Rispolept® 1mg/mL oralni rastvor

Lek Rispolept je indikovan za lečenje shizofrenije.

Lek Rispolept je indikovan za lečenje umerenih do teških maničnih epizoda udruženih sa bipolarnim poremećajem.

Lek Rispolept je indikovan za kratkotrajno lečenje (do 6 nedelja) perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alchajmerovog tipa koja ne reaguju na nefarmakološki pristup lečenju i kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Lek Rispolept je indikovan za kratkotrajno lečenje (do 6 nedelja) perzistentne agresije u poremećaju ponašanja kod dece starije od 5 godina i adolescenata sa intelektualnim sposobnostima manjim od prosečnih ili mentalnom retardacijom dijagnostikovanom prema kriterijumima DSM-IV, kod kojih ozbiljnost agresije ili drugih poremećaja ponašanja zahteva farmakološku terapiju. Farmakološka terapija mora biti sastavni deo sveobuhvatnog programa lečenja, uključujući psihosocijalni i edukativni pristup. Savetuje se da risperidon propisuje dečiji neurolog ili dečiji psihijatar ili lekar koji je dobro upoznat sa terapijom poremećaja ponašanja kod dece i adolescenata.

Doziranje

Shizofrenija

Odrasli

Lek Rispolept se može davati jednom ili dva puta dnevno.

Pacijenti bi trebalo da započnu terapiju se dozom od 2 mg/dan risperidona. Doza se može povećati drugog dana na 4 mg. Nakon toga, doza se može održavati, bez promena ili se dalje može prilagođavati individualno, po potrebi. Uobičajena optimalna doza za većinu pacijenata je od 4mg/dan do 6mg/dan. Kod nekih pacijenata može biti potrebna sporija titracija doze i niža početna i doza održavanja.

Doze više od 10 mg/dan nisu pokazale bolju efikasnost u odnosu na niže doze, a mogu prouzrokovati i povećanje incidence ekstrapiramidalnih simptoma. Bezbednost primene doza većih od 16 mg/dan nije ispitana i zbog toga se ne preporučuju.

Starije osobe

Preporučuje se početna doza od 0,5 mg dva puta dnevno. Preporučuje se oralni rastvor kao farmaceutski oblik za primenu 0,5 mg. Ovo doziranje može se individualno prilagoditi uz povećanje doze od 0,5 mg dva puta dnevno do konačne doze od 1 mg do 2 mg dva puta dnevno.

Pedijatrijska populacija

Primena risperidona se ne preporučuje u terapiji šizofrenije kod dece mlađe od 18 godina, zbog nedostatka podataka o efikasnosti.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju

Odrasli

Lek Rispolept treba primeniti sa početnom dozom od 2mg jednom dnevno. Ukoliko je indikovano, dozu treba prilagođavati povećanjem od 1mg dnevno, u vremenskim intervalima koji nisu kraći od 24 sata. Risperidon se može primeniti u fleksibilnim dozama, u opsegu od 1 do 6 mg/dnevno, u cilju optimizacije stepena efikasnosti i podnošljivosti za svakog pacijenta posebno. Primena dnevne doze veće od 6 mg risperidona nije ispitana kod pacijenata sa maničnim epizodama.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuirana upotreba leka Rispolept se mora evaluirati i prilagođavati tokom lečenja.

Starije osobe

Preporučena početna doza je 0,5 mg dva puta dnevno. Preporučuje se oralni rastvor kao farmaceutski oblik za primenu 0,5 mg. Ovo doziranje može se individualno prilagoditi sa povećanjem od 0,5 mg dva puta dnevno do konačne doze od 1 mg do 2 mg dva puta dnevno. S obzirom na to da je kliničko iskustvo ograničeno kod starijih pacijenata, potreban je oprez.

Pedijatrijska populacija

Lek Rispolet se ne preporučuje za lečenje bipolarnog poremećaja kod dece mlađe od 18 godina zbog nedostatka podataka o efikasnosti.

Perzistentna agresija kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alchajemerovog tipa

Preporučuje se početna doza od 0,25 mg oralnog rastvora dva puta dnevno. Preporučuje se oralni rastvor kao farmaceutski oblik za primenu 0,25 mg Ova doza, po potrebi može se individualno prilagoditi sa povećanjem od 0,25 mg dva puta dnevno, ne češće od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata iznosi 0,5 mg dva puta dnevno. Preporučuje se oralni rastvor kao farmaceutski oblik za primenu 0,5 mg. Međutim, kod određenog broja pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze do 1 mg dva puta dnevno.

Lek Rispolept ne treba koristiti duže od 6 nedelja kod pacijenata sa perzistentnom agresijom u demenciji Alzhajmerovog tipa. Tokom terapije, pacijente treba često i redovno pregledati uz razmatranje potrebe sa nastavljanjem terapije.

Poremećaj ponašanja

Deca i adolescenti uzrasta od 5 do 18 godina

Za osobe čija je telesna masa ≥ 50 kg preporučena početna doza je 0,5 mg jednom dnevno. Preporučuje se oralni rastvor kao farmaceutski oblik za primenu 0,5 mg. Ovo doziranje, po potrebi može se individualno prilagoditi povećanjem od 0,5 mg jednom dnevno ne češće od svakog drugog dana. Za većinu pacijenata optimalna doza je 1 mg jednom dnevno.

Međutim, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze od 0,5 mg jednom dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti doze od 1,5 mg jednom dnevno. Preporučuje se oralni rastvor kao farmaceutski oblik za primenu 1,5 mg. Za osobe čija je telesna masa < 50 kg, preporučena početna doza je 0,25 mg oralnog rastvora jednom dnevno. Preporučuje se oralni rasvor kao farmaceutski oblik za primenu 0,25 mg. Ovo doziranje, po potrebi može se individualno prilagoditi povećanjem od 0,25 mg dnevno, ne češće od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata, je 0,5 mg jednom dnevno. Međutim, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze od 0,25 mg dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti dozu od 0,75 mg oralnog rastvora jednom dnevno. Preporučuje se oralni rasvor kao farmaceutski oblik za primenu 0,75 mg.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuirana upotreba leka Rispolept se mora evaluirati i prilagođavati tokom lečenja.

Lek Rispolept se ne preporučuje u terapiji poremećaja ponašanja kod dece mlađe od 5 godina, zbog nedostatka iskustva primene u ovom uzrastu dece sa poremećajem ponašanja.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega imaju smanjenu sposobnost eliminacije aktivne frakcije leka sa antipsihotičnim dejstvom u poređenju sa odraslima sa normalnom bubrežnom funkcijom. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre dolazi do povišene koncentracije slobodne frakcije risperidona u plazmi.

Nezavisno od indikacije, kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre, početnu dozu i naredne doze treba smanjiti na pola, a titriranje doze treba da bude sporije.

Lek Rispolept kod ovih grupa pacijenata, treba primenjivati sa oprezom. Način primene

Lek Rispolept je namenjen za oralnu upotrebu. Hrana ne utiče na resorpciju leka Rispolept.

Ako se planira prekid terapije, savetuje se postepena obustava leka. Akutni simptomi nagle obustave primene leka, koji uključuju mučninu, povraćanje, preznojavanje i nesanicu, veoma retko su opisani nakon nagle obustave primene visokih doza antipsihotičnih lekova (videti odeljak 4.8). Takođe, može doći do ponovne pojave psihotičnih simptoma, a prijavljena su i oboljenja vezana za nevoljne pokrete kao što su (akatizija, distonija i diskinezija).

Prelaz sa drugih antipsihotika

Ukoliko je medicinski opravdano, preporučuje se postepen prekid prethodne terapije dok se započinje terapija lekom Rispolept. Takođe, ako je medicinski opravdano, kada se pacijenti prevode sa antipsihotika u obliku depo preparata, prvu dozu leka Rispolept treba dati umesto sledeće depo injekcije, prema shemi doziranja. Periodično treba preispitati potrebu za nastavkom dotadašnje primene antiparkinsonika.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci (navedenih u odeljku 6.1.)

Stariji pacijenti sa demencijom

Povećan mortalitet kod starijih osoba sa demencijom

Meta-analizom 17 placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima su ispitivani atipični antipsihotici, uključujući i lek Rispolept, kod starijih pacijenata sa demencijom primećen je porast mortaliteta u grupi koja je lečena atipičnim antipsihoticima u poređenju sa grupom, koja je primala placebo. U ovoj populaciji u placebom kontrolisanim kliničkim ispitivanjima sa oralnim uzimanjem leka Rispolept, incidenca mortaliteta je bila 4% u grupi pacijenata lečenih lekom Rispolept, u poređenju sa 3,1% u grupi koja je primala placebo. Odnos šansi (engl. odds ratio, 95% tačnog intervala pouzdanosti) iznosio je 1,21 (0,7; 2,1). Prosečna starost (raspon) pacijenata koji su preminuli iznosila je 86 godina (u rasponu od 67 do 100 godina). Podaci iz dve velike opservacione studije pokazali su da kod starijih pacijenta sa demencijom koji su bili na terapiji konvencionalnim antipsihoticima postoji mali ali povećani rizik od smrtnog ishoda u poredjenju sa pacijentima, koji nisu lečeni. Nema dovoljno podataka za preciznu procenu obima rizika, a uzrok povećanog rizika nije poznat. Takođe nije razjašnjeno u kom stepenu se ovi nalazi povećanog mortaliteta u opservacionim studijama mogu pripisati delovanju antipsihotika, a koliko karakteristikama pacijenata.

Istovremena upotreba sa furosemidom

U placebom kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod starijih pacijenata sa demencijom, veća incidenca mortaliteta je primećena kod pacijenata koji su istovremeno lečeni furosemidom i risperidonom (7,3%; prosečna starost 89 godina, u rasponu od 75-97 godina) u poređenju sa pacijenima koji su lečeni samo risperidonom (3,1%; prosečna starost 84 godine, u rasponu od 70-96 godina) ili samo furosemidom (4,1%; prosečna starost 80 godina, u raspon od 67-90 godina). Povećan mortalitet kod pacijenata lečenih istovremeno i risperidonom i furosemidom zapažen je u dva od četiri sprovedena klinička ispitivanja. Istovremena primena risperidona i drugih diuretika (uglavnom tiazidnih diuretika primenjenih u malim dozama) nije bila povezana sa sličnim nalazima.

Nije utvrđen patofiziološki mehanizam koji bi mogao da objasni ovaj nalaz, a takođe ni tačan uzrok smrti. Bez obzira na to, potreban je oprez, a pre primene terapije treba uzeti u obzir rizik i korist ove kombinacije lekova ili istovremene upotrebe risperidona sa ostalim jakim diureticima. Nije zapaženo povećanje incidence mortaliteta među pacijentima koji su uzimali druge diuretike kao konkomitantnu terapiju uz risperidon. Nezavisno od terapije, dehidratacija je bila opšti faktor rizika za smrtni ishod i zbog toga je treba pažljivo pratiti kod starijih pacijenata sa demencijom.

Cerebrovaskularni neželjeni događaji (CVAE)

U randomizovanim placebom kontrolisanim kliničkim ispitivanjima sa nekim od atipičnih antipsihotika kod starijih pacijenata sa demencijom zabeležena je oko 3 puta veća incidenca cerebrovaskularnih neželjenih događaja. Ukupni podaci iz šest placebom-kontrolisanih ispitivanja kod pretežno starijih pacijenata (> 65 godina) sa demencijom ukazali su da su se cerebrovaskularni neželjeni događaji (ozbiljni oni koji nisu ozbiljni mešoviti) javili kod 3,3% (33/1009) pacijenata, koji su primali lek Rispolept u odnosu na 1,2 % (8/712) pacijenata, koji su primali placebo. Stepen verovatnoće (engl. odds ratio. 95% tačnog intervala pouzdanosti) iznosio je 2,96 (1,34; 7,50). Patofiziološki mehanizam ovog povećanog rizika nije poznat. Ne može se isključiti povećan rizik za nastanak cerebrovaskularnih neželjenih događaja kod primene drugih antipsihotičnih lekova ili kod ostale populacije pacijenata. Lek Rispolept bi trebalo oprezno primenjivati kod pacijenata sa faktorima rizika za moždani udar.

Rizik za nastanak cerebrovaskularnih neželjenih događaja je bio značajno veći kod pacijenata sa kombinovanim ili vaskularnim tipom demencije u odnosu na demenciju Alchajmerovog tipa. Zbog toga, pacijente sa bilo kojom drugom vrstom demencije izuzev Alchajmerove, ne bi trebalo lečiti risperidonom.

Lekarima se savetuje da procene odnos koristi i rizika kod starijih pacijenata sa demencijom pre primene leka Rispolept, uzimajući u obzir druge faktore rizika za nastanak cerebrovaskularnog insulta kod svakog pacijenta posebno. Pacijenti/staratelji treba odmah da prijave znake i simptome potencijalnih cerebrovaskularnih neželjenih događaja kao što su iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruku ili nogu, probleme sa govorom ili vidom. Bez odlaganja treba razmotriti sve terapijske opcije, uključujući prekid terapije risperidonom.

Lek Rispolept se može upotrebljavati samo za kratkotrajno lečenje perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenim do teškim oblikom demencije Alchajmerovog tipa kao dodatak nefarmakološkim merama lečenja koje su pokazale ograničenu efikasnost ili su bile neefikasne, kao i kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Pacijente treba redovno pratiti i ponovo proceniti potrebu za nastavkom terapije. Ortostatska hipotenzija

S obzirom na to da risperidon blokira alfa-adrenergičke receptore, može se javiti (ortostatska) hipotenzija, naročito u početnoj fazi titracije doze. Tokom istovremene upotrebe risperidona i antihipertenzivne terapije tokom postmarketinškog perioda primećena je klinički značajna hipotenzija. Lek Rispolept treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem (na primer, srčana insuficijencija, infarkt miokarda, poremećaji sprovodnog električnog sistema srca, dehidratacija, hipovolemija ili cerebrovaskularno oboljenje) i dozu treba postepeno titrirati kako je preporučeno (videti odeljak 4.2). Ukoliko se pojavi hipotenzija, treba razmotriti smanjenje doze.

Leukopenija, neutropenija i agranulocitoza

Slučajevi leukopenije, neutropenije i agranulocitoze su prijavljeni tokom lečenja sa antipsihoticima uključujući i lek Rispolept. Tokom postmarketinškog praćenja veoma retko (<1/10000 pacijenata) su zabeleženi slučajevi agranulocitoze.

Pacijente koji u anamnezi imaju klinički značajno smanjenje broja leukocita/neutropeniju (WBC) ili i leukopeniju/neutropeniju izazvanu lekom, treba pratiti tokom prvih nekoliko meseci terapije. Nakon pojave prvih znakova klinički značajnog smanjenja broja leukocita, ukoliko se isključe ostali uzročni faktori, treba razmotriti prekid terapije lekom Rispolept. Pacijente sa klinički značajnom neutropenijom treba pažljivo pratiti i u slučaju pojave groznice (povišene temperature) ili drugih simptoma /znakova infekcije, blagovremeno, tj. odmah započeti njihovo lečenje. Kod pacijenata sa teškom neutropenijom (apsolutni broj neutrofila manji od 1 x 109/L) treba prekinuti primenu risperidona, i do oporavka pratiti vrednosti broja leukocita.

Tardivna diskinezija/ekstrapiramidalni simptomi (TD/EPS)

Lekovi koji su antagonisti dopaminskih receptora povezani su sa javljanjem tardivne diskinezije, koja se karakteriše ritmičkim, nevoljnim pokretima, najčešće jezika i/ili lica. Pokazano je da pojava ekstrapiramidalnih simptoma predstavlja faktor rizika za nastanak tardivne diskinezije. Ako se pojave znaci i simptomi tardivne diskinezije, treba razmotriti mogućnost prekidanja terapije svim antipsihoticima.

Potreban je oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju psihostimulanse (npr. metilfenidat) i risperidon, s obzirom na to da se ekstrapiramidalni simptomi mogu pojaviti prilikom prilagođavanja doze jednog ili oba leka. Preporučuje se postepeno ukidanje terapije stimulansom (videti odeljak 4.5).

Maligni neuroleptički sindrom (MNS)

U toku primene antipsihotika prijavljen je maligni neuroleptički sindrom, koji se karakteriše hipertermijom, rigiditetom mišića, autonomnom nestabilnošću, poremećajem svesti i povišenim vrednostima kreatin fosfokinaze u serumu. Dodatni znaci mogu uključivati mioglobinuriju (rabdomioliza) i akutnu renalnu insuficijenciju. U tom slučaju treba prekinuti lečenje svim antipsihoticima, uključujući i lek Rispolept.

Parkinsonova bolest i demencija sa prisustvom Levijevih telašaca (engl. Lewy body demencija)

Prilikom propisivanja antipsihotika pacijentima sa Parkinsonovom bolešću ili sa Lewy body demencijom, uključujući i lek Rispolept, lekar treba da proceni odnos rizika i koristi. Parkinsonova bolest se može pogoršati primenom risperidona. Obe grupe pacijenata mogu imati povećan rizik od nastanka malignog neuroleptičkog sindroma, kao i povećanu osetljivost na antipsihotične lekove; ovi pacijenti su bili isključeni iz kliničkih ispitivanja. Povećana osetljivost na antipsihotike se manifestuje konfuzijom, umerenom do jakom redukcijom pažnje sa smanjenim osećajem bola (optundacijom), posturalnom nestabilnošću sa čestim padovima kao dodatni simptomi ekstrapiramidalnim simptomima.

Hiperglikemija i dijabetes melitus

Hiperglikemija, dijabetes mellitus ili pogoršanje postojećeg dijabetesa, prijavljeni su tokom terapije lekom Rispolept. U pojedinim slučajevima prethodilo im je povećanje telesne mase, što možda predstavlja predisponirajući faktor. Veoma retko je prijavljivana udruženost sa ketoacidozom i retko sa dijabetesnom komom. Preporučuje se kliničko praćenje u skladu sa Smernicama za primenu antipsihotika. Kod pacijenata, koji su na terapiji bilo kojim atipičnim antipsihotikom, uključujući i lek Rispolept treba pratiti simptome hiperglikemije (kao što su polidipsija, poliurija, polifagija i slabost). Kod pacijenata sa dijabetes melitusom potrebno je redovno praćenje i kontrola pogoršanja vrednosti glukoze u krvi.

Povećanje telesne mase

Prijavljivano je značajno povećanje telesne mase kod pacijenata, koji su na terapiji lekom Rispolept. Telesnu masu treba redovno pratiti.

Hiperprolaktinemija

Hiperprolaktinemija je čest neželjeni efekat koji se javlja tokom terapije lekom Rispolept. Preporučuje se laboratorijsko praćenje koncentracije prolaktina u plazmi kod pacijenata sa podacima o mogućoj povezanosti neželjenih efekata sa prolaktinom (npr ginekomastija, poremećaj menstruacije, anovulacija, poremećaj fertiliteta, smanjen libido, erektilna disfunkija, galaktoreja).

Ispitivanja na kulturama tkiva ukazuju da rast ćelija tumora dojke kod ljudi može biti stimulisan prolaktinom. Iako ne postoji jasna povezanost u kliničkim i epidemiološkim ispitivanjima preporučuje se oprez kod pacijenata sa odgovarajućom medicinskom istorijom bolesti. Lek Rispolept treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa već postojećom hiperprolaktinemijom i kod pacijenata sa prolaktin zavisnim tumorima.

Produženje QT intervala

Tokom postmarketinškog perioda produženje QT intervala je prijavljivano veoma retko. Kao i kod drugih antipsihotika, risperidon treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem, porodičnom anamnezom o produženom QT intervalu, bradikardijom ili elektrolitnim disbalansom (hipokalijemija, hipomagnezijemija), jer se može povećati rizik od nastanka aritmogenih efekata dok je oprez potreban i prilikom istovremene primene risperidona sa lekovima za koje se zna da dovode do produženja QT intervala.

Konvulzije

Preporučuje se oprez kada se lek Rispolept primenjuje kod pacijenata, koji u istoriji bolesti imaju podatke o konvulzijama ili kod ostalh stanja, koja mogu sniziti prag za nastanak konvulzija.

Prijapizam

Prijapizam se može javiti tokom terapije lekom Rispolept, zbog efekta blokade alfa-adrenergičkih receptora.

Regulacija telesne temperature

Poznato je da antipsihotici mogu da poremete sposobnost organizma da smanji telesnu temperaturu. Savetuje se odgovarajuća nega kada se risperidon propisuje pacijentima koji će biti izloženi uticajima koji mogu dovesti do porasta telesne temperature, kao što su naporno vežbanje, izlaganje izrazito visokim temperaturama, istovremena terapija lekovima sa antiholinergičkim dejstvom ili pacijentima koji su izloženi uticajima pri kojima može doći do ozbiljne dehidratacije.

Antiemetički efekat

U pretkliničkim studijama je uočen antiemetički efekat risperidona. Ovaj efekat kod ljudi može da maskira simptome i znake predoziranja nekim lekovima ili oboljenja kao što su intestinalna opstrukcija, engl. Reye -ov sindrom ili tumor mozga.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega imaju smanjenu sposobnost da eliminišu aktivnu frakciju risperidona sa antipsihotičnim dejstvom u odnosu na odrasle osobe sa očuvanom bubrežnom funkcijom. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre dolazi do povećanja koncentracije slobodne frakcije risperidona u plazmi (videti odeljak 4.2).

Venska tromboembolija

Prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije prilikom primene antipsihotika. S obzirom na to da pacijenti lečeni antipsihoticima često već imaju stečene faktore rizika za nastanak venske tromboembolije, sve moguće faktore rizika treba identifikovati pre i tokom terapije sa risperidonom i sprovesti odgovarajuće preventivne mere.

Intraoperativni floppy iris sindrom

Intraoperativni "floppy iris" sindrom (IFIS) (sindrom meke/mlitave dužice), je bio primećen tokom operacije katarakte kod pacijenata koji su lečeni lekovima sa antagonističkim dejstvom na alfa 1a- adrenergičke receptore kojima pripada lek Rispolept (videti odeljak 4.8).

IFIS može povećati rizik od nastanka komplikacija oka tokom i nakon operacije. Hirurg treba da bude unapred obavešten ukoliko je pacijent prethodno uzimao ili trenutno uzima lek sa antagonističkim dejsvom na alfa1-adrenergičke receptore. Ukoliko potencijalna korist od prekida primene lekova sa antagonističkim dejsvom na alfa1-adrenergičke receptore, nije ustanovljena pre operacije katarakte, mora biti procenjena u odnosu na rizik od prekida antipsihotične medikamentozne terapije.

Pedijatrijska populacija

Pre propisivanja risperidona detetu ili adolescentu sa poremećajem ponašanja potrebno je u potpunosti proceniti fizičke i socijalne razloge agresivnog ponašanja, kao što su bol ili neodgovarajući zahtevi okruženja. Sedativni efekat risperidona treba pažljivo pratiti kod ove populacije zbog mogućih posledica na sposobnost učenja. Promena vremena uzimanja leka risperidona može smanjiti uticaj sedacije na pažnju tokom aktivnosti kod dece i adolescenata.

Upotreba risperidona je bila povezana sa srednjim povećanjem telesne mase i indeksom telesne mase (BMI). Preporučuje se merenje telesne mase pre započinjanja lečenja i redovne kontrole telesne mase tokom lečenja. Promene u telesnoj visini u dugotrajnim otvorenim kliničkim ispitivanjima bile su u granicama normi za odgovarajući uzrast. Nije adekvatno ispitan uticaj dugotrajne primene risperidona na polno sazrevanje i telesnu visinu.

Zbog potencijalnog uticaja produžene hiperprolaktinemije na rast i polno sazrevanje dece i adolescenata potrebna je redovna kontrola endokrinološkog statusa, uključujući merenja telesne visine, telesne mase, polnog sazrevanja, praćenje menstrualnog ciklusa i ostalih potencijalnih prolaktin- zavisnih efekata.

Rezultati dobijeni iz malog opservacionog kliničkog ispitivanja u postmarketinskom periodu su ukazali da su ispitanici starosti od 8 do 16 godina, koji su bili izloženi risperidonu u proseku su za oko 3,0 do 4,8 cm bili viši u odnosu na one koji su dobijali druge atipične antipsihotične lekove. Ovo ispitivanje nije bilo adekvatno kako bi se moglo zaključiti da li je izloženost risperidonu imala bilo kakav uticaj na visinu u odraslom periodu, ili da li je rezultat bio zbog direktnog dejstva risperidona na rast kostiju, ili uticaj same bolesti na rast kostiju, ili je rezultat bolje kontrole same bolesti koja dovodi do povećanja lineranog rasta.

Tokom terapije risperidonom, takođe je potrebno sprovoditi redovne preglede zbog ekstrapiramidalnih simptoma i ostalih poremećaja pokreta.

Za specifične preporuke o doziranju leka kod dece i adolescenata, videti odeljak 4.2. Pomoćne supstance

Oralni rastvor sadrži benzojevu kiselinu (E 210). Povećanje bilirubinemije kao posledice oslobađanja bilirubina iz kompleksa sa albuminom može da pojača neonatalnu žuticu koja se može razviti u kernikterus (depoziti nekonjugovanog bilirubina u moždanom tkivu).

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Farmakodinamske interakcije

Lekovi koji produžavaju QT interval

Kao i kod drugih antipsihotika, treba biti oprezan pri propisivanju risperidona istovremeno sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici (npr. hinidin, dizopiramid, prokain-amid, propafenon, amjodaron, sotalol), tricikličnim antidepresivima (npr. amitriptilin), tetracikličnim antidepresivima (npr. maprotilin), nekim od antihistaminika, ostalim antipsihoticima, nekim od antimalarika (npr. kinin i meflohin), lekovima koji izazivaju elektrolitni disbalans (hipokalijemiju, hipomagnezijemiju), bradikardiju ili lekovima koji inhibiraju metabolizam risperidona u jetri. Lista ovih lekova i nije konačna.

Lekovi sa centralim delovanjem i alkohol

Risperidon treba uzimati sa oprezom ako se primenjuje u kombinaciji sa supstancama sa centralnim delovanjem, uključujući alkohol, opijate, antihistaminike i benzodiazepine zbog povećanog rizika od sedacije.

Levodopa i dopaminski agonisti

Lek Rispolept može antagonizovati dejstvo levodope i drugih agonista dopamina. Ukoliko se smatra da je istovremena upotreba ovih lekova neophodna, naročito u poslednjem stadijumu Parkinsonove bolesti, treba propisati najnižu efektivnu dozu svake terapije.

Lekovi sa hipotenzivnim efektom

Klinički značajna hipotenzija je uočena u postmarketinškom praćenju pri istovremenoj upotrebi risperidona i antihipertenzivne terapije.

Psihostimulansi

Kombinovana primena psihostimulanasa (npr. metilfenidata) sa risperidonom može dovesti do ekstrapiramidalnih simptoma nakon izmene u jednoj ili obe terapije (videti odeljak 4.4).

Paliperidon

Ne preporučuje se istovremena primena leka Rispolept sa paliperidonom, jer je paliperidon aktivni metabolit risperidona i istovremena primena ova dva leka može dovesti do dodatne izloženosti organizma aktivnoj antipsihotičnoj frakciji.

Interakcije povezane sa farmakokinetikom Hrana ne utiče na resorpciju leka Rispolept.

Risperidon se uglavnom metaboliše preko CYP2D6, i u manjem obimu preko CYP3A4. I risperidon i njegovi aktivni metabolit 9-hidroksirisperidon su supstrati P-glikoproteina (PG-gp). Supstance koje modifikuju aktivnost CYP2D6, ili supstance koje snažno inhibiraju ili indukuju aktivnost CYP3A4 i/ili P-gp, mogu uticati na farmakokinetiku aktivne frakcije risperidona.

Snažni inhibitori CYP2D6

Istovremena primena leka Rispolept sa snažnim CYP2D6 inhibitorima može povećati koncentraciju risperidona u plazmi, ali manje koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim dejstvom. Više doze snažnog CYP2D6 inhibitora mogu povećati koncentraciju aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim dejstvom (npr. paroksetin, videti ispod). Očekuje se da drugi CYP2D6 inhibitori, kao što je hinidin, mogu da utiču na koncentracije risperidona u plazmi na sličan način. Kada se započinje ili obustavlja upotreba istovremene primene terapije sa paroksetinom, hinidinom ili drugim snažnim inhibitorima CYP2D6, naročito u većim dozama, lekar treba ponovo da proceni doziranje leka Rispolept.

CYP3A4 i/ili P-gp inhibitori

Istovremena primena leka Rispolept sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorima može bitno da poveća koncentracije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim dejstvom u plazmi. Kada se započinje ili obustavlja istovremena primena sa itrakonazolom ili drugim snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorom, lekar treba da ponovo proceni doziranje leka Rispolept.

CYP3A4 i/ili P-gp induktori

Istovremena primena leka Rispolept sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp induktorima može da smanji koncentracije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim dejstvom u plazmi. Kada se započinje ili obustavlja istovremena primena sa karbamezepinom ili drugim snažnim CYP3A4 i/ili P-gp induktorom, lekar treba ponovo da proceni doziranje leka Rispolept. CYP3A4 induktori svoje dejstvo ispoljavaju na vremenski zavisan način i može biti potrebno najmanje 2 nedelje kako bi se dostiglo maksimalno dejstvo nakon indukcije. S druge strane, prilikom prekida lečenja, može biti potrebno najmanje 2 nedelje da bi se smanjilo dejstvo CYP3A4 indukcije.

Lekovi koji se lako vezuju za proteine plazme

Istovremena primena leka Rispolept sa lekovima koji se snažno vezuju za proteine plazme, nema klinički relevatnog istiskivanja ni jednog leka sa proteina plazme.

Kada se istovremeno koriste, potrebno je proveriti odgovarajuće uputstvo za informacije o metabolizmu leka i moguću portebu za prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcije su sprovedene samo kod odraslih. Značaj ovih rezultata za pedijatrijske pacijente nije poznat.

Istovremena upotreba psihostimulansa (npr. metilfenidat) sa lekom Rispolept kod dece i adolescenata ne menja farmakokinetiku i dejstvo leka Rispolept.

Primeri

Primeri lekova koji potencijalno mogu da stupe u interakciju ili za koje se pokazalo da ne stupaju u interakciju sa risperidonom navedeni su u tekstu ispod:

Dejstvo drugih lekova na farmakokinetiku risperidona

Antibiotici:

• Eritromicin, umeren inhibitor CYP3A4 i P-gp ne menja farmakokinetiku risperidona i farmakokinetiku aktivne antipsihotične frakcije
• Rimfapicin, snažni induktor CYP3A4 i P-gp, smanjuje koncentraciju aktivne antipsihotične frakcije u plazmi.

Antiholinesteraze:

• Donepezil i galantamin, oba supstrati CYP2D6 i CYP3A4 ne pokazuju klinički relevantno dejstvo na farmakokinetiku risperidona i farmakokinetiku aktivne antipsihotične frakcije

Antiepileptici:

• Pokazano je da karbamazepin, snažan CYP3A4 induktor i P-gp induktor, smanjuje koncentracije aktivne antipsihotične frakcije risperiona u plazmi. Slično dejstvo se može zapaziti i prilikom primene npr. fenitoina i fenobarbitala, koji su takođe CYP3A4 induktori enzima jetre kao i P-glikoproteina.
• Topiramat umereno smanjuje bioraspoloživost risperidona u plazmi, ali ne i bioraspoloživost aktivne antipsihotične frakcije. Zbog toga, ova interakcija verovatno neće biti od kliničkog značaja.

Antigljivični lekovi:

• Itrakonazol, snažan inhibitor CYP3A4 i P-gp inhibitor u dozi od 200 mg/dan povećava koncetraciju aktivne antipsihotične frakcije u plazmi za oko 70 %, pri doziranju risperidona od 2 do 8 mg/dan.
• Ketokonazol, snažan CYP3A4 inhibitor i P-gp inhibitor, u dozi od 200 mg/dan povećava koncentaciju risperidona u plazmi i smanjuje koncentracije 9-hidroksirisperidona u plazmi.

Antipshiotici:

• Fenotiazini, mogu da povećaju koncentraciju risperidona u plazmi, ali ne i koncentraciju njegove aktivne antipsihotične frakcije

Antivirusni lekovi:

• Inhibitori proteaza: nisu dostupni podaci iz zvaničnih studija; ipak, s obzirom na to da je ritonavir snažan CYP3A4 inhibitor i slab CYP2D6 inhibitor, ritonavir i ritonavirom pojačani proteazni inhibitori potencijalno povećavaju koncentracije aktivne antipsihotične frakcije

Beta-blokatori:

• Neki beta-blokatori mogu povećati koncentracije risperidona u plazmi, ali ne i njegove aktivne antipsihotične frakcije.

Blokatori kalcijumskih kanala:

• Verapamil, umeren inhibitor CYP3A4 i inhibitor P-gp, povećava koncentracije risperidona i njegove aktivne antipsihotične frakcije u plazmi.

Gastrointestinalni lekovi:

• Antagonisti H2-receptora: cimetidin i ranitidin, oba leka su slabi inhibitori CYP2D6 i CYP3A4, povećavali su bioraspoloživost risperidona, ali samo do granične vrednosti aktivne antipsihotične frakcije

SSRIs i triciklični antidepresivi:

• Fluoksetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava koncentracije risperidona u plazmi, ali manje od aktivne antipsihotične frakcije.
• Paroksetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava koncentracije risperidona u plazmi, ali u dozama do 20 mg/dan, manje od aktivne antipsihotične frakcije. Međutim, veće doze paroksetina mogu povećati koncentracije aktivne antipsihotične frakcije risperidona.
• Triciklični antidepresivi mogu povećati koncentracije risperidona u plazmi ali ne i koncentracije aktivne antipsihotične frakcije. Amitriptilin ne utiče na farmakokinetiku risperidona, kao ni na aktivnu antipsihotičnu frakciju.
• Sertralin, slab inhibitor CYP2D6 i fluvoksamin, slab inhibitor CYP3A4 u dozama do 100 mg/dan nisu bili povezani sa klinički značajnim izmenama u koncentraciji aktivne antipsihotične frakcije risperidona. Međutim, doze veće od 100mg/dan sertralina ili fluvoksamina mogu povećati koncentracije aktivne antipsihotične frakcije.

Dejstvo risperidona na farmakokinetiku drugih lekova

Antiepileptici:

• Risperidon ne pokazuje klinički povezane efekte na farmakokinetiku valproata ili topiramata.

Antipsihotici:

• Aripiprazol, supstance CYP2D6 i CYP3A4: Risperidon tablete ili injekcije nisu uticali na farmakokinetiku aripiprazola i njegovog aktivnog metabolita, dehidroaripiprazola.

Glikozididi digitalisa:

• Risperidon ne pokazuje klinički povezane efekte na farmakokinetiku digoksina Litijum:
• Risperidon ne pokazuje klinički povezane efekte na farmakokinetiku litijuma Istovremena upotreba risperidona sa furosemidom

Videti odeljak 4.4 vezano za povećan mortalitet kod starijih pacijenata sa demencijom koji istovremeno primaju furosemid.

Trudnoća

Nema podataka o upotrebi risperidona kod trudnica. Studije na životinjama ukazuju da risperidon nije bio teratogen, međutim, javili su se drugi tipovi reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Kod novorođenčadi čije su majke uzimale antipsihotike (uključujući risperidon) tokom poslednjeg trimestra trudnoće, postoji rizik od ispoljavanja neželjenih reakcija kao što su ekstrapiramidalni i/ili apstinencijalni simptomi. Nakon porođaja, navedeni simptomi mogu varirati u smislu trajanja, i ozbiljnosti. Prijavljeni su slučajevi agitacije, hipertonije, hipotonije, tremora, pospanosti, respiratornog distresa ili poremećaja u ishrani. Zato novorođenče treba pažljivo pratiti.

Lek Rispolept ne treba koristiti tokom trudnoće, osim u sučajevima kada je to neophodno. Ukoliko je tokom trudnoće neophodan prekid terapije, terapiju ne treba prekinuti naglo.

Dojenje

U ispitivanjima na životinjama, zabeleženo je da se risperidon i 9-hidroksi-risperidon izlučuju u mleko. Takođe je pokazano da se risperidon i 9-hidroksirisperidon u maloj količini izlučuju i u humano mleko. Ne postoje dostupni podaci o neželjenim dejstvima risperidona kod odojčadi. Zato je potrebno proceniti prednost dojenja u odnosu na potencijalni rizik za dete.

Plodnost

Kao i drugi lekovi koji su antagonisti D2 receptora, lek Rispolet povećava nivo prolaktina. Hiperprolaktinemija može da suprimira hipotalamički GnRH, što dovodi i do smanjene pituitarne sekrecije gonadotropina. Ovo, posledično, može da inhibira reproduktivnu funkciju smanjenjem steroidogeneze gonada kod pacijenata oba pola .

U pretkliničkim ispitivanjima nisu uočeni relevantni efekti.

Risperidon može malo ili umereno uticati na sposobnost vožnje i upotrebe mašina zbog potencijalnog dejstva na nervni sistem i vid (videti odeljak 4.8). Stoga, pacijente treba savetovatii da ne voze i da ne upravljaju mašinama sve dok se ne proceni njihova individualna podnošljivost na lek.

Najčešće prijavljena neželjena dejstva leka (incidenca više od 10%) su: Parkinsonizam, sedacija/somnolencija, glavobolja, insomnija.

Neželjene reakcije na lek, koje su bile dozno zavisne su: parkinsonizam i akatiziju.

Dole prikazana neželjena dejstva na lek prijavljena su tokom kliničkih ispitivanja i postmarketinškog perioda. Neželjene reakcije su prema učestalosti definisane na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 i <1/10); povremeno (≥1/1000 i <1/100); retko (≥1/10 000 i <1/1000); veoma retko (<1/10 000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U svakoj grupi, učestalost je prikazana po opadajućem redosledu.

a Hiperprolaktinemija može u nekim slučajevima da dovede do ginekomastije, menstrualnih poremećaja, amenoreje, anovulacije, galaktoreje, poremećaja plodnosti, smanjenog libida, erektilne disfunkcije.

b U placebo-kontrolisanim ispitivanjima, dijabetes melitus je prijavljen kod 0,18 % pacijenata lečenih risperidonom u odnosu na 0,11 % u grupi sa placebom. Ukupna incidenca iz svih kliničkih ispitivanja je bila 0,43% kod svih risperidonom lečenih pacijenata.

c Nije primećeno u kliničkim ispitivanjima sa lekom Rispolept, ali je primećeno u postmarketinškom periodu sa risperidonom.

d Ekstrapiramidalni poremećaj mogu biti: Parkinsonizma (hipersekrecija salive, mišićno-koštana ukočenost, parkinsonizam, balavljenje, rigidnost mišića (fenomen zupčastog točka), bradikinezija, hipokinezija, lice kao maska, napetost mišića, akinezija, ukočenost vrata, ukočenost mišića, parkinsonov hod i abnormalni glabelarni refleks, parkinsonični tremor u miru), akatizija (akatizija, nemir, hiperkinezija i sindrom nemirnih nogu), tremor, diskinezija (diskinezija, grč mišića, horeoatetoza, atetoza i mioklonus), distonija. Distonija uključuje distoniju, hipertoniju, tortikolis, nevoljne mišićne kontrakcije, kontrakture mišića, blefarospazam, okulogiraciju, paralizu jezika, facijalni spazam, laringospazam, miotoniju, opistotonus, orofaringealni spazam, pleurototonus (tetaničko savijanje tela na jednu stranu), spazam jezika, i trizmus. Potrebno je naglasiti da širi spektar ovih simptoma nema uvek ekstrapiramidalno poreklo. Insomnija uključuje: inicijalnu insomniju, srednju insomniju, Konvulzije uključuju konvulzije tipa Grand mal. Poremećaji menstruacije uključuju nepravilne menstruacije, oligomenoreju. Edemi uključuju generalizovani edem, periferni edem, elastični edem.

Neželjeni efekti zabeleženi sa paliperidon formulacijama

Paliperidon je aktivan metabolit risperidona, zato je profil neželjenih reakcija ovih lekova (uključujući oralne i parenteralne formulacije ) relevantan jedan drugom. U dodatku gore navedenih neželjenih reakcija, sledeće neželjene reakcije su bile primećene tokom upotrebe paliperidona i može se očekivati da će se javiti tokom terapije sa lekom Rispolept.

Kardiološki poremećaji: Sindrom posturalne ortostatske tahikardije

Klasni efekti

Kao i kod drugih antipsihotika, prijavljivani su veoma retki slučajevi produženja QT intervala tokom praćenja u postmarketinškom perioda. Drugi srčani poremećaji koji su prijavljeni pri davanju antipsihotika koji produžavaju QT interval uključuju ventrikularnu aritmiju, ventrikularnu fibrilaciju, ventrikularnu tahikardiju, iznenadnu smrt, srčani zastoj i Torsades de Pointes.

Venska tromboembolija

U toku uzimanja antipsihotičnih lekova prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije, uključujući slučajeve plućne embolije i slučajeve duboke venske tromboze (nepoznata učestalost).

Povećanje telesne mase

U placebom kontrolisanim kliničkim ispitivanjima u trajanju od 6 do 8 nedelja u kojoj su učestvovale dve grupe pacijenata sa shizofrenijom od kojih je jedna grupa lečena risperidonom, a druga placebom praćeno je povećanje telesne mase ≥ 7%. U studiji je primećena statistički značajno veća incidenca dobijanja na telesnoj masi kod pacijenata lečenih lekom Rispolept (18%) u odnosu na pacijente koji su primali placebo (9%). U placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima koja su trajala 3 nedelje u kojima su učestvovali odrasli pacijenti sa akutnom manijom, povećanje telesne mase ≥ 7%, je na kraju ispitivanja bilo uporedivo kod grupe koja je primala lek Rispolept (2,5%) i grupe koja je primala placebo(2,4%), dok je kod aktivne kontrolne grupe uočeno malo povećanje (3,5%).

U populaciji dece i adolescenata sa poremećajem ponašanja, u dugotrajnim studijama, srednje povećanje telesne mase je iznosilo 7,3 kg nakon 12 meseci terapije. Normalno povećanje telesne mase kod dece od 5 do 12 godina je od 3 kg do 5 kg tokom godinu dana. Dobijanje na masi u periodu od 12 do 16 godina je od 3 kg do 5 kg godišnje kod devojčica, dok dečaci dobijaju na masi 5 kg godišnje.

Dodatne informacije za posebne populacije

Neželjena dejstva leka, koja su prijavljena sa većom incidencom kod starih pacijenata sa demencijom ili pedijatrijskih pacijenata u odnosu na odraslu populaciju opisane su niže:

Stariji pacijenti sa demencijom

Prolazni ishemijski napad i cerebrovaskularni insult su bile neželjene reakcije prijavljene u kliničkim ispitivanjima sa učestalošću 1,4 % i 1,5 % kod starih pacijenata sa demencijom. Takođe, infekcija urinarnog trakta, periferni edem, letargija i kašalj su neželjena dejstva prijavljena sa učestalošću od ≥ 5% kod starih pacijenata sa demencijom što je najmanje dva puta veća učestalost u odnosu na ostale pacijente.

Pedijatrijski pacijenti

Očekuje se, uopšteno, da učestalost, tip i težina neželjenih reakcija kod dece bude slična kao i kod odraslih.

Sledeće neželjene reakcije su prijavljene kod pedijatrijskih pacijenata (5 do 17 godina) sa učestalošću od ≥ 5%, što je najmanje dva puta veća učestalost u odnosu na ostale pacijente: somnolencija/sedacija, zamor, glavobolja, povećan apetit, povraćanje, infekcija gornjeg respiratornog trakta, nazalna kongestija, abdominalni bol, vrtoglavica, kašalj, pireksija, tremor, dijareja i enureza.

Uticaj dugoročne terapije risperidonom na seksualno sazrevanje i telesnu visinu nije adekvatno ispitan (videti odeljak 4.4, odeljak „Pedijatrijska populacija“)

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Opisani znaci i simptomi, uglavnom su posledica pojačanih farmakoloških dejstava leka koja su već poznata. Oni obuhvataju pospanost i sedaciju, tahikardiju i hipotenziju, kao i ekstrapiramidalne simptome. Prilikom predoziranja, zapaženi su slučajevi produženja QT intervala i konvulzije. Torsade de Pointes su prijavljeni u slučaju predoziranja lekom Rispolept i paroksetinom.

U slučaju akutnog predoziranja, treba uzeti u obzir i mogućnost njegovog porekla usled istovremene upotrebe više različitih lekova.

Lečenje

Uspostaviti i održavati disajne puteve i osigurati adekvatnu oksigenaciju i ventilaciju. Treba razmotriti primenu aktivnog uglja zajedno sa laksativima samo ukoliko je od uzete količine leka prošlo manje od sat vremena. Praćenje kardiovaskularne funkcije treba započeti odmah, što podrazumeva i kontinuirano praćenje EKG-a, kako bi se otkrile moguće aritmije.

Za risperidon nema specifičnog antidota. Stoga, treba primeniti odgovarajuću suportivnu terapiju. Hipotenziju i cirkulatorni kolaps treba lečiti odgovarajućim merama, kao što je intravenska infuzija tečnosti i/ili simpatomimetici. U slučaju teških ekstrapiramidalnih simptoma, treba dati antiholinergičku terapiju. Pacijenta treba pažljivo nadgledati i pratiti sve dok se ne oporavi.

Farmakoterapijska grupa: Antipsihotici, ostali antipsihotici ATC kod: N05AX08

Mehanizam delovanja

Risperidon je selektivni monoaminergički antagonist sa jedinstvenim delovanjem. On poseduje visok afinitet za serotonergičke 5HT2 i dopaminergičke D2 receptore. Risperidon se takođe vezuje za alfa1- adrenergičke receptore, i sa manjim afinitetom za H1-histaminergičke receptore i alfa-2 adrenergičke receptore. Risperidon nema afiniteta za holinergičke receptore. Iako je risperidon snažan D2 antagonist, zbog čega se smatra da poboljšava pozitivne simptome shizofrenije, on manje izaziva depresiju motorne aktivnosti i indukciju katalepsije nego klasični neuroleptici. Balansiran centralni serotoninski i dopaminski antagonizam može smanjiti mogućnost za nastanak ekstrapiramidalnih neželjenih efekata i proširiti terapijsku aktivnost na negativne i afektivne simptome shizofrenije.

Farmakodinamski efekti

Klinička efikasnost

Shizofrenija

Efikasnost risperidona, u kratkotrajnoj terapiji bolesnika sa shizofrenijom, utvrđena je tokom 4 ispitivanja koja su trajala 4 do 8 nedelja i u kojima je učestvovalo 2500 pacijenta sa shizofrenijom dijagnostifikovanom u skladu sa kriterijumima DSM IV. U 6-nedeljnom placebom kontrolisanom ispitivanju u kome se doza risperidona titrirala do 10mg/dan, dva puta dnevno, risperidon je bio superiorniji od placeba, prema skoru Brief Psychiatric Rating Scale (BPRS). U 8 nedeljnom, placebom kontrolisanom kliničkom ispitivanju 4 fiksne doze risperidona su primenjivane dva puta dnevno (2mg/dan, 6mg/dan, 10mg/dan, 16mg/dan) i u sve četiri grupe rezultati ispitivanja ukazuju na superiornost risperidona u poređenju sa placebo grupom, na osnovu ukupnog skora Positive and

Negative Syndrome Scale (PANSS) . U sledećem 8-nedeljnom komparativnom kliničkom ispitivanju u kome je međusobno upoređivano 5 fiksnih doza risperidona (1mg/dan, 4mg/dan, 8mg/dan, 12mg/dan, 16mg/dan dva puna dnevno), grupe koje su dobijale risperidon u dozama 4mg/dan, 8mg/dan, 16 mg/dan pokazale su superiornost u poređenju sa grupom koja je dobijala 1mg/dan risperidona, procenjeno na osnovu ukupnog PANSS skora. U 4-nedeljnom placebom kontrolisanom kliničkom ispitivanju, poređene su dve fiksne doze risperidona sa placebom (4mg i 8mg/dan jednom dnevno) i obe grupe na risperidonu pokazale su superiornost u odnosu na placebo grupu, prema nekoliko PANSS kriterijuma, uključujući ukupni skor PANSS i kriterijum odgovora (>20% redukcije u PANSS ukupnom skoru). U dugotrajnom kliničkom ispitivanju u kome su učestvovali odrasli pacijenti sa shizofrenijom prema kriterijumima DSM IV, a koji su bili klinički stabilni najmanje 4 nedelje zbog terapije drugim antipsihoticima, bili su podeljeni u dve grupe od kojih su jedni primali risperidon 2 mg do 8 mg jednom dnevno a drugi haloperidol, tokom 1 do 2 godine. Pacijenti koji su primali risperidon su imali značajno duže vreme do relapsa u odnosu na pacijnte koji su primali haloperidol.

Manične epizode u bipolarnom paremećaju

Efikasnost monoterapije risperidonom u akutnoj terapiji manične epizode u bipolarnom poremećaju pokazana je tokom 3 dvostuko slepa placebom kontrolisana klinička ispitivanja gde je risperidon primenjivan u vidu monoterapije kod oko 820 pacijenata sa bipolarnim poremećajem tip 1, na osnovu DSM IV kriterijuma. U sva tri ispitivanja risperidon od 1mg do 6mg/dan (početna doza 3mg u dva ispitivanja i 2mg u jednom ispitivanju), je bio značajno efikasniji u odnosu na placebo na osnovu unapred definisane primarne krajnje tačke-promene ukupnog Young Mania Ratin Scale (YMRS) u 3. nedelji, u odnosu na početne vrednosti. Sekundarni ishodi efikasnosti bili su generalno u skladu sa primarnim ishodom. Procenat pacijenata koji je imao >50 % smanjenja ukupnog Young Mania Ratin Scale (YMRS) u 3. nedelji u odnosu na početne vrednosti, bio je značajno veći od procenata pacijenata koji su primali placebo. Jedno od tri ispitivanja je uključivalo grupu na haloperidolu i 9- nedeljni dvostruko slepi period terapije održavanja. Efikasnost se održala tokom 9-nedeljne terapije održavanja. Promena u ukupnom Young Mania Ratin Scale (YMRS) u poređenju sa početnim vrednostima, pokazala je poboljšanje koje se održavalo i bilo je uporedivo između risperidona i haloperidola u 12. nedelji ispitivanja.

Efikasnost terapije risperidonom kao dodatak stabilizatorima raspoloženja u terapiji maničnih epizoda u bipolarnom poremećaju pokazana je u jednom od dva dvostruko slepa placebom kontrolisana klinička ispitivanja koja su trajala 3 nedelje, kod oko 300 pacijenata sa bipolarnim poremećajem na osnovu DSM IV kriterijuma. U prvom tronedeljnom ispitivanju, terapija risperidona 1mg do 6mg/dan sa početnom dozom 2mg/dan koji je primenjen zajedno sa litijumom ili valproatom je bila efikasnija od pojedinačnog dejstva litijuma ili valproata na osnovu prethodno određene primarne krajnje tačke ispitivanja - promene ukupnog Young Mania Ratin Scale (YMRS) u trećoj nedelji ispitivanja u odnosu na vrednost na početku ispitivanja. U drugom tronedeljnom ispitivanju risperidon od 1mg do 6mg/dan sa početnom dozom 2mg/dan koji je primenjen zajedno sa litijumom, valproatom ili karbamazepinom nije pokazao superiornost u odnosu na pojedinačno dejstvo litijuma, valproata ili karbamazepina u redukciji ukupnog Young Mania Ratin Scale (YMRS). Moguće objašnjenje neuspeha ovog ispitivanja je uticaj karbamazepina na klirens risperidona i 9-hidroksi risperidona, što je vodilo do subterapijskih nivoa risperidona i 9-hidroksi risperidona. Kada su podaci iz grupe koja je primala karbamazepin isključeni iz naknadne analize, terapija risperidonom primenjenim sa litijumom ili valproatom bila je superiornija u odnosu na pojedinačno dejstvo litijuma ili valproata, u redukciji ukupnog YMRS skora.

Perzistentna agresija kod demencije

Efikasnost terapije risperidonom u terapiji bihevioralnih i psiholoških simptoma demencije (Behavioural and Psychological Symptoms of Dementia - BPSD), uključujući i poremećaje ponašanja kao što su agresivnost, psihoza, prekomerna aktivnost ili poremećaj afekta, pokazana je u tri dvostruko slepa placebo konrolisana ispitivanja kod 1150 starih pacijenata sa umerenom do teškom demencijom. U jednom ispitivanju primenjena je fiksna doza risperidona od 0,5 mg, 1 mg, 2 mg/dan. U druga dva ispitivanja primenjena je fleksibilna doza risperidona; u jednoj studiji pacijenti su dobijali risperidon u opsegu doza od 0,5 mg do 4 mg/dan, a drugoj studiji od 0,5 mg do 2 mg/dan. Risperidon je pokazao

statistički značajnu i klinički važnu efikasnost u terapiji agresivnosti, i manje konzistentnu efikasnost u terapiji agitacije i psihoze kod starih pacijenata sa demencijom (izmereno na BEHAVE-AD (Behavioural Pathology in Alzheimer's Disease Rating Scale) i CMAI (Cohen-Mansfield Agitetion Inventory) skalama. Terapijski efekat risperidona je bio nezavistan od MMSE skora (Mini-Mental State Examination) i posledično od težine demencije; od sedativnih svojstava risperidona; od prisustva ili odsustva psihoze; od tipa demencije, Alzheimerove, vaskularne ili mešane. (videti odeljak 4.4)

Pedijatrijska populacija

Poremećaji ponašanja

Efikasnost risperidona u kratkotrajnom lečenju poremećaja ponašanja pokazana je u dva dvostruko slepa placebom kontrolisana klinička ispitivanja kod 240 pacijenata starosti od 5 do 12 godina, sa dijagnozom poremećaja ponašanja dijagnostifikovanim u skladu sa kriterijumima DSM-IV i intelektuanim sposobnostima ispod prosečnih ili blagom do umerenom mentalnom retardacijom/poremećajem učenja. U dva ispitivanja, risperidon primenjen u dozi 0,02 do 0,06 mg/kg/dan, je bio superiorniji od placeba, procenjeno na osnovu promene N-CBRF (Nisoger-Child Behavior Rating Form) u šestoj nedelji u odnosu na početne vrednosti, što je bila unapred definisana primarna krajnja tačka ispitivanja.

Rispolept, oralni rastvor je bioekvivalentan Rispolept film tabletama.

Risperidon se metaboliše do 9-hidroksi-risperidona, koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon (videti odeljak Biotransformacija i eliminacija).

Resorpcija

Risperidon se kompletno resorbuje posle oralne primene, dostižući maksimalne koncentracije u plazmi u toku 1-2 sata. Apsolutna oralna raspoloživost risperidona je 70% (CV=25%). Relativana oralna raspoloživost risperidona iz tablete je 94%(CV=10%) u odnosu na rastvor. Hrana ne utiče na resorpciju, pa se Rispolept može uzimati uz obrok ili nezavisno od njega. Ravnotežne koncentracije risperidona se postižu u toku jednog dana kod većine pacijenata. Stabilne ravnotežne koncentracije 9- hidroksi-risperidona se dostižu za 4-5 dana od doziranja.

Distribucija

Risperidon se brzo distribuira. Volumen distribucije je 1-2 L/kg. U plazmi, risperidon se vezuje za albumin i alfa 1 kiseli glikoprotein. Vezivanje risperidona za proteine plazme iznosi 90%, a 9- hidroksi-risperidona 77%.

Biotransformacija i eliminacija

Risperidon se metaboliše preko CYP2D6 u 9-hidroksi-risperidon, koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon. Risperidon i 9-hidroksi-risperidon čine zajedno aktivnu antipsihotičnu frakciju. CYP2D6 je genetski polimorfan izoenzim. Ekstenzivni CYP2D6 metabolizatori brzo konvertuju risperidon u 9-hidroksi-risperidon, dok spori CYP2D6 metabolizeri konvertuju risperidon u 9-hidroksi-risperiond znatno sporije. Iako ekstenzivni metabolizeri imaju manje koncentracije risperidona i veće koncentracije 9-hidroksi-risperidona nego spori metabolizeri, farmakokinetika kombinacije risperidona i 9-hidroksi-risperidona (tj. aktivne antipsihotične frakcije) nakon jedne i ponovljenih doza su slične kod ekstenzivnih i sporih metabolizera CYP2D6.

Drugi metabolički put risperidona je N-dealkilacija. In vitro ispitivanja na humanim mikrozomima jetre, pokazala su da klinički relevantna koncentracija risperidona ne inhibira značajnije metabolizam lekova koji se odvija preko izozima citohroma P450, uključujući CYP1A2, CYP2A6, CYP2C8/9/10, CYP2D6, CYP2E1, CYP3A4 i CYP3A5. Sedam dana nakon primene, urinom se eliminiše oko 70%, a fecesom 14% od unete doze. U urinu, risperidon i 9-hidroksi-risperidon čine 35-45%, a preostali deo su neaktivni metaboliti. Nakon oralne primene kod psihotičnih pacijenata, poluvreme eliminacije

risperidona je oko 3 stata. Poluvreme eliminacije 9-hidroksi-risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije je 24 sata.

Linearnost

Koncentracije risperidona u plazmi su propocionalne unetoj dozi unutar terapijskog opsega doza.

Starije osobe, renalna i hepatična insuficijencija

Farmakokinetička studija posle primene pojedinačne doze oralnog risperidona, pokazala je kod starijih osoba u proseku 43% više koncentracije aktvne frakcije sa antipsihotičnim efektom u plazmi, 38% duže poluvreme eliminacije i smanjen klirens aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom za 30%. Kod odraslih sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega klirens aktivne frakcije je bio ~48% klirensa kod mladih zdravih odraslih osoba. Kod odraslih sa teškim oštećenjem funkcije bubrega klirens aktivne frakcije je bio ~31% klirensa kod mladih zdravih odraslih osoba. Poluvreme eliminacije aktivne frakcije je bilo 16,7 h kod mladih odraslih osoba, 24,9 h kod odraslih sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (ili ~1,5 puta duže u odnosu na mlade odrasle osobe) i 28,8 sati kod onih sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (ili ~1,7 puta duže u odnosu na mlade odrasle osobe).

Koncentracije risperidona u plazmi bile su normalne kod pacijenata sa insuficijencijom jetre, ali je srednja vrednost slobodne frakcije risperidona u plazmi bila uvećana za 37,1%

Klirens i poluvreme eliminacije risperidona i aktivne frakcije kod odraslih sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre nakon oralne primene, nisu bili značajno drugačiji u odnosu na iste parametare kod mladih zdravih odraslih osoba.

Pedijatrijski pacijenti

Farmakokinetika risperidona, 9-hidroksi-risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije kod dece je slična kao i kod odraslih.

Pol, rasa, pušenje

Pol, rasa i pušenje ne utiču na farmakokinetiku risperidona ni na aktivnu antipsihotičku frakciju.

U (sub)hroničnim ispitivanjima toksičnosti, u kojima je doziranje započeto na polno nezrelim pacovima i psima, dozno-zavisni efekat je zapažen na muškim i ženskim polnim organima i mlečnim žlezdama. Ovi efekti su dovedeni u vezu sa povećanim nivoom prolaktina u serumu, kao posledice supresivnog delovanja risperidona na dopaminske D2-receptore. Dodatno, ispitivanja sa kulturama tkiva ukazuju da je ćelijski rast tumora dojke kod ljudi možda stimulisan prolaktinom. Risperidon nije bio teratogen kod pacova i kunića. U ispitivanjima reproduktivne toksičnosti na pacovima primećena su neželjena dejstva u vidu izmene ponašanja pri parenju kod roditelja, zatim uticaj na telesnu masu na rođenju i na preživljavanje potomka. Kod pacova, intrauterina izloženost risperidonu je bila udružena sa kognitivnim deficitima u odraslom dobu. Drugi dopaminski antagonisti, primenjeni kod gravidnih ženki izazvali su negativne efekte na učenje i motorni razvoj kod potomka.

U ispitivanjima toksičnosti na mladim pacovima tretiranih oralnim risperidonom, primećen je povećan mortalitet mladunčadi i kašnjenje fizičkog razvoja. U 40-nedeljnom ispitivanju sa mladim psima tretiranim oralnim risperidonom, kasnilo je seksualno sazrevanje. Na osnovu PIK, na rast dugih kostiju kod pasa nije uticala doza 3,6 puta veća od maksimalne humane oralne doze kod adolescenata (1,5 mg/dan); dok su efekti na dugim kostima i na seksualno sazrevanje uočeni pri dozama 15 puta većim od maksimalne humane oralne doze kod adolescenata.

Risperidon nije bio genotoksičan u bateriji testova genotoksičnosti. U studijama karcinogenosti sa oralno primenjenim risperidonom na miševima i pacovima, uočena je povećana incidenca adenoma pituitarne žlezde (miš), adenoma endokrinog pankreasa (pacov), i adenoma mlečnih žlezda (kod obe vrste). Ovi tumori mogu biti povezani sa produženim dopaminskim D2 antagonizmom i

hiperprolaktinemijom. Nije poznat značaj ovih nalaza na humanu populaciju. In vitro i in vivo, animalni modeli pokazuju da visoke doze risperidona mogu izazvati produženje QT intervala, što je teoretski povezano sa povećanim rizikom od nastanka artimije tosade de pointes kod pacijenata.

vinska kiselina (E334); benzojeva kiselina (E210); natrijum-hidroksid;

Voda prečišćena

Inkompatibilan sa gotovo svim vrstama čaja, uključujući i crni čaj.

Rok upotrebe: 3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 3 meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C. Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.

Ne upotrebljavati nakon isteka roka upotrebe naznačenog na kartonu ili boci. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan u mesecu.

Unutrašnje pakovanjeje boca od tamnog stakla sa sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena. Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca sa 100 mL oralnog rastvora, graduisana pipeta koja služi za doziranje i Uputstvo za lek.

Pipeta je graduisana u miligramima i mililitrima, sa minimalnom graduisanom zapreminom od 0.25 mL (što odgovara 0.25 mg oralnog rastvora) i maksimalnom graduisanom zapreminom od 3 mL (što odgovara 3 mg oralnog rastvora). Na pipeti su odštampane graduisane oznake na svakih 0.25 mL do 3 mL.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Rispolept pripada grupi lekova koji se nazivaju antipsihotici. Lek Rispolept se koristi za lečenje:

• Shizofrenije, kada možete videti, čuti ili osetiti stvari koje ne postoje, verovati u stvari koje nisu istinite ili se osećati neuobičajeno sumnjičavo ili konfuzno.
• Manije, kada se možete osećati veoma uzbuđeno, oduševljeno, energično, imate pojačan osećaj zadovoljstva ili ste preterano aktivni. Manija se javlja u okviru oboljenja koje se se zove ‘’bipolarni poremećaj’’
• Dugotrajne agresije kod osoba sa Alchajmerovom demencijom, koje povređuju sebe ili druge, u vidu kratkotrajnog lečenja (do 6 nedelja) a kod kojih je prethodno primenjivana alternativna terapija (bez lekova)
• Dugotrajne agresije kod dece (uzrasta od najmanje 5 godina) sa smanjenim intelektualnim sposobnostima i adolescenata sa poremećajem ponašanja u vidu kratkotrajnog lečenja (do 6 nedelja)

Lek Rispolept može ublažiti simptome Vaše bolesti i zaustaviti ponovnu pojavu simptoma.

• Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na risperidon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.).

Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Rispolept.

Kada uzimate lek Rispolept posebno vodite računa:

Posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre započinjanja lečenja lekom Rispolept, u sledećim situacijama:

• ako imate problema sa srcem (npr. nepravilan srčani rad ili ste skloni niskom krvnom pritisku) ili ako koristite lekove za krvni pritisak. Rispolept može da izazove sniženje krvnog pritiska. Možda će biti potrebno da se Vaša doza koriguje
• ako znate da imate bilo koji od faktora rizika za nastanak šloga kao što su: visok krvni pritisak, kardiovaskularno oboljenje ili problemi sa krvnim sudovima u mozgu
• ako ste nekad imali nevoljne pokrete jezika, usana ili lica
• ako ste nekad imali stanje sa simptomima kao što su: visoka temperatura, grčevi mišića, znojenje ili snižen nivo svesnosti (stanje poznato kao " maligni neuroleptični sindrom")
• ako imate Parkinsonovu bolest ili demenciju
• ako znate da ste nekada imali smanjen broj belih krvnih zrnaca (koji je mogao biti uzrokovan drugim lekovima)
• ako imate dijabetes (šećernu bolest)
• ako imate epilepsiju
• ako ste muškarac i ako ste nekad imali produženu i bolnu erekciju.
• ako imate problema sa kontrolom telesne temperature ili ste skloni povišenoj telesnoj temperaturi tela
• ako imate problema sa bubrezima
• ako imate problema sa jetrom
• ako imate neuobičajeno visoku vrednost hormona prolaktina u krvi ili imate tumor koji je verovanto zavisan od prolaktina.
• ako ste Vi ili neko od članova Vaše porodice imali krvne ugruške (trombozu), jer lekovi poput ovog mogu izazvati stvaranje krvnog ugruška.

Ukoliko niste sigurni da se bilo šta od napred navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Rispolept.

S obzirom da je veoma retko tokom primene leka Rispolept zabeležena pojava značajnog smanjenja broja odredjene vrste belih krvnih zrnaca, koja su potrebna u borbi organizma protiv infekcije, Vaš lekar će Vam možda proveriti njihov broj.

Lek Rispolept može izazvati povećanje telesne mase. Značajno povećanje telesne mase može negativno uticati na Vaše zdravlje. Vaš lekar treba redovno da kontroliše Vašu telesnu masu.

S obzirom da se šećerna bolest (dijabetes) ili pogoršanje već postojeće šećerne bolesti (dijabetesa) može javti kod pacijenata koji uzimaju lek Rispolept, Vaš lekar treba da proveri moguću pojavu znakova koji ukazuju na visoku vrednost šećera u krvi. Kod pacijenata koji već imaju šećernu bolest (dijabetes) treba redovno pratiti koncentraciju šećera u krvi.

Lek Rispolept često povećava koncentraciju hormona koji se zove ''prolaktin''. Ovo može da izazove neželjena dejstva, kao što su poremećaj menstruacije ili probleme sa plodnošću kod žena, otok grudi kod muškaraca (videti odeljak 4. Moguća neželjena dejstva). Ukoliko se ova neželjena dejstva jave, preporučuje se laboratorijsko ispitivanje vrednosti prolaktina u krvi.

Tokom operacije zamućenja očnog sočiva (katarakte) može se desiti da dođe do nedovoljnog širenja zenice (crnog kruga u sredini oka). Takođe, tokom operacije može doći do prolapsa irisa (dužice), što može dovesti do oštećenja oka. Ukoliko se planira operacija na oku, obavezno obavestite Vašeg očnog lekara da uzimate ovaj lek.

Stariji pacijenti sa demencijom

Stariji pacijenti sa demencijom imaju povećan rizik od nastanka šloga.

Ne bi trebalo da uzimate lek risperidon ukoliko imate demenciju koja je posledica šloga. Tokom lečenja risperidonom treba redovno da idete na kontrolu kod Vašeg lekara.

Trebalo bi odmah da potražite medicinsku pomoć ukoliko Vi ili Vaš staratelj primetite iznenadnu promenu Vašeg psihičkog stanja, iznenadnu slabost ili trnjenje lica, ruku ili nogu, naročito jedne strane tela, ili nerazgovetan govor, čak i ako kratko traju. Ovo mogu biti znaci šloga.

Deca i adolescenti

Pre započinjanja terapije za poremećaj ponašanja moraju se isključiti drugi uzroci agresivnog ponašanja.

Ukoliko se tokom lečenja risperidonom javi umor, promenom vremena uzimanja leka mogu se poboljšati problemi sa pažnjom.

Pre započinjanja lečenja lekar će možda izmeriti telesnu masu Vašeg deteta i kasnije će je redovno kontrolisati tokom lečenja.

U malom ispitivanju u kome nije donet zaključak, bilo je prijavljeno povećanje telesne visine kod dece koja su uzimala risperidon, ali se ne zna da li je do ovoga došlo zbog dejstva leka ili zbog nekog drugog uzroka.

Primena drugih lekova

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate ili ste donedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one, koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, kao i biljne preparate.

Veoma je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate bilo koji od navedenih lekova:

• lekovi koji deluju na centralni nervni sistem kao što su lekovi za smirenje (benzodiazepini) ili neke od lekova protiv bola (opijati), lekovi protiv alergije (antihistaminici), jer risperidon može pojačati njihovo sedativno delovanje
• lekovi koji mogu da menjaju električnu aktivnost srca, kao što su lekovi protiv malarije, lekovi za poremećaj srčanog ritma, lekovi za lečenje alergije (antihistaminici), neki lekovi protiv depresije (antidepresivi) ili drugi lekovi za lečenje psihičkih problema
• lekovi koji usporavaju srčani rad
• lekovi koji prouzrokuju smanjenu vrednost kalijuma u krvi (na primer, neki diuretici)
• lekovi koji se koriste u lečenju povišenog krvnog pritiska. Lek Rispolept može sniziti krvni pritisak
• lekovi koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti (levodopa)
• lekovi koji povećavaju aktivnost centralnog nervnog sistema (psihostimulansi, kao što je metilfenidat)
• diuretici – lekovi za odstranjivanje viška tečnosti iz organizma (kao što su furosemid ili hlortiazid) koji se koriste u lečenju srčanih problema ili otoka delova tela usled pojačanog nakupljanja tečnosti u telu (furosemid). Lek Rispolept kada se uzima sam ili sa furosemidom, kod starijih pacijenata sa demencijom može povećati rizik od nastanka šloga ili smrti.

Lekovi koji mogu smanjiti efekat risperidona:

• Rifampicin (lek koji se koristi u lečenju određenih infekcija)
• Karbamazepin, fenitoin (lekovi koji se korise za lečenje epilepsije)
• Fenobarbital

Ukoliko započinjete ili prestajete sa terapijom ovim lekovima možda će Vam biti potrebna drugačija doza risperidona.

Lekovi koji mogu pojačati efekat risperidona:

• hinidin (koristi se za lečenje određenih srčanih oboljenja)
• antidepresivi, kao što su paroksetin, fluoksetini, triciklični antidepresivi
• lekovi poznati kao beta blokatori (koriste se u lečenju povišenog krvnog pritiska)
• fenotiazini (koji se koriste za lečenje psihoza ili za smirenje)
• cimetidin, ranitidin (lekovi koji se koriste za smanjenje želudačne kiseline)
• itrakonazol i ketokonazol (lekovi za lečenje gljivične infekcije)
• određeni lekovi koji se koriste za lečenje HIV/AIDS, kao što je ritonavir
• verapamil, lek koji se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska i/ili poremećaja srčanog ritma
• sertralin i fluvoksamin, lekovi za lečenje depresije i drugih psihičkih oboljenja

Ukoliko započinjete ili prestajete sa terapijom ovim lekovima možda će Vam biti potrebna drugačija doza risperidona.

Ukoliko niste sigurni da se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Rispolept.

Uzimanje leka Rispolept sa hranom, pićima ili alkoholom

Ovaj lek možete uzeti sa ili bez hrane.

Potrebno je da izbegavate konzumiranje alkohola kada uzimate ovaj lek.

Trudnoća, dojenje i plodnost

• Razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što počnete da uzimate lek Rispolept ako ste trudni ili dojite, ako mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću. Vaš lekar će doneti odluku o tome da li treba da uzimate ovaj lek.
• Kod novorođenčadi čije su majke tokom poslednjeg trimestra (poslednja tri meseca) trudnoće uzimale lek Rispolept, mogu se javiti: drhtanje, grčevi mišića, i/ili slabost, pospanost, razdražljivost, problemi sa disanjem i teškoće sa ishranom. Ukoliko se kod Vaše bebe jave bilo koji od navedenih simptoma, potrebno je da se javite Vašem lekaru.
• Rispolept može da poveća vrednost hormona koji se zove „prolaktin” koji može imati uticaj na plodnost (videti moguća neželjena dejstva).

Uticaj leka Rispolept na upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Vrtoglavica, umor i problemi sa vidom se mogu javiti tokom terapije lekom Rispolept. Nemojte voziti niti rukovati mašinama pre nego što razgovorate sa Vašim lekarom.

Rispolept oralni rastvor sadrži benzojevu kiselinu (E210).

Ovaj lek sadrži 2 mg benzojeve kiseline u jednom mililitru oralnog rastvora. Benzojeva kiselina može da pojača žuticu (žuta prebojenost kože i očiju) kod novorođenih beba (uzrasta do 4 nedelje).

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Lek Rispolept uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to propisao Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje

Za lečenje shizofrenije Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg dnevno, drugog dana se doza može povećati na 4 mg dnevno.
• Dozu leka može promeniti Vaš lekar u zavisnosti od Vašeg odgovora na terapiju.
• Većina osoba se oseća bolje pri primeni doze od 4 mg do 6 mg dnevno.
• Ova ukupna dnevna doza se može uzimati jednom dnevno ili se može podeliti na dve doze dnevno. Vaš lekar će Vam reci šta je najbolje za Vas.

Starije osobe

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg (0,5 mL Rispolept oralnog rastvora 1mg/mL) dva puta dnevno.
• Dozu leka može postepeno povećavati Vaš lekar do konačne doze od 1 mg do 2 mg dva puta dnevno.
• Vaš lekar će Vam reći šta je najbolje za Vas.

Deca i adolescenti

Deca i adolescenti mlađi od 18 godina ne treba da uzimaju lek Rispolept za lečenje shizofrenije

Za lečenje manije u bipolarnom poremećaju Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno.
• Dozu leka može postepeno prilagoditi Vaš lekar u zavisnosti od Vašeg odgovora na terapiju.
• Većina osoba se bolje oseća kada prime dozu od 1 mg do 6 mg dnevno.

Starije osobe

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg (0,5 mL Rispolept oralnog rastvora 1mg/mL) dva puta dnevno.
• Dozu leka može postepeno povećavati Vaš lekar do konačne doze od 1 mg do 2 mg dva puta dnevno u zavisnosti od Vašeg odgovora na terapiju.

Deca i adolescenti

• Deca i adolescenti mlađi od 18 godina ne treba da uzimaju lek Rispolept za lečenje bipolarnog poremećaja.

Za lečenje dugotrajne agresije kod osoba sa Alchajmerovom demencijom Odrasli (uključujući starije osobe)

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg (0,25 mL Rispolept oralnog rastvora 1 mg/mL) dva puta dnevno.
• Dozu leka može postepeno prilagoditi Vaš lekar u zavisnosti od Vašeg odgovora na terapiju.
• Većina osoba se bolje oseća kada prime dozu od 0,5 mg dva puta dnevno. Nekim pacijentima je potrebna doza od 1 mg dva puta dnevno.

Lečenje pacijenata sa Alchajmerovom demencijom ne treba da traje duže od 6 nedelja.

Za lečenje poremećaja ponašanja kod dece i adolescenata

Doziranje zavisi od telesne mase deteta:

Za decu telesne mase manje od 50 kg

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg (0,25 mL Rispolept oralnog rastvora 1 mg/mL) jednom dnevno
• Doza se može povećati svakog drugog dana za 0,25 mg dnevno.
• Uobičajena doza održavanja je 0,25 mg do 0,75 mg (0,75 mL Rispolept oralnog rastvora 1 mg/mL), jednom dnevno.

Za decu težine 50 kg i više

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg (0,5 mL Rispolept oralnog rastvora 1 mg/mL) jednom dnevno
• Doza se može povećati svakog drugog dana za 0,5 mg dnevno.
• Uobičajena doza održavanja je 0,5 mg do 1,5 mg (1,5 mL Rispolept oralnog rastvora 1 mg/mL), jednom dnevno

Lečenje pacijenata sa poremećajem ponašanja ne treba da traje duže od 6 nedelja.

Lek Rispolept se ne preporučuje u terapiji poremećaja ponašanja kod dece mlađe od 5 godina.

Osobe koje imaju oboljenje jetre ili bubrega

Bez obzira na vrstu oboljenja , sve početne i naredne doze risperidona treba smanjiti na polovinu. Kod ovih pacijenata dozu treba povećavati sporije.

Lek Rispolet treba primenjivati sa oprezom kod ove grupe pacijenata

Kako se primenjuje lek Rispolept

Za oralnu primenu.

Rispolept, oralni rastvor

Uz rastvor se dobija špric (pipeta). Pipetu treba koristiti za lakše odmeravanje tačne količine leka koja Vam je neophodna.

Sledite uputstvo:

• Uklonite zaštitni zatvarač. Potisnuti plastični sigurnosni zatvarač sa navojem nadole i okrenite ga u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu (Slika 1);

Slika 1

• Ubacite pipetu u bočicu (Slika 2)

Slika 2

• Držeći za donji prsten povucite gornji prsten nagore sve dok se oznaka ne podudari sa brojem mg ili mL koje treba uzeti/dati (Slika 3.).

Slika 3

• Držeći donji prsten, izvaditi celu pipetu iz bočice (Slika 4).

Slika 4

• Ispraznite pipetu u bilo koji bezalkoholni napitak, izuzev čaja. Potisnite gornji prsten na dole.
• Zatvorite bočicu.
• Isperite pipetu vodom.

Ako ste uzeli više leka Rispolept nego što je trebalo

• Odmah se obratite lekaru. Ponesite pakovanje leka sa sobom.
• U slučaju da ste uzeli više leka nego što je potrebno, možete se osećati pospano ili umorno ili možete imati neuobičajene pokrete tela, probleme sa stajanjem i hodanjem možete osećati vrtoglavicu zbog niskog krvnog pritiska ili možete imati poremećaj srčanog ritma ili konvulzije.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Rispolept

• Ako zaboravite da uzmete dozu, uzmite je odmah čim se setite. Međutim, ukoliko je uskoro vreme za sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu i nastavite da uzimate lek po prethodno utvrđenom rasporedu kao i do sada. Posavetujte se sa lekarom ako propustite dve ili više doza.
• Nemojte uzeti duplu dozu (dve doze istovremeno) da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Rispolept

Nemojte prekidati uzimanje ovog leka osim ako Vam to ne kaže Vaš lekar, jer Vam se simptomi mogu ponovo javiti. Ukoliko, Vaš lekar odluči da obustavi terapiju ovim lekom, dozu treba postepeno smanjivati tokom nekoliko dana.

Ukoliko imate bilo kakvih dodatnih pitanja u vezi sa uzimanjem ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek, može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata, koji uzimaju ovaj lek.

Odmah obavestite Vašeg lekara ako osetite neka od sledećih povremenih neželjenih dejstava ( mogu se javiti kod 1 od 100 ljudi):

• ako imate senilnost i primetite iznenadnu promenu u psihičkom stanju ili iznenadnu slabost ili utrnulost lica, ruku ili nogu, naročito na jednoj strani tela, ili nerazgovetan govor, čak i tokom kratkog perioda, ovo mogu biti znaci šloga
• imate osećaj tardivne diskinezije (podrhtavajući ili trzajući pokreti lica, jezika ili drugih delova tela koji nisu kontrolisani). Obavestite odmah Vašeg lekara ako osetite nevoljne ritmičke pokrete jezika, usta i lica. Ukidanje leka Rispolept će možda biti potrebno.

Recite Vašem doktoru odmah ako osetite neka od sledećih retkih neželjenih dejstava (mogu se javiti kod 1 od 1000 ljudi):

• imate ugruške krvi u venama, posebno u nogama (simptomi su oticanje, bol, i crvenilo noge), koji mogu kroz krvne sudove stići do pluća i uzrokovati bol u grudima i teškoće pri disanju. Ako uočite bilo koji od navedenih simptoma odmah tražite medicinski savet.
• ako imate povišenu telesnu temperaturu, ukočenost mišića, znojenje ili snižen nivo svesti (stanje se zove ’’maligni neuroleptički sindrom”). Može biti neophodno hitno medicinsko lečenje
• ako ste muškarac i imate produženu i bolnu erekciju, ovo stanje se zove prijapizam. Može biti neophodno hitno medicinsko lečenje.
• ako osetite tešku alergijsku reakciju, koja se odlikuje povišenom telesnom temperaturom, otečenim ustima, licem, usnama ili jezikom, kratkim dahom, svrabom, kožnim osipom ili padom krvnog pritiska.

Mogu se takođe javiti sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• poteškoće s uspavljivanjem ili održavanjem sna
• parkinsonizam. Ovo stanje može uključiti simptome kao što su: usporeni i otežani pokreti, osećaj ukočenosti i zategnutosti (napetosti) mišića (što uzrokuje trzajne pokrete), a ponekad i osećaj "zamrzavanja" pokreta i ponovnog pokretanja. Ostali simptomi parkinsonizma uključuju spori hod uz vučenje nogu, nevoljno drhtanje u mirovanju, pojačano lučenje pljuvačke i/ili balavljenje i gubitak izraza lica
• osećaj pospanosti ili smanjene budnosti
• glavobolja

Česta nešeljena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• upala pluća, infekcija disajnih puteva (bronhitis), uobičajeni simptomi prehlade, sinusna infekcija, infekcija mokraćnih puteva, infekcija uha, osećaj kao da imate grip
• povišen nivo hormona koji se zove "prolaktin", može se videti u laboratorijskim analizama krvi (što može, ali i ne mora uzrokovati simptome). Simptomi visokog prolaktina se pojavljuju povremeno i kod muškaraca mogu uključiti: otok grudi, poteškoće s postizanjem ili održavanjem erekcija, smanjenje seksualne želje ili druge seksualne poremećaje. Kod žena mogu uključiti osećaj nelagodnosti u dojkama, curenje mleka iz dojki, izostanak menstruacije ili druge poremećaje menstrualnog ciklusa ili problem sa plodnošću
• porast telesne mase, pojačan apetit, smanjen apetit
• poremećaj spavanja, razdražljivost, depresija, uznemirenost, nemir
• distonija: ovo stanje uključuje spore ili kontinuirane nevoljne mišićne kontrakcije. Distonija može uključiti bilo koji deo tela (i može dovesti do poremećaja držanja), ipak često zahvata mišiće lica, uz neuobičajene pokrete očiju, usta, jezika ili vilice
• vrtoglavica
• diskinezija: ovo stanje uključuje nevoljne mišićne pokrete i može uključiti ponavljajuće, pokrete s povećanim mišićnim tonusom, pokrete praćenje grčevima ili trzajima
• tremor (drhtanje)
• zamućen vid, infekcija oka ili "crveno oko"
• ubrzan rad srca, visok krvni pritisak, otežano disanje
• bol u grlu, kašalj, krvarenje iz nosa, zapušen nos
• bol u stomaku, nelagodnost u stomaku, povraćanje, mučnina, zatvor, proliv, poremećeno varenje, suva usta, zubobolja
• osip, crvenilo kože
• grčevi u mišićima, bol u kostima ili mišićima, bol u leđima, bol u zglobovima
• inkontinencija (gubitak kontrole) mokrenja
• otok tela, ruku i nogu, groznica, bol u grudima, slabost, umor, bol
• pad

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija disajnih puteva, infekcija mokraćne bešike, infekcija oka, zapaljenje krajnika, gljivična infekcija noktiju, infekcija kože, infekcija, koja je ograničena na jedan deo kože ili deo tela, virusna infekcija, zapaljenje kože uzrokovana grinjama
• smanjenje jedne vrste belih krvnih zrnaca, koji su u krvi odgovorni za odbranu od infekcija, smanjen broj belih krvnih zrnaca, smanjenje trombocita (krvne pločice, koje pomažu u zaustavljanju krvarenja), malokrvnost (anemija), smanjenje crvenih krvnih zrnaca, povećanje eozinofila (vrsta belih krvnih zrnaca) u krvi
• alergijska reakcija
• šećerna bolest ili pogoršanje postojeće šećerne bolesti, visok šećer u krvi, prekomerno uzimanje vode
• gubitak telesne mase gubitak apetita koji za posledicu ima pothranjenost i nisku telesnu masu
• povećana vrednost holesterola u krvi
• ushićeno raspoloženje (manija), zbunjenost, smanjen seksualni nagon, nervoza, noćne more
• nemogućnost odgovora na nadražaje, gubitak svesti, smanjen nivo svesti
• konvulzije (napadi), nesvestica
• izražena potreba za pokretanjem pojedinih delova tela, poremećaj ravnoteže, poremećena koordinacija, vrtoglavica pri ustajanju, poremećaj pažnje, problemi s govorom, gubitak ili poremećen osećaj čula ukusa, smanjen osećaj kože na bol i dodir, osećaj trnjenja, bockanja ili obamrlost kože
• preosetljivost očiju na svetlost, suvo oko, pojačano suzenje, crvenilo očiju
• vertigo (osećaj vrtoglavice), zujanje u ušima, bol u uhu
• treperenje pretkomora srca (vrsta poremećaja srčanog ritma), poremećaji sprovođenja električnih impulsa kroz srce sa delimičnim ili potpunim zastojem sprovođenja impulsa, produženje QT intervala, usporen srčani rad, poremećena elektrokardiografska aktivnost srca (EKG nalaz), subjektivni osećaj treperenja ili lupanja srca (palpitacije)
• nizak krvni pritisak, nizak krvni pritisak nakon ustajanja (kao posledica toga, neki ljudi koji uzimaju Rispolept mogu osetiti nesvesticu, vrtoglavicu ili se mogu onesvestiti nakon što iznenada ustanu ili sednu), crvenilo praćeno osećajem vrućine
• zapaljenje pluća prouzrokovano udisanjem hrane, zastoj krvi u disajnim putevima, zvuk krepitacija, pukoti, zviždanje u plućima, promuklost, poremećaj na nivou disajnih puteva
• infekcija želudca ili creva, nemogućnost zadržavanja crevnog sadržajaveoma tvrda stolica, poteškoće sa gutanjem, prekomerno nadimanje ili pojava vetrova
• koprivnjača, svrab, gubitak kose, zadebljavanje kože, ekcem, suva koža, promena boje kože, akne (bubuljice), perutanje kože ili temena koje svrbi, poremećaj na nivou kože, oštećenja na koži
• povećanje vrednosti CPK (keratin fosfokinaza) u krvi, enzim koji se ponekad oslobađa uz oštećenja mišića
• poremećaj držanja tela, ukočenost zglobova, otok zglobova, mišićna slabost, bol u vratu
• učestalo mokrenje, nemogućnost mokrenja, bol pri mokrenju
• poremećaj erekcije i poremećaj ejakulacije
• gubitak menstrualnog ciklusa, izostanak menstruacije ili drugi problemi s ciklusom (kod žena)
• uvećanje grudi kod muškaraca, curenje mleka iz grudi, poremećaj seksualne funkcije, osećaj bola u dojkama, osećaj nelagodnosti u dojkama, izmenjen vaginalni sekret
• otok lica, usta, očiju ili usana
• groznica, povećanje telesne temperature
• promena načina hoda
• osećaj žeđi, ne osećate se dobro, osećaj nelagodnosti u grudima, osećaj “nije mi dobro“, nelagodnost
• povišene vrednost enzima jetre u krvi. Povišena vrednost GGT (enzim jetre, koji se zove gamaglutamiltransferaza) u krvi
• bol tokom medicinskih procedura

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija
• poremećena sekrecija hormona koji kontroliše količinu mokraće
• hodanje u snu (mesečarenje)
• poremećaj ishrane u vezi sa spavanjem
• prisustvo šećera u mokraći, nizak šećer u krvi, visoke vrednosti triglicerida u krvi (masnoća)
• nedostatak emocija, nemogućnost postizanja orgazma
• izostanak pokreta ili odgvoora na nadražaje u budnom stanju (katatonija)
• problem s krvnim sudovima u mozgu
• koma zbog nekontrolisane šećerne bolesti (dijabetesa)
• podrhtavanje glave, glaukom (povišen očni pritisak), problem s pokretanjem očiju, kolutanje očima, pojava krasta na ivicama kapaka
• problem sa okom prilikom operacije katarakte. Kod osoba koje uzimaju ili su ranije uzimale ovaj lek tokom operacije katarakte može doći do pojave stanja, koje se zove sindrom prolapsa dužice tokom operacije. Ukoliko treba da se podvrgnete operaciji uklanjanja katarakte, obavezno obavestite Vašeg lekara da uzimate ili ste uzimali ovaj lek.
• izrazito smanjen broj određene vrste belih krvnih zrnaca, koja su u krvi potrebna za odbranu organizma od infekcija
• izražen prekomerni unos vode
• nepravilan rad srca
• kratkotrajni prekidi disanja tokom spavanja (sindrom apnee u snu), ubrzano i plitko disanje,
• zapaljenje gušterače (pankreasa) zastoj sadržaja u crevima
• otok jezika, ispucale usne, kožni osip povezan sa uzimanjem leka
• perutanje,
• razgradnja mišićnih vlakana i bol u mišićima (rabdomioliza)
• odložena (zakasnela) menstruacija, povećanje žlezdi u grudima, povećanje grudi, iscedak iz grudi
• povišen insulin (hormon koji kontroliše nivo šećera u krvi)
• otvrdnuće kože
• snižena telesna temperatura, hladne ruke ili noge
• simptomi obustave uzimanja leka
• žuta prebojenost kože i beonjača (žutica).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• komplikacije opasne po život zbog nekontrolisane šećerne bolesti (diabetesna ketoacidoza)
• teška alergijska reakcija, koja može biti praćena otokom grla i dovesti do otežanog disanja.
• nedovoljna pokretljivost mišića creva, što uzrokuje zastoj crevnog sadržaja

Sledeće neželjeno dejstvo je bilo opaženo prilikom upotrebe drugog leka koji se zove paliperidon i koji je veoma sličan risperidonu, pa se može očekivati i sa lekom Rispolept: Ubrzan srčani rad nakon ustajanja.

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka

• Težak ili opasan po život osip sa plikovima i oljuštenom kožom koji može početi unutar ili oko usta, nosa, očiju i genitalija i proširiti se na druge delove tela (Stevens-Johnson-ov sinrom ili toksična epidermalna nekroliza).

Dodatna neželjena dejstva koja se javljaju kod dece i adolescenata

Generalno, očekuje se da neželjena dejstva, koja se javljaju kod dece budu slična onima koja se javljaju kod odraslih.

Sledeća neželjena dejstva su prijavljivana češće kod dece i adolescenata (5 do 17 godina) u odnosu na odrasle: osećaj pospanosti ili smanjena pažnja, umor, glavobolja, povećan apetit, povraćanje, simptomi prehlade, zapušen nos, bol u stomaku, vrtoglavica, kašalj, groznica, tremor (drhtanje), proliv i nemogućnost (smanjena kontrola) zadržavanja urina.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Čuvati na temperaturi do 30°C. Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.

Rok upotrebe

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 3 meseca

Ne smete koristiti lek Rispolept posle isteka roka upotrebe naznačenog na nakon ‘’Važi do (EXP)’’. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je risperidon.

Jedan mL oralnog rastvora sadrži 1mg risperidona.

Pomoćne suspstance: vinska kiselina (E334); benzojeva kiselina (E210); natrijum-hidroksid;

voda, prečišćena.

Kako izgleda lek Rispolept i sadržaj pakovanja

Bistar i bezbojan rastvor

Unutrašnje pakovanje gotovog leka je boca od tamnog stakla stakla hidrolitičke otpornosti tip III sa sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena.

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca sa 100 mL oralnog rastvora, i graduisana pipeta koja služi za doziranje i Uputstvo za lek.

Pipeta je graduisana u miligramima i mililitrima, sa minimalnom graduisanom zapreminom od 0.25 mL (što odgovara 0.25mg oralnog rastvora) i maksimalnom graduisanom zapreminom od 3 mL (što odgovara 3mg oralnog rastvora). Na pipeti su odštampane graduisane oznake na svakih 0.25 mL do 3 mL.

Nosilac dozvole

PREDSTAVNIŠTVO JANSSEN-CILAG KFT BEOGRAD, Beograd –Novi Beograd, Omladinskih brigada 88B

Proizvođač

JANSSEN PHARMACEUTICA N.V., Belgija, Beerse, Turnhoutseweg 30

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2023.

Režim izdavanja leka

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole

515-01-03998-22-001 od 01.08.2023.