recormon
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se dobijaju bez lekarskog recepta. Recite im ukoliko imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Nema mnogo iskustva sa upotrebom leka Recormon kod trudnica ili majki dojilja. Pre nego što uzmete bilo koji lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Lek Recormon nije pokazao štetnost po plodnost kod životinja. Mogući rizik kod ljudi nije poznat.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Nisu primećena dejstva na Vašu sposobnost da vozite automobil ili da upravljate mašinama.
Lek Recormon sadrži fenilalanini natrijum
Lek Recormon sadrži fenilalanin. Ovo predstavlja problem samo ako imate bolest fenilketonuriju. Ako imate ovu bolest, razgovarajte sa svojim lekarom o terapiji lekom Recormon. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po špricu, tj. suštinski je bez natrijuma.
Uvek primenite ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Vaš lekar će primeniti najnižu dozu koja će efikasno kontrolisati simptome anemije.
Ako ne reagujete propisno na lek Recormon, Vaš lekar će proveriti Vašu dozu i obavestiće Vas ako treba da se menja doza leka Recormon.
Lečenje mora započeti pod nadzorom Vašeg lekara. Naredne injekcije će Vam dati Vaš lekar ili, nakon odgovarajuće edukacije, lek Recormon možete injektovati i sami (pogledajte Upustvo za upotrebu na kraju ovog Uputstva za lek).
Lek Recormon se može injektovati pod kožu na području stomaka, nadlaktice ili butina, ili u venu. Vaš lekar će odlučiti koji je način injektovanja najbolji za Vas.
Vaš lekar će sprovoditi redovne analize krvi kako bi merenjem koncentracija hemoglobina pratio odgovor anemije na lečenje.
Doziranje leka Recormon
Doza leka Recormon zavisi od stanja Vaše bolesti, načina na koji se injekcija daje (pod kožu ili u venu) i Vaše telesne mase. Vaš lekar će odrediti pravu dozu za Vas.
Vaš lekar će koristiti najnižu delotvornu dozu kako bi Vam kontrolisao simptome anemije.
Ako ne reagujete propisno na lek Recormon, Vaš lekar će proveriti Vašu dozu i obavestiće Vas ako treba da se menja doza leka Recormon.
Injekcija se daje pod kožu ili u venu. Ako se rastvor daje u venu, treba ga ubrizgavati tokom 2 minuta, npr. kod ljudi na hemodijalizi injekcija se daje preko arteriovenske fistule na kraju dijalize.
Osobe koje nisu na hemodijalizi obično injekcije dobijaju pod kožu. Terapija lekom Recormon se deli u dve faze:
Inicijalna doza za primenu injekcije pod kožu je 20 i.j. na svaki 1 kg Vaše telesne mase po jednoj primeni, i daje se tri puta nedeljno.
Posle 4 nedelje, lekar će uraditi određene testove, i ako odgovor na terapiju nije dovoljan, može Vam povećati dozu na 40 i.j./kg po jednoj primeni, tri puta nedeljno. Ako je neophodno, lekar može da nastavi da Vam povećava dozu u mesečnim intervalima.
Nedeljna doza može da se podeli u dnevne doze.
Inicijalna doza za primenu injekcije u venu je 40 i.j. na svaki 1 kg Vaše telesne mase po jednoj primeni, i daje se tri puta nedeljno.
Posle 4 nedelje, lekar će uraditi određene testove, i ako odgovor na terapiju nije dovoljan, može Vam povećati dozu do 80 i.j./kg po jednoj primeni, tri puta nedeljno. Ako je neophodno, lekar može da nastavi da Vam povećava dozu u mesečnim intervalima.
Za oba načina primene, maksimalna doza ne treba da pređe 720 i.j. na svaki kilogram Vaše telesne mase nedeljno.
Doza održavanja: Kada se postigne prihvatljiv broj crvenih krvnih zrnaca, doza se smanjuje na polovinu doze koja je korišćena za korekciju anemije. Nedeljna doza se može davati jednom nedeljno, ili podeljeno u tri ili sedam doza nedeljno. Ako Vam je broj crvenih krvnih zrnaca stabilan pri režimu doziranja jednom nedeljno, možete preći na doziranje jednom u dve nedelje. U tom slučaju se doza može povećati.
Svakih nedelju dana ili svake dve nedelje, lekar može da Vam prilagođava dozu kako bi utvrdio koja je Vaša doza održavanja.
Deca će započeti terapiju prateći iste smernice. U kliničkim ispitivanjima, deci je obično bila potrebna veća doza leka Recormon (što je mlađe dete, veća je doza).
Terapija lekom Recormon je obično dugoročna terapija. Međutim, po potrebi se može prekinuti u bilo kom trenutku.
Inicijalna doza je 250 i.j. na svaki 1 kg telesne mase deteta po jednoj primeni, tri puta nedeljno.
Nedonoščad koja su primala transfuziju pre početka terapije lekom Recormon verovatno neće imati toliko koristi od ove terapije, kao ona koja nisu dobijala transfuziju.
Preporučeno trajanje terapije je 6 nedelja.
Vaš lekar može započeti terapiju lekom Recormon ako Vam vrednost hemoglobina na početku hemioterapije iznosi 10 g/dl ili manje. Nakon započinjanja lečenja, Vaš lekar će Vam održavati koncentraciju hemoglobina između 10 i 12 g/dl.
Inicijalna nedeljna doza je 30000 i.j.. Ovo se može dati kao jedna nedeljna doza , ili se može podeliti u 3 do 7 doza nedeljno. Vaš lekar će vam redovno uzimati krv. On ili ona, će Vam možda povećavati ili smanjivati dozu, ili prekinuti lečenje u skladu sa rezultatima testa. Koncentracija hemoglobina ne treba da pređe 12 g/dl.
Terapiju treba nastaviti najduže 4 nedelje po završetku hemioterapije.
Maksimalna doza ne treba da pređe 60 000 i.j. nedeljno.
Injekcije se daju u venu tokom 2 minuta, ili pod kožu.
Doza leka Recormon zavisi od Vašeg stanja, broja crvenih krvnih zrnaca i koliko krvi će se dati pred operaciju.
Doza koju izračuna Vaš lekar će Vam se davati dva puta nedeljno u trajanju od 4 nedelje. Kada dajete krv, lek Recormon će vam primeniti na kraju samog postupka davanja krvi.
Maksimalna doza ne treba da pređe:
Ako ste primenili više leka Recormon nego što treba
Ne povećavajte dozu koju Vam je lekar propisao. Ako mislite da ste ubrizgali više leka Recormon nego što je trebalo, obratite se svom lekaru. To verovatno nije ozbiljno. Čak i pri veoma visokim koncentracijama u krvi, nisu zabeleženi simptomi trovanja.
Ako ste zaboravili da primenite lek Recormon
Ako ste zaboravili da primenite injekciju ili ste ubrizgali suviše malu količinu, razgovarajte sa svojim lekarom.
Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Neželjena dejstva se mogu pojaviti kod bilo kog bolesnika
Dodatna neželjena dejstva kod bolesnika sa hroničnim oboljenjem bubrega (bubrežna anemija):
Dodatna neželjena dejstva kod odraslih obolelih od karcinoma koji primaju hemioterapiju.
Dodatna neželjena dejstva kod ljudi koji daju svoju krv pred operaciju
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Recormon posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Špric se može izvaditi iz frižidera i ostaviti na sobnoj temperaturi u jednom navratu u trajanju od najviše 3 dana (ali ne na temperaturi preko 25°C).
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je epoetin beta.
Jedan napunjen injekcioni špric sadrži 2000 internacionalnih jedinica (i.j.) epoetina beta u 0,3 mL rastvora. Pomoćne supstance su: urea; natrijum-hlorid; polisorbat 20; natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; natrijum- hidrogenfosfat, dodekahidrat; kalcijum-hlorid, dihidrat; glicin; L-leucin; L-izoleucin; L-treonin; L- glutaminska kiselina; L-fenilalanin; voda za injekcije
Kako izgleda lek Recormon i sadržaj pakovanja:
Izgled: bezbojan, bistar do slabo opalescentan rastvor.
Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric (staklo tip I) sa zatvaračem na vrhu i čepom klipa (guma obložena teflonom).
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 6 napunjenih injekcionih špriceva i 6 igala (27G1/2) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole:
ROCHE DOO BEOGRAD,
Vladimira Popovića 8a, Beograd – Novi Beograd
Proizvođač:
ROCHE DIAGNOSTICS GMBH,
Sandhofer Strasse 116, Mannheim, Nemačka
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Jun, 2022.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.
Broj i datum dozvole:
Recormon®, rastvor za injekciju, 2000 i.j./0,3mL: 515-01-02759-21-001 od 17.06.2022.
Lek Recormon rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu Uputstvo za upotrebu
U sledećim uputstvima se objašnjava kako injektovati lek Recormon. Pre injektovanja leka Recormon važno je da pročitate, razumete i sledite ova Uputstva za upotrebu kao i Uputstvo za lek. Pre prve upotrebe Recormon šprica zdravstveni radnik će Vam pokazati kako pravilno pripremiti i injektovati lek Recormon. Nemojte sami injektovati lek Recormon ako niste dobili odgovarajuću edukaciju. Ako Vam trebaju dodatne informacije, obratite se svom zdravstvenom radniku.
Lek Recormon se može primeniti na 2 načina, a Vaš lekar će odlučiti koji je način primene najbolji za Vas:
Pre nego što počnete
Uputstva za čuvanje
Oprema potrebna za injektovanje leka Uključeno u pakiranje:
Napomena: Jedno pakovanje leka Recormon sadrži 6 špriceva/6 igala.
Nije uključeno u pakovanje:
Priprema za injektovanje
Napomena: Ako imate višestruko pakovanje, kutiju sa preostalim špricevima i iglama vratite u frižider
Napomena: Ako špric ne dosegne sobnu temperaturu, injekcija će možda biti neprijatna i možda će biti teško pritisnuti klip.
A)
B)
C)
injektovati unutar područja 5 cm od pupka.
Primena supkutane injekcije
Zatvarač igle odmah odložite u kontejner za odlaganje oštrih predmeta.
Nakon što ubodete iglu, pustite nabor kože i čvrsto držite špric na mestu.
Nakon injektovanja
Držeći špric jednom rukom, odlučnim i brzim pokretom pritisnite zaštitni zatvarač o ravnu površinu dok ne čujete „klik“ (B).
A)
B)
Važna napomena: Kontejner za oštre predmete uvek držite van domašaja dece.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Uputstva za upotrebu namenjena samo zdravstvenim radnicima
Sledeće informacije namenjene su samo zdravstvenim radnicima:
U sledećim uputstvima se objašnjava kako primeniti intravensku injekciju leka Recormon. Pre injektovanja leka Recormon važno je da pročitate, razumete i sledite ova uputstva za upotrebu kao i uputstvo za lek.
Primena intravenske injekcije
Priprema za injektovanje: sledite korake 1 – 8
Kožu iznad vene očistite tupferom natopljenim alkoholom i pustite da se sama osuši.
Nakon injektovanja sledite korake 17 - 19.
Primena intravenske injekcije putem katetera Priprema za injektovanje: sledite korake 1 - 8.
Nakon injektovanja sledite korake 17 - 19.